Sajber-ratovi nisu naučna fantastika13.06.2011.
Američki ekspert za sajber-odbranu objašnjava da kako ni države ni obični građani ne mogu više tako lako da sakriju tajne na internetuRat velikih sila se iz dana u dan sve više premešta sa ekonomskog polja u nevidljivi sajber-prostor u kojem se zasad samo nagađa ko protiv koga ratuje, ko je jači, ko informisaniji, dok „sajber-ratnici” nisu sugurni s čim raspolažu njihovi suparnici i šta im je sledeći cilj. Da ovo nisu sekvence nekog niskobudžetnog filma naučne fantastike svedoči nedavna izjava prvog čoveka američke Centralno obaveštajne službe (CIA) Leona Panete da postoji realna opasnost da SAD budu paralizovane ukoliko dođe do sajber-napada, koji bi oborio američku električnu mrežu, finansijski sistem i vladin sistem.
Postavka o sajber „oružju za masovne poremećaje” u vašingtonskom Muzeju špijunaže [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prema rečima Džejmsa Klepera, direktora američke Nacionalne obaveštajne službe, sajber-napadi su sve brojniji tako da se svakog dana u SAD registruje oko 60.000 upada u kompjutere Sekretarijata za odbranu i velikih kompanija.
Američka vojska je prošle godina uspostavila svoju Sajber komandu a NATO je u novom Strateškom konceptu, usvojenom u Lisabonu, istakao sajber-napade kao opasnost kako za nacionalne bezbednost svake države tako i za ceo evroatlantski prostor.
Kenet Girs, obaveštajni ekspert pri američkoj Mornaričkoj službi za istraživanje kriminala, u razgovoru za „Politiku” kaže da sajber-ratovi odavno nisu naučna fantastika.
Girs, koji je u američkoj vojsci jedan od vodećih eksperata za ratovanje i odbranu u sajber-prostoru, kaže da su sajber-napadi na sajtove vlade, stranaka, banaka, medija i korporacija 2007. godine u Estoniji primer poslovnog modela sajber-rata, dok su napadi na informacione sisteme u Gruziji uoči rata u Južnoj Osetiji primer vojnog modela sajber-rata.
Premda se u međunarodnoj javnosti najviše Rusi i Kinezi optužuju za sajber-napade, Girs ističe da su prvi „elektronski Perl Harbor” zapravo izvršili Izraelci kada su 2007. godine zarazili brojne iranske kompjutere virusom „staksnet”, koji nije uništio softfer kompjutera u koji se infiltrirao, već je ove kompjutere koristio da sabotira informacioni sistem iranske nuklearne elektrane. „Staksnet” je tako prefinjen da nije napravio nikakvu štetu iranskim kompjuterima, ali da je navodno sprečio Irance da napreduju u razvoju nukearnih centrifuga.
„San svih tajnih službi je takozvana `ziro-dej-difens`, odnosno mogućnost da se infiltriraju u tuđe sisteme a pritom ne naprave nikakvu štetu, odnosno da njen korisnik ni ne zna da oni tiho posmatraju njegov rad. I verujte, tajne službe rade na tome. Ni to nije naučna fantastika”, objašnjava Girs koji, ne samo što radi za američku vojsku, već je i američki predstavnik u NATO-vom Centru za odbranu od sajber-napada, sa sedištem u estonskoj prestonici Talin.
Da nije reč o holivudskim maštarijama, svedoči i to da je pre tri godine u zaštićene i nezaštićene sisteme američke Centralne komande, koja nadgleda ratne operacije u Avganistanu, ubačen virus koji je „pratio” njihov rad. Američki eksperti tvrde da su kineski hakeri sličan virus ubacili i u informaconi sistem „Gugla” i još tridesetak američkih kompanija i da su bez ikakvih problema „pratili” godinu dana. Girs kaže da se sistemi američke vojske napadaju sa IP adresa računara iz praktično celog sveta, te da američki stručnjaci rade da na svaki način pojačaju sajber-odbranu.
Da ni Kinezi ne čekaju skrštenih ruku svedoči i nedavno objavljeni članak u kineskom državnom onlajn glasilu na engleskom jeziku „Pipls dejli” u kojem se ukazuje da „SAD ne bi trebalo da monopolizuju sajber-poslove”. Ističući da je predsednik Barak Obama nedavno potpisao „Međunarodnu strategiju za sajber-prostor”, ovaj kineski dnevnik blizak Komunističkoj partiji Kine ističe da SAD imaju nameru da povežu slobode na internetu sa pitanjem ljudskih prava, s težnjom da se u svakom zemlji u razvoju otvore vrata za internet.
„U međuvremenu, takozvani sajber-ratovi, koji za cilj imaju napade i paralizovanje određenih državnih mreža i važnih informacionih sistema, postaće njihovo poslednje vojno sredstvo za vršenje pritiska na druge zemlje”, piše „Pipls dejli”.
Medijski rat velikih sila oko sajber-prostora „dopunjuju” i stvarni sajber-napadi na informacione mreže i sajtove kompanija kao što su „Soni”, „Nintendo”, američka kompanija vojne opreme „Lokhed Martin” ili američka finansijka kuća „Sitigrup”.
Iako se napad može sprečiti ako su kompjuteri umreženi u zatvorenu mrežu i nisu na internetu, Girs ističe da ni to više nije dovoljna zaštita jer su i sajber-napadi sve više bežični.
„Neko može da hakuje vaš vajrles (bežičnu internet vezu) sa ogromne udaljenosti, a u Pentagonu sigurno imaju vajrles i onaj ko želi da prodre u te komunikacije uopšte ne mora da bude tako blizu njihove zgrade. Uvek postoji neka internet veza, a ako ne postoji, `loši momci` će je sigurno pronaći”, kaže Girs i dodaje da „niko ne može više tako lako da sakrije tajne”.
Nenad Radičević
Izvor: www.politika.rs
