Slaganje tereta na brodu - hrvatski Paviljon za Veneciju

[jadran2]

Potpuno tako.

Medjutim maona i konstrukcija nisu bile jedno kompaktno tijelo; maona je sposobna za savladavanje jaceg mora (vjerojatno u certifikatu za plovidbu ima oznacenu dozvoljenu snagu mora i vjetra), dok je "njezna" konstrukcija na teglenici bila sposobna savladavati samo "salonske" uvjete morskog prijevoza.

Mozda ce se o ovome izjasniti i pravi pomorski strucnjaci, jer barem je u pomorskom transportu (ovdje i medjunarodnom) sve zaista regulirano.

[ML]

Nadgradnjom bar koliko sam čitao, maona je služila kao temelj za konstrukciju, dobijeno je plovilo novih karakteristika.
To je odprilike isto kao da su na postojeći trup broda nadogradili nadgrađe. Karakteristike broda su se promjenile.
Kad bi se sad upuštali u sve došli bi i do registra brodova, ali ja mislim da je sve skupa više po pjesnički urađeno.

[lovac]

Ljudi ja stvarno ''nisam odavle'' ...

Može li neko podrobnije objasniti šta je trebala predstavljati ta konstrukcija od varene armaturne žice? Da li je to neki (tako reći) umetnički izraz, nastao u trenutku nadahnuća nekolicine naprednih arhitekata ili se nameravala pokazati svetu neka inovacija u načinu sklapanja armature za neke buduće građevine?
Nadam se da nisam ispao glup sa ovim pitanjima, ali zaista nisam pratio događaj od početka ...

[dzumba]

Мени, као посматрачу са стране, замисао и визуелни ефект који ствара овај рад-скулптура заиста изгледају занимљиво. Ипак, чудим се да се то "скљокало" (ако тако вулгарно могу да кажем) када су у његовој изведби учествовали и архитекте. Није то само било питање слагања терета на броду (колико сам схватио-видео на постављеним сликама та скулптура није пала у море) већ пре свега науке која се зове механика. Па ваљда се то (механика са статиком, кинематиком и динамиком) учи на архитектури. А ако се томе дода и здрава логика која каже да ће њихање због таласа и кретања морем изазвати додатна напрезања структуре и то по свим правцима, онда се још више чудим пројектантима. Као да су мислили да ће се то једноствано из Хрватске пресликати у Венецију по систему copy - paste, дакле без физичких сила.

[ML]

Upravo tako Džumba.
Inače to je umjetnički izraz grupe arhitekata, staranje vizuelnih efekata.

[Gazda]

Ljudi ja stvarno ''nisam odavle'' ...

Može li neko podrobnije objasniti šta je trebala predstavljati ta konstrukcija od varene armaturne žice? Da li je to neki (tako reći) umetnički izraz, nastao u trenutku nadahnuća nekolicine naprednih arhitekata ili se nameravala pokazati svetu neka inovacija u načinu sklapanja armature za neke buduće građevine?
Nadam se da nisam ispao glup sa ovim pitanjima, ali zaista nisam pratio događaj od početka ...

ta konstrukcija je trebala biti paviljon hrvatske na arhitektonskom bijenalu u veneciji

[leut]

Od mene samo dvije brojke:
- 35 tona željeza
- 855.000 varova

[MORNAR]

Svakako impozantna skulptura/instalacija koja bi bila u Veneciji zapažena. Šteta da se to dogodilo. 

[ML]

Slovenački Pomorski zakonik(Usklađen sa zakonima EU, o odgovornosti brodara tegljača kaže:


Če vlačilec vleče plovilo, ki nima posadke, mora ladjar vlačilca z običajnimi ukrepi skrbeti, da ostane sposobnost vlečenega plovila v stanju, v kakršnem ga je sprejel v vlečenje.
Ladjar vlačilca mora skrbeti za ohranitev tovora na vlečenem plovilu, če vlečeno plovilo nima posadke, le v primeru, če tako obveznost izrecno prevzame.
Ladjar vlačilca se lahko dogovori za vlečeni prevoz tovora s svojo ali tujo ladjo. V dvomu se domneva, da je sklenjena pogodba o vlečenju.
Ladjar vlačilca, ki po drugem in tretjem odstavku skrbi za tovor, je odgovoren za škodo na tovoru po določbah tega zakona, ki se nanašajo na odgovornost ladjarja za prevoz blaga.

a što se tiče klasifikacijskih zavoda i sposobnosti za plovidbu:

Klasifikacijski zavod lahko ugotovi, da je ladja sposobna pluti v določenih ožjih mejah, če se s pregledom ugotovi, da je nesposobna za plovbo v mejah, v katerih je imela dotlej pravico pluti, sposobna pa je za plovbo v teh ožjih mejah.
Klasifikacijski zavod lahko ugotovi, da je ladja sposobna pluti izjemoma na enem ali več določenih potovanjih, ki presegajo meje plovbe, v katerih ima sicer pravico pluti, če se s pregledom ugotovi, da je ladja sposobna za ta potovanja.
Za plovbo v ožjih ali širših mejah po prvem in drugem odstavku tega člena je mogoče postaviti pogoj, da vkrca ladja manj potnikov ali naloži manjšo količino tovora, kot pa je določeno število potnikov oziroma dovoljena količina tovora, ter druge pogoje, s katerimi se zavaruje njena plovba.
(citirani su slovenački zakoni koji su isti i u EU)

Posle takve pregradnje je svakako i klasifikacijski zavod morao imati svoju rječ, obaviti pregled i odrediti granice plovidbe, kako prostorno tako i obzirom na meteo uslove.
Klafikacijski zavod- je dužan zvati i obavjestiti vlasnik plovila na kojem se vrši pregradnja.

A ako se dotična stvar gleda kao teret, zavisi od opedeljenja, ne vjerujem da se brodar tegljača nije ogradio od odgovornosti. Međutim pitanje je i izvanrednih meteo uslova koji su se mogli predviditi.

Stvar je vrlo specifična i o njoj se može raspravljati u nedogled.

[airsuba]

Pozdrav, video sam par puta priloge u dnevnicima HRTa dok se 'instalacija' pravila pa mi je od starta konstrukcija i njeno prevlačenje preko mora (čak dva puta) delovalo kao veoma optimistično...

Sad kako ispada u svemu ovom se uopšte nije slušao glas razuma ni pomorske/građevinske struke već je taj glavni "arhitekta-umetnik" i njegova ekipa sve gurala na svoj veoma neozbiljan način. Nekako sve deluje da su imali neki veoma jak vetar u leđa, političke prirode. Najstrašnije je posle svega da oni najodgovorniji (autori) ne misle da prihvate odgovornost nego bi sad još da rade na ovom čudu, da rade "sanaciju"

Dosta se sad piše u Novom Listu o detaljima, pa evo meni dva zanimljiva citata (naročito drugi iz brodogradilišta)

"More je bilo mirno", kako su rekli iz Jadranskog pomorskog servisa Novome listu. Bilo je "upravo idealno za plovidbu" i plovilo se "sporo znajući da je konstrukcija osjetljiva". No, paviljon se ipak u gornjem dijelu slegnuo i za oko metar nagnuo na jednu stranu. "Međutim, to nije zbog valova i valjanja na moru, već zbog toga što vertikalni nosači konstrukcije nisu bili adekvatni da podnesu vibracije i trenje uslijed same plovidbe", rekao je Novome listu Saša Maras iz Jadranskog pomorskog servisa.

"Inženjer brodogradnje u brodogradilištu Kraljevica Danijel Vidas otkrio je u razgovoru za Novi list neke do sada nepoznate detalje o uvjetima rada prilikom izrade paviljona – Nad bilo kojim objektom koji uđe u škver, Brodogradilište treba imati nadzor, stručni, provedbeni i sigurnosni. U ovom slučaju nije se tako radilo i vrlo vjerojatno možemo govoriti o ugovoru štetnom po Brodogradilište. Kooperant je izvedbenu dokumentaciju dobivao direktno od Modrčina, tako da nikakva kontrola nad njom nije bila moguća, a sa stajališta sigurnosti uvjeti rada su bili krajnje opasni. Radnici su po cijele dane zavarivali oštro nabrušeno betonsko željezo na temperaturi od plus četrdeset stupnjeva, dok se konstrukcija opasno ljuljala. To je moglo biti i pogibeljno, dodaje Vidas koji tvrdi da su mu se ljudi u više navrata obraćali zbog straha da će stradati, jer je konstukcija nestabilna. – Tada smo je iznutra učvrstili skelom koja je bila glavni oslonac strukture dok nije završena. Predlagali smo da ta skela u njoj i ostane, ali su arhitekti doveli prof. dr. Sabljaka koji je kazao da će se nakon skidanja skele konstrukcija slegnuti za pet centimetara. Slegnula se je za 25 centimetara, ali je ipak stajala. Ako radiš konstrukciju za more, onda ti mora biti jasno da konstrukcija od betonskog željeza debljine 12 milimetara na visinu od 4 metra ne može držati bočnu silu od 35 tona. Ona jedva nosi samu sebe, a čak se i pod pritiskom ruke savijala. Svatko razuman bi shvatio da konstrukciju treba pojačati, ali na žalost ne i arhitekti – zaključuje Vidas koji je na pitanje kako su ljudi u škveru dočekali povratak teglenice odgovorio: ‘Ljudima se povraća!’"

[buva]

Škverani iz Kraljevice, gradite brodove, a ove umjetničke "instalacije" ostavite umjetnicima, pa neka oni kusaju g.... kad faliju. Koja "dobra" reklama za Kraljevicu. Ali možda ovaj slučaj govori di nam je cila brodogradnja (umjetnost - politika - propast), a znamo gradit najbolje svjetske brodove.

[kilezr]

Misliš da je neko pitao ljude u Škveru da li hoće i mogu da urade tu "INSTALACIJU"
Ne bi se oni toga prihvatili ni ludi da im nije naređeno odnekle.

[Solaris]

Kraj priče ,članak iz Jutarnjeg Lista

poz.

http://www.jutarnji.hr/milijunska-ljepotica-je-zavrsila-kao-staro-zeljezo-vrijedno-35-tisuca-kuna/917606/

TUŽAN KRAJ
Milijunska ljepotica je završila kao staro željezo vrijedno 35 tisuća kuna



RIJEKA - Rastakanje umjetnosti: Hrvatski paviljon-brod i zvanično postao staro željezo Hrvatski paviljon-brod, koji se ljetos raspao na putu do Venecije, svoju je sudbinu okončao u 3. maju, gdje su radnici Metisa započeli s rezanjem željezne konstrukcije. Djelo 14 hrvatskih arhitekata predvođenih izbornikom Leom Modrčinom nakon pet dana demontiranja završit će tako kao sekundarna sirovina, a ponton na kojem je plutao bit će vraćen riječkom brodogradilištu.

Opasan posao

Oko 35 tona starog željeza, nakon što prođe obradu u Metisovom skladištu, moći će postići maksimalnu cijenu od 35-40 tisuća kuna, što je daleko manje od milijun kuna, koliko je nesuđeni izložak na Biennalu približno koštao. Paviljon režu dva radnika iz Metisa, dok im treći asistira na dizalici. Vrlo zahtjevan, ali i opasan posao nadgleda voditelj radova Zoran Mislej. Cijela je konstrukcija, naime, opasno nagnuta i izgleda kao da bi se svaki čas mogla dodatno urušiti, zbog čega su maksimalno oprezni.
Režu ga na fete

- Rastavljamo ga pomoću autogenog rezanja. Vadimo ga na “fete” od šest puta dva metra. Prilikom montaže ovog umjetničkog djela nitko nije vodio računa kako će se rastavljati. Sama konstrukcija ne vrijedi puno, ali je skup ponton. S obzirom da je konstrukcija za njega jednostavno zavarena, trebat će ga dovesti u prvobitno stanje. Žali Bože novaca i truda - rekao je Mislej.