Ево са једног сајта
http://vrhunskinozevi.blogspot.com/2009/06/blog-post.html текст о челицима за ножеве, па и сабље:
У свим областима производње веома је важно изабрати адекватне материјале. Добро одабран челик, уз правилно каљење, даје сечиво са којим се лако ради и које дуго траје. Ово важи како за нож, тако и за секиру.
Постоји више критеријума за поделу при избору материјала за сечиво. Најчешћа је подела на метале и неметале, као и на високо угљеничне, нерђајуће и дамаске челике. Високо угљенични челици су подложнији корозији али сјајно држе оштрицу, док су нерђајући лакши за одржавање на терену али се теже оштре. Дамаски челици су комбинација најмање два челика. Уколико се правилно искују, имају велику чврстоћу и жилавост. Спадају у незаобилазан део историје ножарства и висок уметничко-ценовни разед.
Подела на ове три групе челика је основа на којој се базира скоро комплетна индустрија сечива данас.
Високо угљенични челициУ групу челика са високим процентом угљеника који омогућава прихватљиво “задржавање” оштрице спадају: CK45 - одличан челик за ковање секира, CK60Е, C67. Ово су једноставни ниско легирани челици старије генерације, лако кородирају, па их је неопходно редовно одржавати. Нису погодни за коришћење у прехрамбеној индустрији. Могу се набавити и на нашем тржишту.
Другу нешто новију генерацију челика представљају веома познати А2, D2 (полу stainless steel који има од 11,4–12% хрома), L6, М2, О1, W2. Наведени челици су мање-више сви подложни корозији, изванредно држе оштрицу, имају добру жилавост и различито се термички обрађују (кале). А2, D2 и О1 се користе више од осталих, а и цена им је нешто виша у односу на старије челике. Челик D2 по нашем мишљењу представља одличан баланс између антикорозивности, држања оштрице и жилавости. Правилним каљењем (око 58-59 HRC) D2 челик даје изузетна сечива, али она изискују редовно одржавање. При употреби сечива на челику остају трагови од соли, киселина и крви, па као антикорозивну заштиту треба користити водоиспирљива, здравствено прихватљива уља. Футроле од синтетичких материјала не упијају влагу и погодније су за грубе теренске услове са хигијенског аспекта. Кожне футроле су неупоредиво атрактивније, али упијају уље, масноћу и развијају карактеристичне мирисе.
Данас се много користи А2 челик, који представља добар однос цене квалитета, жилавости и држања оштрице. Лако кородира па је редовно одржавање неопходно више него код D2. Овај челик се без проблема кали на 64 HRC и отпушта на 58-59 HRC. Садржи око 1% угљеника и око 5,1-5,2% хрома што значајно утиче на антикорозивност.
Челик О1 је прихватљиво решење за краће оштрице. Има добру цену, машински се лако обрађује и лако оштри, али од свих наведених челика је најподложнији корозији. Флеке су јасно уочљиве већ при повећаној влаги из ваздуха. Челик се кали на 64 HRC, потом спушта на 58-60 HRC, уз поштовање свих правила при раду са овим типом челика, који садржи од 0,9-0,95% угљеника и до 0,5% хрома.
На нашем тржишту се могу наћи и 52100, L6, W2 и М2 челици који су углавном сви прихватљиви за ножаре. Подложни су корозији, различито држе оштрицу, лакше се оштре и нису сви подесни за исте дужине сечива.
Нерђајући челици (SS – Stainless Steel)Нерђајући челици су углавном развијани за потребе медицине (хирургије) прехрамбене индустрије и авио индустрије.
Стари KRUPS 303SS челик се и данас масовно користи за јефтине кухињске ножеве, за судопере у домаћинству, у прехрамбеној индустрији, као и у авио индустрији за израду шрафова. На челику се виде флеке које се могу исполирати. Мек је, слабо држи оштрицу, али се лепо полира и лако гравира. Све то као и често коришћен назив “хируршки челик”, код лаика обично ствара погрешан утисак о бољем квалитету сечива, него што заправо јесте. Овај челик се не може термички обрађивати. У групу високо нерђајућих челика спадају 420, INOX и немодификовани 12C27. Овај последњи само условно спада у ову групу и бољи је од осталих. Иако је то времешан челик, кали се до 60 HRC, али се мора спустити на ниже. Челици 420 и INOX су врло рано почели да се користе за ронилачке ножеве, због своје отпорности на слану воду. Ови челици слабије држе оштрицу, погодни су за мања сечива и преклопне ножеве. Лако се гравирају. Термички се обрађују на max. 54 HRC. Садрже 0,2-0,6% угљеника и 12-14% хрома.
У данашње време доста се користи група челика 440. То су тзв. “прикривени челици”, јер обухватају јефтинији челик 440А и 440B. Они заиста боље држе оштрицу, веома су антикорозивни, термички се добро обрађују (кале се на 60 HRC, а спуштају на 56 HRC), садрже око 0,5% угљеника, 14,5% хрома и 0,65% молибдена који утиче на већу жилавост. Ако имамо дебље сечиво оптималне дужине, ово може бити употребљив нож.
Челик 440C је сигурно допринео малој револуцији у ножарству, захваљујући добро избалансираном односу прихватљиве цене и пожељног квалитета. С обзиром да је реч о SS челику, он уз добру термичку обраду задовољавајуће држи оштрицу, мада се теже оштри. Данас је то сигурно најраспрострањенији челик за израду сечива. Користе га врло еминентни произвођачи. Постоји више врста модификација овог челика чији садржај може бити: 1,02-1,1% угљеника, око 17% хрома, 0,5-0,6% молибдена, као и силикон. Правилно каљена сечива су дуготрајна, тврдоће 55-56 HRC.
Високи стандарди које намеће савремена машиноградња и развој нових технологија, резултирали су појавом врхунских челика који се код нас за сада могу набавити само као готове оштрице. Јапански инжењери су далеко испред свих са VG10, ламинираним челицима, ZDP 189, а ту су и N690, амерички S60V који се тешко набавља, као и претеча powder челика руски 110x18.
Сви наведени подаци су преузети из каталога произвођача и могу варирати од челичане до челичане. Колико је произвођача одређеног челика, толико је и различитих састава тог челика. Веома често ни каталози узимани из различитих извора не пружају комплетну слику. Састав челика је увек макар делимично тајна произвођача, а посебна прича је правилна обрада, ковање, каљење, темперирање, намена и употреба, као и накнадна машинска обрада. Каљење челика и његово хлађење (довођење челика у радно стање) је процес који се учи у пракси дуготрајним пробама, па велики произвођачи не деле баш сва своја сазнања и искуства. Зато се информације о челицима увек морају узимати стриктно условно.
Што се тиче љубитеља ножева, тип ножа који ће неком највише одговарати не зависи само од квалитета коришћеног челика, већ од бројних објективних али и субјективних фактора: први утисак, тип оштрице, дужина ножа, ручка, футрола, понашање на терену и у раду, цена и др. Универзална формула не постоји. Иако до сада све иде у прилог металним челичним оштрицама, будућност је врло вероватно у синтетичким материјалима још неистражених перформанси. А ко зна, можда ћемо једног дана сећи светлосним сабљама као Luke Skywalker из култног филма…
