dexy
kapetan korvete
 Offline
Gender: 
Posts: 6 662
|
 |
« on: August 02, 2010, 02:24:01 am » |
|
31. jul 2010.
Kloniran “Su-27” kopirana raketa
Branko VLAHOVIĆ
Kina postaje sve veća konkurencija Rusiji u prodaji oružja i vojne tehnike siromašnijem delu sveta. Oružje iz Kine znatno jeftinije od “originala”, ostaju, međutim, sumnje u kvalitet
MOSKVA OD STALNOG DOPISNIKA
OD glavnog kupca ruskog oružja, do glavnog konkurenta u prodaji siromašnijim zemljama - to je put koji je Kina prešla u minulih pet godina. Peking sve više nudi avione i drugu vojnu tehniku, za koju u Moskvi tvrde da je “čista ruska kopija”. Odgovor Pekinga je da su to “plodovi domaćih konstruktora”.
Na velikoj avioizložbi u Farnborou kraj Londona, Mihail Pogosjan, generalni direktor udruženih kompanija “Suhoj” i “MiG”, izjavio je da ima dosta pitanja za kineske kolege - o modelima aviona “Su-33” i “Su-27”.
Kinezi su, naime, hteli da kupe nekoliko aviona “Su--33”, ali su u Moskvi to odbili, ocenivši da im je namera da ga - kopiraju. Vešti Kinezi su onda isti avion nabavili u Ukrajini, što im je bilo dovoljno da naprave svoju verziju. Rusima preostaje da se teše da Kina još nema poligon za ispitivanje mornaričke avijacije, niti za specijalnu obuku pilota koji sleću i poleću sa nosača aviona.
Ruski proizvođači oružja su Kinu kao ozbiljnog konkurenta doživeli prvi put 2007. godine, kada je Turska objavila tender za kupovinu protivvazdušnih sistema. Konkurent ruskom “S-300” bio je kineski “Iks-ku-9”. Iste godine Tajland se odlučio, umesto od Rusa, da kupi kineske oklopne transportere. Sada Indonezija planira da kupi školske avione, a govori se da će nabaviti podjednak broj ruskih “Jak-30” i kineskih FTC-200.
Narednih godina Kina će biti sve veći konkurent Rusiji, koja je već dostigla “plafon” izvoza od 8,5 milijardi dolara godišnje, jer njene fabrike, bez radikalne modernizacije, ne mogu da proizvode više vojne tehnike za strana tržišta.
U Rusiji niko ne negira sposobnost Kineza da za vrlo kratko vreme počnu proizvodnju svega što “kopiraju”. Modernizovali su fabrike, imaju dovoljno inženjera i ulažu dosta novca, pa mogu da nude niže cene od konkurencije. Ruski eksperti tvrde da je glavni nedostatak kineske vojne tehnike nizak kvalitet materijala i nedovoljno dobra obrada detalja. Proizvodnja specijalnih metala koji se koriste u ovoj grani industrije ima mnogo tajni koje treba otkriti. Konkurenti s podsmehom kažu da “Kina pravi oružje za jednokratnu upotrebu”.
Kina je i ranije pokušavala da se pojavi kao prodavac na svetskom tržištu oružja. Prvi put, 1979. godine, ali je posle velikih nereda u Pekingu 1989. Zapad postavio mnogobrojne prepreke za taj kineski biznis. Zbog toga su godinama unazad, kupci kineskog oružja bile zemlje koje se nalaze pod sankcijama.
Mihail Pogosjan kaže da je protiv potpisivanja novog velikog ugovora sa Kinom o prodaji mlaznih motora “RD-93”, koje treba da koristi kinesko-pakistanski avion “FC-1”. Tim tipom aviona oni nameravaju da konkurišu Rusiji u poslu s Egiptom. Rusi tvrde da je njihov “MiG-29” daleko bolji od kineskog “FC-1”; ipak, ruski avion košta 35 miliona dolara, a kineski samo 10 miliona.
Spor Moskve i Pekinga nastao je i zbog lovca “Su-27SK”, jer Rusi tvrde da je kineski “J-11” zapravo njegov klon. Ugovorom iz 1996. Kina je dobila pravo da montira 200 lovaca-presretača “Su-27SK”, pod markom “J-11”. Kada su Kinezi dobili 95 kompleta delova i 180 motora, kao i svu nepohodnu tehniku za montažu, u Pekingu su 2004. godine saopštili da im više nisu potrebni ruski delovi - jer je avion, navodno, pokazao ograničene bojeve mogućnosti, pa ga više neće ni proizvoditi. Četiri godine kasnije, Kina je objavila svetu da je proizvela svoj novi avion, lovac „J-11B“.
Rusi su odmah izjavili da je reč o kopiji njihovog “Su-27SK”. Na te optužbe Kinezi mirno odgovaraju da je njihov lovac originalan, jer je manji od ruskog. Da ostvare velike izvozne ambicije, glavna prepreka im je što još nisu naučili da prave dobre motore, pa ih uglavnom kupuju - od Rusije.
Kinezi ne skrivaju da žele da naprave i veliki transportni avion, a za to je potrebna pomoć ukrajinskog “Antonova”.
Niskim cenama Kinezi polako istiskuju rusko oružje iz Afrike. Alžir, Egipat, Sudan i Ruanda kupili su kineske haubice, koje su kopija ruskih, ali su znatno jeftinije. Kinezi su spremni na sve, pa čak i na trampu: oružje za pravo istraživanja nafte i drugih prirodnih bogatstava. U Južnoj Americi Kinezi vide svoju šansu, pogotovo posle prodaje školskih aviona Venecueli. Ova zemlja trebalo bi do kraja godine da dobije i deset kineskih radara, dometa 350 kilometara.
Pošto je Rusija stopirala isporuku sistema “S-300” Iranu, da ne kvari odnose sa SAD i Izraelom, Kina je dobila realnu šansu da Teheranu proda svoj odbrambeni raketni sistem “Iks-ku-9”. Spolja liči na ruski “S-300”, Kinezi priznaju da je domet njihovih raketa manji, ali se hvale da su u drugim odlikama bolji, uz nižu cenu.
Amerikanci tvrde da kod njih Kinezi imaju najveću mrežu agenata koji se bave industrijskom i vojnom špijunažom.
STRPLJENJE KINEZI su spremni da prodaju i simbolične količine oružja, u nadi da će jednog dana naplatiti strpljenje i uloženo. Zato oni hoće da prodaju npr. jedan lovački avion Ruandi, ili samo deset oklopnih transportera Čadu.
OD LICENCI DO ŠPIJUNA RUSKI eksperti kažu da Kinezi nadoknađuju nedostatak svoje konstruktorske škole kupovinom licenci i industrijskom špijunažom. Tako je iz Ukrajine u Kinu s lažnim papirima prebačeno šest avionskih raketa Dž-55, dometa 2.500 kilometara. One mogu da nose atomske bojeve glave. Ruski carinici su mnogo puta na granici zaustavljali razne delove vojnih uređaja i oružja, sakrivene u bale starog papira ili u drvenu građu.
Izvor: Večernje Novosti
|
