Treći svetski rat započeće hakeri?

[Brok]

Hakeri napali sajt predsednika Južne Koreje

25.06.2013.

Veb sajt predsednika Južne Koreje danas je bio nedostupan za korisnike zbog, kako pretpostavlja Seul, napada hakera. Odmah nakon diverzije hakera na njemu se pojavio natpis crvenim slovima ”Veliki lider Kim Džong Un”, saopštila je predsednička administracija.

Pored toga, na sajtu, pored portreta Park Geun Hje ostavljena je poruka: ”Mi smo Anonymous. Mi ne praštamo. Mi ne zaboravljamo. Čekajte nas.” Ostaće nerazjašnjeno da li je sa ovim sajber napadom povezana Severna Koreja ili grupa Anonymous.


Izvor: personalmag.rs

[Brok]

Ekvador: Snoudenu status izbeglice

25.06.2013.

Ekvador je bivšem agentu CIA i američkom državljaninu Edvardu Snoudenu dodelio status izbeglice. Prema nezvaničnim informacijama Snouden se još uvek nalazi u Moskvi, a po podne bi trebalo da se nađe na letu za Havanu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Predsednik Ekvadora Rafael Korea je juče na tviteru objavio da će veoma odgovorno razmisliti o molbi bivšeg saradnika CIA Edvarda Snoudena za azil. I šef diplomatije Ekvadora Ricardo Patino, koji se nalazi u poseti Vijetnamu, izjavio je da se incident Snoudena odnosi na slobodu govora i ličnu bezbednost svetskog naroda, zato treba da bude pažljivo tretiran.

Izvor: personalmag.rs

[Brok]

Sa malim zakašnjenjem

Američka NSA prisluškuje zvaničnike EU

01.07.2013.

Zvaničnici Evropske unije zatečeni su najnovijim informacijama o navodnom prisluškivanju kancelarija EU, iza kojeg stoji američka obaveštajna služba NSA. Brisel traži hitnu i opsežnu istragu. Predsednik Evropskog parlamenta (EP) je u izjavi za nemački nedeljnik Špigel, potvrdio da zahteva hitnu i detaljnu istragu „Ako su navodi iz tog tajnog dokumenta tačni, to je veliki skandal“, rekao je Martin Šulc. „Biće to veliko opterećenje za odnose između EU i SAD. Tražimo sveobuhvatnu istragu.“


Izvor: personalmag.rs

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/4ZcluECfG30?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/nRQRSxme6zo?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

[Brok]

"Mogu da otkrijem još informacija"

02.07.2013.

Moskva - Edvard Snouden oglasio se pismom iz Moskve u kom je poručio da je i dalje u mogućnosti da iznese nova otkrića o špijunskim aktivnostima američke vlade.

Bivši saradnik CIA Edvard Snouden oglasio se po prvi put otkad je, pre osam dana, iz Hong Konga stigao na moskovski aerodrum.

Snouden je u pismo upućenom vlastima Ekvadora, u koji je uvid imala agencija Rojters, istakao da ga Sjedinjene Američke Države nezakonito progone zbog toga što je razotkrio njihov tajni program "PRIZMA", koji omogućava praćenje elektronske komunikacije na najvećim Internet sajtovima.

On se zahvalio Ekvadoru na pomoći da dođe do Rusije i na razmatranju njegovog zahteva za azil.

"I dalje sam slobodan i u mogućnosti da otkrijem informacije od javnog interesa. Dok sam živ, ostaću posvećen borbi za pravdu u ovom svetu punom neravnopravnosti. Ako se ikad ostvari moj doprinos zajedničkom dobru, svet će na tome moći da zahvali principima za koje se zalaže Ekvador", navodi se u pismu Snoudena predsedniku Ekvadora Rafaelu Korei, napisanom na španskom.

Snouden, koji se nalazi u tranzitnoj zoni moskovskog aerodroma "Šeremetjevo", požalio se da ga američke vlasti nezakonito progone zbog dela za koje tvrdi da je bilo u javnom interesu.

"Dok je javnost izrazila podršku tome što sam bacio svetlo na ovaj tajni sistem nepravde, vlada SAD je na to odgovorila nezakonitim lovom na moju glavu, što me je koštalo porodice, slobode da putujem i prava da živim mirno, bez straha od nezakonitog progona", istakao je Snouden.

Snouden je podneo zahtev za politički azil u Rusiji, saopštio je ruski imigracioni izvor blizak tom slučaju, a prenosi Rojters.

Putin je izjavio da Rusija nikada nije izručila nikog, pa neće i Snoudena."Ako on (Snouden) želi da ostane ovde, postoji jedan uslov - on treba da obustavi svoj rad čiji je cilj nanošenje štete našim američkim partnerima, bez obzira kako bi ovo što govorim moglo čudno da zvuči", rekao je Putin.


Izvor: Tanjug

[Brok]

NSA dnevno slušala 500 mil. Nemaca

02.07.2013.

Beograd - Nemačka štampa piše da je samo u toj zemlji američka agencija NSA dnevno prisluškivala ili snimila do 500 miliona telefonskih razgovora, mejlova i SMS-ova.

Istovremeno, britanski Gardijan piše da američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA), koja se nalazi u centru diplomatskog skandala veka u vezi sa prisluškivanjem građana i vlada EU, poseduje naprednu tehnologiju koja joj omogućuje da dnevno presretne, preusmerava i snima čak milijardu telefonskih poziva na dan.

Ovaj skandal do temelja je uzdrmao odnose EU i SAD, pa je većina članica Unije zatražila hitno objašnjenje iz Vašingtona, pišu danas 24 sata. EU već dva dana čeka odgovor Vašingtona o medijskim navodima da je špijunirao njene kancelarije, a Nemačka je posebno besna, ističući da takva praksa podseća na hladni rat.
Nemački nedeljnik “Špigl”, koji je, kako tvrdi, imao uvid u tajne dokumente američkih specijalnih službi, citira interni dokument američke Agencije za nacionalnu bezbednost (NSA) u kojem SAD označavaju Nemačku kao partnera “treće klase” i po kojem je nadzor Nemačke jači nego u drugim zemljama Evropske unije, a razmere elektronskog praćenja su uporedive sa razmerama špijuniranja zemalja kao što su Kina, Irak ili Saudijska Arabija.
“Špigl” prenosi statističke podatke po kojima prosečno dnevno NSA prati do 20 miliona telefonskih razgovora i blizu deset miliona internet konekcija u Nemačkoj. Dokument pokazuje da NSA nadzire telefonske pozive, tekstualne poruke, elektronsku poštu i internet čatovanje, kao i da su podaci o povezivanju memorisani u njenom štabu.
Zvaničnici SAD ostali su uglavnom nemi na medijske navode evropske štampe da su njene bezbednosne službe prisluškivale kancelarije i kompjuterske mreže EU. Nakratko se oglasila NSA, koja se i pominje kao služba koja je špijunirala vrh EU, saopštivši da će američka vlada odgovoriti na te optužbe “putem diplomatskih kanala”.


Izvor: 24.sata.rs

[dzumba]

У теорији одлучивања познат је проблем презасићености информацијама. Зато се питам како (колико квалитетно) им програми уопште филтрирају толику гомилу информација. Када се некритички, "паушално" скупљају информације, о свему и свачему, а рекао бих да је овде о томе реч,  сигурно долази до грешака, једнако онима када немаш уопште информација. Уосталом, у обавештајном раду ништа не може да замени човека, на лицу места.

[Brok]

Tehnologija napreduje svakim danom velikim koracima.
Ono što smo gledali ranije u akcionim holivudskim filmovima, recimo da se određene unapred zadate reči filtriraju te se po njemima prati ili ne razgovor, je odavno postala stvarnost.

[Brok]

Direktor NSA izvinio se zbog tvrdnji u vezi afere prisluškivanja ”Prizma”

03.07.2013.

U pismu direktora Američke nacionalne obaveštajne službe Džejmsa Klapera upućenom Odboru Senata za obaveštajne poslove se ističe da je na saslušanju povodom prikupljanja privatnih podataka američkih državljana u ime nacionalne bezbednosti davao ”pogrešne odgovore”.

Klaper je u svom pismu naveo da je na saslušanju rekao da obaveštajna služba nije namerno prikupljala informacije o američkim državljanima, što nije tačno i zbog toga se izvinjava Odboru Senata za obaveštajne poslove. Klaper je istakao da se tek nakon saslušanja u potpunosti upoznao sa situacijom i izrazio nadu da će ova greška u vezi špijuniranja biti javno rasvetljena.

Američki senator Ronald Vajden je 12. marta na saslušanju Džejmsa Klapera postavio pitanje da li je Američka nacionalna obaveštajna služba prikupljala privatne podatke velikog broja američkih državljana, na šta je Klaper odgovorio da nije. On je još dodao da Američka nacionalna obaveštajna služba nikada nije namerno prikupljala takve informacije. Nakon objavljivanja afere ”Prizma” Klaperov odgovor na saslušanju je izazvao brojne kritike.


Izvor: personalmag.rs

[Brok]

Snoudenu nema ko da pruži utočište

04.07.2013.

Azil? Tu Vam ne možemo pomoći. Žao nam je. Šefovi evropskih država su ogorčeni zbog američke špijunaže, ali čoveka koji je sve obznanio ostavljaju da sam trune u tranzitu moskovskog aerodroma, komentariše nemačka štampa. Ne nazire se kraj sage sa Edvardom Snoudenom, bivšim američkim obaveštajnim analitičarem čija lokacija interesuje ceo svet. Po svemu sudeći, on je još u Moskvi, ali tehnički ne i u Rusiji jer je u tranzitnoj zoni međunarodnog aerodroma Šeremetijevo.

Osim Ekvadora, izgleda da niko ne želi da pruži utočište čoveku koji je obznanio najveći špijunski program u istoriji. Snoudenove zahteve za azil već su odbili Poljska, Indija, Norveška, Holandija i Brazil, dok su Austrija, Finska, Island i Španija saopštili da će razmotriti zahtev ukoliko ga Snouden podnese sa njihove teritorije – što je u ovom trenutku nemoguća misija. I Nemačka je diplomatski odbila zahtev – ministar unutrašnjih poslova Fridrih još je rekao da bi Snouden u SAD imao pošteno suđenje.

Neki idu i korak dalje: Francuska i Portugalija su juče (02.07.) zabranile preletanje aviona ekvadorskog predsednika Eva Moralesa zbog informacije da se u letelici nalazi i sam Snouden. Avion je sleteo u Beč, nakon čega su ekvadorski zvaničnici oštro demantovali da je obaveštajac bio u avionu.

„Snoudena niko nije terao da se kači sa SAD“ – to je trenutno moto evropskih vlada, primećujeNoje vestfeliše u svom komentaru. „Azil? Tu Vam ne možemo pomoći. Žao nam je. Znate zakone. Šefovi evropskih država su sa pravom ogorčeni zbog američke bezgranične špijunaže, ali čoveka koji je sve obznanio istovremeno ostavljaju da sam trune u tranzitu moskovskog aerodroma. Ponovo se potvrdilo da svet voli izdaje, ali ne i izdajnike“, piše list.

Dalje se objašnjava nezavidna, čak bezizlazna situacija u kojoj je Edvard Snouden: Ne može ni do jedne strane ambasade u Moskvi jer nema rusku vizu, a sa aerodroma ne može da otputuje jer su SAD poništile njegov pasoš. Zbog postojanja smrtne kazne, SAD se u Nemačkoj ne smatraju potpuno sigurnom zemljom, što dozvoljava nemačkim vlastima da razmotre svaki zahtev za azil koji dolazi od državljana Amerike.

„Nemački ministar Fridrih se prevrtljivo izvukao iz afere: rekao je da Snouden slobodno može da podnese zahtev za azil sa nemačke teritorije. Fridrih zna da je to nemoguće. A na istu kartu igraju i ostale zemlje EU. Politika propoveda civilnu hrabrost, a sada se skriva iza velikih reči Pravde i Zakona, umesto da traži rešenja“, dodaje u tekstu Noje vestfeliše.

Upravo legalistički pristup neguje komentator Libeker nahrihtena kada podseća da „Snouden ne može podneti zahtev za azil sa strane teritorije. Uz to, on u SAD nije gonjen zbog svoje rase, religije ili ubeđenja nego zbog odavanja državnih tajni, što je krivično delo. Čak i kada bi dobio dozvolu za boravak u Nemačkoj, Berlin bi morao da ga isporuči Americi, kako ne bi prekršio međunarodne ugovore.“

Međutim, Nordze cajtung podseća da je Vašington svojim programom špijuniranja milion puta prekršio prava nemačkih građana. „Edvard Snouden je preduzeo lični, egzistencijalni rizik. U Nemačkoj su svi političari, počevši od kancelarke, bili šokirani Snoudenovim otkrićima, reagovali su zabrinuto, besno, ogorčeno. Ako su to stvarno mislili, onda treba da nađu hrabrosti i da Snoudenu obezbede boravak u Nemačkoj.“


Izvor: DW

[dzumba]

То што нике не жели да помогне Сноудену само говори о лицемерју "демократских" влада Европе и САД, па и Русије. Иако се већина као згражава над оним што чини Америка, сви они то раде исто, али код њих није било неког домаћег "Сноудена". Ако је већ тако нема потребе да се чуде или приговарају ни Америци. Изгледа да су се сви удружили да овог Сноудена елиминишу и спрече нове "Сноудене".

[Brok]

Obama razgovarao s Merkelovom o Internet špijuniranju

05.07.2013.

Predsednik SAD Barak Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel dogovorili su se da organizuju sastanak bezbednosnih zvaničnika dve zemlje na visokom nivou kako bi se detaljnije razmotrili navodi o špijuniranju američke Nacionalne bezbednosne agencije u inostranstvu, saopštila je Bela kuća.

U saopštenju se navodi da su dva lidera telefonom razgovarala o izveštajima da je američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA) prisluškivala kancelarije Evropske unije u Vašingtonu, Njujorku i Briselu, što je izmedju ostalog otkriveno u informacijama koje je obelodanio bivši saradnik NSA Edvard Snouden.

Obama je rekao da će njegova vlada proceniti tvrdnje da su SAD postavili prislušne uredjaje u kancelarijama EU i da će obavestiti američke saveznike o tome.

On je dao uveravanja Angeli Merkel da SAD “ozbiljno shvataju” zabrinutost svojih evropskih saveznika i partnera posle otkrića o američkom špijuniranju Evropljana.

Dvoje lidera ponovilo je da je važno da se nastavi bliska saradnja njihovih obaveštajnih službi u borbi protiv terorizma i drugih pretnji za bezbednost SAD, Nemačke i njihovih saveznika, navela je Bela kuća.

Bela kuća je takodje navela da će se eksperti iz SAD i Evrope sastati već 8. jula da razmene informacije o američkom programu nadzora komunikacija Prism, koji, prema oktrićima Snoudena, takodje pogadja evropske gradjane.


Izvor: Beta-AP

[Brok]

Kako se špijuniraju optički kablovi?

05.07.2013.

Edvard Snouden, prethodnih dana je obelodanio da su britanske tajne službe sa programom „Tempora“ špijunirali oko 200 kablova sa optičkim vlaknima. Da li je špijuniranje moguće bez znanja provajdera?

Skoro sve zemlje sveta zahtevaju od svojih obaveštajnih službi da prate i obrađuju međunarodnu telefonsku komunikaciju. Stoga su mrežni operateri – čije linije idu van granica zemlje – obavezni da službama obezbede pristup optičkim kablovima. Britanski program „Tempora“ na taj način je potpuno legalno imao pristup informacijama. Barem onima koje su išle preko britanske teritorije.


Špijuniranje i bez znanja operatera

Kablovi sa optičkim vlaknima, međutim, mogu i tajno, bez znanja provajdera, da se špijuniraju. Ipak, nije sve baš tako jednostavno. Standardni optički kabl, koji se proteže pod zemljom, sadrži 144 pojedinačnih staklenih vlakana. Podvodni kablovi sačinjeni su od najviše osam staklenih vlakana. Elektronski podaci najpre se, pomoću lasera, konvertuju u ultra kratke svetlosne talase. Ti talasi predstavljaju nule i jedinice iz kojih se sastoji svaka digitalna informacija. Na kraju staklenih vlakana, smeštena je jedna foto-dioda, koja opet svetlosne impulse generiše u električne.

Oko deset milijardi takvih svetlosnih impulsa za jedan sekund prođe kroz jedno stakleno vlakno. Svako vlakno u stanju je da prenosi za jedan sekund količinu podataka od 1,2 do pet gigabajta. S obzirom na to da vlakna nikada nisu potpuno opterećena, u praksi to odgovara količini podataka koja se smesti na jedan do pet kompakt diskova. Ali informacije ne idu beskrajno daleko kroz staklena vlakna, objašnjava Klaus Diter Langer sa Frauenhoferovog instituta „Hajnrih-Herc“ iz Berlina. „Staklena vlakna nisu optimalno transparenta, već imaju prirodno prigušivanje. Kroz jedno debelo staklo takođe ne prolazi toliko svetlosti kao kroz tanko.“


Regeneratori – najslabije tačke

Zato je signale kablova sa optičkim vlaknima neophodno, na otprilike svakih 80 kilometara, ponovo pojačavati. To se postiže sa takozvanim regeneratorom, kojeg imaju i podvodni kablovi. Preko bakarnog kabla oni se snabdevaju strujom, koja se, zajedno sa kablovima sa optičkim vlaknima, proteže po morskom dnu. I upravo ti regeneratori predstavljaju najslabije tačke. Kablove sa optičkim vlaknima tu je lako moguće špijunirati, zato što vlakna tu nisu međusobno povezana, već stoje pojedinačno. Mrežni operateri, ukoliko su oprezni, mogli bi da registruju pokušaj špijuniranja, smatra Langer i objašnjava: „Potrebni su veoma osetljivi aparati za merenje i jačina signala bi trebalo neprekidno da se prati. Na taj način bi moglo da se primeti kada jačina signala odjednom počne da se smanjuje.“

Kada špijun provali u stakleno vlakno pred velikim je izazovima, jer mora da ispita veoma velike količine podataka. „Takvo jedno vlakno, sa 50-procentnim opterećenjem, tokom sata prenosi podatke veličine deset terabajta. S obzirom na to da su prostori za memorisanje ograničeni, umetnost je podatke od tih deset terabajta obraditi za sat vremena i filtrirati one koji se traže“, objašnjava Langer.


Selekcija u moru informacija

Mnoge podatke potrebno je naknadno dešifrovati. Zato ih je najpre potrebno privremeno memorisati. Tajne službe moraju veoma selektivno da rade kako se ne bi pogubili u moru informacija. Klaus-Diter Langer pretpostavlja da agenti zato ne špijuniraju sva vlakna jednog kabla, već se koncentrišu na pojedinačna određenih mrežnih operatera, koja su posebno zanimljiva. Langer odbacuje mogućnost o kojoj su nedavno spekulisali pojedini mediji, da je za špijuniranje bila angažovana američka podmornica „Džimi Karter“: „Scenario sa podmornicom deluje veoma avanturistički“.

Kako se podaci iz podmornice šalju u bazu?

Petar Frank, portparol računarskog kluba „Haos“ misli drugačije: „Po meni je to apsolutno moguće. To je naravno tajna koja ni u kom slučaju ne sme da izađe u javnost, ali i američki mediji su o tome izveštavali i ta teorija nije pobijena.“ Frank ima više objašnjenja kako su podaci iz podmornice mogli da se šalju u centre u zemlji: „Podatke je moguće filtrirati i zgusnuti i preko obične radio komunikacije proslediti baznoj stanici. Moguće da je određeni uređaj ostavljan na dnu mora. On je sakupljao podatke koje je potom neko drugo vozilo pokupilo.“

Frank dodaje i da je moguće da je podmornica postavljala na čvorištima i svoj kabl sa optičkim vlaknima: „Ta mesta nije lako pronaći na morskom dnu. Takođe mogu da zamislim da se podaci šalju preko istog kabla, uz pomoć takozvanog ’ubrizgača’, tako što se podaci koji se traže, dešifrovani ubacuju na linije i dočekuju na nekom drugom mestu.“ Veliki deo međunarodne komunikacija odvija se kroz podvodne kablove, kaže Frank i dodaje da se zato mnogi kablovi sa optičkim vlaknima špijuniraju na raznim mestima po svetu, a ne samo u matičnim zemljama tajnih službi.


Izvor: dojče vele

[Bozo13]

Kako se špijuniraju optički kablovi?

 

Amateri.

[Brok]

Snouden traži azil u Nikaragvu

08.07.2013.

Mediji Nikaragve su objavili pismo bivšeg operativca CIA, Edvarda Snoudena, u kojem on traži azil u ovoj zemlji, jer smatra nemogućim da dobije pravično suđenje u SAD, gde bi mogao da bude osuđen “na doživotnu kaznu zatvora ili čak smrtnu kaznu” za špijunažu.

Nikaragva bi mogla pružiti azil Snoudenu, saopštio je predsednik Danijel Ortega. Bivšeg agenta CIA su, takođe, spremni da prime Venecuela i Bolivija.

Šef komiteta Državne Dume za spoljne poslove Aleksej Puškov smatra da bivši američki obaveštajac treba da prihvati ponudu Venecuele.

“Venecuela čeka odgovor Snoudena. To je, verovatno, njegova poslednja šansa da dobije politički azil,” – napisao je Puškov na Tviteru.

Izvor: personalmag.rs

[Brok]

“Prizma” špijunira i nedužne građane širom planete

08.07.2013.

Tajne službe u SAD i Velikoj Britaniji prikupljaju ogromne količine podataka kako bi ušle u trag teroristima. Ali nisu nepogrešive. I nedužni građani mogu da im zapadnu za oko. Otkrića o američkom programu za špijuniranje „Prizma“ već nedelju dana uzrok su komešanja u javnosti. Američki predsednik Barak Obama štetu je pokušao da popravi uveravanjem građana da u američkoj tajnoj službi NSA (Nacionalan bezbednosna agencija) rade „izuzetni profesionalci, kojima je zadatak da brinu o bezbednosti američkog naroda“ – kako je izjavio u jednom televizijskom intervjuu. Međutim, obradu podataka koji preko „Prizme“ pristižu u NSA manje obavljaju radnici tajnih službi, već to mnogo više radi računar. I tako na spiskove sumnjivih osoba stižu ne samo teroristi, već i nedužni građani.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Da biste zapeli za oko tajnoj službi dovoljan je i komšija koji se bavi sumnjivim aktivnostima, kaže stručnjak za internet sa portala netpolitik.org Markus Bekendal. „Vaš mobilni telefon se sigurno može često locirati u blizini vašeg komšije i tako automatski upadate u mrežu, i sami postajete sumnjivi“. Čak i poklapanje određenih profila je sumnjivo. Na primer: „Ako negde postoji neki terorista koji je slučajno naručio iste knjige kao i vi, i ako je posećivao iste internet-stranice, objašnjava Bekedal.


Više se ne prate ključne reči većmeđusobni odnosi i veze

Nakon napada od 11. septembra 2001. naročito su često pogrešno sumnjičeni naučnici koji su zbog posla redovito tražili informacije o arapskom svetu. Od tada se nije samo izuzetno proširilo delovanje tajnih službi, već i njihove istražne metode. „Ljudi koji zaista pripremaju neki teroristički napad neće navoditi nikakva imena, baš kao ni ciljeve napada ili pojedine organizacije. Zbog toga istražioci danas više ne prate tako intenzivno sadržaje, dakle šta osoba A kaže osobi B. Oni više prate model komunikacije“, kaže stručnjak za tajne službe Volfgang Kriger. Njihov cilj su isključivo veze između ljudi, na društvenim mrežama, preko bankarskih računa, novčanih ili transfera razgovora mobilnim telefonima.

U međuvremenu su NSA i britanska tajna služba GCHQ navodno uspele da obrade velike količine podataka koje se mere u eksabajtima. Jedan eksabajt je ekvivalent za milijardu gigabajta. Budući da čuvanje podatka postaje sve jeftinije, stručnjak za internet Markus Bekedal polazi od toga da će dugoročno biti čuvane ogromne količine podataka. A sa rastom količine podataka koji se čuvaju raste i opasnost da će za pojedine osobe biti ustanovljene veze zbog kojih bi one mogle da odgovaraju sumnjivom profilu.


Zabrana ulaska u zemlju – SAD nisu jedine

„No to primetite tek kada više ne dobijete određenu tarifu za vaš mobilni telefon jer preko tog ponuđača ne mogu dobro da vas prisluškuju, ili kad vam, na primer, odbiju vizu za put u SAD jer se nalazite na spisku onih kojima je ulaz u tu zemlju zabranjen, objašnjava Bekedahl. Svako malo se avionima kojima je cilj SAD odbija dozvola za sletanje zbog toga što se neki od putnika nalazi na spisku „No-fly-list“. Jedan od najpoznatijih takvih primera je britanski pevač Ket Stivens koji je pre više godina prešao na islam i preuzeo ime Jusuf Islam.

Ali i u Evropi se događa da putnici na granici imaju neugodna iskustva, a da uopšte ne znaju da su na nekom spisku sumnjivih osoba. „Poznajem ljude koji su u Nemačkoj učestvovali u protestima protiv transporta nuklearnog otpada i koje svaki put kada putuju u Englesku na granici temeljno pregledaju“, priča Markus Bekedal. U ovom konkretnom slučaju razlog je taj što protesti za zaštitu prirode u Velikoj Britnaiji imaju gotovo status terorizma pa zato postoji i međunarodna razmena informacija o takvim aktivistima.

Izvor: dojče vele