Projekat jugoslovenskog ultra lakog lovca sredinom pedesetih godina
Desetogodišnjim planom razvoja JRV bilo je predviđeno i uvođenje u naoružanje lakog lovca koji je trebalo da predstavlja pandan tadašnjem britanskom ultra lakom lovcu Mixet. Na konkursu koji je raspisala Komanda RV pojavila su se tri projekta B-12-V, M.L. 1 i P.L. 1. Najdalje je u razvoju otišao projekat Bešlinovog lakog lovca B-12-V ali ni on nije doveden do prototipske faze. Umesto toga kupljena su dva britanska laka lovca Net Mk.1.
Bešlinov laki lovac B-12-V
Juugoslovensko ratno vazduhoplovstvo je prve mlazne avione T-33A primilo 10. marta 1953. g. a 9. juna 1953. g. stigao je kontigent lovaca bombardera F-84G.
Desetogodišnjim planom (1953-62.g) bilo je predviđeno da se 1955 izgradi 3 aviona B-12. Međutim, ovim planom nije bila obuhvaćena eventualna izrada ovog aviona ako uspe da bude usvojen. Međutim, protitp aviona B-12 je još uvek bio u izradi 1955. godine. Do kraja 1957. godine bila je završena izrada atrape i oko 50% je izrađen prototip.
U vreme kada je prestala vojna pomoć sa zapada 1957. g. maketa lovca B-12 nalazila se u supersoničnom tunelu u Velikoj Britaniji (pošto u to vreme još uvek nije postojao supersonični tunel u Jugoslaviji). Pošto je ispitivanje makete dalo nezadovaljavajuće rezultate razvoj je obustavljen. Varijanta B-12-OR je ostala u fazi studije.
Projekat lakog lovca B-12 je imao predviđenu poletnu masu 2256 kg, površinu krila od 10,9 m2 i specifično opterećenje krila od 207 kg/m2. Vitkost je trebalo da bude 5,0, razmah krila 6,6 m, ugao strele krila 450, suženje krila 2,3, srednja tetiva 1,65 m.
Laki lovac M.L.1
Po projektu laki lovac M.L.1 je trebalo da bude opremljen motorom Ardag. Statički potisak ovog motora je trebalo da bude 2452 daN a masa 1000 kg.
Projekat lakog lovca M.L.1 je imao predviđenu poletnu masu 5380 kg , površinu krila od 23,0 m2, specifično opterećenje krila od 235 kg/m2 i specifičnu snagu 0,46 daN/kg. Vitkost krila je trebalo da bude 3,35, razmah krila 8,76 m, ugao strele krila 430, suženje krila 2,3, srednja tetiva 2,63 m, tetiva u ravni simetrije 3,66 m, tetiva na kraju 1,59 m, maksimalna relativna debljina krila 8%. Laki lovac M.L.1 je trebalo da bude naoružan sa 4 topa 20 mm (bojevi komplet 100 granata po topu). Projektovana maksimalna brzina na povšini mora je bila 0,872 Maha (1070 km/h) za režim poletanja (=1,0) i 0,818 Maha (1004 km/h) za maksimalni trajni režim (=1,00). Na kratkotrajnom režimu (=0,89) brzina penjanja, na površini mora je trebalo da bude 43,7 m/s (brzina na putanji kod najveće brzine penjanja 637 km/h). Teorijski vrhunac (sa ukupnom masom – bez utrošenog goriva na poletanje) je bio predviđen 14000 m a sa pretpostavkom da se na penjanje potroši 50% goriva onda 14600 m
Laki lovac P.L.1
Jedan od projekata lakog lovca bio je i P.L.1 opremljen sa dva turbomlazna motora Hispano R.800A. Statički potisak svakog od motora je bio 1079 daN ili 1422 daN. Predviđena poletna masa je bila 4370 kg, noseća površina krila 19 m2. Specifično opterećenje krila je trebalo da bude 230 kg/m2 a specifična snaga 0,492 daN/kg ili 0,651 daN/kg. Vitkost je trebala da bude 3,35, razmah krila 7,97 m, ugao strele krila 430, suženje krila 2,1, srednja tetiva 2,38 m, tetiva u ravni simetrije 3,22 m, tetiva na kraju 1,535 m a maksimalna relativna debljina krila 8,0 %. Laki lovac je trebalo da bude naoružan sa tri topa 20 mm (bojevi komplet 100 granata po topu). U unutrašnjim rezervoarima trebalo je da bude 1000 kg goriva.
Projektovana maksimalna brzina na povšini mora je bila 0,94 Maha (1153 km/h) za režim poletanja (=1,0) i 0,923 Maha (1120 km/h) za maksimalni trajni režim (=1,00). Na kratkotrajnom režimu (=0,89) (Tmax=1079 daN) brzina penjanja, na površini mora je trebalo da bude 49,6 m/s (brzina na putanji kod najveće brzine penjanja 657 km/h). Pri naknadnom sagorevanju goriva (=0,89) (Tmax=1422 daN) brzina penjanja, na površini mora je trebalo da bude 78,5 m/s (brzina na putanji kod najveće brzine penjanja 760 km/h). Teorijski vrhunac (sa ukupnom masom – bez utrošenog goriva na poletanje) je bio predviđen 15300 m a sa pretpostavkom da se na penjanje potroši 50% goriva onda 16080 m.
N. Đokić
