Sve što je dobro ili deblja ili je zabranjeno...

[Solaris]

 

Dođe naš čovjek na neki fini prijem ugleda prvi put švedski stol, primakne stolicu i počne jesti, Zgroženi konobar mu priđe i kaže, „Ali gospodine, pa to je švedski stol!“ A naš Balkanac samo zaveže ubrus i kaže „Pa kad dođu Šveđani, ja ću im se dići…“

Što je to zapravo 'švedski stol'?

[kumbor]

Švedski sto(l) je danas opšteprihvaćeni naziv za služenje obroka, najčešće u hotelima, a ponegde i u restoranima, gde se niz jela (mezetluka - zakuski, salata, a nekad i supa i variva, a sve češće i pića, najčešće bezalkoholnih) služi na posebnim stolovima tako da zainteresovani prilaze stolu i sami se služe, sipajući sami porcije, obično bez ograničenja po količini i broju prilaza stolu. Danas je švedski sto(l) najčešći način služenja doručka, a nekad i ostalih obroka u hotelu. Ako je u restoranu, onda se obično pri plaćanju obračuna paušalno po broju osoba (1, 2, 3, ili više "švedskih stolova"). Tako svako bira šta će i koliko jesti, a u krajnjem zbiru po osobi izađe jeftinije. Zato obično na švedskom stolu prvo "nestanu" najukusnija jela, mada je pravilo da se asortiman i količina redovno dopunjavaju iz kuhinje dotične ugostiteljske ustanove. Mi na ćerkinim rođendanima obično napravimo švedski sto - na jednom pladnju pice, na drugom sendviči jedne, druge vrste, na trećem grickalice, sokovi posebno - a za odrasle goste "PVR" - pivo, vino, rakija.

[jadran2]

Pio ne pio, pekao ne pekao - ide porez, trosarina......

Platite trošarinu za kotao i rakiju!


http://www.slobodnadalmacija.hr/Split-%C5%BEupanija/tabid/76/articleType/ArticleView/articleId/221687/Default.aspx

[dzumba]

Па, плаћа ли неко? Овде у србији ако то уведу сумњам да ће плаћати. А корист од утеривања пореза и такси на ову работу неће бити велика.

[Jester]

Sve mora bit po propisu i zakonu ! Ja sam kao uzoran europski građanin iskoristio svoje legitimno pravo te sam čitajući ovaj članak isti sekund bez imalo oklijevanja prijavio susjeda koji peče rakiju na crno da stvar bude gora bezobraznik nije završio tečaj za destilatera i nema prijavljen kotao . Kako vlada pila granu na kojoj sjedi to je čudo, udarajte vi po seljacima po europskoj doktrini to vam najbolje ide ,samo naprijed kad bi se uveja alkotest u Sabor ne bi ih pola sidilo unutra, fala Bogu nema ni sad nikoga ,biće svrate na rakijicu ili gemišt

[dzumba]

Осећам да ти се комшија истог секунда захвалио због пријаве јер је тако ипак постао прави Европејац.

[kumbor]

Е, ова ти је добра!

[galeb]

Vidim gore švedski stol, pa da napišem jedno moje iskustvo, u stvari dvije.

Prvo: trajekt Stockholm - Helsinki, 1998. Većera je švedski stol, platilo se 90 finskih maraka i imaš sat ili sat i pola vremena, uzmeš, piješ i jedeš koliko ti srce (i stomak) da. Dvije runde, prva u 19 sati i druga u 21. Platimo mi i planiramo za 19 sati. Dodjemo nekoliko minuta prije. Sala restorana još zatvorena a ispred red nekoliko metara, sami Talijani. Otvaraju se vrata i oni iz pole position prema stolu, da prvi odaberu jela. Tamo svega i svašta, ribe, meso, salame, školjke, rakovi, umaki takvi, onakvi, prilozi, salate....nema da nema. Piće na špinu, samo sipaj kolko ' oćeš. Dodjemo mi na red i uzmemo svoje. Ja nisam pretjerao ali neki od naših uzeli pa najeli se da su teško disali, sećam se jednog našeg momka, najeo se gambera kao da mu je zadnja većera u životu i posle jaukao kako se najeo.  A sve tempirano na minutu. Dodjem ja na kraju još do špine sa pivom - kad ono, mrtva špina. Došlo vreme, kraj veselja i nema više pive, ni ostalih pića, signal za dovidjenja. Interesantno, nešto drukčije. Dok smo većerali, sunce je zalazilo i gledali smo ga kroz brodske prozore. Da napomenem još kabinu: imali smo najjeftiniji tip kabine, unutarnja za 4 osobe, nisko u trupu, pored strojarnice.  Dodjem ja na većer da spavam, legnem i čujem motor preko limene stijene brum, brum, brum, brum......u ti božića, kako ću spavat ? Al zaspao sam i spavao cijelu noć dobro. Ujutro budi nas glas po zvučniku na engleski, njemački, finski, ruski, ne znam dali još koji jezik. Polako stižemo u Helsinke.

Drugo: pre par godina bio u Njemačkoj na školovanju, Hannover. Učiona od 9 do 18. Kažu nam, napravit ćemo sat odmora za ručak, donese nam catering. Ja mislim, OK, ručak ko ručak, mislim - toplo jelo i to, bit će nešto.  Kad ono....idemo mi u susjedni prostor i tamo samoposlužni ručak na stolu:  kanapeji. Ebate kanapeji. Jedni sa hladnom govedinom, jednim sa nekom salamom, jedni sa lososom. Plus ona kafa koja nije kafa i sok, voda. I to je to. Sledeći dan onda:  hladno meso i krumpir salata. Kako ne jedem krumpir salate, pitao sam za hleb. Nema. I onda mi kaže jedan Njemac, ne brini, idem ja preko ulice u pekaru. I stvarno, dečko mi doneso hleba !  Kad smo neki drugi put bili, bili smo veća grupa i opet isti catering. Daju nam prvi dan na izbor šta ćemo jesti drugi dan: tjestenine sa mlevenim mjesom ili pizza. I svaki odabere i misli si, konačno toplo jelo - jer prvi dan su nam opet dali hladno meso i krumpir salatu. Sledeći dan dodjemo mi i radnici cateringa nam serviraju jelo. Gledam ja naokolo, svi sporo jedu. Austrijanci, koji nemaju neku baš svjetsku kuhinju, žalili se , da nije ukusno. Tanjiri ostali puni tjestenina sa mlevenim mesom, haha.
Na večeru su nas vodili u Taljanski restoran, kažu nam kako se dobro jede tamo..... Ja naručim mješanu salatu i špagete sa gamberima. Salata krasna na izgled, baš lijepa ali u ustima bez svakog ukusa, ništa od ništa. Znači ona tipična salata umjetno uzgojena, možda ni sunca nikad nije vidjela. Gamberi ko gamberi (oni veliki) a u cijelini sa špagetima opet bez ukusa. Pasta al dente - zaboravi tamo. I oni tamo na sjeveru još misle da je to dobro.... Ali ipak, da ne pravim samo lošu reklamu, može se i tamo dobro jesti, samo treba da se zna gde. Vodili nas jedanput u neki fini restoran u Hannovru, e tamo je druga priča bila. Jeo u Hannovru dobroga lignja na neki poseban način, vrhunsko vino uz finu poslugu mladih konobarica i ostala jela, samo je orada ipak lošija bila nego na Jadranu. I dobro smo jeli u pivnici u Hannovru - klasika, svinjska krača, kobase, krumpir i kiseo kupus. A porcija, da te glava zaboli, niko nije pojeo sve. Samo je kupus slatko kiseli, nije ko naš ali meni nije smetao onaj slatkast ukus.

[galeb]

1. ovo može da deblja a nije zabranjeno.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
add 1: friško iz mora, direkt od ribara. orade pojeli jučer, a palamida danas u šogo pa na pašto. presolio sam šugo, mali se bunio al pojeli nekako, nema veze, nismo si pokvarili dan zbog soli


2. ovo ne deblja a može da je zabranjeno
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
add 2: mali aperitiv / digestiv iz domaće loze sa umetnutim prirodnim biljem ili voćem ne šteti tu i tamo.


3. ovo deblja i može da je zabranjeno
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
add 3: šta je bolje za početak sedmice, u ponedeljak. čovek imao rodjendan, pa slavili na ariji friški i suncu kako treba: catering sa odojkom a ne kanapeji ko u germaniji


4. a ovo ne deblja i nije zabranjeno
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
add 4:  ovo je uslikano septembra ali je sličan dan bio i danas. sunce, more, zrak, sloboda. more još poprilično toplo, pa zaplivao i pogrijao se na suncu. iznenadjen samo koliko je još ljudi došlo plivat. ipak je oktobar ali doznalo se kaoo može bit ugodno.... Jedan Njemac je došao živit iz sivog, kišovitog Hamburga na Slovensko Primorje. I u dokumetarnoj emisiji o Izoli je sjeo na kamenčiće pokraj mora i rekao: sunce, svježi zrak, more......kako je malo potrebno, da je čovek sretan.

[kumbor]

1. ovo može da deblja a nije zabranjeno.
2. ovo ne deblja a može da je zabranjeno
3. ovo deblja i može da je zabranjeno
4. a ovo ne deblja i nije zabranjeno


add 1: friško iz mora, direkt od ribara. orade pojeli jučer, a palamida danas u šogo pa na pašto. presolio sam šugo, mali se bunio al pojeli nekako, nema veze, nismo si pokvarili dan zbog soli
add 2: mali aperitiv / digestiv iz domaće loze sa umetnutim prirodnim biljem ili voćem ne šteti tu i tamo.
add 3: šta je bolje za početak sedmice, u ponedeljak. čovek imao rodjendan, pa slavili na ariji friški i suncu kako treba: catering sa odojkom a ne kanapeji ko u germaniji
add 4:  ovo je uslikano septembra ali je sličan dan bio i danas. sunce, more, zrak, sloboda. more još poprilično toplo, pa zaplivao i pogrijao se na suncu. iznenadjen samo koliko je još ljudi došlo plivat. ipak je oktobar ali doznalo se kaoo može bit ugodno.... Jedan Njemac je došao živit iz sivog, kišovitog Hamburga na Slovensko Primorje. I u dokumetarnoj emisiji o Izoli je sjeo na kamenčiće pokraj mora i rekao: sunce, svježi zrak, more......kako je malo potrebno, da je čovek sretan.

Eh, jakako, jakako.
Čujem da je u Boki do pre par dana lilo bez prestanka ... a meni krov nije baš neki. Jooj. Od toga se ne debljam, ali se nerviram

[Bozo13]

Domača hrana...

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Trifko]

Fabrika radosti ponovo u pogonu 
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[galeb]

Bravo Božo, bravo Trifko, wbv (wiva bella vita, živeo lijepi život).

PS: dali je ko video izložbu "ŽIVEO ŽIVOT". Prava stvar. Znam da je bila u Beogradu, a ja sam ju video u Ljubljani. Sjeo sa mojom djecom u Tristaća, nikad prije u životu, malo smo se divili i bili sretni što smo ovo mogli. I iako vozim puno savremenija kola sad, došlo mi je onaj tren,  da bi ga imao pa išao s njime u nedelju s prijateljima, generaciju pionira SFRJ, na pivu, puno smijeha, dobro društvo i tristać  .  Na izložbi sam kupio majicu YASSA, da se zna... 

[Solaris]

Ovo sam jeo samo jednom (pravi, ne ove neke kvazi imitacije) i mogu reći da sam bio oduševljen.
Vjest nije baš neka vesela ali ljepo je spomenuti čovjeka koji je tvorac toga.

-------------------

Idejni tvorac doner kebaba umro u 80. godini u Berlinu

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Turski imigrant kojega se smatra tvorcem doner kebaba, umro je u Berlinu u 80. godini, piše BBC.

Kadir Nurman je 1972. godine u zapadnom Berlinu otvorio kiosk u kojem je prodavao pečeno meso i salatu u kruhu sličnom lepinji. Primijetio je brzi tempo života u tome gradu te je mislio da će se užurbanim Berlinčanima svidjeti jelo koje mogu nositi u ruci i jesti.

Sočno meso, rezano s ražnja koji se okreće, s raznim dodacima i umacima, ubrzo je postalo jedno od najpopularnijih jela brze hrane u Njemačkoj, ali i u ostalim državama. Udruga turskih proizvođača donera je 2011. godine potvrdila Nurmana kao "tvorca" kebab donera. Samo u Njemačkoj je otvoreno oko 16 tisuća malih restorana u kojima se može kupiti doner, a više od tisuću ih ima samo u Berlinu.

Njemačke tvrtke koje proizvode meso i aparaturu za pečenje "drže" čak 80 posto europskog tržišta. Nurman, koji je emigrirao u Njemačku 1960. godine, nije patentirao svoj "izum" te nije zarađivao od patenta. No, sudeći prema intervju iz 2011. godine zbog toga mu nije bilo žao nego je bio sretan što je tako veliki broj Turaka mogao živjeti od donera i da ga jedu milijuni ljudi.

  24sata

[MOTORISTA]

Jeste li spremili zimnicu?

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]