T-90, osnovni borbeni tenk

[pvanja]

Evo zasto rusi vode racunada im tenkovi nebudu preteski.

[švercer011]

T90a

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[treci puk]

Cini mi se da su ove fotografije vec bile u nekoj temi, pa smo raspravljali da li kod prevrtanja kupola moze tako da spadne sa tela tenka. Tacnije, o tome kako je kupola pricvrscena za telo. A mozda i gresim...

[kumbor]

Jeste, bile su slike i razglabali smo o njima.

[dzumba]

Војници тенковског батаљона 5. гардијске посебне моторизоване пешадијске бригаде изводе вежбе у вожњи тенка Т-90:

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/eGRFW-m-m3U?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[duje]

[milan333]

Reklo bi se da su rusi sa ovim T-90MS-om pokrili sve boljke serije T-72/80.

Jedino sto bi mozda trebali kao francuzi da spregnu neki jaci mitraljez -12.7- ili mozda i top od 20-30 mm sa topom od 125mm

Pa i dalje ostaje problem sa municijom smeštenom u karuselu ispod kupole. Onih 10 kompleta barutnih punjenja i projektila koji su na T-90MS izmešteni u spoljašnjem spremniku u zadnjem delu kupole, je deo borbenog kompleta koji je na T-72/T-90 smešten unutar tenka u raznim odeljcima šasije. Ono što su mogli da poprave je neka vrsta dodatne kompozitne obloge (ploče) oko i ispod karusela autopunjača, a koja bi umanjila kumulativno dejstvo. Međutim, nejasno je da li je tako nešto urađeno na T-90MS.


U kupoli na mestu spregnutog PKT nema mesta za neki veći mitraljez.

Ja mislim da su definitivno poradili na poboljšanju ploče ispod posade, a u predelu obrtnog transportera. Predpostavqam da je stavljen neki višeslojni oklop, sa ispunom od kevlara, S2 vlakana, ili ugljeničnih vlakana. Takođe su možda uzete i ranije prakse smanjenja debljine oklopa u predelu motora, a zarad smanjenja ukupne mase. Nego Vlado se stalno raspitkiva o načinu punjenja jednopoteznim autopunjačem, pa reko da postavim sliku , možda je to taj. Nego kad gledam cene svih tih najsavremenijih tenkova (Leopard 2, Čalendžer 2, M1 Abrams, Leklerk i td.), sve su to cifre daleko iznad recimo 3 miliona. Pravo čudo bi bilo ući donekle u tu trku i predstaviti pretnju takvim tenkovima, a da takav tenk košta do 3 miliona.

Pozdrav

Milan

[Bandzi]

Ojačanje poda tenka u predelu karusela može biti korisno jedino protiv protivtenkovskih mina tipa TMRP-6 i to je pitanje do koje mere može biti efikasno. Protiv IED nikakvo ojačanje poda ne pomaže, jer sam oblik poda tenka to ne omogućuje.

Zbog toga je korisnije raditi na poboljšanju zaštite bočnih stranica u predelu karusela autopunjača, jer tenkovi familije T-72 najviše stradaju prilikom pogotka u bok, a naročito u predelu karusela autopunjača.

[milan333]

Pa evo jedne proste računice. Ako kažemo da je materijal od koga je oklop valjani čelik neke gustine oko 7,85 g/cm^3 i površina koju zahvata deo ispod motora oko 30000 cm^2 (200x150 cm), onda smanjenjem debljine za 2 cm skida se masa od 471 kg. E sad da bi zaštita ostala na nekom pristojnijem nivou, a ako se radi o višeslojnom oklopu poda, može se za isto toliko (2 cm) povećati debljna laminarnog sloja od kelvar vlakana čija je gustina oko 1,44 g/cm^3 uvećana do oko 2 g/cm^3 zbog poliesterske smole, što na kraju dovodi do olakšanja za oko 320 kg. Bokovi će uvek biti slaba tačka, jer je teško  ostvariti bolju zaštitu, a da se to ne oseti na spoljašnjim i unutrašnjim gabaritima, kao i na drastičnom povećanju mase. 

[Bandzi]

Eh kad bi to moglo tako. Par cm manje ovde, pa onde i tako redom. Telo tenka (šasija) je pažljivo konstruisano, gde se vodilo računa o potrebnoj čvrstini same šasije i o potrebnom stepenu oklopne zaštite. Sa šasije se ne sme skidati (smanjivati) debljina postojećeg čelika, ali se sa unutrašnje strane mogu dodavati ploče kompozita na kritičnim mestima, a sve u cilju umanjenja efekta kumulativnog mlaza.

Govorili smo već o tome da je unutrašnjost tenka obložena elementima (oblogama) protiv-neutronske zaštite. Verovatno je moguće da se nešto poradi oko materijala tih obloga, gde bi one pored uloge zaštite od neutronskog zračenja imale i ulogu smanjenja probojnosti kumulativnog mlaza.

[Bandzi]

Tek sad primetih da sa na četvrtoj slici koju je postavio Zeljko11, u vodi nalaze jedan kumulativni i jedan vežbovni potkalibarni projektil. Ne znam kako se odvojilo dodatno barutno punjenje sa ovog potkalibarnog projektila? Da li prilikom pada u vodu ili ga je voda nekako "odlepila" i odnela.

[milan333]

Eh kad bi to moglo tako. Par cm manje ovde, pa onde i tako redom. Telo tenka (šasija) je pažljivo konstruisano, gde se vodilo računa o potrebnoj čvrstini same šasije i o potrebnom stepenu oklopne zaštite.

Bandzi možda sam samo grubo dočarao celu priču, naravno da treba voditi računa pri konstrukciji o celini njene fukcije. U suštini to se svugde uprošćeno rečeno tako radi, zguli koliko možeš, a da to ne ugrožava zadate parametre funkcionalnosti. Ono što sam hteo da kažem po mom mišljenju je da treba maksimalno štedeti na račun mase i oklopa donje ploče ispod motora, kada je on koncepcijski odvojen od posadnog dela pregradom i po položaju u zadnjem delu tenka. Odnosno svakako oklopna zaštita onog dela tenka u kome je posada je prioritetna i treba da bude najveća, jer po logici stvari teško će išta da pokida tenk kroz motor celom dužinom do posade.

Za T-90 mislim da ga cena prodaje, a efikasnost je solidna. Koliko god sam toga pročitao o tenkovima uvek se vratim na onaj post Vlade i mnogih drugih članova i shvatim da stvarna efikasnost najviše zavisi od samog čoveka u tenku tj. uvežbanosti posade. Pride i održavanje ovih T-90-ki posle vežbi  i u vreme kada stiže servis pojedinih sklopova je sigurno jeftinije nego za M1 Abrams, Leklerk, Leopard 2, a verovatno i dosta jednostavnije. Da je naša namenska industrija u stanju da se usudi u razvoj projekta tenka do 3 miliona $ sigurno bi bilo kupaca, kao što i za ovaj postoje i to već sa ozbiljnim porudžbinama. S obzirom da je teško pratiti kurs novca, a on je do nekle najviše vezan za naftu ja to vidim ovako. Po temi M-84 je koštao 700 000 $ 1988. kada je cena barela bila 171 $. Ako naš tenk pretočimo u naftu on bi vredeo koliko i 4 093,5 barela nafte. Da je nastavljena proizvodnja i da se prodavao 2004 kada je cena barela sirove nafte 391,38 $, onda bi rad koštao 1 602 140 $, a cena bi bila sigurno preko 2 mil, jer treba nešto i da se zaradi. No, problem svake konstrukcije je spojiti jednostavno, jeftino, efikasno i pouzdano. Ovo četvoro se redovno klju i malo je ljudi poput Mihajla Timofijevića Kalašnjikova koji je u AK47 uspeo da ih pomiri.

Pozdrav

Milan

[Bandzi]

Oklop oko motorno-transmisionog odeljenja je već slabiji, jer je debljina čelika na tom mestu 70mm, dok su bokovi oko borbenog i upravnog odeljenja debljine 80mm. Pod tenka je takođe dosta "tanak" u poređenju sa bokovima, jer koliko se sećam, čelik na podu tenka nije deblji od 40mm.

Pregrada između motorno-transmisionog i borbenog odeljenja je takođe slabog profila, a deo koji se skida je napravljen od malo debljeg lima. Praktično, ova pregrada i ne pruža oklopnu zaštitu.


U vreme kada se M-84AB prodavao Kuvajtu, cena jednog tenka je bila oko 1,5 miliona dolara. Da li je to bila cena samo za tenk ili je u cenu bila uključena i kompletna logistika, ne znam.

[ORIĆAREB]

 

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[wermez]

Velike greške na slici. Saudi Arabija nije naručila t90, a ruska vojska je prestala da ih kupuje pre godinu-dve. Fali Azerbejdžan. Mora da je slika malo bajata.