Danas na snagu konačno stupa „Konvencija o zabrani kasetne municije“ koju je 2008. godine u Oslu potpisalo više od 90 država. Među njima nisu velike sile poput SAD, Rusije i Kine. Iznenađujuće, ni Srbija nije potpisnica.Samo na Srbiju je, tokom NATO bombardovanja, bačeno 350.000 komada kasetne podmunicije. Među potpisnicima „Konvencije o zabrani kasetne municije“, koju su mnogi nazvali humanitarnim dostignućem, nalazi se 18 od 26 članica NATO, među kojima su Velika Britanija, Francuska i Nemačka. Jelena Vićentić iz norveškog „Hjuman ejda“ kaže da ideja o Konvenciji, kojom se zabranjuje upotreba, proizvodnja, skladištenje i promet kasetnih bombi, nije nova.
„Još od 2003. godine postoji međunarodna Koalicija protiv kasetne municije. To je mreža nevladinih organizacija koje su se udružile da se izdejstvuje zabrana ovog oružja. Zbog toga što je već tada bilo evidentno da kasetna municija ima katastrofalne posledice – prvenstveno po civile.“
Glavno oružje srpske vojske!?
Po podacima kojima raspolaže nevladina organizacija „Hjuman ejd“ u Norveškoj, u Srbiji je najmanje 100 civila izgubilo živote ili je bilo ranjeno od kasetnih bombi. Srbija je bila učesnik „Konvencije o zabrani kasetne municije“ od samog početka. Pružila je snažnu podršku i na raznim nivoima je nastupala na međunarodnim konferencijama. Međutim, Srbija sada nije potpisala Konvenciju!
Markirane neeksplodirane bombe u Libanu
„Konvenciju je potpisalo 107 država, ali nažalost među tim zemljama nije Republika Srbija. Na nedavnom zasedanju Evropskog parlamenta čak je doneta odluka da se da preporuka svim članicama Evropske unije da što pre pristupe ovoj konvenciji. Iz našeg okruženja, sve zemlje su ratifikovale ovu konvenciju (Slovenija, Hrvatska, Bosna, Makedonija...). Razlog koji je nama dat od strane zvaničnika Republike Srbije datira iz avgusta prošle godine, kada je rečeno da srpska vojska ne može da se odrekne kasetne municije zbog toga što ona predstavlja preovlađujući deo njenog naoružanja.“
Kasetna municija je vrsta naoružanja koju čine stotine malih bombi smeštenih u veliko kućište koje se, po izbacivanju iz aviona, otvara u vazduhu i rasipa svoj „tovar“ po velikoj površini. Procene o broju poginulih ili povređenih od ove vrste municije tokom decenija kreću se od nekoliko desetina hiljada do nekoliko stotina hiljada.
Autorka: Maja Radu
Odg. urednik: Nemanja Rujević
Preuzeto sa:
http://www.dw-world.de
