Zanimljivosti

[dzumba]

Занимљиво! Браво за мајстора.

[babaroga]

Evo jos malo na istu temu, ovaj put 3D stampan tenk

[dark-bullet]

A šta nasleđuje od oca? Dugove i kredite?

Jedna od najvažnijih "stvari" koje dete nasleđuje od oca je spol. Spol deteta je ovisan isključivo od toga, da li je očev genetski materijal kojega je predao Y kromosom od para XY ili X kromosom. Ako je to X kromosom, tada nastaje par XX kojega imaju žene, pa tako nastaje kćer. Ako je to Y kromosom, onda nastaje par XY i rodi se sin. Drugi deo para dete dobiva od majke. Kako majka predaje uvek X kromosom ona ne utječe na izbor spola deteta. Dakako, radi se o 23., zadnjem paru kromosoma od ukupno 23 para (ukupno 46 kromosoma) koliko imaju ljudi.

I još na tu temu.

Od ukupnog genetskog materiala, ako izostavimo mitohondrije koje uvek dobivamo isključivo od majke i koji ne ulazi u genetsku banku jezgre, nego preostatka stanice, tada polovinu daje otac, polovinu majka. I nadalje od dede, babe po majčinoj i dede i babe po očevoj liniji. Ali onaj Y kromosom je isključivo od očevog oca. I njegov je od njegovog oca, itd...

Y kromosom se prenosi isključivo sa oca na sina, nepromenjen, stoga u genetici takvim genima kažu da so haplogrupe, jer se ceo genetski material (u ovom slučaju Y kromosom) prenosi u celini i bez izmena sa jednog potomka na drugog.

Za X kromosom rečeno ne vredi, jer žene koje poseduju XX par kromosoma jednoga nasleđuju od svoje majke (bilo kojega od XX para), drugoga od očeve majke (preko oca, naravno). Vrlo brzo se može zaključiti da se kroz generaciju-dvije više ne može znati čiji X kromosom je "išao dalje", pa tako genetski zapis kako tog kromosoma tako i drugih idu tek delimično, te za te vrede prije napisano, da se nasleđuje po pola od svakoga pretka.

Malo matematike.

Svako koleno znači 50% materiala ide dalje, ostalo se gubi. To je faktor 0,5 za svako koleno. 100 godina ima u proseku 3 kolena, 300 godina u proseku 10 kolena (ako je generacija oko 30 godina), plus minus. U deset generacija je 2 na desetu predaka tj. oko 1000 predaka (1024). Svaki predak daje oko 1/1000 genetskog materiala, što bi ispalo oko 0,1% ili 1 promil. E, ali Y  kromosom koji ima privilegovan položaj i nasleđuje se nepromenjen, on ima tako i posebno mesto u toj bilanci. Kako imamo 46 kromosoma, to znači da je Y kromosom jedan od tih 46. Kako je nešto manji od ostalih (zapravo mnogo manji, ali pretpostavimo da nije), njegov deo u materialu je oko 2%.

Očev otac (i njegov otac i njegov otac, i tako do desetog čukundede u nizu) ima garantovanih tih 2%. Ostalih 1023 baba i deda moraju da dele ostalih 98%, tj. učešče pojedinog pretka je na ispod 0,1%.

Razmišljajte o tome kad vam neko drugi puta kaže da li je svejedno i šta je svejedno.

Poz.

[milan55]

Neke studije opet Njemacke ,su pokazale da se u prosjeku vise radja zenske djece oko 60% a manje muske djece oko 40%.
To je kao neki standard. No kroz povjest se primjetilo da u zemljama zahvacenim ratom se vise radja muske djece 60%. Zajednica treba ratnike. Kako priroda zna da li je rat ili nije. Ne zna naravno, ali se to objasnjava da u miru parovi imaju cesce  seksuslni odnos pa ide 60% zenske ,40% muske. U doba rata muskarci su odsutni duze, rijedji seksualni odnos i veca je sansa da se rodi vise muske djece. Savjet onima koji uporno zele nasljednika , rjedji sex. Jest da sam to davno procitao neku njemacku studiju, i ne trazi mi se izvor, pa ovo uzmite kao salu. Ali u svakoj sali ima pola zbilje kaze narod.

[Kubovac]

Neke studije opet Njemacke ,su pokazale da se u prosjeku vise radja zenske djece oko 60% a manje muske djece oko 40%.
To je kao neki standard.

Mislim da je to svuda tako. Iako se za "muške" kaže "jači pol" to u stvarnosti nije tako. Jedino u smislu "fizičke snage". Obzirom da žene duže žive od muškaraca, prirodno je da se rađa više muškaraca nego žena, da bi se stvorio nekakav "egal". E sad....ko je to tako "odredio", da li "teorija evolucije" ili nekakav "inteligentni kreator", to je već za mene "semantika"....

[dark-bullet]

Neke studije opet Njemacke ,su pokazale da se u prosjeku vise radja zenske djece oko 60% a manje muske djece oko 40%.
To je kao neki standard. No kroz povjest se primjetilo da u zemljama zahvacenim ratom se vise radja muske djece 60%. Zajednica treba ratnike. Kako priroda zna da li je rat ili nije. Ne zna naravno, ali se to objasnjava da u miru parovi imaju cesce  seksuslni odnos pa ide 60% zenske ,40% muske. U doba rata muskarci su odsutni duze, rijedji seksualni odnos i veca je sansa da se rodi vise muske djece. Savjet onima koji uporno zele nasljednika , rjedji sex. Jest da sam to davno procitao neku njemacku studiju, i ne trazi mi se izvor, pa ovo uzmite kao salu. Ali u svakoj sali ima pola zbilje kaze narod.

Kako starimo, tako postajemo (navodno) mudriji, pa tako niti saveti starih naroda, tj. tradicija, ne izgleda više tako glupa. Salijski zakon iz srednjeg veka je određivao nasleđivanje imovine i statusa isključivo po muškoj liniji. Odstupanja od toga su kroz povijest dolazila radi toga što muškarac nije uspio dobiti muškog potomka (ili taj nije preživio dovoljno), pa se išlo za alternativom, da nasleđuju i kćerke. Genetika je prirodni zakon, Salijski zakon je bio zakon čoveka koji je vrlo promenljiv, čak i kada ima jaka pravila. Danas nasleđuju i sinovi i kćeri iako je genetski predodređeno, da je kćerima, jer ništa nepromenjivo ne prenose u nasleđe, zapravo svejedno. Žalosno ali istinito.

Ovo sa seksom "čim ređe" ima kršćanska vera zapisana u obliku, da treba seksati jedino ako je namera imati potomke.

[Boro Prodanic]

A šta nasleđuje od oca? Dugove i kredite?

Jedna od najvažnijih "stvari" koje dete nasleđuje od oca je spol. Spol deteta je ovisan isključivo od toga, da li je očev genetski materijal kojega je predao Y kromosom od para XY ili X kromosom. Ako je to X kromosom, tada nastaje par XX kojega imaju žene, pa tako nastaje kćer. Ako je to Y kromosom, onda nastaje par XY i rodi se sin. Drugi deo para dete dobiva od majke. Kako majka predaje uvek X kromosom ona ne utječe na izbor spola deteta. Dakako, radi se o 23., zadnjem paru kromosoma od ukupno 23 para (ukupno 46 kromosoma) koliko imaju ljudi.

I još na tu temu.

Od ukupnog genetskog materiala, ako izostavimo mitohondrije koje uvek dobivamo isključivo od majke i koji ne ulazi u genetsku banku jezgre, nego preostatka stanice, tada polovinu daje otac, polovinu majka. I nadalje od dede, babe po majčinoj i dede i babe po očevoj liniji. Ali onaj Y kromosom je isključivo od očevog oca. I njegov je od njegovog oca, itd...

Y kromosom se prenosi isključivo sa oca na sina, nepromenjen, stoga u genetici takvim genima kažu da so haplogrupe, jer se ceo genetski material (u ovom slučaju Y kromosom) prenosi u celini i bez izmena sa jednog potomka na drugog.

Za X kromosom rečeno ne vredi, jer žene koje poseduju XX par kromosoma jednoga nasleđuju od svoje majke (bilo kojega od XX para), drugoga od očeve majke (preko oca, naravno). Vrlo brzo se može zaključiti da se kroz generaciju-dvije više ne može znati čiji X kromosom je "išao dalje", pa tako genetski zapis kako tog kromosoma tako i drugih idu tek delimično, te za te vrede prije napisano, da se nasleđuje po pola od svakoga pretka.

Malo matematike.

Svako koleno znači 50% materiala ide dalje, ostalo se gubi. To je faktor 0,5 za svako koleno. 100 godina ima u proseku 3 kolena, 300 godina u proseku 10 kolena (ako je generacija oko 30 godina), plus minus. U deset generacija je 2 na desetu predaka tj. oko 1000 predaka (1024). Svaki predak daje oko 1/1000 genetskog materiala, što bi ispalo oko 0,1% ili 1 promil. E, ali Y  kromosom koji ima privilegovan položaj i nasleđuje se nepromenjen, on ima tako i posebno mesto u toj bilanci. Kako imamo 46 kromosoma, to znači da je Y kromosom jedan od tih 46. Kako je nešto manji od ostalih (zapravo mnogo manji, ali pretpostavimo da nije), njegov deo u materialu je oko 2%.

Očev otac (i njegov otac i njegov otac, i tako do desetog čukundede u nizu) ima garantovanih tih 2%. Ostalih 1023 baba i deda moraju da dele ostalih 98%, tj. učešče pojedinog pretka je na ispod 0,1%.

Razmišljajte o tome kad vam neko drugi puta kaže da li je svejedno i šta je svejedno.

Poz.

Hvala za trud Darko, znao sam ja to o čemu pišeš, ali sam se malo našalio za kredite i dugove.

[motorista 57 klasa]

A šta nasleđuje od oca? Dugove i kredite?

Jedna od najvažnijih "stvari" koje dete nasleđuje od oca je spol. Spol deteta je ovisan isključivo od toga, da li je očev genetski materijal kojega je predao Y kromosom od para XY ili X kromosom. Ako je to X kromosom, tada nastaje par XX kojega imaju žene, pa tako nastaje kćer. Ako je to Y kromosom, onda nastaje par XY i rodi se sin. Drugi deo para dete dobiva od majke. Kako majka predaje uvek X kromosom ona ne utječe na izbor spola deteta. Dakako, radi se o 23., zadnjem paru kromosoma od ukupno 23 para (ukupno 46 kromosoma) koliko imaju ljudi.

Ne slažem se da je pol jedna od najvažnijih stvari koje dete nasleđuje od roditelja. Mnoga druga nasleđa uključujući i bolesti su mnogo važnija.
Važnije je da dete ne nasledi neku bolest nego da li će biti devojčica ili dečak, bar kod normalnih ljudi. I neću više polemisati na ovu temu.

[dark-bullet]

A šta nasleđuje od oca? Dugove i kredite?

Jedna od najvažnijih "stvari" koje dete nasleđuje od oca je spol. Spol deteta je ovisan isključivo od toga, da li je očev genetski materijal kojega je predao Y kromosom od para XY ili X kromosom. Ako je to X kromosom, tada nastaje par XX kojega imaju žene, pa tako nastaje kćer. Ako je to Y kromosom, onda nastaje par XY i rodi se sin. Drugi deo para dete dobiva od majke. Kako majka predaje uvek X kromosom ona ne utječe na izbor spola deteta. Dakako, radi se o 23., zadnjem paru kromosoma od ukupno 23 para (ukupno 46 kromosoma) koliko imaju ljudi.

Ne slažem se da je pol jedna od najvažnijih stvari koje dete nasleđuje od roditelja. Mnoga druga nasleđa uključujući i bolesti su mnogo važnija.
Važnije je da dete ne nasledi neku bolest nego da li će biti devojčica ili dečak, bar kod normalnih ljudi. I neću više polemisati na ovu temu.

Sa stajališta genetike je pol najvažnija stvar koju dete nasleđuje od roditelja i to upravo muški pol, jer jedino se Y kromosom nasleđuje isključivo sa oca na sina.

Sa stajališta tzv. društvenih "nauka" je ionako svejedno. A šta su "normalni ljudi" posebno ima savremena "društvena nauka" vrlo oprečna stajališta.

[dzumba]

Апсолутно сам лаик за генетику, али волим да погледам теме и пореклу људи. Мислим да није у генетици најважнији Y хромозом, већ је то (за сада) најпоузданији начин да се прати генетско порекло по мушкој линији. Генетика је далеко шира област од наслеђа по мушкој линији. А и то праћење је могуће до неког колена, са високом поузданошћу (7-10). Како сам схватио теоретски је могуће пратити генетску линију и по мајчиној (женској) линији, али за сада (јер наука то још није досегла) са знатно нижом поузданошћу и тек можда пар колена уназад. Врло тешко се може пратити тзв. уркштање, односно генетска веза између нас и неких предака по "бочној" линији. На пример, по линији мајчиног оца и његових мушких и женских предака. Можда ће за 50-100 година и то бити могуће.

Ја на пример, веома личим на деду по мајци. Његова сам слика и прилика не само физички већ и по покретима, менталном склопу и сл. Тај мој деда је имао полусестру по мајци (иста им је мајка, очеви различити). Та његова полусестра се касно удала у родила је близанце (мушкарца и девојчицу). Како су разнојајчани близанци они уопште не личе једно на друго, док сви мисле да сам ја близанац са тим мојим рођаком (иначе, свега 4 године је старији од мене). Из овога је очигледно да смо ја и тај мој ујак наследили неке (доминантне) гене, барем оне које утичу на изглед, физиономију, по мојој прабаби, односно његовој баби, јер нам је то једини заједнички предак.

Слажем се са Мотористом да је далеко важнији квалитет генетског наслеђа у смислу преношења неких болести од пола,од утврђивања генетске линије по мушком претку.

[Brok]

Život devojke u ukrajinskom selu. Omiljena hrana Ukrajinaca

[micha]

   Što se tiče pola budućeg deteta bitna je i poza, naravno. Za muško dete je najvažnije tući pod prečku! Za žensko dete znamo iz Radovana III:'' A lepo sam ti govorila Nemoj Radovane zguza biće žensko, al džaba!''

   O nasledstvu i poreklu možemo dosta naučiti od Jevreja koji svi tačno znaju iz kog su plemena. Bez greške! Tih 12 plemena potiču od deset Jakovljevih i dva Josifova (sin Jakovljev) sina. Plemenska svest do danas je opstala samo kod Levijevih potomaka (Levita) ali poreklo je svima poznato. Možda bi DNK analiza mogla tu nešto da promeni ali je činjenica da se predanjem prenosila svest o pripadnosti i poreklu. Ide čak do biblijskih likova za koje se govori tačno iz kog su plemena poreklom dajući istorijsku pozadinu Svetom pismu i njegovu tačnost i verodostojnost.

[dark-bullet]

   Što se tiče pola budućeg deteta bitna je i poza, naravno. Za muško dete je najvažnije tući pod prečku! Za žensko dete znamo iz Radovana III:'' A lepo sam ti govorila Nemoj Radovane zguza biće žensko, al džaba!''

   O nasledstvu i poreklu možemo dosta naučiti od Jevreja koji svi tačno znaju iz kog su plemena. Bez greške! Tih 12 plemena potiču od deset Jakovljevih i dva Josifova (sin Jakovljev) sina. Plemenska svest do danas je opstala samo kod Levijevih potomaka (Levita) ali poreklo je svima poznato. Možda bi DNK analiza mogla tu nešto da promeni ali je činjenica da se predanjem prenosila svest o pripadnosti i poreklu. Ide čak do biblijskih likova za koje se govori tačno iz kog su plemena poreklom dajući istorijsku pozadinu Svetom pismu i njegovu tačnost i verodostojnost.

Genetika u rodoslovlju je prilično napredovala, ponešto po zasluzi gore pomenutih.

[Duki]

Najčvršći civlni ranac Forclaz 500

Ako neko voli da se bavi planinarenjem ili kampovanjem, ima da se kupi i kod nas u Decathlonu. Uzimao sam više stvari ove robne marke i iznenađen sam kvalitetom.

[Brok]

Zašto nema mosta između Evrope i Afrike?