17. maj

[Brok]

1395. Poginuo je Kraljević Marko, najstariji sin i naslednik kralja Vukašina, najpopularnija ličnost srpskih narodnih pesama. Prema nepouzdanim podacima, poginuo je kao turski vazal u borbi protiv vlaškog vojvode Mirče na Rovinama. U narodnim pesmama idealizovan je kao uzor junaštva i kao zaštitnik sirotinje od zuluma i nasilja.

1838. Umro je francuski sveštenik i političar Moris de Taljeran Perigor, jedan od najveštijih diplomata u istoriji. Zahvaljujući njegovoj veštini Francuska je, mada poražena strana, na Bečkom kongresu (1814-15) uspela da zadrži granice iz 1792.

1900. Rođen je iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini. U Iran se vratio iz izbeglištva 1979. nakon što je u "islamskoj revoluciji" zbačen šah Reza Pahlavi, uspostavio teokratsku diktaturu i vladao Iranom do smrti 1989.

1917. U Nici je umro srpski vojvoda Radomir Putnik, proslavljeni vojskovođa u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu. Rukovodio je povlačenjem srpske vojske 1915. i uspeo da osujeti namere nemačke Vrhovne komande da je opkoli i uništi.

1939. Švedska, Norveška i Finska odbile su Hitlerov predlog da potpišu pakt o nenapadanju. Pakt su potpisale Danska, Estonija i Litvanija.

1940. Trupe nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu ušle su u Brisel.

1946. Premijer Rumunije u vreme Drugog svetskog rata Mitri Antonesku osuđen je na smrt i streljan zbog saradnje s nemačkim nacistima.

1973. Specijalni komitet američkog Senata počeo je istragu o aferi Votergejt u kojoj su pristalice republikanske stranke bile optužene da su pred predsedničke izbore 1972. radi špijunaže provalile u sedište Demokratske stranke. Administracija tadašnjeg predsednika SAD Ričarda Niksona optužena je da ometa istragu, pa je pokrenut postupak za opoziv predsednika. Nikson je u avgustu 1974. dao ostavku, a predsednički položaj preuzeo je dotadašnji potpredsednik Džerald Ford.

1974. U tri eksplozije automobila-bombi u centru Dablina 32 osobe su poginule, a više stotina je ranjeno.

1987. Irački ratni avion "F-I Miraž" ispalio je dve "egzoset" rakete na američki vojni brod "Stark" koji je patrolirao Zalivom. Poginulo je 37, a ranjena su 62 mornara.

1997. Loran Kabila je sa svojim trupama ušao u Kinšasu, preuzeo vlast u Zairu i promenio naziv države u Demokratska Republika Kongo. Kabila je ubijen u pokušaju državnog udara u januaru 2001, a vlast je preuzeo njegov sin Žozef.

1998. Pripadnici separatističkog pokreta "Tamilskih tigrova" ubili su Sarodžinija Jogesvarana, gradonačelnika Džafne, grada na severu Šri Lanke.

[JASON]

На данашњи дан пре деведесет шест година, умро је у Ници (Француска) први српски војвода Радомир Путник,  учесник свих ратова за слободу Србије од 1876. до 1916. године. Подсетимо се овом приликом његове већ заборављене реченице:
-Не прихватам капитулацију ни у најтежим условима - основни је постулат нашег Устава.
Разлог мог спомињања Војводе овде је тај што је под његовом командом ратовало и живот изгубило много мојих рођака, али оно мало преживелих ипак је са одушевљењем причало о старом Војводи, Солуну, Кајмакчалану и другим биткама кроз које су прошли.
Било је, дакле, како је било и шта је било, али изгледа да велике вајде од тога није било, већ напротив, па се понекад запитам: може ли се од учитељице живота потражити одговор и евентуални спас и излаз из, модерним речником речено, садашње ситуације?

[kumbor]

Врло су ретки случајеви из историје да се нешто што се догодило једном друштву , једној држави, никада раније није догодило ником другом! Скоро увек постоје релативно упоредиви случајеви. Casus specialis, специјални случај, врло је редак. Србија није такав специјални случај. Ово што се данас догађа са Србијом само је један случај од многих у историји. Политичари увек могу тумачити како им одговара, у томе и јесте суштина политике. "Државни разлог", оно што смо мислили да се мора повиновати јасним нормама међународног права и данас односи превагу. Очито је свет заслужио нову кланицу, јер "сила тријумфује" без обзира на право. Утолико горе по право. Паметни људи уче се на туђим, будала на својим грешкама, а данашњи свет - ни на својим, ни на туђим. Погледајмо ову кризу, нико, ама баш нико, не усуђује се да каже да је криза системска и суштинска, те да је не могу решити банкарски мајстори, Ангеле, ченгеле, менгеле, Бараке Хусеини и слични пајаци. Свет је претешко болестан, пре свега морално, и нема излаза док се то не призна самима себи. Ускоро ће многима горети градови, дубоко се надам да неће наши. А и ми смо "мустре бечке". За много шта смо сами криви што нам се догодило. Извргли смо се, попростачили, постали нерадници, неверници, пљујемо на све и свакога, највише на Бога, а нађе се и понеки повелик злочинац међу нама самима.