Treći svetski rat započeće hakeri?

[Solaris]

Vezano za ovu iznenađenost praćenja e-pošte, sad se ne mogu sjetiti u kojem je to filmu bilo
ali glavnog zločinca su otkrili jer državne službe prate i koje knjige se posuđuju u knjižnicama.

Tako ( navodno samo u tom filmu  ) postoji lista sumnjivih knjiga i ako ih netko posudi postaje sumnjiv.

Ma nemogu se nikako sjetiti naslova a jako poznat film.

poz.

[Brok]

Evo jednog člnaka koji je vezan samo za Srbiju, mada verujem da i u drugim državama nije ništa bolje.

Vlast hoće kontrolu interneta mimo suda


Beograd - Ministarstvo trgovine i telekomunikacija napravilo je nacrt pravilnika o presretanju elektronskih komunikacija kojim je predviđeno da se mimo Ustava vrši presretanje elektronskih komunikacija, kao i pristup i dostavljanje zadržanih podataka srpskim tajnim službama, mimo odluke suda.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić oštro je kritikovao ovu nameru Ministarstva. Ipak, i pored Šabićevih kritika, Ministarstvo trgovine i telekomunikacije odbacilo je njegove primedbe.

Ministarstvo trgovine i telekomunikacija je Šabiću nedavno uputilo Predlog pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanje podataka o elektronskim komunikacijama, sa molbom da dostavi svoje sugestije i primedbe na tekst predloga. Šabić je ukazao da se u Predlogu, kao i ranijih puta, pominje nekakav „akt koji predstavlja pravni osnov za vršenje presretanja elektronskih komunikacija, kao i za pristup, odnosno dostavljanje zadržanih podataka“.

- S tim u vezi, po ko zna koji put, ističem da je u skladu sa Ustavom Srbije jedini akt koji može da bude pravni osnov za odstupanje od Ustavom utvrđenog prava na tajnost sredstava komuniciranja, odluka suda. Podsetiću i na odluke Ustavnog suda u odnosu na ustavnost odredbi Zakona o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, kao i ranijeg Zakona o telekomunikacijama, u kojima je Ustavni sud jasno potvrdio da jedino odluka suda može da bude pravni osnov za odstupanje od Ustavom utvrđenog prava na tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja, te da drugi osnovi nisu u saglasnosti sa Ustavom - ukazao je Šabić.

Prema njegovim rečima, nema nikakvog opravdanog razloga da se umesto jasnog i nedvosmislenog pojma „odluka suda“ koristi termin „akt“.

- Taj termin u pravu, ali i u drugim oblastima, može imati i ima više značenja i njegovo prisustvo u pravilniku izaziva sumnju da se, svesno ili ne, u vezi sa presretanjem komunikacije ili pristupom zadržanim podacima ostavlja otvoren prostor za odstupanje od ustavnih garancija - naglasio je Šabić.

S druge strane, u Ministarstvu trgovine i telekomunikacija Danasu je rečeno da će neke od primedbi koje su dobijene od poverenika biti prihvaćene, a neke će se razmotriti u daljem toku javnih konsultacija, koje će početi u do kraja ove sedmice i koje će trajati do kraja juna.

Ipak, prema rečima Stefana Lazarevića, državnog sekretara za telekomunikacije, termin „odluka suda“ ne može se trenutno uvesti umesto termina „akt“, koji se sada koristi u Predlogu pravilnika.

- U ovom momentu to ne možemo da prihvatimo, ali ova primedba može da bude razmatrana onog trenutka kada na dnevni red bude došla izmena Zakona o elektronskim komunikacijama, s obzirom da smo, kada je u pitanju ovaj predlog pravilnika, vezani nomenklaturom člana Zakona o elektronskim komunikacijama koja taj akt na takav način doslovno uvodi - kaže Lazarević.

Kritičko preispitivanje

Rodoljub Šabić ukazuje da kritičko preispitivanje zalužuju i neke druge odredbe Predloga pravilnika, a da se to na primer odnosi na one koje predviđaju da nadzor, osim podataka pobrojanih u zakonu, obuhvata „i druge podatke vezane za identitet“.

- Koje to „druge podatke vezane za identitet“? Obrada podataka o ličnosti se, shodno Ustavu u članu 42, uređuje zakonom. Zato bi odgovor na ovo pitanje morao prvo da bude jasan, a drugo, morao bi biti sadržan u zakonu, a ne u podzakonskom aktu - kaže Šabić.


Autor: B. Karović
Izvor: danas.rs

[Brok]

Kina poklanja veliku pažnju hakerskim napadima iz SAD

Kina poklanja veliku pažnju hakerskim napadima na kineske institucije, izvršene po nalogu američke vlade, saopštila je juče portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing.

Na pitanje novinara kakva je reakcija kineske vlade na hakerske napade na Kinesku kompaniju za telekomunikacije i Ćinghua univerzitet, izvršene po nalogu američke vlade, Hua Čunjing je rekla da Kina poklanja veliku pažnju hakerskim napadima američke vlade na Kinu, jer to još jednom dokazuje da je Kina žrtva hakerskih napada. Kina je u vezi tog pitanja uputila demarš američkoj strani, rekla je Hua.

„Kina je protiv bilo kakvih hakerskih napada. Kineska strana želi da na osnovu međusobnog poštovanja jača dijalog i saradnju sa međunarodnom zajednicom, te da zaštiti mir i bezbednost internetskog prostora,” istakla je Hua Čunjing.


Izvor: personalmag.rs

[Brok]

Putin: Snouden je slobodan čovek

26.06.2013.

Predsednik Rusije izjavio da bivši američki obaveštajac, koji se nalazi u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma, neće biti izručen SAD

Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da se bivši američki obaveštajac Edvard Snouden nalazi u tranzitnoj zoni na aerodromu u Moskvi i da neće biti izručen Sjedinjenim Državama.

Tokom posete Finskoj, Putin je odbacio optužbe da Rusija krši zakon u tom slučaju kao „besmislicu i glupost“, dodavši da Rusija nema sporazum o ekstradiciji sa Sjedinjenim Državama.

Putin je izjavio da Snouden nije prekšio nikakav zakon u Rusiji, da je on slobodan čovek i da bi trebalo što pre da izabere svoju konačnu destinaciju.

Putin je takodje rekao da Snouden nikada nije sarađivao sa ruskim bezbednosnim agencijama i dodao kako se nada da ova afera neće uticati na odnose Moskve sa Vašingtonom.

Veruje se da je Snouden u nedelju doputovao u Moskvu iz Hongkonga, gde se krio pošto je obelodanio postojanje dva strogo poverljiva obaveštajna programa nadzora američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA).

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov negirao je bilo kakvu umeštanost Moskve u Snoudenove planove puta.

“On je sam izabrao svoju rutu, o kojoj smo kao svi ostali saznali od medija. Nije prešao rusku granicu, a sada smo svedoci pokušaja da se Rusija okrivi za kršenje američkih zakona, praktično kovanje zavere, što je propraćeno i pretnjama. Sve je to potpuno neosnovano i neprihvatljivo”.

Administracija predsednika Obame zahteva od Moskve da u interesu očuvanja bilateralnih odnosa, izruči Snoudena SAD.

“Istakao bih da, s obzirom na našu pojačanu saradnju s Rusijom, posle bombaškog napada na bostonski maraton, kao i zbog dosadašnje saradnje sa Rusijom u oblasti pravosuđa, uključujući izručenje brojnih krupnih ruskih kriminalaca na zahtev ruske vlade, očekujemo od ruskih vlasti da  Snoudena proteraju nazad u SAD”, rekao je portparol Bele kuće Džej Karni. 

Bela kuća je takođe optužila Peking da je Snoudenu namerno dozvolila da Snouden napusti poluautonomnu kinesku teritoriju Hongkong, uprkos važećem zahtevu za njegovo hapšenje. Kako je navedeno, taj potez je neosporno naneo štetu američko-kineskim odnosima.

Portparolka kineskog ministra inostranih poslova Hua Čunjing rekla je danas da su takve optužbe neosnovane i neprihvatljive.
 
Iako se veruje da Snouden traži azil od Ekvadora, nije poznato gde se tačno sada nalazi, jer se u ponedeljak u Moskvi nije ukrcao na let za Kubu.

On smatra da programi nadzora telefonskih poziva i aktivnosti na internet, koje je obelodanio, krše pravo na privatnost američkih državljana. Međutim, američke vlasti navode da su ti programi sprečili najmanje 50 planiranih teroristički napada širom sveta od 11. septembra 2001. do danas.

Izvor: VOA

[Brok]

Keri: Ne pružati pomoć Snoudenu

25.06.2013.

Američki državni sekretar Džon Keri upozorio je da će biti posledica za zemlje koje pomognu bivšem obaveštajnom analitičaru Edvardu Snoudenu da izbegne hapšenje.

Američki državni sekretar Džon Keri upozorio je da će biti posledica za zemlje koje pomognu bivšem obaveštajnom analitičaru Edvardu Snoudenu da izbegne hapšenje zbog otkrivanja tajnih detalja nagledanja komunikacija i internet aktivnosti od strane američke vlade.

S obzirom da je Snouden pobegao iz Hong Konga, državni sekretar Džon Keri kaže da će biti posledica za zemlje koje mu pomognu da pobegne od pravde.
 
„Sve relevantne zemlje su obaveštene u vezi sa njegovim  statusom, i to je pravno primereno - obavestiti ih da je protiv njega podignuta optužnica u tri tačke, za teška krivična dela, i da je tražen od strane pravosudnih organa u Sjedinjenim Državama.“
 
Ekvador razmatra Snoudenov zahtev za azil. Ministar inostranih poslova te zemlje, Rikardo Patinjo, rekao je da Snouden veruje da mu neće biti pravedno sudjeno u Sjedinjenim Državama.

„Čovek koji je imao nameru da iznese u javnost akcije koje pogadjaju fundamentalne slobode svih ljudi sada je tužen od tih istih ljudi koji bi trebalo da ponude objašnjenje vladama i gradjanima sveta u vezi sa tvrdnjama koje je Snouden izneo.“
 
Medjutim, u intervjuu za Glas Amerike, Keri je rekao da je Snouden izložio kontraterorističke aktivnosti riziku.
 
„On je doveo u opasnost pojedince. Moglo bi da dodje do gubitaka života u Sjedinjenim Državama jer teroristi sada znaju šta treba da izbegavaju, što pre toga nije bio slučaj.“
 
Snoudenove pristalice ukazuju da on brani pravo na privatnost i da je izneo u javnost vladine neprimerene akcije prikupljanja telefonskih i internet podataka.
 
„Sve vlade, većina vlada to čini, Kina to čini baš kao i Sjedinjene Države. Mislim da je ono što je Snouden učinio veoma hrabro. Bio je voljan da se odrekne svega za to“, smatra Džon Vejkfild, Amerikanac koji živi u Hong Kongu.
 
Keri je za Glas Amerike izjavo da Snouden nije uzbunjivač poput onih koji su pomogli da se iznesu u javnost tajne američke politike tokom Vijetnamskog rata.

„On je izdao svoju zemlju jer je položio zakletvu da će očuvati tajnost. Pružen mu je uvid u dokumenta zasnovana na poverenju i on je to poverenje izigrao. Nije to učinio kao Danijel Elsberg ili neko drugi ko je razotkrio vladu koja je zapravo lagala ili imala potpuno iskrivljena gledišta o nečemu što se dogadjalo. Ovaj čovek je jednostavno izneo stvarne informacije, jer on lično veruje u nešto što nije opravdano činjenicama.“
 
U intervjuu za dnevnik Gardijan, Snouden je rekao kako je želeo da pomogne ljudima da sami donesu odluku da li je nadgledanje komunikacija opravdano.
 
„Mislim da javnost zaslužuje objašnjenje motivacije ljudi koji su to radili, jer je to van demokratskog modela.“
 
Medjuti, Keri ukazuje da program nadgledanja komunikacija štiti pravo gradjana da žive bez opasnosti od terorizma.


Izvor: VOA

[Brok]

Hakeri napali sajt predsednika Južne Koreje

25.06.2013.

Veb sajt predsednika Južne Koreje danas je bio nedostupan za korisnike zbog, kako pretpostavlja Seul, napada hakera. Odmah nakon diverzije hakera na njemu se pojavio natpis crvenim slovima ”Veliki lider Kim Džong Un”, saopštila je predsednička administracija.

Pored toga, na sajtu, pored portreta Park Geun Hje ostavljena je poruka: ”Mi smo Anonymous. Mi ne praštamo. Mi ne zaboravljamo. Čekajte nas.” Ostaće nerazjašnjeno da li je sa ovim sajber napadom povezana Severna Koreja ili grupa Anonymous.


Izvor: personalmag.rs

[Brok]

Ekvador: Snoudenu status izbeglice

25.06.2013.

Ekvador je bivšem agentu CIA i američkom državljaninu Edvardu Snoudenu dodelio status izbeglice. Prema nezvaničnim informacijama Snouden se još uvek nalazi u Moskvi, a po podne bi trebalo da se nađe na letu za Havanu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Predsednik Ekvadora Rafael Korea je juče na tviteru objavio da će veoma odgovorno razmisliti o molbi bivšeg saradnika CIA Edvarda Snoudena za azil. I šef diplomatije Ekvadora Ricardo Patino, koji se nalazi u poseti Vijetnamu, izjavio je da se incident Snoudena odnosi na slobodu govora i ličnu bezbednost svetskog naroda, zato treba da bude pažljivo tretiran.

Izvor: personalmag.rs

[Brok]

Sa malim zakašnjenjem

Američka NSA prisluškuje zvaničnike EU

01.07.2013.

Zvaničnici Evropske unije zatečeni su najnovijim informacijama o navodnom prisluškivanju kancelarija EU, iza kojeg stoji američka obaveštajna služba NSA. Brisel traži hitnu i opsežnu istragu. Predsednik Evropskog parlamenta (EP) je u izjavi za nemački nedeljnik Špigel, potvrdio da zahteva hitnu i detaljnu istragu „Ako su navodi iz tog tajnog dokumenta tačni, to je veliki skandal“, rekao je Martin Šulc. „Biće to veliko opterećenje za odnose između EU i SAD. Tražimo sveobuhvatnu istragu.“


Izvor: personalmag.rs

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/4ZcluECfG30?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/nRQRSxme6zo?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Brok]

"Mogu da otkrijem još informacija"

02.07.2013.

Moskva - Edvard Snouden oglasio se pismom iz Moskve u kom je poručio da je i dalje u mogućnosti da iznese nova otkrića o špijunskim aktivnostima američke vlade.

Bivši saradnik CIA Edvard Snouden oglasio se po prvi put otkad je, pre osam dana, iz Hong Konga stigao na moskovski aerodrum.

Snouden je u pismo upućenom vlastima Ekvadora, u koji je uvid imala agencija Rojters, istakao da ga Sjedinjene Američke Države nezakonito progone zbog toga što je razotkrio njihov tajni program "PRIZMA", koji omogućava praćenje elektronske komunikacije na najvećim Internet sajtovima.

On se zahvalio Ekvadoru na pomoći da dođe do Rusije i na razmatranju njegovog zahteva za azil.

"I dalje sam slobodan i u mogućnosti da otkrijem informacije od javnog interesa. Dok sam živ, ostaću posvećen borbi za pravdu u ovom svetu punom neravnopravnosti. Ako se ikad ostvari moj doprinos zajedničkom dobru, svet će na tome moći da zahvali principima za koje se zalaže Ekvador", navodi se u pismu Snoudena predsedniku Ekvadora Rafaelu Korei, napisanom na španskom.

Snouden, koji se nalazi u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma "Šeremetjevo", požalio se da ga američke vlasti nezakonito progone zbog dela za koje tvrdi da je bilo u javnom interesu.

"Dok je javnost izrazila podršku tome što sam bacio svetlo na ovaj tajni sistem nepravde, vlada SAD je na to odgovorila nezakonitim lovom na moju glavu, što me je koštalo porodice, slobode da putujem i prava da živim mirno, bez straha od nezakonitog progona", istakao je Snouden.

Snouden je podneo zahtev za politički azil u Rusiji, saopštio je ruski imigracioni izvor blizak tom slučaju, a prenosi Rojters.

Putin je izjavio da Rusija nikada nije izručila nikog, pa neće i Snoudena."Ako on (Snouden) želi da ostane ovde, postoji jedan uslov - on treba da obustavi svoj rad čiji je cilj nanošenje štete našim američkim partnerima, bez obzira kako bi ovo što govorim moglo čudno da zvuči", rekao je Putin.


Izvor: Tanjug

[Brok]

NSA dnevno slušala 500 mil. Nemaca

02.07.2013.

Beograd - Nemačka štampa piše da je samo u toj zemlji američka agencija NSA dnevno prisluškivala ili snimila do 500 miliona telefonskih razgovora, mejlova i SMS-ova.

Istovremeno, britanski Gardijan piše da američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA), koja se nalazi u centru diplomatskog skandala veka u vezi sa prisluškivanjem građana i vlada EU, poseduje naprednu tehnologiju koja joj omogućuje da dnevno presretne, preusmerava i snima čak milijardu telefonskih poziva na dan.

Ovaj skandal do temelja je uzdrmao odnose EU i SAD, pa je većina članica Unije zatražila hitno objašnjenje iz Vašingtona, pišu danas 24 sata. EU već dva dana čeka odgovor Vašingtona o medijskim navodima da je špijunirao njene kancelarije, a Nemačka je posebno besna, ističući da takva praksa podseća na hladni rat.
Nemački nedeljnik “Špigl”, koji je, kako tvrdi, imao uvid u tajne dokumente američkih specijalnih službi, citira interni dokument američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) u kojem SAD označavaju Nemačku kao partnera “treće klase” i po kojem je nadzor Nemačke jači nego u drugim zemljama Evropske unije, a razmere elektronskog praćenja su uporedive sa razmerama špijuniranja zemalja kao što su Kina, Irak ili Saudijska Arabija.
“Špigl” prenosi statističke podatke po kojima prosečno dnevno NSA prati do 20 miliona telefonskih razgovora i blizu deset miliona internet konekcija u Nemačkoj. Dokument pokazuje da NSA nadzire telefonske pozive, tekstualne poruke, elektronsku poštu i internet čatovanje, kao i da su podaci o povezivanju memorisani u njenom štabu.
Zvaničnici SAD ostali su uglavnom nemi na medijske navode evropske štampe da su njene bezbednosne službe prisluškivale kancelarije i kompjuterske mreže EU. Nakratko se oglasila NSA, koja se i pominje kao služba koja je špijunirala vrh EU, saopštivši da će američka vlada odgovoriti na te optužbe “putem diplomatskih kanala”.


Izvor: 24.sata.rs