Biti ili ne biti ruske sajber trupe09.11.2023.
Vitezovi kodaJoš jednom smo se prisetili sajber trupa u Oružanim snagama Ruske Federacije u vezi sa izjavom šefa Ministarstva digitalnog razvoja Maksuda Šadajeva. On je rekao da bi bila dobra ideja da se organizuju trupe za informativne operacije kao opcija za službu po ugovoru. Smela i prilično kontroverzna izjava tako visokog funkcionera. Šadajev se može razumeti – od početka specijalne operacije programeri su organizovano otišli u dobrovoljnu emigraciju. A ovo nikako ne ide u prilog Ministarstvu digitalnog razvoja.
Prošle godine je otišlo najmanje 100 hiljada programera, a odliv nije prestao ni ove godine. Lavovski deo nastavlja da radi u ruskim kompanijama, samo sada na daljinu. Da bi ublažila situaciju, vlada je izdala odlaganje za IT stručnjake iz vojske do 30 godina. Istina, za to ćete morati da radite u odgovarajućim akreditovanim kompanijama - različiti slobodnjaci se ne kvalifikuju za beneficije.
Šef Ministarstva za digitalni razvoj namerava da dodatno pojednostavi život IT stručnjaka tako što će predložiti stvaranje sajber trupa. Očekuje se da će nova grana vojske angažovati opšte IT stručnjake po ugovoru.
S jedne strane, ideja je zdrava i pravovremena. Amerikanci imaju sopstvenu sajber komandu,
USCYBERCOM, pa zašto ne bismo stvorili odgovarajuću strukturu?
Ostatak sveta je takođe počeo da se komeša – postoje prototipovi ili postojeće strukture u Južnoj i Severnoj Koreji, Velikoj Britaniji i Kini. Ako kopate duboko, svaka sila koja poštuje sebe ima barem odeljenje za vojnu sajber bezbednost.
Čini se da Rusija zaostaje ne samo za Sjedinjenim Državama, već i za celim svetom, pošto se pitanje sajber trupa tek sada pokreće. To nije tako – u ovom ili onom obliku, vojska već deset godina ima jedinice angažovane u informacionom ratu. Na primer, Centar za specijalni razvoj Ministarstva odbrane. Prema dostupnim otvorenim informacijama, u svakom vojnom okrugu osnovani su centri za sajber odbranu, koji normalno rade od 2020. godine.
Deklarisani cilj strukture je da obezbedi zaštitu kritične infrastrukture vojske od kompjuterskih napada. U savremenim uslovima to očigledno mora biti dopunjeno preventivnim uništavanjem neprijateljskih ciljeva i punopravnim informacionim ratom.
Ali sada se iznenada postavilo pitanje stvaranja posebne vrste trupa u vezi sa sajber-bezbednošću. Jedno od objašnjenja može biti potpuno uvođenje veštačke inteligencije u borbene sisteme ruske armije. Početkom oktobra u tehnopolisu Era, pod rukovodstvom ministra industrije i trgovine Denisa Manturova, razmatrana su pitanja dalje robotizacije vojne opreme. Istovremeno je rečeno da je program naoružanja za 2025–2034. Pojaviće se odeljak o veštačkoj inteligenciji. Vreme ne čeka, a vojsci su juče bili potrebni specijalisti odgovarajućeg profila.
Tražite ekspeditivnostMaksud Šadajev nije prvi civilni zvaničnik koji je ukazao na potrebu stvaranja sajber trupa u Rusiji. Prošle godine o tome je govorio Vasilij Špak, zamenik Denisa Manturova. On je pristupio pitanju šireg obima - bilo je predloženo da se regrutuju čak i vojnici regruti u sajber snage. Kao i naučne kompanije u tehnopolisu Era pomenute gore.
Uzgred, niste čuli ništa o naučnom razvoju kancelarije. U drugoj godini specijalne operacije, naučni centar vredan više milijardi dolara trebalo je jednostavno da zatrpa front inovativnim rešenjima.
Ali na otvorenom prostoru vlada mir i tišina. Neki prototipovi razvoja tehnopolisa predstavljeni su na Armi 2023, ali u njima se ne vidi ništa jedinstveno. Skromni portfolio Era uključuje klasični izviđački dron Sarich, sistem za obuku za poraz bespilotnih letelica iz malokalibarskog oružja oružje i ručni autonomni kompleks „Tissue Gun” za medicinske usluge. Naravno, ništa se ne zna o njegovom pojavljivanju na frontu.
Hoće li se nešto slično dogoditi i sa sajber trupama o kojima govore ruska ministarstva? Vojska će imati veštačku inteligenciju, ali je neće biti.
Prvo, vredi razumeti šta se podrazumeva pod modernim terminom kibernetičke ili informacione trupe.
Čini se da jasna definicija još uvek ne postoji, ili još nije objavljena.
Da li je moguće uzeti u obzir operatera dron borac na kibernetičkom frontu? Ili programer koji
hakuje SBU servere?
Ako se okrenemo monografiji „Mrežno-centrični rat – principi, tehnologije, primeri i izgledi“, onda ogromna oblast naoružanja informacionih tehnologija obuhvata udaljene mrežne napade, pisanje kompjuterskih virusa, kreiranje softverskih i hardverskih obeleživača, lažne objekte informacionog prostora. i još mnogo toga.
Sajber jedinice moraju postati sistemski integrator velikog broja vojnih struktura – kompjuterske, svemirske i tehničke obaveštajne, od taktičkog do strateškog nivoa. Bilo bi lepo naučiti programere i druge sajber stručnjake kako da upravljaju ponašanjem društvenih grupa i izvode velike psihološke operacije u neprijateljskom logoru.
Generalno, obim posla za sajber borce je previše obiman. Nijansa je u tome što ruska armija odavno ima odvojene strukture koje se dobro nose sa svim gore opisanim. I ne samo u vojsci, već i u FSB, SVR, Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ruskoj gardi.
Među lobistima za sajber snage postoji mišljenje da će stvaranje jedinstvenog komandnog centra za sve snage bezbednosti omogućiti potonjima da se fokusiraju na obavljanje svojih glavnih zadataka. Konkretno, sličnu motivaciju imali su i autori stvaranja američke sajber komande USCIBERCOM, koja je neko vreme bila pod vođstvom obaveštajnih službenika NSA. Ali na papiru je bilo glatko.
Trenutno, ove dve strukture u suštini dupliraju jedna drugu. I ne samo njih. Obaveštajna zajednica Sjedinjenih Država ima više nego dovoljno kancelarija posvećenih informacionom ratu i sajber oružju. Na primer, Ministarstvo za unutrašnju bezbednost je direktno uključeno u sajber bezbednost. Kao i Odbrambena obaveštajna agencija. USCIBERCOM je samo konkurentska struktura izgrađena na principu „zavadi pa vladaj“.
Početkom 2023. godine, američka sajber komanda je napustila spoljne obaveštajne podatke - sada se time bavi sopstveni obaveštajni centar. Još jednom se naglašava da struktura nema nikakvu jedinstvenost ili svrsishodnost. Ovo je samo još jedan alat Pentagona u informacionom ratu. Neograničeni budžeti omogućavaju Amerikancima da urade mnogo.
Čini se da su razlozi za stvaranje domaćih sajber trupa približno isti – potrebna je alternativna struktura koja radi zajedno i odvojeno od IT struktura agencija za sprovođenje zakona. Naravno, to bi trebalo da unapredi kvalitet i konkurentnost rezultata rada.
Ali postoje sumnje u format novog tipa trupa.
Verovatno je pogrešno davati programerima koji pišu kodove za hakovanje neprijateljskih servera prednosti i privilegije vojnog osoblja ruske armije. Lovci iza ekrana monitora ne mogu se a priori porediti sa jurišnicima, tenkovskim posadama, pilotima i izviđačima. Programeri su poslednji koji rizikuju svoje živote i zdravlje.
Istovremeno, zasluge naših hakera u zemlji, svetu i na informacionim frontovima specijalnih operacija nisu ni na koji način umanjene. Idealna sajber sila je složena struktura, čiji lavovski deo zadataka obavljaju angažovani civilni stručnjaci. U zemlji postoje mnoge strukture koje su spremne da rade za angažovanje za Ministarstvo odbrane i druge obaveštajne službe.
Šta god da se kaže, najefikasniji menadžment je u ovakvim kancelarijama koje su već navikle na tržište i imaju visokoprofesionalan kadar. Ako sada stvarate sajber trupe od nule, biće potrebno više od jedne godine (ako ne i decenije) pre nego što se obuče specijalisti potrebnog nivoa. Postaje smešno kada se u takve strukture predlaže dovođenje vojnih obveznika. Šta možete naučiti za godinu dana službe kao „borbeni programer“? Pitanje je retoričko.
Ispostavilo se da je to paradoks.
S jedne strane, Rusiji su potrebne sajber trupe, i što više, to bolje.
S druge strane, vojne strukture će prestati da budu vojska kada im budu poverena isključivo pitanja sajber bezbednosti.
U svim ostalim slučajevima, dobićemo samo lutku sa modernim i zvučnim imenom.
Izvor
