Први руски ваздухопловни ас В.М.Ткачов

[Sailor]

В.М. Ткачов се родио 24. септембра (6. октобра) 1885. године у Кубану, у станици (козачком селу) Келермеској. Школовао се у Њижегородском аракчејевском корпусу (војној средњој школи), затим у Константиновском артиљеријском училишту (школи), а по завршетку 1906. године служи у 2. Кубанској батерији (потом је, по неким подацима, био официр-васпитач у Одеском кадетском корпусу).

        Видевши на небу изнад Одесе летове аероплана заинтересовао се за авијацију те 1911. године завршава одеску приватну ваздухопловну школу. На препоруку великог кнеза Александра Михајловича, стотинара (козачки чин који одговара поручнику) Ткачова 1912. године шаљу у официрску севастопољску школу ваздухопловног одељења ваздушне флоте.

           Стотинар Ткачов је током школовања најбољи ученик, има највише сати налета, и школу завршава с одличним успехом (за изванредно залагање награђен је орденом Свете Ане III степена). Ткачова по завршетку севастопољске школе шаљу у Кијев. Дружи се са Петром Нестеровом и Игором Сикорским. Ткачов на «Њепору» 1913. године изводи рекордан лет Кијев-Одеса-Керч-Тамањ-Јекатеринодар. Лист «Кубанска покрајина» 12. октобра 1913. године пише:
«У Јекатеринодар је долетео војни пилот кијевске ваздухопловне чете В.М. Ткачов, козачки подесаул (козачки чин који одговара капетану 2. класе) 5. Кубанске козачке батерије. Он је извео лет на велику даљину – из Кијева у Одесу, преко Керченског мореуза на Тамањ и у Јекатеринодар. Кијевско ваздухопловно друштво је В.М. Ткачова за тај лет наградило златним медаљоном с натписом: «За изванредан лет 1913. г.». Он је неколико дана у граду приказивао ваздушне летове на аероплану «Њепор».

Јунака је примао именовани атаман (козачки војни старешина именован од стране царске власти) Бабич. Приређен је свечани ручак. Све у свему, уживао је славу и почаст у завичају. Ткачов је три дана приказивао летачку вештину на небу изнад Јекатеринодара. Грађани су затварали своје дућане, службеници тражили да их пусте с посла. Кад ћеш опет видети нешто слично! «А дитјам јака радост!» (А деца што се радују!)


Током службовања у Кијеву Ткачов учествује у стварању и припреми прве веће ваздухопловне јединице руске армије – 3. авиочете у Кијеву, где служи у авиоодреду 11. корпуса заједно са П.Н. Нестеровом. Пред почетак рата добија премештај – од 1. августа 1914. године је командир ваздухопловног одреда 20. корпуса у саставу ваздухопловне чете смештене у Лиди.


Козачки подесаул Ткачов у првој половини августа полеће у извиђање у аустријску позадину. Када је прикупио потребне обавештајне податке и кренуо натраг, показало се да се линија фронта променила (Аустријанци су кренули у напад), подесаул је почео да повећава висину лета и у том тренутку је засут ватром, а један метак му пробија резервоар с рицинусовим уљем. Схватајући да не може долетети до својих (уље ће исцурети и мотор зарибати), Ткачов је успео да спуже на под, ногом зачепи рупу и у том положају долети до руских положаја. Ту је, узевши коња, одјурио у најближе насеље са телефоном и саопштио обавештајне податке. Али, његове пустоловине се нису на томе завршиле. Када се вратио до свог аероплана, видео је да Аустријанци настављају напад, и само што нису запленили аероплан. Ткачов брзо проналази таљиге, утоварује на њих аероплан и одвози га пред носом надирућих Аустријанаца. Ткачов је за то извиђање награђен крстом св. Ђорђа IV степена и постаје први пилот Русије – носилац тог ордена.

      Козачки подесаул В.М. Ткачов у децембру 1914. године постаје први пилот Русије који је у ваздушној борби оборио непријатељски авион; пошто аероплани у то време нису имали наоружање, Ткачов је из личног пиштоља пуцао на немачки «Албатрос». Његов пример следе и други пилоти – почињу да на своје аероплане постављају митраљезе и да обарају противнике. Ткачов је постао не само први пилот Русије који је оборио непријатеља, већ и први ас Русије (у то време тако су називали пилота који обори најмање пет непријатељских авиона).


          Ткачов августа 1916. године долази на чело 1. ловачке авиогрупе у коју улазе 2, 4 и 19. ваздухопловни одред. Пилоти авиогрупе прво борбено крштење доживљавају током пробоја ваздушне блокаде немачке авијације у септембру 1916. године код Луцка. Тада одважним руским пилотима успева да постигну знатан преокрет у борби за превласт у ваздуху.
Пуковник Ткачов је почетком 1917. године именован за команданта авиодивизиона, потом за инспектора авијације Југозападног фронта, а од 6. јуна 1917. године постаје начелник Управе авијације и ваздухопловства при Штабу Врховног Команданта оружаних снага, у суштини – стаје на чело авијације Русије.
            
                 Ткачов 1917. године завршава рад на првом приручнику из те области у историји развоја руске авијације – «Материјали о тактици ваздушне борбе», сачињеном на основу праксе борби око Луцка у јесен 1916. године. Тим документом је, како даљи ток догађаја показује, ударио темељ развоју тактике ловачке авијације у Русији.


           У доба грађанског рата Ткачов је на страни «белих». Ствара ваздухопловни одред, бори се са Црвеном армијом, бива рањен у бојевима код Царицина, опоравља се и враћа у строј, бива награђен за војничку одважност енглеским војним орденом D.S.O. и 1920. године командује авијацијом армије барона Врангеља. Потом следе године емиграције у Југославији, демонстративно одбијање да сарађује са фашистима, али, без обзира на то, по повратку у Отаџбину Ткачов је осуђен на казну од десет година у логору.

         Одлежавши читаву казну Ткачов се враћа у Кубан... Нема пензију, на посао су га примили само као књиговесца с платом 27 рубаља и 60 копејака. Додатну зараду стиче пишући новинске белешке, књигу «Руски соко» о свом другу Нестерову. Помаже му жена која живи у Паризу. Легенда руске авијације, први пилот-ловац Русије, први ас Русије, организатор прве ловачке авиогрупе у Русији, први генерал авијације Русије кубански козак В.М. Ткачов 25. марта 1965. године умире у беди.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Извор: сајт «Вољнаја станица» (слободарско козачко село)