Тајни документи Пентагона на Интернету
26.07.2010
Организација „Викиликс” објавила шестогодишњу архиву ратних извештаја из Авганистана, који потврђују двоструку игру Пакистана
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
(Лондонски „Гардијан” са насловном причом потеклопм из „Викиликса” (Фото АФП))
Вашингтон, 26. јула – У афери која се описује као „највеће цурење” у историји шпијунаже, организација „Викиликс”, која се специјализовала за објављивање тајних докумената из анонимних извора, обелоданила је око 92.000 ратних извештаја из Авганистана, поверљиву архиву Пентагона за шестогодишњи период 2004. до 2009, у којима се износи ненашминкана слика досад најдужег америчког рата.
Бела кућа је у првој реакцији ово осудила као „неодговорни” чин, који угрожава животе америчких и коалиционих снага у Авганистану и представља претњу и свеукупној националној безбедности. Авганистански председник је, пак, изненађен обимом материјала који је постао јаван, али не и његовим садржајем.
„Викиликс” је претходни увид у садржај докумената омогућио новинарима три редакције: „Њујорк тајмса”, британског „Гардијана” и немачког недељника „Шпигл”, који су за проучавање ове архиве имали на располагању неколико недеља, уз услов да ништа не објављују све до јуче.
Не зна се поуздано како је дошло до овог цурења, које по обиму далеко надмашује аферу „Папири Пентагона” из доба Вијетнамског рата, али, по свим индикацијама, реч је о поступку једног незадовољног младог војника стационираног у Багдаду, који је имао приступ посебној супертајној интернет мрежи за дистрибуцију дипломатских депеша и поверљивих војних извештаја. Он је ухапшен пошто га је пријавио један хакер, коме се поверио, али је очигледно пре тога „Викиликсу” (
www.wikileaks.org) већ проследио оно што је тајно дигитално преснимио.
Оно што је данас о свему објавио „Њујорк тајмс” пре свега говори о највећој америчкој главобољи у авганистанском лавиринту, чињеници да Пакистан игра двоструку игру: док са једне стране прима милијарде долара америчке помоћи као кључни савезник, у исто време активно помаже талибанску побуну коју Америка настоји да сузбије.
Ово није новост, о томе је овдашња штампа писала и раније, али је први пут недвосмислено документовано. Потврђено је да Пакистан са авганистанским побуњеницима сарађује преко своје војне обавештајне службе ИСИ, која је талибански покрет својевремено и основала, у завршним годинама совјетске окупације Авганистана, регрутујући младеж у верским школама (медресама) на свом делу пограничне територије, на којој је у то време било преко милион авганистанских избеглица.
Према извештајима који су процурили, људи из ИСИ са талибанима одржавају тајне стратешке састанке на којима се разматра организација борбе против Американаца, али и планирају атентати на авганистанске вође.
Провера чињеница из ових извештаја, коју је обавио „Њујорк тајмс”, показала је да се ова слика углавном подудара са оном из поверљивих обавештајних извора. Новост је једино да се у појединим документима појављују и описи сарадње пакистанских обавештајаца директно са Ал Каидом.
Иза сцене и Бушова и Обамина влада настојале су да овај проблем са Пакистаном реше, предочавајући надлежнима у Исламабаду чак и спискове личности које раде против америчких интереса – али без опипљивих резултата.
Неки од актера ове двоструке игре данас су на кључним положајима у Пакистану, као што је садашњи шеф армије генерал Первез Ашфак Кајани, који је био шеф ИСИ од 2004. до 2007, периоду који је предмет многих процурелих извештаја.
Американци су пакистанским партнерима предочили и конкретне доказе о учешћу ИСИ у самоубилачком бомбашком нападу на индијску амбасаду у Кабулу у јулу 2008. У једном извештају из исте године идентификован је пуковник ИСИ који се са талибанима договарао о атентату на председника Карзаија (датум и време за то се не помињу).
Документи износе да је ИСИ главни организатор и мреже бомбаша самоубица, који су се на авганистанском ратишту као убиствена сила појавили 2006. Самоубице се регрутују и обучавају у Пакистану.
Пакистан се, у прошлости суочаван са овом врстом оптужби, бранио да то без званичног знања и одобрења раде одметнути бивши припадници војне обавештајне службе. Једна од најистакнутијих личности из ове категорије, за коју се не може рећи да је „одметнута”, јесте генерал Хамид Гул, шеф ИСИ од 1987. до 1989, дакле у периоду када је ова служба веома тесно сарађивала са ЦИА у опремању и саветовању муџахедина, покрета отпора совјетској окупацији у Авганистану. Генерал Гул је и данас веома активан – у једном извештају се помиње његов састанак из 2009. са три талибанска лидера и три представника Ал Каиде.
Ал Каида се, као активан актер, помиње у многим документима. Упадљиво штрче и докази из ове архиве да је ИСИ директно помагала талибанске офанзиве у кључним моментима рата.
Ова афера, која пре свега показује да је амерички обавештајни систем изненађујуће „шупаљ”, сигурно ће повећати овдашње дебате о сврси и стратегији америчког рата у Авганистану, у којем је недавно промењен главни командант. Повећаће и притиске САД на Пакистан, а сигурно је да неће добро одјекнути ни у престоницама америчких савезника у овом досад не баш успешном подухвату.
Прошли месец је иначе био најсмртоноснији за америчке снаге на овом ратишту: погинуло је више од сто војника, највише откако је рат почео, у октобру 2001.
Izvor:Politika
