Treći svetski rat započeće hakeri?

[Brok]

Hakeri provalili mađarski sistem nabavki za odbranu: Hteli da pored krađe osetljivih podatka stvore pritisak javnosti

19.11.2024.
 
Mađarska vlada potvrdila je da su ne-državni akteri nelegalno pristupili ugovorima agencija za nabavku odbrane zemlje, prema izjavama sa konferencije za štampu održane 14. novembra 2024. godine.

Iako je saopšteno da osetljivi podaci nisu kompromitovani, ugovori su sadržali informacije o stanju kopnenih i vazdušnih kapaciteta Mađarske vojske.

Zvaničnici su najavili da je istraga u toku, potvrđujući da je sajber-napad izvršen od strane stranih ne-državnih aktera, konkretno grupe INC Ransomware, čiji su hakeri zahtevali 5 miliona dolara za deblokiranje podataka, nakon čega su objavili snimke ekrana informacija na dark webu.

Programi modernizacije mađarske vojske

Među najznačajnijim i najskupljim programima mađarske vojske su nabavka 217 borbenih vozila pešadije Lynx KF41 od Rheinmetalla, 16 višenamenskih dvomotornih helikoptera H225M od Airbusa, kao i četiri napredna sistema zemlja-vazduh (NASAMS) od Kongsberga, od kojih je jedan već isporučen pre godinu dana.

Pored ovih vodećih programa, Mađarska planira da kupi i poznate turske bespilotne letelice Bayraktar TB2, za koje proizvođač procenjuje da će cena porasti na 90 miliona dolara po sistemu u narednih deset godina.

Ovi programi deo su inicijative za razvoj Oružanih snaga Mađarske pod nazivom „Zrínyi 2026“.

Iako vlada ne smatra da su kompromitovani podaci „osetljivi“, informacije ipak pružaju uvid u strateške perspektive, finansijske detalje i mogu da nagoveste buduće odbrambene projekte, primetio je Akhil Mittal, menadžer za konsultacije u sajber-bezbednosti kompanije Black Duck.

„Čak i rutinski detalji o nabavkama mogu se povezati kako bi se stvorila sveobuhvatna slika o budućim kapacitetima“, sugerisao je Mittal. „To je vredno kako za finansijske svrhe, tako i za razumevanje strategija odbrane jedne zemlje.“

Primer važnosti zaštite podataka

Jedan dobar primer značaja zaštite podataka jeste ugovor između nemačke kompanije Rheinmetall i Ministarstva odbrane Mađarske. Ovo partnerstvo prevazilazi običnu nabavku oklopnih vozila.

Nakon što je dobila prava na SAR satelitske podatke od finske kompanije ICEYE, kompanija Rheinmetall je osigurala ekskluzivna prava da te podatke dostavlja krajnjim vojnim i vladinim korisnicima u Nemačkoj i Mađarskoj za potrebe operativnog planiranja.

Tako bi podaci koje poseduje Rheinmetall, koja razvija objekte u mađarskom gradu Zalaegersegu, gde će se proizvoditi druga faza Lynx vozila, i u Varpaloti, gde se nalazi fabrika za proizvodnju municije kalibra 155 mm, mogli postati javni, što bi stvorilo ozbiljne probleme za sam ugovor.

„Hakeri su izgleda imali dva glavna cilja: da pribave osetljive podatke i stvore pritisak u javnosti“, smatra dotični Mittal. „Deljenje snimaka ekrana nije imalo za cilj samo dobijanje novca – izgleda da su želeli da osramote vladu i skrenu pažnju na ranjivost.“

Institucije odbrane treba da se proaktivno suoče sa pretnjama, a ne samo da reaguju nakon što se napadi dogode, smatra Mittal, naglašavajući da je neophodna promena u razmišljanju lidera tih institucija. Oni bi trebalo da postave pitanje „kada ćemo biti napadnuti“, a ne „da li ćemo biti napadnuti“.

Kultura stalnog unapređenja sposobnosti zaštite podataka, uključujući korišćenje veštačke inteligencije, rešenje je koje većina stručnjaka vidi kao način da ostanu otporni na sajber napade.

Sa druge strane, gosn. Mittal odaje utisak da bi prihvatio posao ukoliko bi mu bio ponuđen.

Ransomware – vrsta malicioznog softvera (malware) koji hakeri koriste za iznuđivanje novca od žrtava
Podsetimo, Ransomware je inače zlonamerni kod koji sajber kriminalci koriste da ograniče pristup, izmene, unište ili ukradu vaše podatke ili sisteme. Kod otkupa, napadači obično koriste enkripciju (kriptografsku) da vam ograniče pristup vašim podacima.

Zatim nude rešenje – ključ za dešifrovanje u zamenu za neku vrstu plaćanja (otkupninu). Ovo je najčešći alat, zajedno sa phishing-om i drugim taktikama napada, koji se koristi u napadima ransomware-a.

Funkcioniše tako što:

    1. Zaključava ili šifrira podatke na uređajima žrtve, čineći ih nedostupnima.
    2. Traži otkupninu (najčešće u kriptovalutama kao što je Bitcoin) u zamenu za ključ za dešifrovanje podataka ili ponovno omogućavanje pristupa.

Kako ransomware funkcioniše:

    1. Infekcija uređaja:
        ◦ Preko phishing e-mailova (zaraženi linkovi ili privitci).
        ◦ Preko zaraženih web stranica ili preuzetog softvera.
        ◦ Korišćenjem ranjivosti u zastarelim softverima.

    2. Šifrovanje podataka:
        ◦ Ransomware šifrira fajlove na uređaju, mreži ili cloud-u, koristeći napredne algoritme za šifrovanje.
        ◦ Žrtva obično vidi poruku u kojoj se traži otkupnina i navode uputstva za uplatu.

    3. Zahtev za otkupninom:
        ◦ Otkupnina se traži u kriptovalutama zbog anonimnosti transakcija.
        ◦ Napadači često prete da će obrisati podatke ili ih javno objaviti ako otkupnina ne bude plaćena.

Vrste ransomware-a:
    • Locker ransomware: Zaključava ekran uređaja, sprečavajući upotrebu računara, ali fajlovi ostaju netaknuti.
    • Crypto ransomware: Šifrira fajlove i čini ih neupotrebljivima dok se ne plati otkupnina.
    • Double extortion ransomware: Kombinuje šifrovanje i pretnju objavljivanjem osetljivih podataka ako se otkupnina ne plati.

Prevencija protiv ransomware napada:
    • Redovno ažurirajte softver i operativne sisteme.
    • Izbegavajte sumnjive e-mailove i linkove.
    • Koristite antivirusni softver i alate za otkrivanje malware-a.
    • Redovno pravite backup podataka na sigurne lokacije koje nisu povezane na mrežu.
    • Implementirajte politike “cyber higijene” (sigurnosne prakse).

Šta učiniti u slučaju ransomware napada:
    1. Isključite uređaj sa mreže kako biste sprečili širenje napada.
    2. Ne plaćajte otkupninu odmah – plaćanje ne garantuje povratak podataka.
    3. Prijavite incident relevantnim institucijama ili IT stručnjacima za sajber bezbednost.
    4. Proverite dostupne dešifrovače (decryption tools) koje nude sajber-bezbednosne kompanije za poznate ransomware varijante.

Proverite dostupne dešifrovače (decryption tools) koje nude sajber-bezbednosne kompanije za poznate ransomware varijante.
Zaista, Ransomware je ozbiljna pretnja u sajber svetu, posebno za kompanije i organizacije koje imaju dragocene podatke.

Izvor

[Brok]

Ukrajinska Služba bezbednosti: iza sajber napada na ukrajinske registre stoje ruski hakeri

20.12.2024.

Kijev – Ukrajinska Služba bezbednosti (SBU) saopštila je da iza sajber napada na registre Ministarstva pravde Ukrajine stoje hakeri povezani sa Glavnom upravom Generalštaba Oružanih snaga Rusije (GRU).

Na konferenciji za novinare, vršilac dužnosti šefa Odeljenja za sajber bezbednost SBU, Vladimir Karastelov, rekao je da iza napada stoje ruske specijalne službe, „tačnije hakerske grupe koje rade pod okriljem GRU”, preneo je Ukrinform.

Karastelov je naglasio da zbog specifičnosti istrage nisu u mogućnosti da otkriju sve detalje, ali da rade na brzoj sanaciji nastale štete.

Kako je ranije danas objavljeno, državni registri Ukrajine pretrpeli su najveći sajber napad u poslednje vreme, saopštila je potpredsednica Vlade i ministarka za evropske i evroatlantske integracije Ukrajine, Olga Stefanišina. Napad se dogodio juče, kada su ruski hakeri pokušali da poremete rad ključne državne infrastrukture, preneo je Ukrinform.

Zbog napada je privremeno obustavljen rad tih registara, prenosi Tanjug.

Izvor

[Brok]

Počinje svetski rat – za dominaciju u veštačkoj inteligenciji

25.01.2025.

Svetski rat je u toku, borbena dejstava su za sada ograničena na Ukrajinu i Bliski istok ali se u novom multipolarnom svetu koji se rađa vodi prilično surova borba u svim oblastima, pa i u oblasti veštačke inteligencije, kaže za Sputnjik pisac i filozof Filip Grbić povodom najave Donalda Trampa da će uložiti čak 500 milijardi dolara u tu oblast.

Pre nekoliko godina ruski predsednik Vladimir Putin jasno je rekao da će globalna dominacija biti u rukama onog ko kontroliše tehnologiju veštačke inteligencije i očigledno je da se u tu oblast mnogo ulaže, podseća Grbić.

Veštačka inteligencija – oruđe globalne dominacije

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp najavio je ulaganje do 500 milijardi dolara iz privatnog sektora u izgradnju infrastrukture veštačke inteligencije (AI).
Tramp je na konferenciji za novinare u Beloj kući otkrio da kompanije „Open AI“, „Soft Bank“ i „Orakl“ planiraju zajednički projekat pod nazivom „Stargejt“.

„Želimo da zadržimo ovaj projekat u našoj zemlji. Kina je konkurent, drugi su konkurenti. Moramo da izgradimo ovu infrastrukturu“, rekao je Tramp i dodao da će taj projekat omogućiti otvaranje više od 100.000 radnih mesta.

„Za sada nisam čuo da je ijedan subjekt, bilo da je državni ili privatni, uložio više nego što Tramp najavljuje. Drugim rečima, distopijski scenariji po kojima je opasnost od veštačke inteligencije u tome da ona tobože postane samosvesna pa da se okrene protiv ljudi, u stvari je detinjasta, a najveća opasnost kad je reč o tome je deficit demokratskog legitimiteta. Dakle, ko kontroliše tu tehnologiju. I ovde se radi, ni manje ni više nego o planetarnoj dominaciji i o tome da u demokratijama narod nema način da kontroliše oligarhe koji su vlasnici tih tehnologija. Štaviše, može se reći da laik nije u stanju ni da prati šta se po tom pitanju događa, a događaju se dramatične promene, izuzetno brzo, koje je jako teško pratiti,“ objašnjava Grbić.

To će očigledno izazvati i ogromne promene na tržištu rada i načinu na koji se vode hibridni i drugi ratovi u međunarodnim odnosima i „pokidaće tkivo načina na koji su do sada trgovale i poslovale nacije i imale animozitete među sobom“, dodaje Grbić.

Moć tehnološke oligarhije

Međutim, problem je, i tu je opasnost, smatra naš sagovornik, što se ne vidi način na koji će birači moći da kontrolišu upravljanje tim tehnologijama i u tom smislu smo svedoci uspostavljanja jedne nove tehnološke oligarhije koja postaje moćnija od one stare industrijske.

„U tom smislu verujem da će narednih nekoliko godina biti uzbudljive za posmatrače, a za mnoge ljude i bolne. Bićemo svedoci bolnih promena za milione.“

Kineska prednost u AI – Tramp zna kome se obraća

Trebalo bi imati u vidu i retorički aspekt Trampove najave jer on po ulasku u Belu kuću ima potrebu da predstavi da je nasledio nekompetentnu Bajdenovu administraciju koja je nanela štetu SAD u svim oblastima, uključujući i AI, dodaje Grbić.

On nije siguran u to da Kina ima stvarnu prednost u odnosu na SAD kad je reč o razvoju tehnologija AI kako implicira Tramp svojom izjavom, ali ističe da američki predsednik zna šta radi i kome se obraća.

„To su izjave za unutrašnju upotrebu kad kritikuje Ameriku što nije dovoljno ulagala. Izvesno je da je AI specifično i sasvim novo područje borbe u kom će biti vrlo brutalno rivalstvo između antagonizovanih velikih sila. Mislim pre svega na SAD, Kinu i Rusiju ali tu se pojavljuju i drugi igrači kao što su Brazil, Indija, Turska, Južnoafrička Republika i Meksiko možda, tako da ko tu ima prednost nije do kraja jasno. Međutim, ono što jeste jasno, to je da zapadne liberalne demokratije gube svoju višedecenijsku prednost kad je reč o moći i kapitalu u odnosu na Aziju ili na Istočnu Evropu, mislim pre svega na Rusiju.“

Ispostavilo se da taj liberalnodemokratski okvir, kako kaže Grbić, nije najpogodniji za razvoj efikasnog kapitalizma i da postoje drugi, neliberalni okviri koji su efikasniji.

Podilaženje biračima

Kad je reč o Trampovoj najavi otvaranja 100.000 radnih mesta u AI industriji, prema mišljenju sagovornika Sputnjika, očigledno je da time podilazi američkim biračima, pošto je jasno da tamo gde ulazi AI obično se zatvaraju radna mesta.

Razvojem AI i robotizacijom najviše stradaju radna mesta onih koji se u SAD zovu plavim kragnama, odnosno industrijske radničke klase, dodaje Grbić.

„A veštačka inteligencija može u velikoj meri da pogodi sve one urbane poslove, takoreći bele kragne – srednji i niži menadžment. Verujem da bi ta izjava trebalo da zvuči utešno i da umanji strah od tih brzih promena. Samo mi nije jasno gde će tih 100.000 radnih mesta da se stvori, budući da, prema mojim saznanjima, ovi visokotehnološki giganti poput Gugla i Fejsbuka* jedva da zapošljavaju 10.000 ljudi, ako i toliko. Za razliku od automobilske industrije koja zapošljava desetine ako ne i stotine hiljada ljudi. Krupan visokotehnološki kapital koji stvara ogroman profit, srazmerno gledano ne stvara takvo društveno blagostanje i mali broj ljudi je uključen u to“, zaključio je Grbić.

Izvor

[Brok]

Britanski muzej delimično zatvoren zbog napada na IT mrežu

25.01.2025.

London – Britanski muzej danas je delimično zatvoren za posetioce, nakon što je bivši zaposleni informatičar navodno zaključao deo IT mreže muzeja za organizaciju i razmenu podataka, preneo je Bi-Bi-Si.

Muzej je saopštio da je bivši zaposleni ušao u zgradu i pristupio sistemima, pre nego što je uhapšen. To je juče dovelo do zatvaranja nekih galerija muzeja, zajedno sa privremenim izložbama, koje ostaju zatvorene.

U saopštenju se navodi da je kapacitet posetilaca za ovaj vikend ograničen, a da prioritet imaju članovi i oni koji već imaju karte. Portparol Britanskog muzeja je rekao da je informatičar koji je održavao IT sisteme otpušten prošle nedelje, a da je zatim „ušao u muzej i zatvorio” nekoliko sistema, nakon čega ga je policija uhapsila na licu mesta, prenosi Tanjug.

„Naporno radimo na tome da muzej ponovo bude u potpunosti operativan, ali sa žaljenjem obaveštavamo da su naše privremene izložbe danas zatvorene i tako će ostati i tokom vikenda - vlasnici ulaznica su upozoreni i ponuđen im je povraćaj novca”, saopšteno je iz Britanskog muzeja.

Izvor

[Brok]

Mask ispred grupe investitora ponudio Altmanu 97,4 milijarde dolara za OpenAI

11.02.2025.

Grupa investitora na čelu sa američkim milijarderom Ilonom Maskom ponudila je 97,4 milijarde dolara za preuzimanje kontrole nad OpenAI-om, što je, kako prenosi Vol strit džurnal, podstaklo njegovu svađu sa izvršnim direktorom te kompanije Semom Altmanom.

List je objavio da je Maskov advokat Mark Toberov danas predao ponudu upravnom odboru kompanije OpenAI.

Iako je ponuda bila neželjena, mogla bi da ometa Altmanove planove za budućnost OpenAI-a, koji uključuju pretvaranje u profitabilnu kompaniju i ulaganje do 500 milijardi dolara na infrastrukturu za podršku veštačkoj inteligenciji kroz „Stargate”, zajedničko preduzeće u kojem Altman ima udeo, prenosi Foks njuz.

Mask je ranije pomogao u pokretanju OpenAI, čiji je Altman sada izvršni direktor, ali više nema nikakve veze sa kompanijom.

„Ne, hvala, ali možemo kupiti Tviter za 9,74 milijarde dolara ako želite”, odgovorio je Altman na platformi X.

Mask mu je ubrzo uzvratio napisavši „prevarant”.

„Nikad nije dosadno na Iksu”, dodao je.

Mask je bio suosnivač OpenAI-a, ali je prekinuo veze sa kompanijom 2018. godine, nakon što nije uspeo da ubedi njene druge lidere da ga postave na čelo profitnog OpenAI entiteta ili spoje kompaniju sa Teslom.

Mask i Altman se bore na sudu oko budućeg pravca OpenAI.

I Mask i Altman su pokrenuli OpenAI kao dobrotvornu organizaciju 2015.

Kada je Mask otišao, Altman je postao izvršni direktor i kompanija je osnovala profitnu podružnicu da prikupi novac od investitora i Majkrosofta.

Sada Altman želi da svoju podružnicu pretvori u tradicionalnu kompaniju, navodi list.

Prošlog meseca, američki predsednik Donald Tramp najavio je ogroman infrastrukturni projekat vredan 500 milijardi dolara pod nazivom ''Zvezdana kapija''.

Glavna imena, uključujući Softbank, OpenAI i Orakl, planiraju da udruže snage za izgradnju centara podataka u SAD za dalji razvoj AI.

Izvor

[Brok]

Šta ako teroristi zloupotrebe veštačku inteligenciju

Bivši izvršni direktor Gugla Erik Šmit izrazio je zabrinutost da bi veštačku inteligenciju mogli da koriste teroristi i „odmetnički režimi” kako bi povredili nevine ljude, te je pozvao vlade na nadzor nad privatnim tehnološkim kompanijama.

„Moj stvaran strah nije onaj koji spominje većina ljudi kada govori o veštačkoj inteligenciji (AI) ja govorim o ekstremnom riziku”, rekao je on za Bi-Bi-Si, spomenuvši Severnu Koreju, Iran i Rusiju kao zemlje koje bi mogle da zloupotrebe tehnologiju za stvaranje biološkog oružja.

On je na visokim položajima u Guglu bio od 2001. do 2017. godine.

On je pozvao na državni nadzor nad privatnim tehnološkim kompanijama koje razvijaju AI modele, ali je upozorio da bi prekomerna regulacija mogla ugušiti inovacije.Šmit je dodao da je saglasan sa američkim kontrolama izvoza moćnih mikročipova koji pokreću najnaprednije sisteme veštačke inteligencije.

Pre nego što je otišao sa funkcije, bivši američki predsednik Džozef Bajden ograničio je izvoz mikročipova na 18 zemalja, kako bi usporio napredak protivnika u istraživanju veštačke inteligencije.

Odluku bi ipak mogao da poništi novi predsednik Donald Tramp.

„Razmislite o Severnoj Koreji, Iranu ili čak Rusiji, koji imaju neki zli cilj. Ova tehnologija je dovoljno brza da bi je mogli zloupotrebiti i naneti pravu štetu”, rekao je Šmit.

Izvor

[Brok]

Zaharova: Zapad podržava sajber zločine protiv Rusije

10.04.2025.

Zapad pruža punu podršku za sajber zločine protiv Rusije navodnoj dobrovoljačkoj „ukrajinskoj IT vojsci”, koja obuhvata oko 130 hakerskih grupa i od 100.000 do 400.000 članova, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

"U više navrata smo govorili i nastavljamo da govorimo o učešću zapadnih obaveštajnih službi u hibridnom ratu protiv Rusije. Nije tajna da se u doktrinarnim dokumentima SAD i njenih saveznika, naša zemlja smatra jednom od glavnih pretnji u informacionom prostoru", rekla je Zaharova.

Kako je istakla, zadatak "strateškog obuzdavanja" Rusije je otvoreno postavljen, te se može sa sigurnošću reći da se od početka Specijalne vojne operacije govori o "potpunoj antiruskoj kampanji koja koristi informaciono-komunikacione tehnologije u vojne i političke svrhe".

"Ukrajina je efektivno postala odskočna daska za izvođenje širokog spektra operacija protiv Rusije u sajber prostoru. Čitava jedinica obaveštajnih službi i vojnih resora NATO-a stalno je stacionirana u Kijevu i Lavovu", ukazala je.

Prema njenim rečima, oni koordinišu akcije režima Vladimira Zelenskog u digitalnom okruženju, pa tako od 2010, NATO aktivno reformiše ukrajinske sajber snage kroz specijalizovani fond pod nazivom "NATO Trust Fund Ukraine".

"Pre tri godine, administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena poslala je osoblje Pentagona u Ukrajinu da se bavi pitanjima sajber komande, a takođe je poslala svoje kolege iz američke Agencije za nacionalnu bezbednost, koji su bili odgovorni za upravljanje operacijama u računarskim mrežama. Njihovi zadaci su i interakcija sa ukrajinskim oružanim snagama u cilju organizovanja kompjuterskih napada na ruske resurse", navela je.

Značajno je, nastavila je Zaharova, da Zapad ne samo da ne osuđuje, već, naprotiv, podstiče takve zlonamerne radnje, pa je tako u 2023. godini broj hakerskih napada na rusku infrastrukturu premašio 200.000.

"Za izvođenje napada koriste se i lažni kol centri. Tako funkcioniše 'poredak zasnovan na pravilima', koji promovišu Zapad i SAD. Ovakav pristup omogućava zapadnjacima da sprovode sve radnje koje smatraju neophodnim u globalnom informacionom prostoru, da proizvoljno određuju i primenjuju mere uticaja na njih i ne vide ko je zaista kriv", zaključila je, prenosi RT Balkan.

Izvor

[Brok]

Mediji: hakeri povezani s Rusijom pokrenuli novu kampanju napada na evropske diplomate

16.04.2025.

Vašington – Grupa hakera povezana sa Rusijom, prenose danas američki mediji, pokrenula je novu kampanju napada čije mete su evropske diplomate, otkrio je najnoviji izveštaj firme za sajber bezbednost Check Point Research.

Hakerska grupa APT29 lažno se predstavljajući kao ministarstvo spoljnih poslova neke velike zemlje EU šalje pozive evropskim diplomatama na lažne svečane događaje sa degustacijama vina, prenosi Foks njuz.

Takvim pozivima hakeri navedu žrtvu napada da klikne na veb link koji vodi do aktiviranja malvera pod nazivom GRAPELOADER.

"Ova hakerska kampanja je fokusirana na evropska diplomatska predstavništva, uključujući i ambasade vanevropskih zemalja koje su locirane u Evropi", navela je firma za sajber bezbednost.

Firma Check Point Research dodala je da su ovi hakerski napadi počeli u januaru.

Kako su saopštili, grupa APT29 je poznata po napadima na eminentne organizacije, uključujući vladine agencije i "think tank" organizacije.

Američka agencija za sajber bezbednost saopštila je prošle godine da je APT29 hakerska grupa za sajber špijunažu, koja je gotovo sigurno povezana sa odeljenjem SVR ruske obaveštajne službe, prenosi Tanjug.

Izvor
APT29

APT29 je grupa pretnji koja se pripisuje Ruskoj spoljnoj obaveštajnoj službi (SVR).

Deluju najmanje od 2008. godine, često ciljajući na vladine mreže u Evropi i zemljama članicama NATO-a, istraživačke institute i trustove mozgova. APT29 je navodno kompromitovao Demokratski nacionalni komitet počevši od leta 2015.

U aprilu 2021. vlade SAD i Velike Britanije pripisali su kompromis SolarVinds SVR-u;  javne izjave uključivale su citiranje APT29 , Cozi Bear i The Dukes. Industrijsko izveštavanje je takođe pominjalo aktere uključene u ovu kampanju kao UNC2452, NOBELIUM, StellarParticle, Dark Halo i SolarStorm.