Sve što je dobro ili deblja ili je zabranjeno...

[kumbor]

Srbija zbog opšte siromaštine i danas zna klasični svinjokolj. Važno je da je hladno, ispod 12*C, da se meso ne bi kvarilo. To je obično posle Arhangela Mihaila, posle 21.11., pa do Nove Godine. Počinjalo se u zoru. Dok mesari pripremaju meso, u "oraniji" (velikoj vangli) se kuva baretina za džigernjače, a potom se tope čvarci, mi deca smo dobijali komade po želji za pečenje na drvenim štapićima. Naslažeš, pa turiš na žar ispod oranije. A meso još toplo, jutros begalo po svinjcu. Nema ništa bolje. A tu se nađe i neka mačka, kuče, pa tri zalogaja sebi - jedan kuci, maci, itd. Jedan od zapamćenih događaja je svinjokolj u mađarskom selu kod Pančeva. Uveče se jela čorba i paprikaš od svega toga. Obično se i pevalo. Prvo malo rakijice, pomalo, na svaki sat gutljaj, od jutra. A uz večeru vino. Mađar meni... ima pesma, devojka kao pupoljak ruže, pa porasla, crna kosa, pa joj kosa postane seda, pa ljubav koja ne sme proći... On peva i plače. A ja ga zapanjim odgovorom: Asszony lesz a lanybol a bimbobol roza. Znam, sok sok edes percsbol asok boldog ora, orabol ak napok oz orabol evek, fekete hayanbol loszon hofeherek, loszon hofeherek. Beše vreme. Sve je to do sada pomrlo, ali svinjokolj ostaje.

[lovac]

Karlo, ukusi iz mladosti se nikada ne zaboravljaju, niti ih se danas može ponoviti!

[micha]

   Za svinjokolj bismo trebali oformiti poseban topic ili čak Fun-club gde bismo razmenjivali doživljaje i slike sa istih. Ovo je ipak strana za vrhunske gurmane  i njihove majstorije. Mada i krmeći proizvodi mogu biti interesantni u ovoj ranoj fazi, tek što su vrcnuli iz šprica, još topli od sveže zaklane svinje, što bi se reklo dok su još poluproizvod...

   Svinjska daća je više folklor sa ciljem pripreme mesa za konzumaciju u sopstvenoj režiji, na domaći način,frontalno, onako kako je ko naučio i kako može. U Vojvodini i Slavoniji se to radi na gotovo istovetan način uz primenu jednostavnih zanatskih alata i operacija u preradi mesa, jako sličnim industrijskoj obradi u početnom delu što možemo zahvaliti Mađarima,od kojih smo dobrim delom i naučili mesariju. Proces se sastoji iz nekoliko faza od kojih je početna u 6.00 ujutru a čini je okupljanje slično prozivci u vojsci, jutarnja kafica sa rakijom i raspirivanje vatre ispod oranije koju je domaćin još ranije naložio. Štono kažu, ustaje se pre svinja da bi se uhvatile na spavanju. Kada se vidi sa kolikom silom domaćin raspolaže, raspoređuje se ekipa na osnovu ranije proverenih sposobnosti i ličnih afiniteta tj. dogovorom se određuje ko će da nabaci sajlu-brnjicu, ko hvata svinju za rep a ko za pleći dok sa nožem barata majstor mesar angažovan za ovu priliku ili najveštiji u tom poslu od prisutnih. Gotovost označava voda u oraniji, tj. kada dostigne potrebnu temperaturu za šurenje pristupa se izvođenju prvog kandidata (ukoliko ih ima više) pred ispitnu komisiju,direkt iz gicinjca. Ovako bi trebala da izgleda uvertira koja se nastavlja prvim činom u kome na žalost oma gine glavni junak tj. krme.

[galeb]

Bio sam samo jednom prisutan na svinjokolji. Kao dečak, kod neke daljnje rodbine na selu. Naravno, odmah se nešto ispeklo nakon toga. I druga stvar u vezi svinjokolja, sećam se takodjer kao dečko u osnovnoj školi, igrali smo fudbal na fiskulturi, a pored su klali svinju. Ostalo mi je u sečanju kakve je zvukove puštala svinja kad su je vodili na klanje. Izgleda kao da životinja zna šta je čeka.
  A setio sam se nešto, pa rekoh da napišem. Nisam vegetarijanac, vegan ili nešto drugo, jedem sve i ne zagovaram nekakvu posebnu generalnu dietu, sem da je ipak potrebno paziti na odredjene stvari po smjernicama zdrave prehrane. Volim povrće, voće, ribu, meso, žitne proizvode, jedino mi kolaći najmanje znače. Moglo bi se i reći, da sam uvijek bio gurman, volim da dobro jedem i hranu ne shvaćam samo kao zadovoljavanje osnovnih fizioloških potreba (kao i vožnju automobila ne doživljavam samo kao prevoz). Ljudi smo različiti, pa zato je neko zadovoljan sa obrokom iz menze ili mu je važnija velika porcija od kvalitete pripreme, a neko uživa u gastronomiji vrhunske restavracije, gde je na prvom mestu doživljanje ukusa a ne uklanjaje gladi. Ali ono što želim da kažem jeste, da SVAKA hrana može biti ukusna ako se zna ustrezno pripremiti (ne zna to svaki ipak i zapravo je to umjetnost kulinarike). Ili još drukčije: ukus je i SUBJEKTIVAN, jer smo ljudi različiti.     Rekao mi neko nekad "dobro je, jer je meso". Htio je reći, ne bi bilo ovako ukusno, da je povrće. E pa, mogu reći da baš nije tako. Previše sam toga probao, da znam. Može biti, da se nekomu više svidja meso ili da je njemu LIČNO ukusnije meso od povrća (rekao sam već, da je ukus i subjektivan pojam) i to je sasvim OK. Ali da je obrok OBJEKTIVNO ukusan samo ako ima meso u njemu, ne stoji. Ja volim npr. janjetinu i nezaboravna mi je od prošlog ljeta u Crnoj gori, "prirodna" iz planina, ne iz farme ispečena u nulo dobro. Ili teletina ispod saća u Srbiji. Ali ono što me ipak iznenadilo, je bilo dvaput, da sam imao prilike probati vegansko jelo. I nisam mogao verovat koliko može bit ukusno jelo samo iz povrća. Ali treba je znat majstorski kombinovat ukuse, t.j. sastavine jela i kad se to poklopi, milina. Naravno, nije to usporedivo sa janjetinom i ne bih mjenjao janjetinu za ovo ali tvrdim, da je oboje ukusno. Sad šta se kome svidja, to je drugo i o tome ne treba pro et contra.
    Na kraju samo jedna mala prića o zdravoj ishrani. Kaže se kako na selu, seljaci jedu zdravo jer je sve domaće, prirodno, neindustrijska hrana isl. Zavisi šta, koliko i kako se jede. Vraćam se kod one moje daljnje rodbine na početku ovog posta. Jelo se sve šta se kod kuće uzgojilo, spremalo, nije se biralo, niti polagalo pažnje šta je zdravo, šta nije. Biljno ulje nije se upotrebljavalo, samo svinjska mast, sve se na njoj radilo. Mnogo mesa, jelo se sve, malo se čega bacilo, čvarki, kobase, panceta itd., teška hrana, mnogo masnoće i sem toga priprema za koju se zna da nije zdrava ali se tad pre 40 godina nije toliko pričalo o tome . Žena je imala negde oko 60 godina kad je bila hospitalizovana. Nije joj bilo više pomoći, čekala je kraj u bolnici. Otkazao vjenski sistem.

[micha]

   Naravno da je danas jako teško utvrditi šta od hrane je zdravo a šta produkt industrijske manipulacije hemijom ili GMO. Ni za stoku uzgajanu u sopstvenom oboru seljak više nije siguran na čemu je jer nastala je veštačkim osemenjavanjem, uzgajana hibridnim kukuruzom koji je nastao možda i genetskim modifikovanjem, plus dodaci stočnoj hrani koji su sigurno veštački jer kako objasniti da svinja dostiže preko 100kg za tov od 4 meseca. Tu su još vakcine i lekovi kojima se stoka obavezno tretira pa vi sad vidite koliko je to prirodno. Ovde izuzimam organsku proizvodnju i uzgoj autohtonih rasa što je nova grana stočarstva kod nas i samim tim jako skupa i nepristupačna nama retkim srećnicima koji radimo od 7 do 3 za ovozemaljsku platu.

   Ubijanje uzgajane stoke radi dobijanja mesa je do juče bilo sasvim normalno, mada je i tada bilo ljudi ( uglavnom žena ) koji su se gadili i nisu podnosili sam čin klanja, ali se zato retko ko gadio na šniclu u tanjiru. Dušebrižništvo je danas otišlo mnogo napred do te mere da je u Španiji ukinuta korida zbog mučenja bikova a naglo popularisana Pamplona u kojoj ti isti bikovi jurcaju uskim ulicama kroz masu u ekstazi nanoseći ponekad i smrtonosne povrede golorukim ljudima! NWO i krojači naših sudbina su ti koji određuju šta ćemo i koliko jesti i kolika je cena svakog od nas. U opštem izokretanju dosadašnjih važećih civilizacijskih normi njihovi poslušnici su došli na ideju da je ubijanje stoke na tradicionalan način nehumano već da se treba pružiti životinji prilika za dostojanstven kraj! Verovatno misle na poslednju želju krmače koja gleda u sikiru čije ušice će otpočeti njenu reinkarnaciju u kobasice. Zamislimo situaciju u kojoj možemo da komuniciramo sa životinjama i uz to moramo na svinjokolju da ispoštujemo zakonski propisanu proceduru da se ispuni poslednja želja toj istoj krmači a ona poželi da bar jednom u svom kratkom životu doživi pravu ljubav sa nerastom umesto kao do sada sa hladnom rukom veterinara i njegovim špricom za osemenjavanje... I još da dodam, nehumano znači u doslovnom prevodu nečovečno, suprotno ljudskom pa zato mislim da je ovaj izraz nepravilno upotrebljen jer čoveku je urođeno da životinje lovi, uzgaja i ubija radi zadovoljavanja svojih fizioloških potreba za hranom, odećom, nekada svetlom itd.

   Na tradicionalnom svinjokolju se svinje ubijaju brutalno što se može videti na YouTube-u gde ima više zapisa ove svetkovine. Mnogi ne mogu da podnesu zapomaganje svinjčeta i sam čin lišavanja života te se sklanjaju u tom trenutku ,što nikako nije sramota, niti kasnije bude predmet poruge-jednostavno nismo svi isti i razumljivo je da neko to ne podnosi. To se preporučuje i deci koja se često vrzmaju u ovakvim prilikama a ne moraju baš biti izložena ovom traumatskom iskustvu. A kada se kandidat umiri i podigne zadnjim papcima uvis na rem počinje industrija prerade hrane gde svako ima svoj zadatak jer treba obraditi od najčešće dva pa do 6,7 komada do večeri. Skičanje bravca koga uigrana ekipa pod ručnom izguruje iz obora se čuje čak u trećoj ulici i nekad je bio simbol blagostanja domaćina gde se brojanjem skičanja utvrđivalo koliko koji gazda danas komada kolje, što je itekako bitan obaveštajni podatak za ispiranje dokonih usta.

   Ne znam koliko je interesantna ova tema ali bih voleo da čujem i još nečija iskustva.Ne verujem da ima odraslih ljudi koji nikada nisu videli ovaj folklorni detalj i da samo ja pišem o ovome.

[Рашо]

Што се тиче свињокоља или пастрме, како ми зовемо ту "манифестацију", то је код нас процес који траје два, а често и три дана. Никад се то не завршава за један дан као у континенталном дијелу.

[micha]

   Znači dobre stvari kod vas traju duže. Gde je dobra ekipa ne treba se brzo razilaziti a i više se posla uradi. Kažem, u ravnici je to razvijeno poput industrijskog pogona i ograničeno na jedan ceo dan od rano ujutru do večeri posle čega dolazi bogata zakuska sa svežim proizvodima i dosta pića, tako da nije samo posao u pitanju već pre svega druženje i razvijanje zajedništva. U novije vreme zbog naraslih obaveza ali i masovne upotrebe mašina svinjokolj počinje tek oko 8.oo h a završi se do ručka. Meso za kobasice se više ne melje ručnim okretanjem već se koristi električna mašina za mlevenje mesa koja deset puta brže samelje svu količinu. Špric za kobasice se više ne pritiska o stomak kao Mića Tatić u Nacionalnoj klasi već se takođe koristi električni. Za punjenje se koriste veštačka kalibrisana creva za kobasice a ne prirodna svinjska koja znaju i da puknu, pogotovu kod hibridnih svinja koje su stare ispod 6 meseci. Oranija sa čvarcima se ne zagreva drvetom već se koristi plinski brener koji skraćuje vreme topljenja masti. Rem za čerečenje svinje se ne podiže ručno sistemom poluge, već se koristi električni vinč/dizalica kojom sada jedan čovek može da podigne svinju i raspori je itd. Upotreba mehanizacije olakšava u mnogome rad mesara ali ujedno smanjuje broj ljudi potrebnih za ovaj posao tako da se ekipa polako osipa i nema više tradicionalnog druženja koje se nekada otegne do kasno u noć. Zato bi možda trebalo napisati pokoju reč da se ne zaborave stari običaji a ujedno da se razmene iskustva iz različitih krajeva i poboljšaju način i kvalitet u suštini istog proizvoda na ovaj način.

[Karlo]

Evo i mog zapažanja i vezi samog "običaja" i pokušaja pojmovnog objašnjenja gurmanluka i "specijaliteta".
U postu na predhodnoj strani želio sam da "zabilježim" sami običaj sa te dječje strane,koji je ubrzo nestao posle WWII,ne šire, čak niti njegove izmjene,po kojima se može vidjeti ta ljudska pohlepa,koja se može prepoznati i u odabiru svinje(rase sa više prasića i fizički veće pa time i ekonomičnije itd.).
Da se vratim na samu teoriju.Kao mladom život mi je "naturao"probleme.Pokušavao sam razumjeti ih čitanjem psihološke literature ali i tih "istočnjačkih" običaja( meditacija itd.).
Ukoliko se pogledaju naši običaji(religijski dozvoljena ishrana), nije mi bilo osobno prihvatljivo klanje životinja.Međutim,ako se pogleda sami običaj vidi se da se radi o načinu preživljavanja i po količini i iskorištavanju što se više može,da bi se klao što manji broj životinja.
Možda banalno,sjećam se da su išli ljudi i otkupljivali dlaku posle "šurenja"svinja za četke,danas to nema jer imamo plastiku.
E sad,u tom razmišljanju, što bi bilo i moralno i "religijuski dopušteno".Ukratko "zaključio sam", da vrste koje imaju veliki broj potomaka su pogodnije,nego one sa malim brojem.Ovo treba "protegnuti" i na biljne vrste.
Dakle,ovo se ne slaže sa ljubiteljima janjetine i govedine,jer te životinje imaju mali broj potomaka.Nisu one izabrane kao "svete" bez veze,jer nam daju i druge sirovine(mleko, koža,meso,mladunce itd). ali bi ih trebalo koristititi u ishrani samo u izuzetnoj nuždi i kad su dalje nekorisne, vodeći stalno računa da im se broj održi.
Da skratim,evo i o gurmanluku i specijalitetima.
Mislim da ovo ovisi i o području,ljudima i vremenu.
Na pr. živeo sam na različitim područjima i vidio,te probao,te "razlike".Samo da navedem neke i kao ih vreme gazi i nestaju.Mislim da danas možete naći prirodan i zdrav proizvod,a da posluži kiao specijalitet,samo na moru i kojekakvim "zabitima".
Nekad sam živeći na tim različitim područjima koristio različite životinje i biljke za ishranu. Na pr.:od različitih vrsta riba,školjki,rakova itd,dalje na kopnu recimo linjak za mene izuzetno ukusna riba a ima ih još,različite gljive,divljač i recimo dva načina pripremljenih puževa itd.
Mislim da sam predug pa završavam.

Poz.

[kumbor]

   Naravno da je danas jako teško utvrditi šta od hrane je zdravo a šta produkt industrijske manipulacije hemijom ili GMO. Ni za stoku uzgajanu u sopstvenom oboru seljak više nije siguran na čemu je jer nastala je veštačkim osemenjavanjem, uzgajana hibridnim kukuruzom koji je nastao možda i genetskim modifikovanjem, plus dodaci stočnoj hrani koji su sigurno veštački jer kako objasniti da svinja dostiže preko 100kg za tov od 4 meseca. Tu su još vakcine i lekovi kojima se stoka obavezno tretira pa vi sad vidite koliko je to prirodno. Ovde izuzimam organsku proizvodnju i uzgoj autohtonih rasa što je nova grana stočarstva kod nas i samim tim jako skupa i nepristupačna nama retkim srećnicima koji radimo od 7 do 3 za ovozemaljsku platu.

   Ubijanje uzgajane stoke radi dobijanja mesa je do juče bilo sasvim normalno, mada je i tada bilo ljudi ( uglavnom žena ) koji su se gadili i nisu podnosili sam čin klanja, ali se zato retko ko gadio na šniclu u tanjiru. Dušebrižništvo je danas otišlo mnogo napred do te mere da je u Španiji ukinuta korida zbog mučenja bikova a naglo popularisana Pamplona u kojoj ti isti bikovi jurcaju uskim ulicama kroz masu u ekstazi nanoseći ponekad i smrtonosne povrede golorukim ljudima! NWO i krojači naših sudbina su ti koji određuju šta ćemo i koliko jesti i kolika je cena svakog od nas. U opštem izokretanju dosadašnjih važećih civilizacijskih normi njihovi poslušnici su došli na ideju da je ubijanje stoke na tradicionalan način nehumano već da se treba pružiti životinji prilika za dostojanstven kraj! Verovatno misle na poslednju želju krmače koja gleda u sikiru čije ušice će otpočeti njenu reinkarnaciju u kobasice. Zamislimo situaciju u kojoj možemo da komuniciramo sa životinjama i uz to moramo na svinjokolju da ispoštujemo zakonski propisanu proceduru da se ispuni poslednja želja toj istoj krmači a ona poželi da bar jednom u svom kratkom životu doživi pravu ljubav sa nerastom umesto kao do sada sa hladnom rukom veterinara i njegovim špricom za osemenjavanje... I još da dodam, nehumano znači u doslovnom prevodu nečovečno, suprotno ljudskom pa zato mislim da je ovaj izraz nepravilno upotrebljen jer čoveku je urođeno da životinje lovi, uzgaja i ubija radi zadovoljavanja svojih fizioloških potreba za hranom, odećom, nekada svetlom itd.

   Na tradicionalnom svinjokolju se svinje ubijaju brutalno što se može videti na YouTube-u gde ima više zapisa ove svetkovine. Mnogi ne mogu da podnesu zapomaganje svinjčeta i sam čin lišavanja života te se sklanjaju u tom trenutku ,što nikako nije sramota, niti kasnije bude predmet poruge-jednostavno nismo svi isti i razumljivo je da neko to ne podnosi. To se preporučuje i deci koja se često vrzmaju u ovakvim prilikama a ne moraju baš biti izložena ovom traumatskom iskustvu. A kada se kandidat umiri i podigne zadnjim papcima uvis na rem počinje industrija prerade hrane gde svako ima svoj zadatak jer treba obraditi od najčešće dva pa do 6,7 komada do večeri. Skičanje bravca koga uigrana ekipa pod ručnom izguruje iz obora se čuje čak u trećoj ulici i nekad je bio simbol blagostanja domaćina gde se brojanjem skičanja utvrđivalo koliko koji gazda danas komada kolje, što je itekako bitan obaveštajni podatak za ispiranje dokonih usta.

   Ne znam koliko je interesantna ova tema ali bih voleo da čujem i još nečija iskustva.Ne verujem da ima odraslih ljudi koji nikada nisu videli ovaj folklorni detalj i da samo ja pišem o ovome.

Koliko ja pamtim, već je od 70ih bio onaj "pištolj" sa šipkom. Staviš ćorak 9mm u ležište, prisloniš krmetu na čelo i opališ. Svinja pada ošalamućena, ne skiknuvši.  Onda se zakolje, a ona ne zna da je kolju. Dreka iz svinjca se čuje pre toga, jer životinja oseti šta joj se sprema. To se valjda zove "instinkt". Svinja je vrlo pametna živuljka (inteligentnija od psa) i ne može da shvati što bi je neko ko ju je juče hranio danas ubio. Ipak, ukapira da nešto nije u redu, pa se dere. Tu dreku ja ne mogu da slušam. Zato se sklonim dok je ne opale. Treba prići svinjčetu mirno, jer ume da bude agresivna, pa i da ujede ako ne paziš. Primetio sam da svejedno beži od ljudi to jutro, trči u krug, zabije se u ćošak svinjca, ne da ti da priđeš. Zato treba biti oprezan. Najbolji "šunkaši" su oko 120 kila. Ipak, na pomenutom svinjokolju u mađarskom selu Ivanovu bile su tri svinje od po oko 200 kila. Ako komšije kolju dan ranije, svinje se uzbude, posle ih je teško smiriti. Komuniciraju. Možda zovu upomoć. Đavo će ga znati. Spremao se jesam, ali nikad nisam išao u lov. Lov ima i notu uživanja, a meni  nije uživanje učestvovati u ubijanju životinje. Ja samo volim da jedem. Sve pre toga je samo neizbežna procedura. Svinjokolj je za mene lepo druženje. Samo ne volim kad se u društvu nađe neki lokalni "jurodivi" koji se brzo napije, pa počne da se kliza i da pada u blato. Blato je prateći element svinjokolja, ako se ne radi u ciglanoj/ betoniranoj avliji/ gonku. Poslednji put sam bio na svinjokolju baš na obodu Iriga. Stolovi, nakriveno, ali blata je bilo. Našao se i lokalni pijani, morali smo ga odstraniti. Nije smetao, ali je bio mnogo dosadan.

[galeb]

Setio se još nešto, pričao mi neko, ko je video. U klaoni goveda je jedno tele ili krava pobjegla ispred klanja, lovili su je dok nije pala u neki potok ili tako nešto. Meso iz te klaone je bilo inače predvidjeno za izvoz u Italiju. Rekao mi je, da je bilo meso ove životinje posle klanja mnogo tamnije, verovatno od uzbudjenja, pa je odradio adrenalin. I kao takvo nije bilo više prvoklasno meso i to nije moglo da ide dalje kao takvo. Pa su ga "preklasificirali" za meso za kobase.
  Drugo, u Nemačkoj navodno postoji predpis, da meso starije od 6 mjeseci ne sme biti više u prodaji, nema veza ako je bilo duboko samrznuto, što produžava upotrebljivost. A pošto nemaju sve zemlje ovakav predpis, nakon 6 mjeseci ove zemlje dobivaju povoljno meso za narod. Sad dali je stvarno ovako ne znam ali ovo je pričao neko ko radi u živilskoj industriji.

[kumbor]

EU ima i propise kolika mora biti minimalna masa životinje da bi se klala. Tako je u EU zabranjeno klanje prasića ispod valjda 30kg,a  to je kod nas već nazime. Da li je u Hrvatskoj kao članici EU zvanično zabranjeno klanje prasića? Ne verujem da se to u Hr. može dosledno sprovesti.

[lovac]

U EU se nigde ne može kupiti teletina, već samo junetina, upravo zbog propisa, da se ne smeju klati telad mlađa od određene starosti i manja od određene težine.
To je u skladu sa politikom uzgoja: zašto klati tele od 120 kg, kada će isto tele za mesec dana uz stručno doziranje hrane doseći 250 ili 300 kg. Jest' da se gubi na sočnosti mesa, ali to nije bitno!

[dzumba]

Аууу, бре.... од теме о доброј и занимљивој храни одосте у филозофске есеје и расправе...

[micha]

   Možda smo ga malo raspredali ali sve to je na putu ka dobrom obroku koji dolazi na kraju. Svako pripremanje hrane bez druženja i zabave prilikom konzumacije nije potpuno. Šta vredi da neko od nas spremi specijalitet, slika ga i postavi na ovom forumu ako mi to ne prokomentarišemo i damo ocenu, makar vizuelnog utiska i onog što je on izazvao u našim mislima. Takođe, džaba trud kuvara ako ga onaj ko je jeo ne pohvali već samo ustane od stola i ode. Upravo zbog toga je brza hrana dehumanizovana jer mušterija plati, uzme zamotuljak i ode a da kuvar ne zna da li se to što on pravi nekom sviđa ili ne. Isto tako, mušterija kada proba svoj sendvič u kancelariji ili gradskom prevozu ukoliko mu se ne svidi može da ga baci i da više ne pazari na tom mestu ali onaj ko je to spremio neće znati zašto gubi mušterije.

[vTax]

U EU se nigde ne može kupiti teletina, već samo junetina, upravo zbog propisa, da se ne smeju klati telad mlađa od određene starosti i manja od određene težine.
To je u skladu sa politikom uzgoja: zašto klati tele od 120 kg, kada će isto tele za mesec dana uz stručno doziranje hrane doseći 250 ili 300 kg. Jest' da se gubi na sočnosti mesa, ali to nije bitno!

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Bozic 2016. Kupljeno od Bavarskog seljaka. Zive vage oko 22 kg.Cijena 80 eur. peceno.On ga je i ispekao za mene.I taj dan za jos 30-ak ljudi sa podrucja bivse YU.
Teletina se moze bez problema kupiti u supermarketima.Samo sto je vrlo skupa. 3-4 puta skuplja od svinjetine. Prema EU direktivama teletina je do tezine 150 kg kod klanja.Preko toga se klasificira kao junetina.