Milunka Savić

[Boro Prodanic]

Boro, pitam se gdje biše sve te organizacije za zaštitu prava žena?

Pretpostavljam da si mnogo mlađi od mene i da ne pamtiš to vreme. Na žalost, nije u pitanju samo američki uticaj, mnogo više je Milunka oštećena od nas samih. Takvom junaku nisu mogli da nađu ništa drugo nego da radi kao čistačica u banci?! A gde su bile nacionalne penzije tada? E, ali tada smo bili drugovi i drugarice, svi ravnopravni, a Milunka je rane, slavu i odlikovanja stekla u pogrešnom ratu o kojem se nije mnogo govorilo ni pisalo od 1945. do 1990. i neke...

Mnogo me više čudi odnos prema toj heroini pre II svetskog rata - Kraljevina Jugoslavija teško se ogrešila o nju. Opet na žalost, ne samo o nju - otuda i priča "Sve će to narod pozlatiti" Laze Lazarevića.

Posle rata vojnici nisu mnogo cenjeni, i nije to samo naša praksa - u većini država je tako. Ponekada vojnici mogu da budu i opasni - da te podsetim na penzionisanje mnogo oficira koji su ratovali 1991.-1999. tokom perioda nakon pada Miloševića. I sam sam penzionisan 2006. sa nepunih 50 godina života, da budem iskren, na sopstveni zahtev. Te godine kad sam penzionisan na Batajnici sam dočekivao italijanskog admirala koji je imao 76 godina i bio aktivan?! Njegov ordonans se šokirao kad sam mu rekao da za šest meseci idem u penziju...

[Prvačić]

Nešto sam mlađi od tebe. Ali ovoljno star da malo pamtim predratna (prije 1991.) vremena. Očev ujak je bio solunac i poslije 1.SR je od države dobio 5 ha zemlje. Ne znam šta su solunci dobijali na teritoriji predratne Kraljevune Srbije, ali znam da je uslov za partizansku penziju bio da se na borcu ne vodi nikakva imovina. O zloupotrebama da i ne pričam.

[fazan]

Nažalost i ona je posmrtno bila žrtva američkog falsifikovanja istorije.
Sjećate li se onog klipa u režiji američke ambasade?

Можда би могао да нас подсетиш.

[PakleniVuk]

Nešto sam mlađi od tebe. Ali ovoljno star da malo pamtim predratna (prije 1991.) vremena. Očev ujak je bio solunac i poslije 1.SR je od države dobio 5 ha zemlje. Ne znam šta su solunci dobijali na teritoriji predratne Kraljevune Srbije, ali znam da je uslov za partizansku penziju bio da se na borcu ne vodi nikakva imovina. O zloupotrebama da i ne pričam.

"Da se na borcu ne vodi nikakva imovina"- ne znam odakle taj podatak? Moji pradedovi i po ocu i po majci su učestvovali u Prvom Svetskom Ratu (po ocu su iz sela iznad Milunkinog, možda su i bili zajedno,nisam istraživao) . Dobili su po jednu zahvalnicu (spomenicu ,tačnije) . I da su hteli nisu imali više da im daju ,pošto se zemlja našla u teškom položaju nakon rata. Zemlju su delili u Vojvodini (koliko znam). Drugo ,vezano za Drugi Svetski Rat , tu je učestvovao moj deda (po ocu)  na strani Partizana . Njega pamtim jako dobro iako je preminuo kada sam ja imao deset godina. Bio je ranjen u levu ruku (prošao mu je metak kroz podlakticu i imao je kružnu ranu u obliku pečata) i iznad levog uha ga je okrznuo metak (nosio je šajkaču celog života i puštao malo dužu kosu na tu stranu da prekrije ožiljak ,da je taj ko je pucao u njega pomerio ruku samo malo u levo , verovatno bi ga i ubio) , u njegovom rešenju o dodeli boračke penzije piše i da je imao povrede od gelera po nogama (toga se ne sećam uvek je nosio duge hlače, jelte ) . Dakle,već sam zapisao da je borcima u Drugom Svetskom Ratu dodeljena boračka penzija (mirovina) ,a samo ostaje da poentiram - mi imamo skoro 20 ha zemlje i tada smo imali isto toliko . Tako da pravilo o "oduzimanju zemlje" je važilo za neke,a za druge nije.

[Brok]

Problem posle Prvog svetskog rata što se tiče vojnih lica sa invaliditetom, prilično su se ogrešili.
Moj pradeda takođe je bio Solunac, stradao je za vreme Drugog svetskog rata.
Nas Srba je baš mnogo izgunulo i izranjavano za vreme WWI.
Što priča moj drug, koji ima nadimak Solunac, "mi smo kukavice, nastali od kukavica, dok oni pravi su izginuli", aludirjuću na WWI.
Ispada da su preživeli bežali, naravno da nije tako, već aman jurišom oslobodili zemlju.

[Prvačić]

Nažalost i ona je posmrtno bila žrtva američkog falsifikovanja istorije.
Sjećate li se onog klipa u režiji američke ambasade?

Можда би могао да нас подсетиш.

Vi ste svet Milunka Savić, imaju i klipovi i komentari potomaka.

Nešto sam mlađi od tebe. Ali ovoljno star da malo pamtim predratna (prije 1991.) vremena. Očev ujak je bio solunac i poslije 1.SR je od države dobio 5 ha zemlje. Ne znam šta su solunci dobijali na teritoriji predratne Kraljevune Srbije, ali znam da je uslov za partizansku penziju bio da se na borcu ne vodi nikakva imovina. O zloupotrebama da i ne pričam.

"Da se na borcu ne vodi nikakva imovina"- ne znam odakle taj podatak? Moji pradedovi i po ocu i po majci su učestvovali u Prvom Svetskom Ratu (po ocu su iz sela iznad Milunkinog, možda su i bili zajedno,nisam istraživao) . Dobili su po jednu zahvalnicu (spomenicu ,tačnije) . I da su hteli nisu imali više da im daju ,pošto se zemlja našla u teškom položaju nakon rata. Zemlju su delili u Vojvodini (koliko znam). Drugo ,vezano za Drugi Svetski Rat , tu je učestvovao moj deda (po ocu)  na strani Partizana . Njega pamtim jako dobro iako je preminuo kada sam ja imao deset godina. Bio je ranjen u levu ruku (prošao mu je metak kroz podlakticu i imao je kružnu ranu u obliku pečata) i iznad levog uha ga je okrznuo metak (nosio je šajkaču celog života i puštao malo dužu kosu na tu stranu da prekrije ožiljak ,da je taj ko je pucao u njega pomerio ruku samo malo u levo , verovatno bi ga i ubio) , u njegovom rešenju o dodeli boračke penzije piše i da je imao povrede od gelera po nogama (toga se ne sećam uvek je nosio duge hlače, jelte ) . Dakle,već sam zapisao da je borcima u Drugom Svetskom Ratu dodeljena boračka penzija (mirovina) ,a samo ostaje da poentiram - mi imamo skoro 20 ha zemlje i tada smo imali isto toliko . Tako da pravilo o "oduzimanju zemlje" je važilo za neke,a za druge nije.

Pakleni Vuk hvala za odgovor.

I u Bosni su soluncima dijelili državnu zemlju. Nevezano za temu, ali neki možda nisu znali, u Bosni i Hercegovine je feudalizam ukinut tek poslije 1.SR!
U mom kraju bivši partizani prepisivali zemlju na djecu ili supruge da bi dobili boračku penziju. Ne znam da li je u pitanju razlika u zakonima Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine i Socijalističke Republike Srbije ili u primjeni zakona.

[Boro Prodanic]

Moj deda po majci, borac od januara 1942. u partizanima, živeo je na Baniji, Republika Hrvatska. Dobio je boračku penziju iako je imao 3-4 hektara zemlje na svoje ime.

[PakleniVuk]

Što se tiče tih boračkih penzija nakon Drugog Svetskog Rata (iako je malo van teme ) da dodam da (barem je tako u slučaju mog sada već pokojnog dede), "molbu za dobijanje boračke penzije" je kucao neko iz KPJ (komunističke partije Jugoslavije) ,ne sećam se tačno koju funkciju je obavljao pošto dokument nije kod mene u selu je u "vojničkom drvenom kuferu" u kom je deda čuvao sve bitne dokumente . Molba je kucana na pisaćoj mašini,a izvod su kao prilog uzeli iz spisa koji je nastao iz vojne evidencije koju su vodili partizani tokom rata.

Moguće je da tu postoje razlike kod dobijanja penzije,jer penzije nisu samo dobijali borci nego i oni koji su pomagali Partizanski pokret,a nisu učestvovali direktno u sukobu. I njima su to priznavali kao vid borbe protiv okupatora.

[JASON]

Problem posle Prvog svetskog rata što se tiče vojnih lica sa invaliditetom, prilično su se ogrešili.

Закон о потпори војних инвалида и породица погинулих итд. донет је 1878. г. Наредних (60) година, у зависности од нових околности, вршене су извесне измене и допуне истог закона. (Право на потпору и пензију, после Великог рата, имали су и бивши аустроугарски војници.) Потпора је исплаћивана из Фонда за војне инвалиде (установљен 1863. г.) и државне благајне. Осим тога инвалиди су, по својој способности, имали првенство у запошљавању у грађанској државној служби. Као лица, која штити Уредба о ратним инвалидима, уживали су право на бесплатну вожњу, доживотно бесплатно лечење (и лекове) у бањама, клиникама итд.  Потпора је нпр. (за редове, капларе и подофицире) износила за 1919. г. од 360 – 540 динара годишње, уз могућност увећања – до половине главне суме. За р. инвалиде је установљен Инвалидски Дом, а Коло Српских Сестара и др. бројна хуманитарна друштва, помогали су им у новцу, огреву, оделу... Међутим, у приче, да 'трула' Кр. Југославија (или Краљевина Србија) није водила рачуна о својим ратним херојима, из (не)разумљивих разлога многи и дан-данас верују.

Није, дакле, небригом државе (и равнодушношћу људском пред туђом несрећом) Милунка доживела судбину 'мученика'. Она није имала право на потпору (или пензију), није је тражила, а није јој ни требала. О њој су домаће и стране новине нашироко и надугачко писале (и пре и после Др. св. рата). Позивана је на државне свечености и прославе, давала интервјуе и фотографисала се, путовала, држала предавања, била гошћа високих и утицајних личности и њ. супруга... Милунка је била (одвише) велики јунак, да би икада могла бити заборављена.

[kumbor]

Пааа, не бих рекао да је могла разметати се од своје плате чистачице у Народној банци, која је вероватно била бедна, али она, каква је била, скромна, бездетна, састављала је крај с крајем. Некако.

Шта рећи... чувам платне листе мог деде Славољуба Поповића, маминог оца. Пао сам на теме кад сам неким сулудим рачуЊима прерачунао његову плату за март 1941. у данашње Евре. 4.500 динара! Аууу, ке шолди, хеботепатак! Таман се спремао да од уштеђевине купи ауто, а оно избио рат! Пошто се током рата замерио свима - ЈВУО јер је био прогресиван и оштро против Немаца, Љотићевцима из истог разлога, партизанима - јер је за време рата радио једино што је знао да ради и за шта се школовао - правничким послом, завршио је једино како је могао - стрељан од нове власти на Крушику у Ваљеву, 28. септембра 1944. Ово је офтопик, али ми се нешто слошило због све гадарије око нас, те се не могох уздржати.

[Boro Prodanic]

Davno sam pročitao da je Milunki kao nosiocu ordena Legije časti Francuska ponudila penziju ali je ona odbila.

[Prvačić]

 бездетна,

Šta ovo znači?

[Brok]

 бездетна,

Šta ovo znači?

Nerotkinja.

[Prvačić]

U tom famoznom spotu američke ambasade se pominje njena kćerka.
A evo i komentara: https://tamodaleko.co.rs/neistine-u-spotu-vi-ste-svet-o-mojoj-baki-milunki/ Evo i citat iz teksta: "Sve Milunkine ćerke su bile lepo vaspitane, vredne. Baka Milunka je bila stroga, u kući je vladala disciplina.".
I još jedan:"Milunka je prodala imanje u Stepanovićevu, koje je dobila kao dobrovoljac i kupila je kućicu na Voždovcu.
-Imala je lepu baštu i uživala je u njoj. Provodili smo leta kod nje, često i vikende, njena deca i nas četvoro unuka, tri dečaka i ja, jedina devojčica.".

[Kuzma®]

Прва фотографија Милунке Савић настала током Балканских ратова када се борила под мушким именом - Милун Савић.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Извор: https://www.facebook.com/savic.milunka/photos/a.172615126261062/808497142672854/?type=3&theater