Погибија Краља Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.год

Жалост у Дубровнику после убиства краља Александра у Марсељу

Вест о трагичној смрти краља Александра изазвала је у Дубровнику запрепашћење. На улицама народ се окупљао у групама интересујући се за вести. У листу ,,Дубрава” истакли су да се у први час веровало да краљ није мртав, али су убрзо све наде пропале. Лист „Дубрава” описао је реаговање света у Дубровнику на вест о смрти краља: „На лицима грађана читала се је бол и страва, а ужурбаност службених фактора појачавала је мучан утисак прве ноћи послије кобног догађаја. Све радње су спонтано затворене, а кад су и посљедни отишли својим кућама да тамо наставе препричавања, град је имао изглед једног мртвог напуштеног мјеста. У јутро прије сванућа дана започело је тужно клецање звона. Сви они, који су по обичају рано устали да буду удионици свакодневног јутарњег живота на Гундулићевој пољани, стајали су забезекнути пред тежином догађаја… Под утиском страшне трагедије живот је замро. Радње су остале затворене преко цијелог дана. Школска дјеца вратила су се својим кућама. За час град је био у строгој црнини. У излозима трговина изложена је Краљева слика, овијена црним велом.” (1)

После атентата на краља Александра Јадранска стража у Дубровнику одржала је 10 октобра 1934. заједничку комеморативну сједницу управа Обласног и Мјесног одбора. На сједници је говорио предсједник Мјесног одбора Душан Башић. У свом говору је између осталог подсетио на најважније моменте живота краља Александра. Присутни су кликнули трокатни „Слава” Витешком краљу Александру I Ујединитељу. Предсједник је затим пожелео краљу Петру II дугољетну сретну и напредну владавину, те је предложио да се са сједнице пошаље, што је прихваћено, брзојавно саучешће. У саучешћу је истакнуто: „Растргана срца оплакујемо трагични крај племенитог живота нашег љубљеног Великог Краља.“ (2)

Носећи ковчег убијеног краља разарач Дубровник прошао је 13 октобра 1934. између Локрума и Дубровника лаганом вожњом уз саму обалу. Грађанство је било искупљено на пристаништу и путу из Цавтата. Лист „Дубрава” описао је последњи збогом Дубровника краљу: „Свечану ноћну тишину разбили су опет јецаји клецајућих звона. Народ је истрчао из својих домова. Плоче, Порпорела, градски мири, Ловријенац, Градац и Данче врве у то ноћно доба необичним животом. Хиљаде пламсајућих свјећица и хиљаде јецајућих срдаца пружају величанствено туробан призор. Све стоји мирно побожно и чека … На хоризонту иза Мркане и Бобаре појавио се је разарач … Запловио је пут Града … Пламенови свијећица гибају се на посљедњи поздрав, а гробном тишином проломи се сузама пригушени поклик „Слава Краљу Александру”. (3)

У часопису „Јадранска стража“ описано је: „ … вечерас је Дубровник у тами, погружен болом и несрећом. Тишина влада у кућама, на путу и обали. … Безбројне воштанице у дрхтавим рукама. И звона. Брујање се чује са свих цркава. Потмуо звук чује се далеко. …Дубоким, побожним ћутањем дубровачко грађанство поклонило се Краљу-Мученику. Призор је на све оставио дирљив и трајан утисак“. Из „Младости“: „Одар на броду. … Са зидина старог Дубровника допиру звуци жалобне пјесме. Обала је прекрита свијетом. Све што је уз море народ је из онога краја испунио да се поклони.“ (4) Преко хиљаду грађана отпутовало је из Дубровника посебним паробродом у Сплит, да се тамо поклоне земним остацима краља Александра.(5) Дан пре краљеве сахране грађани су увече формирали жалобну поворку која је у свечаној тишини прошла Дубровником и пред Двором одала пошту успомени краља Александра. (6)

На дан краљеве сахране одржани су помени у свим црквама. У 10 сати ујутро одржане су задушнице у Столној цркви. Поред многобројног народа били су присутни сви представници власти. У средини цркве био је постављен велики катафалк. Церемонија је почела свирањем Бетовеновог марша, који је извео оркестар Дубровачке филхармоније. Дубровачки бискуп Царевић одржао је са проповедаонице говор о краљу Александру, истакавши начелно становиште Римокатоличке цркве према овом као и према свим другим атентатима. Црквени Пјевачки Збор певао је „Помилуј мене Боже”. Пјевачко друштво „Дубрава” отпјевало је Сметанину „Слава Теби велеславни Сине”. Следила је молитва за младог краља Петра II. Пред црквом је био постављен звучник тако да је публика ван цркве у великом броју пратила жалобну церемонију. У 11 сати одржан је свечани помен у Православној цркви. За време обреда певао је мешовити хор Дубровачког Српског Пјевачког Друштва „Слога”. Истог јутра одржан су помени код муслимана и јевреја, којима је присуствовало много народа.

У 3 сата после подне нашла су се на Пилама сва друштва, уреди, школе и грађанство. У листу „Дубрава” истакнуто је: ,,Пиле су биле зборно мјесто са којега је кренула импозатна поворка, какове Дубровник није видио. Све је тихо. На свачијем лицу одржавала се је туга и озбиљност момента. Сврставање поворке извршено је без наређења и команде. Њема поворка кретала се је путем иза града, Александровом те Краља Петра улицом. Небо је било тмурно. Туробни јесенски дан, са кишом, која је мало касније почела падати, стварао је хармонију у атмосфери бола, црнине и клецања звона. Поворка је стигла пред Двор. Огромна маса поклекла је на знак сирене. Из погнутих глава летјеле су мисли пут Опленца, тамо пут отвореног гроба, који је тог часа примао земне остатке Витешког Краља Александра I Ујединитеља. Пет минута шутње прекинули су звукови државне химне. Народ је устао и разишао се својим кућама. Дубровник је на достојанствен начин одао посљедну почаст своме Витешком Краљу.”(7)

Смрт краља Александра потресла је которског бискупа Франу Ућелинија-Тицу који се повукао на острво Лопуд код Дубровника. У говору одржаном у спомен краља Александра у катедрали св. Трипуна у Котору 18. октобра 1934. дон Нико Луковић истакао је: „ … Познато вам је колико је цијенио и волио нашег преузвишеног натпастира, бискупа Uccellinia. За његове велике заслуге на културном и националном пољу одликовао га је као што није ни једнога живућега Југословена. Бискуп-родољуб је необично љубио свога Краља. О Њему је увијек са ганућем и дивљењем говорио. Вијест о трагичној смрти љубљеног Владара потресла је душом старца надсвећеника. Он пише да је ово за њега најтежи ударац у животу, који не ће никада пребољети. За покој Његове душе моли се дневно, и молиће се, док му још преостаје дана, „јер га је поставио међу своје родитеље“. … . (8.)

Мјесни одбор Јадранске страже у Трпњу одржао је скупа са осталим мјесним друштвима (Соколско друштво, … ) комеморативни састанак пригодом смрти краља Александра, на дан и у часу погреба (18 октобра 1934. у 15 сати) под предсједањем I потпредсједника Мјесног одбора Јадранске страже Мате Виличића.

Грађани Дубровника и околине наставили су све до Априлског рата 1941, да оживљавају успомене на краља Александра. Уместо прославе Јадранског дана одржана је 31. 10. 1934. у Соколани у Дубровнику комеморација краљу, на којој је претсједник Мјесног одбора Душан Башић одржао предавање „Краљ Александар и наш Јадран”. (9)

На састанку грађана 2 новембра 1934. у градској вијећници основан је одбор за подизање споменика краљу Александру у Дубровнику. У Одбору су били почасни предсједник дубровачки бискуп др. Јосип Царевић; почасни подпредсједник парох и Арх. намјесник дубровачки Божидар Митровић; председник одбора др. Миће Мичић, начелник општине дубровачке; подпредсједник Јово Бравачић; тајник Бранко Хопе; благајник Нико Шутић; Мирослав Пилетић, предсједник Обласног одбора Народне Обране; Кристо Браило, члан Дубровачког Радничког Друштва; професор Новак Буквић, члан Народне Обране; пуковник Чолак Антић, командант мјеста; др. Милорад Медини; … . (10)

Јаков Царић посветио је свој венац сонета „Мртвоме Краљу”. Вијенац сонета је штампан у штампарији „Јадран” 1934. У „Дубрави” је истакнуто да свеска сонета „има да још јаче документује свеопћу народну бол над катастрофалним догађајем у Марсељу”. (11) У књизи су биле песме: „Чему ова звона …”, „Злочиначка рука …”,„Посљедњи Твој поглед …”, „Дубровником” нашим …”, „И с гробнице, Краљу …”, „Богу хвала, тако …”, „Чак и Твоји ратни …”, „Из Бугарске браћо …”, „Да, и теби хвала …”, „Читав је Опленац …”, „Сви на посо сада …”, „Ни један цар ни краљ …”, „Док си Краљу, био …”, „Поред Краља нашег …”, „Видим Те, Краљице …”, „Не схваћаш, златане …”, „Намјесниче Краљев …” и „Ево на Опленац …”. У последњој песми из збирке песник истиче да књигу сонета спушта на краљев гроб на Опленцу. У књизи сонета описивало се шта се догађало од убиства краља Александра до сахране на Опленцу. Поједине песме су посвећене краљици Марији, краљу Петру и кнезу намеснику. (12)

Дубровачко Српско Пјевачко Друштво „Слога” приредило је духовни комеморативни концерат у православној цркви. Поред црквених композиција на програму је била нова композиција друштвеног диригента Пехара „Чувајмо Југославију”.(13)

Мештани села Доли код Стона одлучили су 1935. да у свом селу подигну споменик краљу Александру I. Споменику је било одређено место „у најлепшем делу села, између цркве и школске зграде при бановинском путу“.(14)

Поводом трогодишњице смрти краља Александра у листу Срба католика „Дубровнику” истакнуто је: „ …Дозивље нам се у памет најприје оно доба, кад је Витешки Краљ наш као још сасвим нејако дијете живио год. 1889 за три мјесеца у Гружу и у Дубровнику… кад је дражешћу својом и дјетињском милотом очаравао многе Дубровчане и Дубровник. … посјета Дубровнику 27 септембра 1925, и 5 јануара 1929 … Онај до крајње мјере дирљиви пролазак у тишини ноћној на пароброду „Дубровнику” мртвог тијела Витешког Краља испод зидина градских и Ловријенца; оне многе запаљене воштанице дубоко ражалошћеног народа на Данчама и Порпорели; … Онај дирљиви моменат народа који је побожно био клекнуо пред нашим „Двором” у часу спуштања мртвог тијела Краља Мученика у гробници на Опленцу; сва она силна ходочашћа и безбројни вијенци од сребра и ловора на гробу Краљеву, …”. (15)

Соколско друштво Дубровник је сваке године до Априлског рата обележавало комеморативним скуповима 9. октобра смрт краља Александра. На комеморацијама учествовала су дубровачка национална друштва и грађанство. У великој сали Соколског дома (Спонза) одржао је 1937. гуслар Илија Вуковић гусларско вече. Уз кратко предавање на програму биле су: песма о смрти краља Александра, те гусларске импровизације: поздрав соколима, затим шаљиве народне доскочице. (16) Соколско друштво Дубровник одредило је 9 октобар, дан убиства краља Александра као дан соколског поста, те је својим члановима упутило распис да тог дана од уштеде постом помогну своје соколско удружење. (17) Лист Срба католика „Дубровник” саопштио је 8. октобра 1938. да ће као и ранијих година приком комеморације краљу Александру у соколском друштву од 7 сати пре подне па до 19 сати, читати одломци из живота краља. После тога следила је комеморација на коју су позвани целокупно чланство и грађанство. По завршеној комеморацији дежурни члан примао је прилоге соколског поста. Пригодом парастоса краљу Александру 9 октобра 1938. мјешовити хор Дубровачког Српског Пјевачког Друштва „Слога” под вођством Ива Пришлина извео је у православној цркви Христичево „Опијело”. Дело је било посвећено жртвама палим за ослобођење и уједињење. (18)

Грађане Дубровника обузела је свеопшта жалост на вест о убиству краља Александра у Марсељу. О жалости су писали лист дубровачких Хрвата „Дубрава”, часописи „Јадранска стража” који је излазио у Сплиту и „Младост” из Загреба. Грађани Дубровника и околине наставили су да одржавају успомене на краља Александра. Сваке године до Априлског рата 1941. Соколско друштво у Дубровнику је обележавало комеморативним скуповима 9. октобра смрт краља Александра.

Саша Недељковић

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене:

1. „Дубровник је на достојан начин одао посљедњу почаст своме Витешком Краљу”, „Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр. 2;

2. „Јадранска стража”, Сплит, Новембар 1934, бр. 11, стр. 495;

3. „Посљедњи збогом Дубровника”, „Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр.1;

4.Бранко К. Милиновић, „У тријумфу и жалости“, „Јадранска стража”, Сплит, децембар 1934, бр. 12, стр. 509; Јосип Драганић, „Тужни журнал“, „Младост“, Загреб, новембар 1934, бр.3, стр.69;

5. „Комеморативна сједница Градског поглаварства”, „Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр.2;

6. „Градска хроника”, „Дубрава”, Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр. 2;

7.„Дубровник је на достојан начин одао посљедњу почаст своме Витешком Краљу”, „Дубрава”,
Дубровник, 20 листопада 1934 године, Год. II, бр. 18, стр. 2;

8.„У Славу и Спомен Витешком Краљу Александру I Ујединитељу“, Говор каноника Дон Ника Луковића, одржан у катедрали св. Трипуна, у Котору 18 октобра 1934, стр. 5-13;

9. „Јадранска стража”, Сплит, Новембар 1934, бр. 11, стр. 495, 496, 498;

10. „Оснутак дубровачког одбора за подизање споменика благопок. Витешком Краљу Александру I. Ујединитељу”, „Дубрава”, Дубровник, 17 студеног 1934 године, Год. II, бр. 19, стр. 1,3;

11.Ђ. С. „Мртвоме Краљу”, „Дубрава”, Дубровник, 17 студеног 1934 године, Год. II, бр. 19, стр. 4;

12. Јакоб Царић, „Мртвоме Краљу вијенац сонета”, Дубровник, 1934;
13. „Духовни комеморативни концерат Слоге”, „Дубрава”, Дубровник, 17 студеног 1934 године, Год. II, бр. 19, стр.3; 14. Угљеша Рајчевић, „Затирано и затрто“, књига II, Нови Сад , 2007, стр. 51,52; 15. „Тужна трогодишњица трагичне смрти”, „Дубровник”, Дубровник, 9 Октобар 1937, бр. 37, стр. 1;
16. „Гусларско вечер”, „Дубровник”, Дубровник, 20 марта 1937, бр. 7, стр.3; 17. „Соколски пост”, „Дубровник”, Дубровник, 24 септембра 1938, бр. 38, стр. 4;
18. „9 октобра у Соколском друштву”, „Гласовито Христићево „Опијело”, „Дубровник”, Дубровник, 8 октобра 1938, бр. 40, стр. 4;

	Author	Topic: Погибија Краља Александра Карађорђевића у Марсељу 1934.год (Read 128503 times)
0 Members and 2 Guests are viewing this topic.