Vijesti NATO-OTAN

[Boro Prodanic]

НАТО је у несагласју с временом

Западна војна алијанса, оличена превасходно у америчкој војној моћи, нашла се суочена с проблемима који суштински утичу на њен опстанак. Тога су свесни многи, па чак и у самом срцу организације – у Бриселу. Оно што је креирано с јасном намером да испуни историјске идеје Наполеона, Хитлера и сличних, а то су војни и сваки други продор ка Уралу и гажење великих руских простора, доведено је озбиљно у сумњу.

У Европи све више превладава мишљење да чланство у НАТО-у, па и у другим сличним гломазним војним асоцијацијама, није једини пут ка општем миру. Међусобна економска зависност и сарадња далеко су перспективнији. И јефтинији. Издвајати два одсто сопственог годишњег буџета у пумпање америчке војне индустрије мало коме је данас привлачно. Још мање је то фактичко довлачење потенцијалног противника на сопствене границе. А управо то је резултат продора алијансе на исток и уништавања тзв. бафер зоне према Русији, оличене у Пољској, Мађарској, Румунији, Белорусији…

Такође, објективни губитак немалог дела суверенитета сваке земље понаособ, и то оног суштинског, везаног за безбедност, мало коме иде у прилог. Подсетимо, армијама земаља чланица војног савеза не управља се из домаћих генералштабова него из централног, у којем ни реч појединца па тако ни специфични интереси, немају велику снагу. А то значи и обавезу куповања наоружања (потребног или не) само из извора и по ценама које одреди заједничка команда. Она у Вашингтону и Бриселу. И, не на крају, зашто би неко из нпр: Аустрије, Словачке, Белгије… ишао да гине на истоку Европе, или било где у свету, зато што нешто такво одговара америчким генералима који за то време седе у миру, далеко од бојишта.

Подсетимо, НАТО и није створен како би обезбедио сигурност у Европи из времена по окончању Другог светског рата. Објективно, Старом континенту у поратном распореду моћи нико и није могао да прети. Ни ратом ослабљени СССР, ни Кина, ни било која држава из Африке, Азије, Јужне Америке. Опасност је претила искључиво од стране САД, које су као једна од победница на европском терену задржале распоређене десетине хиљада својих војника под пуном борбеном опремом, спремних да интервенишу у сваком тренутку и без намере да се једнога дана врате кућама. Поједине земље, посебно поражена Немачка, биле су практично под пуном окупацијом, претворене у класичне америчке или совјетске војне базе. На источној страни континента није било ништа другачије. Само су последице прохујалог рата биле још видљивије.

Нестанком СССР-а и настанком нове Русије околности су се промениле. Безбедност је постала заједничка брига обеју до тада идеолошки подељених страна. Европске земље су брзо схватиле да паре које издвајају за наоружање НАТО-а баш и нису добра инвестиција. Поготово што су одлазиле, углавном, у џепове америчких произвођача чијим стандардима је све и подређено. Али сарадња на релацији Запад–Исток данас није ствар добре воље, већ насушна потреба.

У том новом распореду улога САД озбиљно је доведена у питање. Рат у Украјини показао се зато као добар повод за обнављање доминације прекоатлантског моћника. Почело је државним ударом 2014, када су на власт у Кијеву дошли отворено проамерички (не и проевропски) настројени политичари. Поново је оживљен хладноратовски концепт поделе континента.

Европљани су се нашли збуњени, угрожен им је мир на који су се током деценија навикли, а за који су веровали да су га обезбедили победом над Хитлером. Заборавили су да су им тај мир донели пре свега совјетски и амерички војници, а да је учешће локалних ослободилачких покрета било најчешће тек симболично. Као да је дошло време за наплату рачуна.

У тренутку када се цео свет отвара, Европа се повлачи у идеолошку љуштуру, сличну оној из педесетих и шездесетих година прошлог века. Али гломазни војни савези више нису решење. У недостатку идеолошке компоненте поједине земље окрећу се добросуседству с коренима некадашњих заједништава заснованих на историјским коренима, религији, вековном току друштвених промена… Потребна је нова обнова. Објективно млак одзив већине европских чланица на позиве из Брисела у нови бој против Русије зато је мало кога изненадио. Иако је пропаганда коју су повели електронски медији била јача него икада досад.

А онда се у све уплела – Кина. Европљани су се суочили с могућношћу да ратују против земаља које су за њих саме од животне важности. Затворити доток руских енергената и кинеске потрошне робе значило би омчу око сопственог врата. И све то само зарад жеље Американаца да се после пораза у Вијетнаму, Ираку, Сирији, Авганистану… још мало играју рата. И то преко туђих леђа. Стварање АУКУС-а (војног савеза САД, Велике Британије и Аустралије) само је уверило Европљане да им се спрема ратовање за туђе интересе.

Izvor

[Boro Prodanic]

Reakcija za tri dana:

NATO podigao borbenu gotovost avijacije u području Crnog mora

NATO je povećao borbenu gotovost svog ratnog vazduhoplovstva u Crnom moru zbog dejstava ruske avijacije, javlja Rojters.

“Avioni misije vazdušne policije NATO-a stavljeni su u stanje povećane gotovosti zbog opasnog ponašanja ruskog vojnog aviona u blizini poljskog vojnog aviona iznad Crnog mora, kod obala Rumunije”, navodi agencija, pozivajući se na neimenovanog predstavnika Alijanse.

Ranije je Pogranična služba Poljske saopštila da se „opasni događaj“ dogodio 5. maja, za vreme patroliranja aviona, poljske Pogranične straže, Turbolet L-410 iznad Crnog mora, tokom operacije Fronteks pod komandom Rumunije u operativnoj zoni, koju je označila Rumunija.

Izvor

[fazan]

А онда се у све уплела – Кина. Европљани су се суочили с могућношћу да ратују против земаља које су за њих саме од животне важности. Затворити доток руских енергената и кинеске потрошне робе значило би омчу око сопственог врата.

Мислим да се у тексту превиђа још један аспект целе ситуације. Европска економија зависи од извоза, сопствено тржиште јој није довољно. По први пут у више стотина година, Европљани се суочавају са конкуренцијом на светском тржишту. Та конкуренција је у стању да понуди јефтиније производе. Та конкуренција има и веома значајно домаће тржиште, које је важно за европски извоз.

Европа може да направи робу широке потрошње, али та роба ће бити скупља и неће имати коме да је прода. Идеја да ће сада Европа да пошаље производњу у треће земље (Африка) које ће конкурисати Кини је наивна. Кинези исто тако могу да пошаљу производњу у Африку, а да својим компанијама које производе у Африци омогуће приступ три пута већем тржишту од европског. При томе ће кинсеки производи из Африке и даље бити јефтинији од европских, јер ће сировине и енергенти бити јефтинији.

[Boro Prodanic]

НАТО искрцао возила и опрему у црногорску луку

НАТО возила и опрема стигли су у црногорску Луку Бар, саопштило је црногорско министарство одбране и додало да ће она бити даље транспортована ка државама учесницама вежбе „Дифендер јуроп 23“.

Активност у Луци Бар део је логистичке подршке војној вежби коју предводе Сједињене Америчке Државе и која окупља више од 25.000 НАТО и партнерских војника, саопштено је из црногорског министарства одбране.

„Возила и опрема проћи ће без већег задржавања кроз територију Црне Горе ка другим државама учесницама вежбе“, појашњава се у саопштењу.

Искрцавању возила и опреме у Луци Бар присуствовали су државни секретар Министарства одбране Крсто Перовић, заменик начелника Генералштаба Војске Црне Горе Жељко Радуловић, амбасадорка САД у Црној Гори Џудит Рајзинг Рајнке и командант 10. планинске дивизије Копнених снага САД Грегори Андерсон.

Радуловић је рекао да је задовољство видети да су црногорски војници достигли добар ниво интероперабилности и пружили потребну подршку савезничким снагама.

Он је подсетио да је ово први пут како се у Црној Гори изводе овако обимне операције искрцавања са мора.

Радуловић је казао да ће од наредне седмице у Црној Гори почети вежба „Имидијет риспонс 23“, која је део маневара „Дифендер Јуроп 23“, на којој ће црногорски и амерички војници увежбавати заједничке копнене операције, преноси Спутњик.

Он је нагласио да ће припадници Војске Црне Горе учествовати и на маневрима у Албанији, Северној Македонији и Хрватској током вежбе, преносе црногорски медији.

Izvor

[PakleniVuk]

„Defender Europe“ počeo uz navode Osmani o ‘Miloševićevom genocidu’, ali i „potencijalnim agresorima“

Izvor KoSSev -21. maja 2023. 14:38


Ceremonijom u centru Prištine, danas je zvanično započeta međunarodna vojna vežba predvođena NATO-om – „Defender Europe 23“. Ređali su se prištinski zvaničnici sa porukama o evroatlantskim integracijama, odnosno težnjama ka članstvu u NATO. Sa druge strane, i ovaj događaj su obeležile optužbe Vjose Osmani za genocid na račun Srbije – odnosno navodi o „borbi protiv agresora za slobodu“, ali i tvrdnje o „potencijalnim agresorima“ kojima se ovom vežbom „stavlja do znanja da je kontinent bezbedan od napada“.

„Defender Europe 23“ je najveća međunarodna vojna vežba na Balkanu. U ovoj vežbi učestvuje više od 1.300 pripadnika KBS-a uz 24.000 vojnika iz više od 20 zemalja NATO-a i partnerskih zemalja.

Započeta je danas u centru Prištine, ceremonijom kojoj su prisustvovali najviši kosovski zvaničnici, kao i međunarodni predstavnici, među kojima je bio i američki ambasador, Džefri Hovenijer, a trajaće do 2. juna.

Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, kazala je na ceremoniji da je ova vežba simbol „kolektivne rešenosti da se održi mir i stabilnost u svetu koji su neprestano na udaru“.

Smatra da je bezbednosno okruženje „veoma osetljivo“, te da „izazovi i pretnje postaju sve složeniji“.

Upravo zbog toga tvrdi da je značaj saradnja sa saveznicima u oblasti odbrane „neophodan i egzistencijalan“.

Kaže i da ova vežba pokazuje da „snaga zemlje ne leži samo u moći oružja, već u vezama i savezima koje gradi“.

„Ova međunarodna vežba je simbol naše kolektivne odlučnosti da u svetu očuvamo mir i stabilnost koji se neprestano dovode u pitanje. To je podsetnik da naša snaga ne leži samo u snazi našeg oružja, već u vezama koje stvaramo, u savezima koje gradimo i u zajedničkim vrednostima koje svakodnevno negujemo“, rekla je ona.

Osmani je naglasila da je glavna svrha vežbe „Defender Europe“ da se „potencijalnim agresorima stavi do znanja da je kontinent bezbedan od mogućih napada“.

„Glavni cilj ‘Defender 2023’ je da demonstrira vojnu i borbenu sposobnost SAD i savezničkih snaga protiv potencijalnih agresora i da uveri evropske saveznike i partnere da je kontinent bezbedan od potencijalnih napada. Ova vežba je istorijska po mnogo čemu, posebno za najnoviju vojsku na evropskom kontinentu, naše bezbednosne snage“, poručila je Osmani, prenosi Koha.

Kosovska predsednica – inače doktor pravnih nauka, koji neretko optužuje Srbiju za genocid 1999. godine, uprkos tome što nema izrečene presude, danas je to ponovo učinila.

Tvrdi da se datum održavanja ove vežbe poklapa sa, kako kaže, „24. godišnjicom našeg oslobođenja“:

„Koja je sveža koliko i sećanje na vojnu intervenciju SAD sa snagama drugih zemalja saveznica NATO-a protiv Miloševićevog genocida nad narodom Kosova. Mi smo bili žrtve i Miloševićev režim je bio agresor i naša borba je bila borba za slobodu, to je jedina istina koju ćemo braniti svaki put i svuda“, rekla je.

Pripadnicima KBS-a na trgu u Prištini „skrenula je pažnju na žrtvu njihovih predaka, kćeri i sinova OVK“.

„Oni su omogućili našu slobodu, zaštitili i vratili naše dostojanstvo. Oni su oličenje nesebičnosti, požrtvovanja i hrabrosti“, rekla je ona.

Kurti: Demokratiji i ljudskim vrednostima je potrebna vojska više nego ikada
U sličnom tonu, kosovski premijer, poručio je da je današnja vežba „dokaz volje Kosova da ojača sistem odbrane, ali i nepokolebljive posvećenosti da bude deo zajedničkog odbrambenog sistema država koje prihvataju demokratske vrednosti“.

„Bezbednost evropskog kontinenta je naš vitalni interes, kao zemlje koja veruje u ono što voli – ljudska prava, vladavinu prava, mir i demokratiju“, rekao je Kurti.

Tvrdi da se „Defender Europe“ odvija u napetijoj realnosti, 15 meseci nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Demokratiji, društvu i ljudskim vrednostima vojska je potrebna više nego ikada.

„Pripreme za suočavanje sa poznatim i nepredvidivim pretnjama su od suštinskog značaja, kao što je potrebno povećati interakciju i podići borbenu gotovost, što su glavni ciljevi ‘Defender Europe ’23′“, rekao je Kurti.

Današnjoj ceremoniji povodom početka međunarodne vojne vežbe prisustvovali su i međunarodni predstavnici na Kosovu – među njima i američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer.

Nastavićemo da podržavamo transformaciju KBS
Slično Kurtiju i Osmani, ambasador poručuje da je „Defender Europe 23″ pokazatelj da je američka vojska spremna i voljna da iskrca opremu i trupe i pruži zaštitu saveznicima, te odbije opasnost.

„U ovoj vežbi, preko 9.000 američkih vojnih lica pridružilo se skoro 17.000 vojnih lica iz desetina drugih zemalja. Ovaj model kolektivne odbrane je suprotan onome što drugi koriste. Osnažujemo i jačamo naše saveznike širom regiona“, kazao je.

Hovenijer ujedno poručuje da je zahvalan na tome što se KBS priključio vežbi sa preko 1.300 pripadnika. Ujedno je poručio da će SAD nastaviti da podržavaju transformaciju KBS-a.

„Želimo da postignemo ovaj cilj. Zajednička vizija je jasna – Kosovo će nastaviti sa promenom od potrošača i uvoznika bezbednosti od svetskih sila, do proizvođača i izvoznika bezbednosti, pomažući da se osigura veća bezbednost širom sveta“, rekao je Hovenijer, prenosi prištinska Koha

Izvor : https://kossev.info/defender-europe-poceo-uz-navode-osmani-o-milosevicevom-genocidu-ali-i-potencijalnim-agresorima/

[PakleniVuk]

NATO samit u Oslu i najava povećanja izdvajanja za potrebe odbrane članicama NATO sa obaveznih 2%BDP na "minimalnih"2% u budućnosti. Takođe Jens Stoltenberg govori o razlozima zašto svi treba da dodatno pomažu Ukrajini, o modelima kako bi Ukrajina mogla da postane članica NATO i o tome kako se NATO trudi da prevede Ukrajinsku vojsku na "NATO standarde" i "odvojene" je od Sovjetske škole. Najavljuje da je NATO spreman da primi i druge članice (možda Kosovo i Metohiju??? Primedba P.V.). O odnosima NATO i Kine i zašto su se povukli iz Avganistana kaže da su se opredelili za jačanje unutrašnjih veza između članica NATO ,a da ih "van NATO" više ne zanimaju intervencije (vezano za Avganistan),ali da će jačati saradnju sa Australijom i Novim Zelandom ( po pitanju Kine).