Teške krstarice klase Zara

[MOTORISTA]

Bojenje i označavanje

Pre rata svi Italijanski ratni brodovi su bili ofarbani prema regulativi iz 1929 godine. Prema njoj celokupno vertikalno nadvođe je ofarbano u plavo sivu boju ( Grigio Azzuro Chiaro), dok je podvodni deo brodova bio ofarban u cigla crvenu boju ( Rossa Mattone), osim na krstarici Fiume, kod koje je podvodni deo bio tamno zelene boje ( Verde Scuro). Vodena linija, gornji delovi jarbola i vrhovi dimnjaka su bili ofarbani u crnu boju ( Nero). Gornja paluba i horizontalni delovi mosta su bili ofarbani mat srnom bojom sa karakterističnim metalnim odsjajem ( Grigio Fero).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Unutrašnji delovi ograde mosta su bili ofarbani u tamno plavu boju ( Blu Scuro). Ostali horizontalni delovi broda su imali drvenu palubu, tako da nisu farbani. Ova šema bojenja se zadržala i po izbijanju rata na Mediteranu, a jedina veća izmena je bilo farbanje pramčane palube u belu boju, kako bi se brodovi lakše raspoznavali iz vazduha. Posle bitke kod rta Stilo, a po naređenju admirala kampionija, na već ofarbane bele površine dodate su kose crvene pruge, tako da su brodovi bili ofarbani isto kao i gornje površine krila hidroaviona. Istovremeno su i splavovi za spasavanje, koji su takođe do tada bili sive boje, ofarbani u u žutu boju sa crvenim kosim prugama preko nje a sve u cilju lakšeg uočavanja iz vazduha.

18 januara 1941 godine, komanda mornarice naređuje uvođenje kamuflažne šeme za brodove. Već 21 januara iz komande stižu dve kamuflažne šeme koje je, na osnovu šema korišćenih u I svetskom ratu, napravio major Petrillo. U tom trenutku su se u La Speciji na opravkama nalazile krstarice Fiume i Emanuele Filiberto Duca d'Aosta. Na lakoj krstarici je primenjena prva šema koja se sastojala od jarko žutih i zelenih fleka, ali se ona pokazala ko neefikasna. Istovremeno Fiume dobija drugu šemu koja se sastojala od vertikalnih polja nejednake širine. Na žalost postoji samo jedna jedina fotografija, lošeg kvaliteta, krstarice Fiume sa ovom kamuflažnom šemom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Poznato je da su korištene dve boje za ovu kamuflažnu šemu i to tamno siva ( Grigio Scuro) i svetlo siva ( Grigio Chiaro). Ostali brodovi nisu bili ofarbani u ovu kamuflažnu šemu do tragedije kod Matapana. Jedina preživela krstarica Gorizia dobija u martu 1942 godine kamuflažnu šemu „Claudius“, nazvanu po umetniku koji je smislio, a koja se sastojala od svetlo sive, tamno sive i bele ( Bianco Sporco Opaco). Na jesen iste godine, bele površine su prefarbane u svetlo sivu boju, a ova šema je ostala na krstarici do njenog kraja 1944 godine.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sve četiri krstarice ove klase su dobile imena po gradovima koje je Italija dobila po završetku I svetskog rata. Zara-Zadar, Fiume-Rijeka, Gorizia-Gorica i Pola-Pula. Osim toga svaka krstarica je imala i svoju devizu, i to: Zara „Tenacemente“-Uporni, Fiume „Sic indeficenter virtus"-Neiscrpna hrabrost, Gorizia „In arduis intrepida"- Nevolja nas neće pokolebati i Pola „Ardisco ad ogni impresa"-Hrabri u svemu. Ploče sa devizama su se nalazile na krmenim kupolama glavne artiljerije, i to na kulama Br.4 na krstaricama Zara i Gorizia i na kulama Br.3 na krstaricama Fiume i Pola.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Posada

Na početku službe posadu krstarica je činio 841 član, 31 oficir i 810 podoficira i mornara. Ukoliko su brodovi komandovali sastavom, posada se povećavala za dodatnih 40 do 60 članova. Vremenom se posada polako ali sigurno povećavala, tako da je pred rat bilo 909 članova posade, dok je u vreme bitke kod Matapana posadu Zare činilo 1155 članova, Fiume 921 član i Pole 1107 članova.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Prostorije za smeštaj posade su se nalazile svuda po brodu, a kabina admirala i njegov salon, kao i kabina komandanta su se nalazili na krmi. Grejanje prostorija je bilo parno iz glavnih kotlova tokom vožnje ili iz pomoćnog kotla kada je brod bio usidren. Osim toga na krstaricama su se nalazile i peroinica veša, pekara i dobro opremljena brodska bolnica sa 10 kreveta za bolesnike.

[MOTORISTA]

Razlike između brodova i modifikacije

Iako su pripadali istoj klasi ovi brodovi su se razlikovali između sebe. Najveća razlika je mogla da se vidi kod krstarice Pola, a to je bio njen upečatljivi komandni most koji je bio spojen sa prednjim dimnjakom. I ostali brodovi su se međusobno razlikovali, ali ne toliko kao Pola. Da ne bi opisivali ove razlike, najbolje je pogledati sledeće profile krstarica.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Za vreme svoje službe ove krstarice nisu prošle kroz neke veće modernizacije, već su na njima vremenom ugrađivani novi sistemi i modernizovano, odnosno povećavano naoružanje za PVO. Tokom 1936 godine sa svih brodova je skinut krmeni daljinomer baze 5 m i zamenjen sa jednim dvocevnim PAT-om 37mm/54 M1932. Krajem 1937 godine je prepoznata opasnost koju su nosili avioni, tako da je su sa brodova skinuta po dva oruđa 100mm/47 M1927, a na njihovo mesto su ugrađena četiri oruđa 37 mm/54 M1932. Nove modifikacije su počele sa krstaricom Zara 1939 godine, kada su skinuta sva oruđa Vickers-Terni, a ugrađen je i novi daljinomer na krmi, ovog puta sa bazom od 4 m, takođe su skinuti i daljinomeri za PVO, a umesto njih su korišćeni ručni sa bazom od 1,5 m. Gorizia i Pola su ove prepravke doživele početkom rata, a krstarica Fiume nije stigla na red sve do svojeg kraja, godinu dana kasnije. Tokom prvih meseci rata na svim brodovima klase su ugrađene po dve haubice kalibra 120mm/15 OTO M1933 i M1934, koje su služile za ispaljivanje osvetljavajućih granata. Ova orđa su imala elevaciju od -5 do +50° i maksimalni domet od 6400 metara i imale su bojevi komplet od 120 osvetljavajućih zrna po cevi. Ova oruđa su skinuta sa krstarice Gorizia tokom 1942 godine i zamenjena sa još dva dvocevna Pat-a M1932. Tokom januara 1943 Gorizia ide na popravke, kada joj je smanjen kapacitet krcanja na jedan hidroavion, a dobijeni slobodni prostor je iskorišten za smeštaj podoficira i mornara.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Tokom aprila meseca iste godine je planirano uklanjanje svih mitraljeza M1931 i ugradnja 14 topova 20mm/65 "Breda" M1935 u šest dvocevnih i dve jednocevne instalacije. Ova namera nije izvršena sve do pada Italije, ali sje pregledom ostataka krstarice Gorizia utvrđeno da je bar deo ovih topova ugrađen.

[MOTORISTA]

Mirnodopska služba

Krstarica Zara ulazi u sastav flote 20 oktobra 1931 godine, a komandu nad njom dobija KBB grof Giuseppe Rainer Bichat, dok krstarica Fiume ulazi u upotrebu 23 novembra iste godine sa komandantom KBB Robertom Weshahom. Gorizia ulazi u stroj 23 decembra sa komandantom KBB Antoniom Pacettijem, a Pola ulazi u sastav 21 decembra 1932 godine pod komandom KBB Pietra Baronea. Ovi brodovi su sa punim pravom pretstavljali ponos Italijanske mornarice. Italijani su koristili svaku priliku kako bi ih prikazali, tako da su ovi brodovi učestvovali na skoro svim paradnim prikazivanjima flote do početka rata. Godinu dana kasnije Zara ulazi u operativnu upotrebu, a shodno Italijanskoj tradiciji dobija ratnu zastavu. Ratne zastave su krstaricama dodeljivali pretstavnici gradova čija su imena nosile, a one su se podizale na najviši jarbol kada su išle u bitku i kada je cela posada bila na svojim borbenim stanicama. Zari njenu ratnu zastavu predaje udruženje žena iz Zadra, 6 jula 1932 godine, a ovom svečanom činu prisustvuje i admiral Fernando di Savoia, Vojvoda Đenove. Fiume i Gorizia takođe dobijaju svoje ratne zastave od komiteta žena Rijeke i Gorice, na ceremonijama održanim 16 marta u Rijeci i 24 juna u Trstu. Krstarica Pola svoju zastavu dobija 24 juna 1934 godine od Vojvotkinje Pistoyskoy na ceremoniji u Puli.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ulaskom u operativnu službu, Zara i Fiume postaju deo 1-ve Divizije Teških Krstarica, a kasnije im se pridružuje i Pola. Krstarica Gorizia je postala komandni brod 2-ge ( od jula 1934 3-će) Divizije Teških Krstarica, a povratkom krstarice Bolzano sa remonta, 31 decembra iste godine, pridružuje se svojim sestrama. Komandni brod 1-ve divizije je bila Zara do 3 juna 1935, a na tom mestu je menja Gorizia do 17 maja 1937, posle toga komandni brod sastava postaje Fiume do 1 septembra 1938. Na tom mestu je ponovo menja Zara do 15 novembra iste godine kada komandni brod ponovo postaje Fiume. Od 13 januara 1940 godine pa sve do katastrofe kod Matapana, komandni brod je krstarica Zara. Posle ove bitke i potapanja njenih sestara, krstarica Gorizia prelazi u sastav 3-će Divizije u kojoj ostaje do svog kraja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kako su Italijanski bojni brodovi bili zastareli, ove krstarice su pretstavljale udarnu snagu RM, te stoga na čudi odluka da Zara postane admiralski brod. 1 sptembra 1932 godine na njenom jarbolu diže svoju zastavu vice admiral Ernesto Burtsali, a Zara postaje komandni brod 1-ve eskadre Italijanske mornarice, pored povremenog zadatka komandnog broda 1-ve divizije. Zara se na ovoj dužnosti zadržava do 15 septembra 1937 godine, kada je predaje remontovanom bojnom brodu Conte di Cavour. Mirnodopska karijera ovih brodova je bila ispunjena raznim vežbama, vožnjama i posetama stranim lukama. Za vreme prvih manevara na kojima je učestvovala Zara, u avgustu 1932 godine, je ugostila pretstavnike vrhovne komande. 13 avgusta iste godine na krstaricu se ukrcava i Italijanski kralj Vittorio Emanuelle. Posle manevara Zara posećuje više luka u zapadnom Mediteranu,a pred kraj godine posećuje Lisabon i Kazablanku. U oktobru 1934 Gorizia prati kraljevsku jahtu na krstarenju duž istočne obale Afrike i tom prilikom posećuje luke Mogadiš, Mumbasu i Berberu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Početkom Španskog Građanskog rata, krstarice dobijaju zadatak da zaštite Italijanske interese i trgovinu u lukama Španije, stoga već 24 jula u Barselonu uplovljava Fiume i pridružuje se krstaricama i brodovima ostalih „neutralnih“ sila, Britanskoj Artheusi, Francuskoj Diquesne, Američkoj Quincey i Nemačkom bojnom brodu Deutschland. 30 jula se na Fiume ukrcavaju kardinal Francisco Vidal y Barrakes nadbiskup Tarragona i biskup Tortoza, koje su Republikanci uhapsili, a potom pustili na zahtev Italijanskog konzula Bossija. U Barseloni krstaricu fiume smenjuje krstarica Alberto di Giussano, a ona odlazi za Italiju. Ipak se, četiri dana kasnije, vraća do Španske obale i ostaje na sidru u Palma de Majorci do 31 avgusta. Krstarica Pola je smenjuje 3 septembra, koja ostaje u Barseloni 10 dana, a zatim odlazi za Palma de Majorku, gde ostaje do 3 oktobra.

Krstarica Gorizia isplovljava iz Taranta, 24 jula iste godine, i stiže Asturijsku luku Gijon, u kojoj ukrcava Italijanske civile koji su se tu zatekli i iskrcava ih u Francuskoj luci Le Verdon. Ovde Gorizia ostaje 4 dana, a zatim nastavlja svoj put kroz La Manš i Kilski kanal. U Kil stiže 8 avgusta, gde baca sidro pored Britanske krstarice Neptune i nemačkih brodova Admiral GraffSpee i Königsberg, gde je pretstavljala Italiju na takmičenju jedriličara na XI Olimpijskim Igrama. Gorizia napušta Kil 19 avgusta i 23 uplovljava u Tangir. Već dan kasnije isplovljava prema Italiji, ali dolazi do nesreće kada se prvo zapalilo avionsko gorivo u tanku sa leve strane pramca, a zatim dolazi i do eksplozije koja je otkinula nekoliko bočnih ploča. Sa ovim oštećenjima se krstarica vraća u Tangir, odakle je sledećeg dana otegljena u Gibraltar u suvi dok. Tada je otkriveno da su Italijani slagali za deplasman brodova ove klase, ali Britanci nisu reagovali sa bilo kakvim saopštenjem. Ove popravke su završene 9 septembra kada brod kreće kući u La Speciju, gde je brod proveo još nekoliko dana u doku.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Sva četiri broda učestvuju u velikoj paradi, održanoj 26 novembra u zalivu Gaeta, u čast Mađarskog regenta admirala Hortija. U ovoj paradi je učestvovalo 16 krstarica, 39 razarača i 51 podmornica. Kako je krstarica Zara bila komandni brod 1-ve eskadre, i stoga je na njoj bio steg admirala Buccia, na nju su se ukrcale i visoke zvanice: Italijanski kralj Victor Emmanuel III, princ Umberto, admiral Miklós Horthy i Italijanski premijer i ministar rata Mussolini, kao i ostali visoki oficiri Italija i Mađarske. Sledeća velika parada je održana u junu 1937 godine u čast posete Nemačkog ministra rata von Blomberga. U decembru iste godine Zara je prošla kroz Suecki kanal i dovezla u Masavu princa Amedea di Savoia Vojvodu od Aoste, koji je imenovan za Vicekralja Italijanske Istočne Afrike.U čast posete vođe Rajha Adolfa Hitlera, održana je parada, 5 maja 1938 godine, kojom prilikom su krstarice Zara i Fiume izvele bojevo gađanje radio kontrolisanog broda mete, bivšeg oklopnog krstaša San Marco.Poslednja parada održana pre početka rata na kojoj su učestvovali ovi brodovi, bila je održana 11 maja 1939 godine, u čast posete Jugoslovenskog kraljevskog namesnika princa Pavla.

7 marta 1939 godine celokupna 1-va divizija isplovljava radi presretanja ostataka Španske Republikanske mornarice, koju su činile krstarice Libertad, Miguel de Cervantes , Mendez Nuñez i 8 razarača, a sve u sprečavanju njihovog proboja u Crno more i primoravanja da uplove u luku Augusta na Siciliji. Italijanski brodovi nisu imali naređanje da otvaraju vatru na Republikanske brodove, a kako ovi nisu znali za to naređenje a još su imali i 600 izbeglica ukrcanih na brodovima, odlučuju se da uplove u Bizertu, gde su internirani od strane Francuskih vlasti.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Mesec dana kasnije Zara učestvuje u svojoj prvoj borbenoj akciji. Naime 6 aprila 1939 godine Italijani su počeli sa iskrcavanjem svojih trupa u draču sa ciljem okupacije Albanije. Tom prilikom je nekoliko Albanskih obalskih baterija otvorilo vatru na Italijanske trupa, ali su ih topovi sa Italijanskih brodova, uključujući i Zarine, ubrzo ućutkali. To je bio prvi korak ka ostvarenju sna Italijanskog diktatora o pretvaranju Mediterana u Mare Nostrum, što je kasnije i dovelo do njenog ulaska u II svetski rat.

[MOTORISTA]

Ratni put

Pri ulasku Italije u II svetski rat, njena flota se sastojala od 4 bojna broda, 7 teških i 14 lakih krstarica, 59 razarača, 61 torpednog broda ( eskortnog razarača), 116 podmornica i većeg broja manjih ratnih i pomoćnih brodova. Flota je bila podeljena na dve flote površinskih brodova, podmorničku flotu i nekoliko pomorskih uprava koje su imale brodove u svom sastavu.

Na početku sukoba komandant 1-ve divizije je bio kontraadmiral Pellegrino Matteucci, dok su komandanti brodova bili KBB Luigi Corsi ( Zara), Giorgio Giorgis ( Fiume), Giuseppe Manfredi ( Gorizia) i Manlio de Pisa ( Pola). Moral posada je bio na veoma visokom nivou jer su, sa punim pravom, imali velikog poverenja u svoje moćne i moderne brodove. Osim toga Italijanska propaganda je dovela do mišljenja da Britansku flotu pretstavljaju samo relikvije koje se jedva održavaju na površini mora, nešto što će se kasnije pokazati kao velika greška, potcenjivanje neprijatelja. Prema unosu k-danta Pole u brodski dnevnik, kada je posadi saopštio da je Italija ušla u rat, ona je to proslavila gromoglasnim uzvicima radosti i odobravanja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Akciju prva viđa krstarica Pola, kada je sa krstaricama iz 3-će divizije, učestvovala u zaštiti brodova koji su polagali minsko polje kod ostrava Lampeduza, 10 juna 1940 godine. Kompletna 1-va divizija napušta Taranto, zajedno sa krstaricama iz 8-e divizije i 7 razarača, 12 juna u 00:20. Cilj njihove misije je bilo presretanje Britanskih krstarica Caledonia i Calypso, koje su bile u izviđačkoj misiji južno od Krita. Istovremeno iz Mesine ispolovljava Pola sa krstaricama iz sastava 3-će divizije i dve divizije razarača. Bez znanja Italijana, na pučini se nalazila i glavnina Britanske Mediteranske flote. Protivnici se nisu sreli, ali su Italijanski razarači pet puta ostvarili kontakt sa Britanskim podmornicama, kojom prilikom razarač Strale uspeva da potopi podmornicu Odin.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kako je Francuska zbrzano gubila rat, Italija je pokušala da izvede kakvu takvu pomorsku akciju protiv nje. Komanda RM stoga naređuje da se izvrši pritisak i prekid Francuskih komunikacija u zapadnom Mediteranu. U sklopu ove akcije iz Taranta, 21 juna,  isplovljavaju Zara, Fiume i Gorizia, a njima se pridružuju i krstarice 2-ge, 3-će i 7-e divizije sa 12 razarača, koji su isplovili iz luke Augusta 22 juna. Ova akcija je bila totalni promašaj, tako da se brodovi vraćaju u svoje luke posle dvodnevnog krstarenja.

[MOTORISTA]

Boj kod Punta Stilo

Pripremajući svoju prvu ofanzivu na Egipat, Italijani šalju konvoj od 5 brodova koji je isplovio iz Napulja 6 jula uveče. Istovremeno Britanci na Malti pripremaju dva konvoja za Aleksandriju, brži od 3 broda sa porodicama vojnika i sporiji od 4 broda sa teretom za Sredozemnu flotu. Kako bi zaštitile svoje konvoje, obe strane su angažovale gotovo sve raspoložive snage. Italijani su isplovili sa bojnim brodovima Giulio Cesare i Conte di Cavour, 6 teških i 10 lakih krstarica i 32 razarača. Britanci isplovljavaju sa bojnim brodovima Warspite, Malaya, Royal Sovereign, nosačem aviona Eagle, 5 lakih krstarica i 16 razarača.

U noći 7/8 jul, Italijani saznaju za pokret Sredozemne flote, a uskoro i Britanci za pokrete svojih protivnika. Italijanski konvoj stiže u Tripoli 8 jula uveče bez gubitaka a brodovi iz osiguranja se okreću na sever kako bi se vratili u svoje baze. Tokom noći i jutra 9 jula, obe eskadre su se približavale jedna drugoj i oko podneva su se nalazila na rastojanju od oko 90 milja. Za početak bitke se može smatrati napad Britanskih torpednih bombardera sa nosača Eagle, koji je počeo u 13:30. U tom trenutku teške krstarice su prešle u kurs iza bojnih brodova, tako da su one bile glavna meta napada, jer su ih posade bombardera pogrešno identifikovale kao bojne brodove. Krstarice su vozile u koloni u sledećem rasporedu, Bolzano, Trento ( komandni brod 3-će divizije, kontraadmiral Cattaneo), Fiume, Gorizia, Zara ( kontraadmiral Matteucci) i Pola ( kontraadmiral Paladini). Ovaj napad bombardera je bio neuspešan i krstarice su, na opštu radost svojih posada, uspele da izbegnu sva torpeda.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Italijani ostvaruju vizuelni kontakt sa neprijateljem u 14:54, a u isto vreme admiral Paladini sustiže sopstvene bojne brodove, ali se i dalje nalazi levo od njih tako da nije u mogućnosti da učestvuje u boju sa neprijateljskim krstaricama. Italijanske lake krstarice otvaraju vatru na protivničke lake krstarice, u 15:15, i zahvaljujući boljem nišanjenju u roku od tri minuta uspevaju da ih uraklje. I Britanci uskoro uspevaju u tome, ali je Italijanska vatra sve preciznija, tako da , u 15:22, vice amiral Tovey odlučuje da izvuče svoje brodove iz borbe. U tom trenutku jedna granata sa krstarice Garibaldi pogađa krstaricu Neptune i uništava njen hidroavion i katapult. Tada prema Italijanskim lakim krstaricama, koje su se nalazile na čelu i desno od glavnih snaga, kreće bojni brod Warspite primoravši ih da postave dimnu zavesu i izvuku se iz borbe. Do 15:53, kada je počela bitka bojnih brodova, obe divizije teških krstarica zauzimaju mesto na čelu kolone i počinju sa paljbom po protivničkim krstaricama. Prema izveštaju admirala Paladinija, prvo vatru otvara krstarica Trento, u 15:55, zatim Fiume, u 15:58, Zara i Pola, u 16:00, i Gorizia, u 16:01, sa daljine od oko 10 milja. On kasnije piše:

„Kada su naši brodovi otvorili vatru, protivnik je uzvratio. Njegova vatra je bila precizna ali neefikasna, samo je krstarica Bolzano bila pogođena, u 16:05, sa tri neprijateljske granate. One su pogodile krmu i oštetile kormilo koje se zaglavilo u položaju nadesno sasvim. Brod je napravio puni krug, ne prekidajući sa paljbom, a posada je uspela da odglavi kormilo, tako da je krstarica zauzela svoje mesto u koloni.“

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Činjenica je da je krstarica Bolzano bila pogođena sa tri granate kalibra 152 mm ispaljenih sa krstarice Neptune i da je oštećeno kormilo, pramčanu B kulu i torpedni aparat sa desne strane broda.

Odlučujući momenat u bitci se odigrao u 16:00, kada je bojni brod Giulio Cesare, pogođen sa jednom granatom kalibra 381 mm ispaljenom sa bonog broda Warspite. Bojni brod je dobio pogodak u sredinu nadgrađa i on je oštetio pogon, tako da mu je brzina spala na 18 čvorova. Tri minuta kasnije admiral Campioni izdaje naređenje da krstarice polože dimnu zavesu, a on okreće bojne brodove u jugozapadni kurs i izvlači ih iz borbe. Istovremeno je i admiral Paladini bio zabrinut za svoje brodove, pošto je počeo da ih gađa i bojni brod Malaya, tako da u 16:17 Italijanski razarači polažu gustu dimnu zavesu, koja je primorala Britance da prekinu sa paljbom, a krstarice se povlače. Tom prilikom krstarice nisu bile oštećene, a neuspešan je bio i napad torpednih aviona koji je usledio posle toga. Posade bombardera su prijavile jedan pogodak na krstarici Bolzano, ali to nije bilo tačno. U međuvremenu i Italijanske krstarice prekidaju sa paljbom, i to Pola u 16:04, Fiume u 16:05, Trento u 16:09, Gorizia u 16:12, Zara u 16:16 i Bolzano u 16:20.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Završetak artiljerijske bitke nije značio i kraj iskušenja za Italijanske brodove. Naime u tom trenutku se pojavilo 126 Italijanskih bombardera, koji su trebali da napadnu Britanske brodove, ali su zabunaom napali svoje, tako da su se pod prijateljskom kišom bombi našli brodovi Giulio Cesare, Bolzano i Zara. Srećom po njih pa je ovo bombardovanje bilo totalno neprecizno, a kao rezultaj je imalo naređenje admirala Campionia o, ranije pomenutom, farbanju pramčanih paluba.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Predvođene Polom, teške krstarice su se zaputile u luku Augustu na Siciliji, ali nešto posle ponoći 10 jula  dobijaju naređenje da kroz Mesinski tesnac otplove za Napulj. Italijani su se plašili da bi Britanci mogli izvršiti torpedni napad na krstarice, a ovo se pokazalo kao tačno, jer su istog dana ujutru, Britanski torpedni bombarderi napali luku i u njoj potopili razarač Leone Pankaldo.

Izvesti bilo kakav zaključak o dejstvu krstarica tokom ove bitke je nezahvalan posao, njihova pasivna uloga na početku bitke je bila rezultat greške u proceni i borbenom rasporedu. Kada su dobile šansu za borbu, njihova paljba je bila neprecizna, tako da nisu postigle ni jedan pogodak. Sve u svemu može se reći da su Italijanski artiljerci dobili negativnu ocenu u svojem prvom sukobu sa neprijateljem.

[MOTORISTA]

Operacije od avgusta do novembra 1940

U stručnoj literaturi se često nailazi na ocenu da je ova bitka dovela do pada morala Italijanskih mornara što je potpuno netačno. U to vreme se smatralo da o moći na moru odlučuje borba bojnih brodova. Kako su se u prvoj bitci suprotstavili, protiv tri neprijateljska, dva svoja bojna broda i uspeli da prođu samo sa lakšim oštećenjima, smatrali su to velikim uspehom. Moral posada je bio na visokom nivou i bile su željne borbe, ali je tada stiglo naređenje o obustavi velikih operacija dok u sastav flote ne uđu dva najnovija bojna broda. 25 jula komandu nad 2-om flotom preuzima admiral Angelo Iachino.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

30 jula Zara, Fiume, Gorizia, Pola i Trento, isplovljavaju iz Napulja, kako bi pružile dalju zaštitu konvoju upućenom u Libiju. Konvoj neometano stiže na svoje odredište, a krstarice se vraćaju u svoju bazu sledećeg dana. Krstarice ponovo isplovljavaju 16  avgusta i vežbaju gađanje na na liticama La Motte. 30 avgusta krstarice isplovljavaju za Taranto, a već sledećeg dana isplovljavaju sa još 2 bojna broda, 7 lakih krstarica i 39 razarača u akciju presretanja prethodnice Britanskog konvoja upućenog na Maltu. Ne našavši protivnika na moru, svi brodovi se vraćaju u svoju bazu 2 septembra. Krstarica Gorizia isplovljava 7 septembra i vrši patrolu duž obala Sicilije, bez kontakta sa neprijateljem, da bi uplovila u Palermo 9 septembra. Ponovo isplovljava 11 septembra i odlazi za Taranto. Posle toga ova krstarica izvodi dva bojeva gađanja, 23 septembra i 6 novembra. U istom periodu Pola je ispovljavala pet puta u pratnju konvoja, potragu za neprijateljskim brodovima i razne vežbe. 1 novembra brodove u Tarantu posećuje Mussolini.

Svih 7 Italijanskih teških krstarica se naalazilo u Tarantu za vreme Britanskog napada. Brodovi 1-ve divizije, Zara, Fiume i Gorizia  su se nalazili u spoljnoj luci ( Mar Grande), dok su se ostale krstarice nalazile u unutrašnjij luci ( Mar Piccolo). Glavna meta Britanaca su bili bojni brodovi, ali nisu propustili priliku da napadnu i teške krstarice. Što se krstarica tiče ovaj napad i nije bio posebno uspešan, samo je krstarica Trento pogođena jednom bombom koja nije eksplodirala, ali je zato flota bojnih brodova osakaćena. Bojni brod Conte di Cavour je potopljen i nije popravljen do kraja rata, a bojni brodovi Caio Duilio i Littorio su bili teško oštećeni. Ipak i pored ove katastrofe artiljerci sa krstarice Gorizia su uspeli da obore jenog napadača, Fairey Swordfish sa VE brojem E4N, čija je posada ( poručnik Bailey-pilot i poručnik Slaughter-izviđač) poginula pri padu letelice. Rezultat ove katastrofe je bilo naređenje komande RM da se svi preživeli brodovi prebaziraju u Napulj. Krstarice Zara, Fiume i Gorizia izvrašavaju ovo naređenje 12 novembra, a Pola sledećeg dana. Zara odmah potom odlazi u La Speziu na remont i popravke, a komandni brod divizije postaje krstarica Fiume.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Boj kod Punta Teulada

Uspeh napada na Taranto je totalno izmenio odnos snaga na Mediteranu, te stoga Britanci odlučuju da pojačaju svoje snage na Atlantiku i iz Aleksandrije upućuju bojni brod Ramillies i dve krstarice. Istovremeno se odlučuju da iz Aleksandrije pošalju konvoje sa pojačanjima za Grčku, a iz Britanije konvoj sa pojačanjima za Aleksandriju. Ova operacija dobija šifrovano ime Collar, a predviđeno je da u njoj učestvuje celokupna Sredozemna flota i eskadra H iz Gibraltara. Tom prilikom je Sredozemna flota podeljena na dva dela. Bojni brodovi Warspite, Valiant i nosač aviona Illustrious su pratili konvoj za Grčku, dok su bojni brodovi Barham, Malaya i nosač aviona Eagle činili posredno osiguranje grupe Ramillies. Neposredno osiguranje ove grupe su činil krstarica Coventry i 5 razarača. Eskadra H se sastojala od bojnog krstaša Renown, nosača aviona Ark Royal, 2 krstarice i 9 razarača i imala je zadatak da prati konvoj upućen iz Britanije. Ova operacija je zahtevala i određenu koordinaciju Britanaca, počto je bilo predviđeno da grupu Ramillies, posredno osiguranje prati do visine ostrva Pantelerija, dok bi neposredno osiguranje sa ovom grupom ostalo do Sicilijanskog prilaza. Tu bi grupu Ramillies preuzela eskadra H, dok bi konvoj preuzelo neposredno osiguranje grupe Ramillies. Konvoju bi se posle toga pridružilo i posredno osiguranje grupe Ramillies, i otpratilo ga do Aleksandrije.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U popodnevnim časovima 24 novembra iz Aleksandrije isplovljava grupa Ramillies i celokupna Sredozemna flota i nastavlja sa plovidbom prema svom planu. U rano jutro 25 novembra, iz Gibraltara isplovljava i eskadra H, a Italijani dobijaju obaveštenje od svojih agenata. Kako se eskadra H susrela sa konvojem na otvorenom moru, Italijani nisu znali pravi cilj ove operacije, već su pretpostavili da će njihova meta biti luke u kojima se nalazila njihova flota. Oko podneva, 25 novembra, oni saznaju i za grupu Ramillies, tako da su bili potpuno uvereni u tačnost svojih pretpostavki. Kako bi otklonili ovu opasnost, u 18:00 26 novembra, iz Messine i Napulja isplovljavaju bojni brodovi Vittorio Veneto ( admiral Campioni) i Giulio Cesare, krstarice Pola ( admiral Iachino), Fiume ( admiral Matteucci), Gorizia, Trieste ( admiral Sansonetti), Trento i Bolzano i 14 razarača. Iste večeri im se pridružuju još 4 razarača iz Trapanija ( jedan se zbog kvara na pogonu uskoro vratio nazad), i zajedno produžuju plovidbu prema neprijatelju južno od Sardinije. Tokom noći, u Tuniskom prolazu, razarač Sirio primećuje grupu Ramillies i ispaljuje na nju torpedni plotun, ali bez učinka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U rano jutro 27 novembra, Italijani organizuju izviđanje brodskim hidroavionima ( tom prilikom Gorizia je poslala sva tri hidroaviona u izviđanje), ali je tek oko 09:45 hidroavion sa krstarice Fiume otkrio neprijatelja. Admiral Iachino je 20 minuta kasnije dobio obaveštenje da su otkriveni neprijateljski brodovi na udaljenosti od 135 milja južno od njih. Ovo je bila grupa Ramillies, a na 100 milja zapadno od nje se nalazila eskadra H iz gibraltara. Na 25 milja jugozapadno od eskadre H se nalazio konvoj sa nosačem aviona Ark Royal. Svi učesnici obračuna su se polako približavali jedni drugima. Po dobijanju obaveštenja o grupi Ramillies, Italijani odlučuju da je napadnu i stoga amiral Iachino, u 11:28, naređuje da se poveća brzina sastava sa 16 na 18 čvorova. U tom trenutku njegovi brodovi su se nalazili u ovakvom poretku: 1-va divizija oko 30 milja južno od rta Teulada, nešto južnije od njih 3-ća divizija, a 12 milja severno od 1-ve divizije bojni brodovi. Pola sata kasnije Britanske krstarice ostvaruju kontakt sa krstaricom Bolzano, a njen hidroavion je obaveštava o dva broda koja plove u liniji, umesto o tri. Shvativši da je slabiji od protivnika, a poštujući naredbu da se izbegava borba sa jačim neprijateljem, u 12:07 admiral Campioni diže signal da svi brodovi krenu u kurs 90, što ga je dovelo na susretni kurs sa grupom Ramillies, koja se u tom trenutku nalazila 15 milja udaljena od njega. Ispred bojnog broda Ramillies, na udaljenosti od 8 milja, su plovile krstarice Manchester, Southampton, Sheffield, Berwick i Newcastle, dok se malo iza njih nalazilo 9 razarača.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U 12:16 izviđač sa Pole otkriva tešku krstaricu klase Kent u kursu 200. Ovo je bila krstarica Berwick, jedina Britanska teška krstarica na Mediteranu. Ne obazirući se na naređenje da izbegne borbu, admiral Matteucci naređuje otvaranje vatre, u 12:20, sa daljine od 11 milja. Uskoro mu se pridružuje i admiral Sansonetti. Iako se sunce nalazilo visoko na nebu i u tom položaju je smetalo Italijanskim artiljercima, oni su se pokazali dostojni zadatka i potvrdili staru istinu da od njih nema boljih na svetu. Prva dva plotuna padaju na svega 90 metara od krstarice Manchester, a u 12:22 krstarica Berwick dobija pogodak u Y kulu, kada gubi 7 ljudi, a 15 minuta kasnije Italijani je opet pogađaju. I Britanci počinju da gađaju preciznije i koncentrišu svoju vatru na najbliže brodove, to jest krstarice Fiume i Trento. U 12:24 borbi se pridružuje i bojni krstaš Renown, koji ispaljuje prvi plotun sa daljine od 13 milja, ali 10 minuta kasnije svi ciljevi nestaju u dimnoj zavesi. Istovremeno kada i Renown, borbi se pridružuje Ramillies i uspeva da ispali dva plotuna, bez učinka.

Britanske krstarice se daju u poteru za neprijateljem, ali tu se pokazala Italijanska superiornost. Prema amiralu Iachiniu, Pola je dostigla brzinu od 34 čvora. 3-ća divizija se takođe okreće i napušta bojište, velikom brzinom. U tom trenutku jedan od njenih razarača, Lanciere, biva pogođen sa dve granate kalibra 152 mm sa krstarice Manchester, koje mu oštećuju kotlove, tako da je ostao nepomičan. Brodovi treće divizije se vraćaju da ga zaštite, a u tegalj ga uzima razarač Askari. U 12:42 britanci prebacuju vatru na brodove 1-ve divizije i koncentrišu je na najsporiji brod, to jest krstaricu Fiume. Njen komandant uskoro traži da se položi dimna zavesa, što razarači uskoro čine i primećuju da je preciznost Britanske vatre naglo opala. Dok se ovo događalo, torpedni bombarderi sa nosača Ark Royal, u 12:40, vrše napad na krstaricu Fiume i bojni brod Vittorio Veneto, ali je njihov napad nekoordinisan, tako da brodovi lako izbegavaju torpeda.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U 13:00 se pojavljuju na sceni i Italijanski bojni brodovi, a Britanske krstarice odmah okreću u jugoistočni kurs, kako bi ih navukle na svoje bojne brodove. Međutim admiral Campioni , ne pada na ovu varku i nastavlja da se povlači brzinom od 25 čvorova. Britanske krstarice tada ponovo kreću u gonjenje protivnika, ali ih nekoliko plotuna sa Veneta , uverava da to i nije baš najpametnija ideja, tako da uskoro odustaju. Rastojanje između neprijatelja je brzo raslo, tako da je borba prestala u 13:18. U 13:26 admirali Iachino i Sansonetti, traže od glavnokomandujućeg dozvolu da se vrate po oštećeni razarač, što im admiral Campioni dozvoljava. Obe divizije teških krstarica uskoro dolaze do razarača, kada se uveravaju da je uzet u tegalj. One se onda postavljaju između svoja dva razarača i neprijatelja kako bi zaštitile njihovo povlačenje. Iako su bili napadani od strane Britanskih bombardera, svi brodovi su se vratili u svoje luke. Ovaj postupak admirala Iachina mu je doneo veliko poštovanje običnih mornara, ali se njegova humanost pokazala kao tragičana u sledećoj bitci.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Ova bitka se pokazala kao potpuni Italijanski promašaj jer se admiral Campioni držao naređenja o izbegavanju borbe sa moćnijim protivnikom kao pijan plota. On je propustio da slabijeg protivnika, jednu tešku i četiri lake krstarice, napadne sa svojih 6 teških krstarica i bojnim brodovima i tako neprijatelju nanese teške gubitke. Iako su teške krstarice u ovoj bitci odigrale veću ulogu nego u prethodnoj, rezultati njihovog dejstva se nikako ne mogu nazvati impresivnim.

[MOTORISTA]

Period reorganizacije

Početkom decembra meseca došlo je do velike reorganizacije Italijanske flote, kada su obe postojeće eskadre spojene. Admiral Campioni napušta mesto komandanta flote 10 decembra, a komandu preuzima admiral Iachino. Pola se vraća u sastav 1-ve divizije, čiji novi komandant postaje admiral Cattaneo, komandant 3-će divizije za vreme bitke kod Punta Stilo. Kao pratnja 1-voj diviziji je pridodata 9-a divizija razarača.

Prema rečima Italijanskog istoričara Marca Antonia Bragadinija:

„U sledeća dva meseca nije se dogodilo ništa vredno pomena.“

Krstarice 1-ve divizije su se i dalje nalazile u Napulju, a 10 decembra se vraća krstarica Zara sa remonta. Dva dana kasnije put La Spezije na remont kreće krstarica Fiume. U noći 14/15 decembra Britanski bombarderi napadaju Italijanske brodove i pogađaju krstaricu Pola sa dve bombe. Jedna probija palubu i eksplodira u kotlovskom odeljenju Br.3, gde oštećuje i izbacuje iz upotrebe kotlove Br.4 i Br.5, a druga bomba probija oplatu i voda počinje da prodire u krmene prostorije, tako da brod dobija veliki nagib na levu stranu. Prilikom ovog napada poginulo je 13 oficira, podoficira i mornara, dok su33 člana posade ranjena. Već narednog jutra krstarica Pola je ubačena u suvi dok radi neophodnih popravki, koje su završene 7 februara 1941 godine. Zbog velike verovatnoće da će Britanci ponoviti napad, krstarica Zara i Gorizia istog dana dobijaju naređenje i isplovljavaju za luku Maddalena na Sardiniji. Ovde krstarice ostaju 4 dana, da bi se 19 decembra uveče vratile u Napulj, a zatim isplovljavaju za Taranto gde stižu 22 decembra.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Pošto je već počela da se oseća nestašica goriva, krstarice su isplovljavale samo povremeno radi vežbi gađanja. Zara i Gorizia su izvele gađanje 29 januara, a 13 februara im se pridružuje i tek opravljena Pola. Takođe se nastavlja i sa remontom brodova, tako da po dolasku krstarice Fiume, na remont odlazi Gorizia. Remon koji joj je produžio život za još tri godine. Tri preostale krstarice su u periodu od 11 do 17 marta izvele nekoliko zajedničkih vežbi, a krstarica Pola je imala i jednu noćnu vežbu u Tarantanskom zaluvu u noći 23/24 marta. Dva dana kasnije sva tri broda su krenula u svoju poslednju bitku.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[MOTORISTA]

Smrt Prve Divizije

28 oktobra 1940 godine Mussolini započinje još jednu avanturu. Žrtva ove najnovije avanture je bila Grčka, a ono što su Italijani smatrali da će biti lagana šetnja i dečija igra, pretvorilo se u poniženje i noćnu moru. Grci ne samo da se nisu predavali, nego su krenuli u ofanzivu i uskoro izbacili Italijanske trupe iz svoje zemlje, zauzeli pogranične planine u Albaniji i krenuli da se spuštaju prema moru. Ipak posle četiri meseca ogorčenih borbi, Grci su iskoristili gotovo sve rezerve koje su imali, tako da Britanci odlučuju da prebace deo svojih trupa iz Egipta i pomognu im. Prebacivanje ovih trupa je počelo 4 marta 1941 godine, a Italijani uskoro saznaju za ove uznemirujuće vesti. Komanda RM stoga naređuje, 16 marta, admiralu Iachinu da napadne neprijateljske trupne transporte i time olakša položaj Italijanske armije u Albaniji. Ono što Italijani nisu znali je bilo to što su celu akciju zasnovali na pogrešnom Nemačkom obaveštenju da su njihove podmornice oštetile dva Britanska bojna broda, tako da je samo jedan bio sposoban za borbu. Na osnovu ovoga, komandant Italijanske flote je isplanirao operaciju pod imenom „Gaudo“, koja je trebala da pretstavlja krstarički reid uz podršku bojnih brodova. Osim toga detaljno je isplanirano sadejstvo sa avijacijom, dok su i Nemci obećali pomoć svojih bombardera Ju-87 i lovaca Bf-109 sa aerodroma na Siciliji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Kasno popodne, 26 marta 1941 godine, Italijanski brodovi isplovljavaju i počinje operacija „Gaudo“. Iz Napulja isplovljava bojni brod Vittorio Veneto sa admiralom Iachinijem, iz Taranta isplovljava 1-va ( admiral Cattaneo), a iz Messine 3-ća ( admiral Sansonetti) divizija krstarica, dok im se iz Brindizija priključuje i 8-a divizija ( admiral Legnani) lakih krstarica ( krstarice Luigi di Savoia Duca degli Abruzzi i Giuseppe Garibaldi). Osim ovih brodova u sastavu ove flote se nalazilo i 17 razarača. U zoru 27 marta, admirali Iachinu se pridružuju krstarice admirala Sansonetija. U 10 sati im se pridružuju i krstarice admirala Cattaneoa, a jedan sat kasnije i krstarice admirala Legnanija. Prema planu operacije 1-va i 8-a divizija su trebale da uđu u Egejsko more i plove do istočnog dela Krita, unište neprijatelja kojeg zateknu i zatim se istim putem vrate, sastanu sa bojnim brodom i ostalim krstaricama, a zatim vrate u svoje baze. Saznavši za pokret neprijatelja admiral Cunningham je isplovio sa bojnim brodovima Warspite, Valiant i Barham, nosačem aviona Formidable, 4 lake krstarice i 16 razarača u susret protivniku.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

U zoru 28 marta, Italijanski brodovi su plovili u kursu 130, podeljeni u tri grupe. Prvu grupu je pretstavljao bojni brod, drugu grupa je bila sastavljena od krstarica 3-će divizije i nalazila se oko 10 milja po desnom boku bojnog broda, dok je treća grupa bila sastavljena od krstarica 1-ve i 8-e divizije i nalazila se oko 20 milja iza druge grupe. U 06:00 tog jutra, Veneto i Bolzano lansiraju svoje izviđačke hidroavione, a oni u 06:43 obaveštavaju admirala Iachina o 4 krstarice i 4 razarača koji se u tom trenutku nalaze oko 50m milja jugoistočno od Italijanskih brodova. Po prijemu ovog obaveštenja, Italijanski admiral zaključuje da su ovi brodovi pratnja velikog konvoja u blizini, te stoga naređuje promenu kursa i povećanje brzine na 30 čvorova.

Oko 8 časova, južno od ostrvceta Gavdos, krstarica Trento otkriva Britanske brodove i u 08:12 otvara vatru. I Britanci odgovaraju vatrom, ali ova razmena plotuna nije dala nikakvih rezultata, tako da Sensoneti, u 08:55, dobija naređenje da se povuče i pridruži bojnom brodu. Britanci prate italijanske krstarice, ali su se, u 10:58,našli pod udarom topova sa Veneta, tako da su se našli u nezavidnom položaju. Iz ove situacije ih vade torpedni bombarderi koji svoj napad započinju u 10:27. Iako ovaj napad nije prouzrokovao štetu na Italijanskim brodovima, admiral Iachino naređuje povlačenje i svi brodovi uskoro okreću u pravcu severozapada.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iako su Britanski brodovi krenuli u poteru, Italijani su bili brži tako da nije postojala nikakva šansa da će ih sustići. Zbog toga se okreću svojem jedinom rešenju, a to je da pošalju torpedne bombardere i tako pokušaju da uspore protivnika. Prvi napad su izvela tri torpedna bombardera Swordfish sa Krita u 12:07, ali nisu postigli ništa, za njima slede dva napada bombardera Bristol Blenheim , u 14:20 i 14:50, ali takođe bez rezultata. Sudbonosni napad su izveli Swordfihi sa noača Formidable u 15:30, kada je Veneto pogođen torpedom u krmu i zbog toga smanjuje brzinu na 15 čvorova. Za to vreme su Britanski bojni brodovi polako sustizali Italijane, a Blenheimi su napadali neprijateljske brodove u još četiri navrta, ali su imali samo bliske promašaje kod brodova Zara, Garibaldi, Trento i Bolzano.

Pripremajući se za noć, admiral Iachino je organizovao blisku zaštitu oko oštećenog bojnog broda. 1-va divizija se nalazila sa desne strane, 3-ća sa leve, dok su lake krstaride dobile naređenje da samostalno nastave put prema Brindiziju. U međuvremenu je, sa nosača Formidable, poslat drugi talas torpednih bombardera, koji se sastojao od 6 aviona Fairey Albacore, 2 aviona Fairey Swordfish i dva lovačka aviona Fairey Fulmar. Većina pilota je bila uverena da napada bojni brod, ali su ustvari napali krstarice iz sastava 1-ve divizije. U 19:45 Albacor L5A, potporučnika Williamsa iz 826 skvadrona FAA, lansira torpedo sa udaljenosti od 500 metara i pogađa srednji brod u koloni, krstaricu Pola.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Eksplozija se dogodila u 19:46 na desnom boku u visini jedne od oklopnih pregrada između kotlovskih odeljenja. Udarni talas izbacuje generatore iz ležišta, tako da krstarica ostaje bez struje. Kako je pogođena u visini pregrade, koja je uništena, voda brzo prodire i poplavljuje mašinsko odeljenje Br.1 i kotlovska odeljenja Br.3 i Br.4, tako da brod ostaje nepomičan u vodi. Kako je došlo do pucanja parovoda, para koja je izlazila iz tih cevi je greškom viđena kao dim od požara, tako da je komandant broda, kapetan I klase Manlio de Pisa, naredio da se municija pripremljena za topove kalibra 100 mm, baci u vodu. Ironično deluje, ali u tom trenutku je admiral Iachino odahnuo jer je video da se napad završio, ali nije dobio informaciju o stanju krstarice Pola. Njegov bojni brod je u ovom napadu prošao bez ogrebotina i uspeo da poveća brzinu na 19 čvorova. Izveštaj da je Pola pogođena dobija tek pola sata kasnije, kada je njena posada uspela da osposobi jedan od pomoćnih generatora i radio vezom javi šta se dogodilo. Istovremeno i krstarica Fiume javlja da je Pola nestala ispred nje. U 20:18 Iachino naređuje ostalim brodovima 1-ve divizije da se vrate po Polu. U tom trenutku Iachino nije znao koliko su bili blizu Britanski brodovi, a prvu informaciju o katastrofi dobija tek u 14:25 sledećeg dana.

[MOTORISTA]

Izviđački hidroavioni obaveštavaju Iachina da se bojni brodovi, nosač i krstarice nalaze 170 milja od njega, a on zaključuje da Britanski bojni brodovi ne mogu da razviju više od 20 čvorova i da stoga ne mogu da ga stignu. Oko 20:00 iz komande RM je javljeno da se neprijatelj nalazi oko 75 milja iza Iachina a on, opet, zaključuje da se radi o lakim krstaricama i razaračima koji će pokušati da izvedu noćni napad na bojni brod, jer celog tog dana nije imao nikakvu vezu sa komandom. U duhu ovih novih informacija on izdaje naređenje admiralu Cattaneu da se vrati sa svojim brodovima i pomogne krstarici Pola. Admiral Cattaneo je pokušao da ga odgovori od ovog naređenja, te da kao pomoć pošalje dva razarača. Njegov predlog je odbijen, jer kako je Iachino obrazložio:

„Potrebno je prisustvo admirala koji će bolje proceniti štetu nanesenu krstarici, vreme njene popravke i donese potrebne odluke.“

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Iachino ponavlja svoje naređenje u 20:38, a Cattaneo potvrđuje prijem u 20:45. U 21:00 ( prema drugim izveštajima u 21:06), Zara i Fiume okreću i vraćaju se prema Poli. Iza njih su vozili razarači iz sastava 9-e divizije: Vittorio Alfieri ( k-dant KBB S.Toscano), Giosué Carducci, Vincenzo Gioberti i Alfredo Oriani. Cattaneo je naredio održavanje brzine od 16 čvorova, ali je u periodu od 21:25 do 22:03 povećao brzinu sastava na 22 čvora. U 21:57 krstarici Fiume je izdato naređenje da pripremi tegalj.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Britanci koji su verovali da je Italijanski bojni brod ponovo oštećen su nastavili da progone neprijatelja. U 22:03 radar na bojnom brodu Valiant je primetio obrise nepomičnog broda, dužine oko 180 metara, koji se nalazio levo od pramca na udaljenosti od 8 do 9 milja. U 22:10 svi Britanski brodovi prave okret na levo za 40° i u 22:15 Warspite ostvaruje vizuelni kontakt sa neprijateljem. U tom trenutku Britanci okreću svoje topove kalibra 381 mm prema neprijatelju i okreću u kurs 280. Ovaj okret ih je doveo u protiv kurs sa Italijanskim krstaricama, koje svo to vreme nisu bile svesne njihovog prisustva. Kada su krstarice Fiume i Zara i razarač Alfieri, osvetljeni reflektorom sa razarača Greyhound, njihovi topovi su senalazili u osnovnim položajima. U 22:27 Britanski bojni brodovi Warspite i Valiant otvaraju vatru na krstaricu Fiume sa daljine od 2700 metara ( Warspite), odnosno 3700 metara ( Valiant). Od prvih šest ispaljenih zrna, pet pogađa Fiume, a onda Britanski artiljerci kreću sa brzom paljbom. KF Luigi Guidi, najstariji preživeli oficir sa Fiume je ovako opisao taj događaj:

„Prve dve granate su pogodile krmu. Jedna je pala između krmenih kupola Br.3 i Br.4, a druga je pala nedaleko od mesta na kojem sam se ja nalazio. Bio sam ranjen, ali su dva mornara, sa kojima sam do tada pričao, prosto nestala i nikada ih više nisam video. Između kula se pojavio veliki plamen, a krmena paluba se skroz iskrivila. Većina mornara koji su se nalazili na krmi je poginula, a ja sam čuo krike teško ranjenih. U tom trenutku je i brod počeo da se naginje na desnu stranu.“

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Italijansku krstaricu je ubrzo zahvatila vatra, a sledeći hitac joj raznosi jednu od glavnih kupola i ona pada u more. Uskoro je cela krstarica bila u plamenu i naginje se na desnu stranu, da bi se u 23:15 prevrnula i potonula.
Otkrivši da krmene kula sa Valianta ne mogu da gađaju Fiume, Britanski artiljerci odmah prebacuju vatru na Zaru, i prvim plotunom ostvaruje nekoliko pogodaka. U sledeća tri minuta valiant ispaljuje još pet granata na Zaru, a uskoro mu se pridružuje i Warspite.

„Situacija na Italijanskim krstaricama je bila neopisiva. Mogao sam da vidim celi komandni most koji leti u vazduh, zajedno sa drugim delovima broda, a zatim preko boka padaju u more. Uskoro su se brodovi pretvorili u plamteće olupine od pramca do krme.“, pisao je kasnije admiral Cunningham.

Iza Valianta se nalazio Barham i on sa prvim plotunom gađa razarač Alfieri, koji je pogođen i odmah napušta poredak. Za to vreme Warspite i Valiant nastavljaju da gađaju Zaru i nanose joj nova oštećenja. Ona dobija pogotke u pramčanu kulu, most i mašinski prostor, zahvata je vatra i počinje da se naginje na levu stranu.

U 23:31 Italijanski razarači otvaraju vatru i vrše torpedni napad, koji primorava Britance da okrenu za 90° kako bi izbegli torpeda. Artiljerijska bitka, ili bolje rečeno školsko gađanje, je već bilo gotovo a za to vreme Zara je pogođena sa četiri granate ispaljene sa Warspitea, pet sa Valianta i pet sa Barhama. Fiume je istovremeno pogođena sa dve granate ispaljene sa Warspitea i jednom sa Valianta ( očigledno je da Britanci nisu najbolje izbrojali pogotke jer je nju pogodilo više projektila). Razarač Alfieri je pretvoren u olupinu sa dve granate ispaljene sa Barhama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Završetkom artiljerijske vatre Britanski razarači dobijaju naređenje da dokrajče oštećene brodove. Razarači Stewart i Havock, u 22:59, primećuju nepomični brod u plamenu i jedan drugi koji kruži oko njega. Stewart ispaljuje sva svoja torpeda i njegova posada gleda veliku eksploziju na krstarici Zara. Odjednom iz tame izranja Italijanski razarač Carducci, a Stewart ispaljuje dve granate  na njega, dok Havock ispaljuje četiri torpeda. U 23:11 jedno od ovih torpeda pogađa Carduccia u sredinu trupa, a Stewart nastavlja sa paljbom do 23:30, kada Carducci eksplodira i tone. Oko 23:15 ova dva razarača prisustvuju prevrtanju i potonuću razarača Alfieri. U 23:30 razarač Havock ispaljuje svoja preostala četiri torpeda na Zaru, ali promašuje. Četvrt časa kasnije ovaj razarač nailazi na veliki nepomični brod.

To je bila krstarica Pola na koju niko nije obratio pažnju u žaru borbe. Pola časa ranije posada se izborila sa prodorom vode i krstarica je uskoro, iako sa jednim kotlom u upotrebi, mogla da razvije brzinu od 8 čvorova. Kako je glavni sistem za kontrolu vatre bio neupotrebljiv bez električne energije, KF Brengola je zatražio dozvolu od k-danta da pripremi topove kalibra 100 mm za borbu. Ovaj zahtev je odbijen od strane k-danta, a zatim izdaje naređenje da se ugasi i jedini operativni kotao ( kotao Br.8 ), zato što je pravio mnogo dima koji je mogao da demaskira brod. U 23:15 de Pisa naređuje da se brod napusti, a kada je krstaricu osvetlio reflektorom razarač Havock i ispalio na nju par plotuna, sa krstarice nije bilo odgovora. Kako nije imao više torpeda, radio vezom javlja položaj Pole i odlazi. Kako je napuštanje broda bilo u toku kada se pojavio razarač Havock, mnogi mornari su se ponovo vratili na brod.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Za to vreme na Zari su ponovo uspostavljeni red i disciplina. Iako je brod još uvek plutao posle svih pogodaka koje je preživeo, admiralu Cattaneu i KBB Corsi je bilo jasno da ne mogu da je spasu. Njena celokupna artiljerija je bila uništena, tri kotla su proizvodila nešto malo pare, a pumpe su polako gubile bitku sa količinom vode koja je prodirala u brod. Oko 200 do 250 članova posade se skupilo na krmenoj palubi i tada se čuo tradicionalni poklič „Viva il Re“ ( Živeo kralj). Admiral Cattaneo naređuje da se brod pripremi za potapanje postavljanjem eksplozivnih punjenja, dok su KF Vittorio Gannattazio i poručnik Umberto Grosso predvodili grupu dobrovoljaca koja je trebala da ih aktivira. Posle 2 časa ujutru, pojavljuju se Britanski razarači, a razarač Jarvis ispaljuje pet torpeda sa udaljenosti od 100 metara na Zaru. Tri od torpeda pogađaju brod uz velike stubove vode, a krstaricu polako obavijaju dim i vatra, a ona se polako prevrće i tone u 02:40 na poziciji 35°20`N i 20°57`E.