Пуцају и док роне

[švercer011]

Пуцају и док роне


02/08/2010



Нови Сад – После само два сата пловидбе Гружанским језером и претраге дна сонаром, посада чамца је, 4. јуна ове године око 20 часова, јасно видела контуре авиона – био је то „орао” кога је дан раније пилот, пошто није могао да извуче стајни трап, обрушио у језеро и безбедно се катапултирао. Место је обележено и сутрадан су рониоци сајле дизалице закачили за авион који је извучен на површину.

– Та акција је пример онога за шта је наша јединица способна. За мање од 48 часова ми смо рониоце и опрему превезли из Новог Сада у Крагујевац, претражили језеро и извукли олупину – каже мајор Митар Миловић, командир 93. ронилачке чете.

Ова јединствена јединица Војске Србије, која је смештена у бази Првог речног одреда у Новом Саду, још од 1945. године је центар речног роњења које је неупоредиво теже од оног у морским дубинама. Видљивост се мери центиметрима, ронилац једва да назире нешто испред маске – у најбољем случају до пола метра и то зими, када су реке бистрије. Струја је јака, тако да је кретање веома отежано, а и реке свашта носе па су дебла и други предмети стална опасност.

– Дубине су углавном релативно мале, али то ништа не олакшава имајући у виду поменуте ризике. У пролећном периоду, када вода надође, просечна дубина Дунава на средини корита је око 20 метара, али у Ђердапској клисури на појединим местима ова река је дубока и више од 100 метара. Занимљиво је да је Тиса, због јаче струје, тежа за роњење од Дунава – објашњава мајор Миловић.

Намене 93. ронилачке чете су потрага и спасавање када дође до несреће у којој су актери припадници војске, или до губитка војне технике на рекама. Пре неколико година приликом вежбе на Сави, код Шапца, потонула је амфибија при чему је погинуо један подофицир. Рониоци из ове јединице пронашли су тело и помогли при извлачењу возила. На располагању су и за противминске и противдиверзантске задатке, при чему се ови други редовно спроводе и у мирнодопским временима.

– Реч је о класичној безбедносној процедури: приликом посете високих страних делегација речној флотили, проверавамо да није нешто постављено испод бродова које обезбеђујемо док су гости на њима – каже мајор Миловић наглашавајући да је јединица, у складу са трећом мисијом ВС, увек на располагању цивилним структурама као што је то било и пре неколико година када је аутобус пао с моста у Тису.

Припадници 93. ронилачке чете недавно су опремљени и специјалним подводним оружјем, које је доскора било тајна а које подсећа на оно из филмова о Џејмсу Бонду. Реч је о аутоматским пушкама и пиштољима руске производње, који пуцају под водом с тим што муниција, уместо класичног зрна, има стрелице.

Ипак, неке ствари недостају: тешка ронилачка одела која би олакшала подводне радове, скутер с носилом за пружање брзе прве помоћи и евакуацију, подводни скутери за кретање кроз јаке речне струје а добродошли би и тренинзи на мору.

Војни рониоци једини у Србији имају најсавременији сонар и магнетометар америчке производње који се користе за трагање по речном или језерском дну. Сонар је тако осетљив да се на монитору јасно оцртавају тело утопљеника па чак и пиштољ одбачен у реку, а 93. ронилачка чета поседује и барокоморе – преносну у којој може да се пружи помоћ једном рониоцу кога у води задесе проблеми са плућима, као и велику, статичну, у којој има десет места.

– У овој већој, подизањем притиска ваздуха, могу се симулирати зарони до дубине од 110 метара па се користи и за специфичне ронилачке тренинге – објашњава Шериф Бајрами, заменик командира 93. ронилачке чете поручник фрегате.


                                           Јединствени у региону

Поручник фрегате Шериф Бајрами сматра да би ова јединица, уз мало ангажмана, могла добити и међународни значај. Ако је Хрватска добила регионални центар за подводну потрагу и спасавање на мору, нема разлога да база у Новом Саду не постане регионални центар за подводну потрагу и спасавање на рекама.


Izvor:Politika