Zanimljivosti

[Boro Prodanic]

Dok sam bio dečkić od 10-ak godina, sa pokojnim dedom pleo sam ovakvu ogradu. Još smo nakon pletenja mazali glinom spoljnu stranu da vetar ne duva na stoku kad je unutra.

Pleli smo i sepet. Ako neko ne zna šta je to jer se različito zove, evo slike:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sepet se plete od leskovih grana koje su podužno rascepljene, uglavnom na tri dela i oblikovane da budu kao dugačke daščice. Kora se skida pre pletenja.

[Duki]

До пре стотинак година ово је био основни начин прављења ограда. Мало ко то и зна да уради како треба. Данас су реткост јер су сада теже за израду у односу на оне са летвама и ексерима или од жице (мреже).

Nekako mi je ova zanimljivija i ima više ''duše''. A i što kažeš, treba znati napraviti.

Dok sam bio dečkić od 10-ak godina, sa pokojnim dedom pleo sam ovakvu ogradu. Još smo nakon pletenja mazali glinom spoljnu stranu da vetar ne duva na stoku kad je unutra.

Pleli smo i sepet. Ako neko ne zna šta je to jer se različito zove, evo slike:

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sepet se plete od leskovih grana koje su podužno rascepljene, uglavnom na tri dela i oblikovane da budu kao dugačke daščice. Kora se skida pre pletenja.

Svaka čast Boro! Svaki stari zanat je lep i treba ga sačuvati.
Kod mojih su se isto plele korpe ali čini mi se od vrbe no nisam baš 100% siguran. Znam da su se metle pravile od brezinih grana, i dan danas se takve metle prodaju, zovu ih grebalice, samo što je njih neuporedivo lakše napraviti od pletene korpe.

[micha]

   Ovakvom korpom upravo od leskovog pruća se u Pirotu vadi kuvana mlečna masa od koje se pravi kačkavalj tzv. baskija. Leska je otporna na visoku temperaturu i na njenoj površini se ne zadržavaju mikroorganizmi pošto je na neki način antiseptična. Na ovaj način se baskija meša već stotinama godina i samo sa ovakvom korpom pirotski kačkavalj ima taj ukus.

[Duki]

from r/Damnthatsinteresting

[Brok]

[Brok]

[Brok]

Muzej u Cirihu povukao pet slika zbog sumnje da su ih opljačkali nacisti

15.06.2024.

Jedan od vodećih švajcarskih muzeja umetnosti, Kunsthaus u Cirihu, saopštio je da će povući pet slika sa jedne od svojih izložbi jer postoji sumnja da su te slike opljačkali nacisti.

Dugo su postojale sumnje o poreklu slika u tom muzeju iz kolekcije Emila Birlea, trgovca oružjem koji je rođen u Nemačkoj i koji se obogatio tokom Drugog svetskog rata praveći i prodajući oružje nacistima, preneo je Bi-Bi-Si.

Odluka o povlačenju slika doneta je nakon objavljivanja novih uputstava koja imaju za cilj da se ispita gde se nalazi veliki broj umetničkih dela koja još nisu vraćena porodicama od kojih su ukradena.

Slike koje se povučene su "Bašta u Živerniju" Kloda Monea, "Portret vajara Luja-Žozefa" Gistava Kurbea, "Žorž-Anri Manuel" Anrija de Tuluz-Lotreka, "Stara kula" Vinsenta van Goga i "Put uzbrdo" Pola Gogena.

Odbor fondacije za kolekciju Emila Birlea naveo je u saopštenju da je "posvećen traženju pravičnog rešenja" za te slike sa pravnim naslednicima bivših vlasnika.

Šesto delo u kolekciji, "Sultanija" Eduara Manea, takođe je bilo pod dodatnom pažnjom, ali je fondacija navela da ne veruje da nova uputstva treba da se primene na tu sliku i da će ona biti razmatrana odvojeno.

"Zbog ukupnih istorijskih okolnosti u vezi sa prodajom, Fondacija je spremna da ponudi finansijski doprinos zaostavštini Maksa Zilberberga zbog tragične sudbine bivšeg vlasnika", navodi se u saopštenju.

Zilberberg je bio nemački industrijalac, Jevrejin, čija je velika umetnička kolekcija prodata na aukcijama koje su organizovali nacisti.

Smatra se da je Zilberberg ubijen u nacističkom logoru Aušvic tokom Drugog svetskog rata.

Prema pisanju pojedinih švajcarskih novina, vodi se debata o tome da li je Zilberberg bio primoran da proda "Sultaniju" ili je to učinio slobodno iz finansijskih razloga.

Više od 20 zemalja, uključujući Švajcarsku, saglasilo se ranije ove godine da primenjuje novu najbolju praksu američkog Stejt departmenta o tome kako da se postupa sa umetničkim delima koja su opljačkali nacisti.

Prema švajcarskom zakonu, danas se ne mogu podneti pravni zahtevi za restituciju ili kompenzaciju za dela iz kolekcije Birle zbog zastarelosti. Birle je do svoje smrti 1956. godine sakupio kolekciju od oko 600 umetničkih dela, a velikim brojem njih upravlja Fondacija Birle i izložena su u Kunsthausu kao deo 20-godišnje pozajmice. Ostale slike nalaze se u domovima Birleovih preživelih rođaka.

Izvor