Zanimljivosti

[MOTORISTA]

Umalo da Capo di tutti capi ode u večna lovišta...pre svog vremena...

-------------------------------------------------------

Gardista od kraljice Elizabete pomislio da je provalnik: "Do đavola, Vaše veličanstvo, umalo da vas ubijem"
Tanjug   05.01.2017.

Kraljica Elizabeta Druga doživela je neprijatnost prilikom nedavne noćne šetnje kroz vrt Bakingemske palate. 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na nju je, prema pisanju "Tajmsa", umalo pucao jedan gardista, koji je od 90-godišnje britanske kraljice pomislio da je - provalnik. List, pozivajući se na neimenovanog insajdera, prenesi da je gardista, videvši u mraku da se nepoznato lice šeta dvorskim vrtom, podigao pušku, nanišanio i držao prst na okidaču. U poslednjem trenutku je shvatio koga je imao pred sobom i rekao: "Do đavola, Vaše veličanstvo, umalo da vas ubijem". I pored opasne situacije u koju je dospela, kraljica je reagovala potpuno opušteno. "U redu je", poručila je gardisti, dodajući da će se sledeći put javiti, "da ne mora da puca na nju". "Tajms" ukazuje da nije poznato kada se ovaj indicent dogodio. Inače, kraljica je ovih dana teško bolesna, pa nije prisustvovala ni božićnoj ni novogodišnjoj misi. Njena bolest je izazvala brojne tračeve, pa i lažne vesti o njenoj smrti.

Izvor: www.blic.rs

[kozhedub]

Ја мислио да треба :"Стој... стој пуцаћу!",кад оно "Дођавола Ваше Величанство...". Ајме мајко... 

[Рашо]

Ја мислио да треба :"Стој... стој пуцаћу!",кад оно "Дођавола Ваше Величанство...". Ајме мајко... 

Убјеђен сам да се "инцидент" није ни догодио, а нема ни везе с мозгом.

[kumbor]

Ја мислио да треба :"Стој... стој пуцаћу!",кад оно "Дођавола Ваше Величанство...". Ајме мајко... 

Убјеђен сам да се "инцидент" није ни догодио, а нема ни везе с мозгом.

Не изгледа вероватно да се догодило,а ли је занимљиво. Иначе "Дођавола" је у енглеском обична узречица - поштапалица God damn / Goddamn.

[MOTORISTA]

Za nas, veliku decu. 

[Kuzma®]

NA samom pocetku most koji se vid u pozadini veoma podseca na onaj na Djurdjevica Tari.

[MOTORISTA]

EU sprema prve zakone o robotici
Beta   11.01.2017.

Sve veće korišćenje robota i veštačke inteligencije podstaklo je Evropski parlament da predloži prve propise EU o pravnim i etičkim pitanjima u toj oblasti.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Odbor za pravne poslove EP izjasniće se sutra o nacrtu rezolucije o regulativi u robotici i taj dokument biće osnova za prvo zakonodavstvo EU o automatizaciji i robotima, preneo je danas Euraktiv Srbija. Robotikom će se nadležni odbor EP baviti zbog potrebe povećanja bezbednosti, uvođenja kodeksa ponašanja i definisanja odgovornih za postupke robota. Pisac naučno-fantastičnih romana Isak Asimov autor je "Tri zakona robotike" koji su prvi put uvedeni u njegovoj kratkoj priči "Ranaraund" (Runaround) 1942. Prvi od tih zakona glasi: "Robot ne sme da povredi ljudsko biće niti da nečinjenjem dozvoli da bude povređeno". Više od 70 godina kasnije, zakoni koje je smislio Asimov postali su principi nacrta rezolucije koju će razmatrati EP. Kako se navodi, u dokumentu je manje reč o zakonodavnoj inicijativi a više o setu preporuka Evropskoj komisiji od koje će biti zatraženo da sačini zakonski okvir za civilnu upotrebu robota. Ako tekst dobije odobrenje EP, prvi zakon o robotici EU biće tek na horizontu. Uz etička pitanja i opasnosti sa kojima bi ljudi mogli da se suoče, političari u EU moraće da se pozabave i potencijalnim promenama u domenu rada kada zavlada automatizacija. Roboti su uneli revoluciju u segment radnih mesta, i pored robota koji se koriste u industrijskoj proizvodnji, u velikoj meri upotrebljavaju se i softveri, poput "četbotova" (Chatbots) u "kol" centrima i digitalnih robota u marketingu društvenih medija. Na tržištu EU lider u robotici je Nemačka. Prema podacima nemačkog udruženja sektora inženjeringa VDMA, prodaja je u 2015. porasla za sedam odsto i zabeležena je rekordna vrednost od 12,2 milijarde evra. Kada je reč o industrijskim robotima, Nemačka prednjači u Evropi i drži četvrto mesto u svetu posle Južne Koreje, Japana i Singapura. Prema podacima Međunarodne federacije robotike (IFR), u Nemačkoj na 10.000 zaposlenih radi 301 industrijski robot. Evroposlanici strahuju da će sve veće korišćenje robota imati nesagledive posledice po tržište rada. U nacrtu rezolucije pominje se "početak nove ere" u kojoj će sofisticirani roboti, androidi i "drugi oblici veštačke inteligencije" pokrenuti novu industrijsku revoluciju koja će pogoditi sve nivoe društva. U tekstu se Evropska komisija poziva da počne pažljivije da prati trendove u zapošljavanju kako bi se što bolje videlo gde radna mesta nastaju a gde se gube, s obzirom da neki automatizaciju smatraju "ubicom radnih mesta". Koliki je stvarni rizik po radna mesta, ostaje otvoreno pitanje. Stručnjak za poslovne informacije Olivije Mendel (Olivier) rekao je za Euraktiv Nemačka da "u svakom slučaju to znači manje posla za ljude. To je svrha mašina, da zamene ljude i obavljaju određene zadatke bez pomoći ljudi". Profesor prava Erik Hilgendorf (Eric) očekuje "premeštanja" na tržištu rada i upozorava da će to biti slučaj i kod "zahtevnih profesija, poput bankarskih konsultanata, učitelja i novinara. Konačno, nijedna profesija neće biti pošteđena". Hilgendorf dodaje da kao rezultat toga "nije samo politički poželjno, već i neophodno s pravne strane" razmotriti uticaj robotike na radna mesta. Evroposlanici se istovremeno zalažu i za nove propise o zaštiti podataka, s obzirom na potencijal "inteligentnih mašina" za prikupljanje informacija i praćenje ljudi. Mendel zaključuje da problem nije u korišćenju robota kao radne snage, već u tome kako će društvo iskoristiti povećanje efikasnosti. On očekuje da za desetak godina na mnogim radnim mestima zaposleni rade "samo četiri ili pet sati dnevno". Međutim, stručnjaci i tu vide priliku i kažu da "treba da definišemo naše živote drugačije i učinimo da se više ne vrte samo oko posla".

Izvor: www.blic.rs

----------------------------------------------------

Tri zakona robotike:

I zakon - Robot ne sme povrediti ljudsko biće niti ustezanjem od delanja dozvoliti da ono bude povređeno.
II zakon - Robot se mora povinovati naređenjima koje dobija od ljudskih bića izuzev kada su ona u suprotnosti sa I zakonom.
III zakon - Robot mora štititi svoju sopstvenu egzistenciju izuzev u slučaju kada je ta zaštita u suprotnosti sa I i II zakonom.

[Рашо]

Прочитах у електронском издању Политике нешто занимљиво. Наиме, у прошлој години је Лука Нови Сад претоварила око 200.000 тона терета више од Луке Бар! Барем за мене, неочекиван и занимљив податак.

[micha]

   Podatak je tačan zato što su cigare mnogostruko lakše nego kukuruzi i žito koji se tovare u Novom Sadu.

[MOTORISTA]

Puna istina o čuvenoj pesmi "Pukni zoro" krije dve urbane legende
Dragana Ivanović   13.01.2017.

Pesma "Pukni zoro" već nekoliko godina je ona "najskuplja" u kafani. Uz nju plačete zbog života, ljubavi, otuđenosti i svega što vas tišti.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Nekako usput, sa rastom popularnosti pesme, pojavila se i informacija da je napisana za "Gvozdeni puk" u Prvom svetskom ratu, ali istina je malo drugačija. Robert Pešut Manjifiko, koji je radio muziku za filmove "Montevideo, Bog te video" i "Montevideo, vidimo se", kaže:

- Ja sam autor pesme "Pukni zoro" i čuo sam za tu urbanu legendu koja se stvorila oko nje. U stvari, ima više urbanih legendi. Jedna je da je pesma nastala u Prvom balkanskom ratu, a druga da je nastala u Prvom svetskom ratu na Kajmakčalanu. To nas je zabavljalo. Pratiš uspeh pesme koja je izašla iz svojih okvira. Bila je napravljena za film, pa je otišla u kafanu, pa iz kafane svuda. To čovek ne može da prati. To me i raduje i mnogo mi znači. U neku ruku je to jedino što autor poželi. Narod je tu pesmu uzeo kao svoju i to je vrhunac autorstva - kaže Manjifiko za "Blic".

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Na naše pitanje odakle se stvorila inspiracija za jednu pesmu koja će u vrlo kratkom periodu postati antlogijska, Manjifiko kaže:

- Kad bi mi neko rekao da napravim pesmu koja bi trebalo da dirne narod u žicu, nikad ne bih znao da je napravim. Isključivo je rađena za potrebe filma. I sam film je imao takav sadržaj. Kada smo pričali sa Bjelom šta nam je potrebno, on je rekao da su u filmu ljudi koji su preživeli Prvi svetski rat i sećaju se sa nekom setom tih vremena, srećni što su ostali živi i nesrećni što njihovih prijatelja nema. Tema mi je bila jako bliska, jer mi je deda bio Solunac. Na početku se pesma zvala, dok je samo bila instrumental, "Za Dušana" to jest za moga dedu, a posle nekih mesec dana smo napisali tekst. Međutim, pesma je našla svoj put u kafanu. Tako je bilo i sa pesmom "Samo malo". Ne radim ni na marketingu, to je samo od sebe otišlo. Samo me je Bjela zvao da mi kaže gde se sve svira pesma i onda sam na Jutjubu video da je ljudi izvode fantastično. Jedna od izvedbi koja mi se strašno dopada je ona Marije Šerifović. Čak ima i dopisana jedna strofa, koju ja nisam napisao. Prezadovoljan sam zbog svega. Osećam se kao deo nacionalnog korpusa- iskren je Manjifiko.
 
Pesmu je nedavno na obeležavanju Dana Republike Srpske ponosno otpevao i Treći pešadijski puk,a na pitanje da li mu smeta što se pesma malo, malo pa politikuje i usko vezuje za vojsku, Manjifiko odgovara:

- Ne bih mogao reći da mi smeta to, naprotiv. To dira dušu. Ne volim ratno stanje, ne volim rat, čovek sam kojem nacionalna pripadnost ne znači u životu. Ne kažem da nije bitna za neke druge ljude. Pre svega, šta ja da kažem ako su ljudi tako prihvatili pesmu svojom, ne bih od toga pravio poitiku. A i na Balkanu smo, ovde je sve politika. To se teško izbegne. - Nasmejala ga je naša konstatacija da je "Pukni zoro" najskuplja pesma u kafabi.

- Moji prijatelji Romi su mi rekli: "Manjifiko, svaka čast! najskuplja pesma. Posle ponoći kad je zasviramo samo lete pare". Pusti se suza i sve. Pa, kako da mi ne bude milo i drago - kroz smeh kaže autor.



Izvor: www.blic.rs

[Kuzma®]

Sa ovom pesmo se otislo toliko daleko da su mnogi poceli da tvrde kako je nastala u I balkanskom ratu, kako je to nezvanicna himna Gvozdenog puka itd. Ali niko nije pokusao da objasni kako to da 100 godina niko nikada i nigde nije otpevao tu pesmu ili je bar cuo vec se za nju culo tek kada je snimljen film Montevideo. Pesma nema nicega zbog cega bi u ``mracnom`` periodu bila zabranjena pa da je to razlog. I onda odjednom svi znaju istoriju te pesme i svi se utrkuju ko ce vecu izmisljotinu da izrekne.

[MOTORISTA]

Ovo se zaista retko viđa.

[Duki]

O'Sullivan je čudo

[Bozo13]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Ovo izgleda zanimljivo...