Automatske puške i puškomitraljezi 7,62 mm M70 i M72

[vodnik policije]

I ja bih voleo da znam zašto cev na AP M 70 nije hromirana iznutra. To bi joj višestruko produžilo vek trajanja. Do sada sam sreo po nekoliko mitraljeza M 84 i pištolja CZ 99 na kojima je cev bila nagrižena više od 10%. Češće se sretne naduvana cev kod CZ-a 99. Jednom sam naleteo na cev mitraljeza M86 A kod koje su polja iza prelaznog konusa bila nestala u dužini oko 2 cm, i taj deo je bio zarđao, dok je ostatak vodišta zrna bio dobar. To je inače redovna pojava kod mitraljeza 12,7 mm koji su ispalili ko zna koliko hiljada metaka. Cev se jednostavno troši. Sve ostale hromirane cevi su bile ko ogledalo, a dosta sam ih pregledao.  Dobro osnovno održavanje dosta produžava vek trajanja, ali cev i tada solidno propada zbog municije koju koristimo. Naime metak M 67 ima Berdan živinu kapslu koja sadrži kvarcni pesak u sebi, i to jede cev. Amerikanci su još u drugom sv. ratu koristili sinoxid nerđajuću Boxer kapslu. Inače cevi lovačkih pušaka su dosta često hromirane iznutra. Sve ruske i zastavine su hromirane kao i deo čeških. Na njima cev nikad ne propadne, dok polirane cevi obično budu nagrižene, što govori o običajima naših ljudi.

[micha]

   Ko kaže da se cevi na našim AP ne hromiraju? Još kako se hromiraju kada se proceni da je nagriženost cevi preko 50% ili znatno povećan kalibar. Takve puške se šalju na generalni remont gde se menjaju delovi koji su više podložni zamoru materijala ( opruge, čivije , osigurači ) ili su neispravni. Cev se iznutra hromira da bi se vratila na osnovni kalibar, a svi metalni delovi se posle pripreme bruniraju ili u novije vreme premazuju specijalnom farbom koja ima efekat bruniranja. Nakon zamene drvenih delova novim, dodaju se novi RAP-ovi i remnici, puške se sklapaju i pakuju u sanduke. Nakon toga su spremne za prodaju onome kome treba ili ko ponudi više. Praktično u trupi se koriste nove puške jeftine izrade koje će vojnik 3-4 puta na dan čistiti, izvoditi obuku s njom, gađati iz nje i maksimalno je maltretirati. Kada u većoj meri izanđa i izgubi svoj sjaj ili se pokvari, vojnik dobija drugu ganc novu isto tako jeftine izrade dok se stara regeneriše i sa tvrdo hromiranom cevi prodaje kao nova. Na taj način vojska uvek ima nove ispravne puške, a namenska industrija uvek ima posla i svi srećni i zadovoljni.

[vodnik policije]

Prvi put čujem za tako nešto. Na AP se ne kvare čivije, opruge i osigurači. Cev koja je namenjena da se hromira nije ista kao cev koja se ne hromira iznutra. Kada se cev koja nije namenjena da se hromira, naknadno hromira , iz nje više ne može ništa da se pogodi. Ako se to zaista radi, to je još jedna od naših prevara.

[ssekir75]

od nas me nista ne cudi, a trgovina oruzjem je vrlo unosan posao. medjutim, to bi dosad isplivalo odavno. tako znam da su englezi kupovali nase granate (valjda bese za 155mm) stavljali svoje oznake i prodavali kao svoje. e onda su nasi to isto uradili, ali sa bugarskim granatama, pa prodavali nekim nesvrstanim. itd.

no da se vratimo na pusku. ne razumem logiku. najosteljiviji deo puske je cev. ako je ona ljudski zasticena, prakticno nema sta drugo da se pokvari sto se ne bi moglo remontovati u jedinici. tako bi se troskovi upotrebe smanjili dosta. medjutim, onda ce zastava da bude na gubitku, tako da je mozda neko otuda "izlobirao" pusku bez hromirane cevi. inace rocnom vojniku je manje vise svejedno kakva mu je puska. gleda da je se sto pre otarasi.

[Titan]

Па зар сада немамо професионалну војску? Каквом "рочном" војнику онда, сада је све "про"!
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ssekir75]

puska je radjena za rocnu vojsku kad je radjena. na to sam mislio

[dzumba]

Нарвано да би боље било да је хромирана  цев. Али, неко је некада одлучио да буде овако. У сваком случају цена нове пушке , фабричка цена, једва да прелази 200, можда максимално 250 евра. Друго, ВС има довољно залиха (због самњења војске) да се нове М-70 и не праве за ВС. Дакле, нема потребе их хромирати. Могуће је да се ради за извоз , приликом ремонта, али лично не верујем, пре свега због цене  свега тога.

[Љуба]

Да се подсетимо.
Та цев, није обична цев. Посебним техолошким поступком цев је заштићена, како рече директор производње (тамо неке `80-те) цементирана.
Значи није то обична шупља челична цев, по систему колико траје да траје.

Из једне пушке са испуцава око 5.000 метака (и више). Није било накнадне нагрижености, једино што би се калибар повећавао до 7,64мм те није више била за спортско стрељаштво.

Љуба

[trpe grozni]

Ljudi bre, inhromiranje se radi, samo ako je cev obradjena (udubljena) sa elektrohemiskom erozijom, kada se zbog velikog napona pri erodiranju cevi, stvara velika temperatura na maloj povrsini, i tada se sama struktura metala cevi menja. Zbog toga je potrebno da se stavi zastitni sloj (u ovom slucaju hrom) da se ne bi pojavila korozija.
Kod kovanja sa trnom (kao sto je Zastava radila cevi za M-70/72) ili brusenjem cevi (znatno sporiji i skuplji proces koji se skoro nigde vise ne radi) nema potrebe za takvom zastitom.
Samo ingromiranje se radi tako sto se unutrasnjost cevi napuni prahom fero-hroma i izlozi se na visoke temperature, tako da se povrsina koja je u dodiru sa fero-hromom obogati sa hromom. Postoji i primenjuje se slican proces i uz pomoc tecnosti bogatoj sa hromom i pustanjem elektricne energije kroz tu tecnost.

Kao zakljucak, tacno je da inhromiranje stvara spoljasnji zastitni sloj, ali isto tako stvara i cev sa dve vrste metala, jeda bogatija hromom, druga siromasnija, a zvi znamo da takva struktura metala nije dovoljo dobra.

Fino poliranje cevi kod Zastave je sasvim dovoljno da uz redovno i pravilno odrzavanje sacuva cev od ostecenja nastala korozijom.

[1199]

Razlog zasto se tvrdo kromirana cjev moze smatrati losijom se moze nacio u - elektrolizi! 
Priroda je cudna "zverka" ...

Poslje ove digresije moram dodati da bas i nisam istog misljenja kao kolega @TrpeGrozni. Osobno smatram tvrdo kromirane cjevi bolje, pa makar iz razloga da cijevi sporije propadaju pod "otezanim uslovima exploatacije" (citaj: kad sam lijen da cjev cistim kako treba).

O cementiranju celika (hvala @ Ljubasav) malo i ovdje: http://hr.wikipedia.org/wiki/Cementiranje_%C4%8Delika (znam, znam - wiki , ali vrijedi pogledati)

[Љуба]

.......................

O cementiranju celika (hvala @ Ljubasav) malo i ovdje: http://hr.wikipedia.org/wiki/Cementiranje_%C4%8Delika (znam, znam - wiki , ali vrijedi pogledati)

Ја то нисам видео, али ми је кроз сећање прошао тај израз "Cementiranje čelika".

Наиме, "ми" смо добили прву серију М.70
Након неколико месеци, сав брунир је спао са цеви и сандука.

На Криволаку, када је испитиван БВП "Видра" дошао је и ген.директор "Застава оружје" и видео те пушке, па је, нама младима, саопштио, да је послао налог за замену тих пушака и да ће ускоро стићи нове, које ће имати "цементиране цеви".
Ово се за око месец дана и реализовало.
Беше то одавно, али ето сетих се.

Љуба

[micha]

   Bruniranje je vrsta antikorozivne zaštite koja se na površinu metala nanosi hemijskim postupkom. Može biti toplo ili hladno gde se prethodno odmašćeni predmeti premazuju, najčešće lanenim uljem ili emulzijom za bruniranje i izlažu temperaturi do 400 C desetak minuta dok se ne stvori tamno plava, gotovo crna glazura na površini tretiranog predmeta. To je toplo a hladno bruniranje se vrši premazivanjem specijalne hemikalije na prethodno odmašćen predmet bez zagrevanja, poput farbe. Ovako zaštićena površina metala se relativno jeftino a veoma efikasno štiti od korozije bilo usled atmosferskih padavina , bilo od masnoće i vlage usled dodirivanja golim rukama. Ovakvu zaštitu ne odlikuje velika mehanička otpornost te se koristi samo na mestima gde se ne javljaju visoke temperature i trenje. Delimično oštećen ili izlizan brunir se može popraviti jednostavno, u radioničkim uslovima.
   Tvrdo hromiranje je postupak kojim se, isključivo elektrolizom, nanosi deblji sloj hroma (Cr do 1 mm ) na čeličnu površinu. Nanešeni sloj odlikuje veoma malo trenje i velika tvrdoća. Sloj je gladak poput ogledala, može se dodatno mašinski obrađivati ukoliko ima potrebe i trpi temperature do 600 C. Zbog ovih osobina se primenjuje za antikorozionu zaštitu hidrauličnih klipova, osovina, ležajeva i unutrašnjosti cevi oružja, odnosno svugde gde ima potrebe za glatkom tvrdom površinom otpornom na visoke temperature, trenje, pritisak, agresivne supstance i vlagu.
   Cementiranje je termička obrada metala kojom se dodaje ugljenik čeliku radi postizanja velike tvrdoće površine uz zadržavanja žilavosti jezgra. Ovaj postupak se vrši u železari ili metalurškoj radionici (kovačnici) nakon mašinske obrade. Sam izraz cementiranje je nastao neveštim prevodom engleskog izraza ,,Case Hardening'' koji znači otvrdnjavanje u zatvorenoj kutiji, zacementiranoj. U ovom slučaju može se vršiti na novoj ili na rashodovanoj cevi uz isti rezultat na kraju.


   U principu, radi se o dva različita postupka. Jedno je antikorozivna zaštita a drugo je termička obrada ( hromiranje i cementiranje) i ne treba ih mešati. Cementirane puščane cevi imaju tvrdoću površine istu kao i tvrdo hromirane cevi, ali su zato daleko osetljivije na koroziju usled dejstva barutnih gasova ili vlage, pa se moraju mnogo češće održavati da ne bi korodirale. Sa druge strane, tvrdo hromirana cev izrađena od kineskog đubreta od čelika dobijenog pretapanjem limenih medvedića na navijanje, ne korodira iznutra i dozvoljava drastično habanje cevi pošto je hromirani sloj debeo i do 1 mm sa svake strane zida. Pa tako albanska kineskinja, iako se sjaji iznutra kao na periodičnom pregledu, umesto 7,62mm ima ladnih 8,62mm (kada bi postojao toliki kalibarnik da se izmeri ) i ne može na 50 metara da probuši zadnji vezni lim od stojadina ! Prava stvar bi bila tvrdo hromiranje cementirane cevi i onda bi bila baš kao originalni AK-47. E, ali do takve ne može doći običan smrtnik u trupi.

[dzumba]

Ајде да питам, када сте већ почели о хромирању и брунирању. Имам ловачку пушку на бази карабина М-48 (поставио сам њене слике у теми о тој пушци), али није ремонтована М-48, већ потпуно нова пушка рађена у "Заставу" за потребе "Маузера" (има све ознаке фирме "Маузер" на себи). На тој пушци брунир није као на овим "обичним". Делује врло солидно, сјаји се и заиста се пресијава "на плаво". Онако на око делује као емјал. Какав је то брунир? Чуо сам за неки "плави брунир". Да није то то?

[vodnik policije]

Na moju žalost poznajem samo postupak toplog bruniranja. Napravi se rastvor kaustične sode, natrijum nitrata, natrijum nitrita i vode, i to se kuva na oko 130 stepeni. Hladno bruniranje nikad nisam video. To je neki elektrolitički proces, gde su delovi više dana potopljeni u kadu, i stalno se poliraju metalnom četkom. To se primenjuje na cevima lovačkih pušaka, zato što toplo bruniranje nagriza kalaj, pa se dešava da otpadne prut, ili da se dobiju umesto jedne dvocevke dve jednocevke. Pretpostavljam da Zastava koristi navedeno toplo bruniranje. To sam zaključio po tome, što sam viđao cevi Zastavinih lovačkih pušaka, kao i AP M 21 BS iz kojih izlazi masna soda. Soda se osuši, i metal na tom mestu zarđa. To se dešava zato što delovi posle bruniranja nisu dobro isprani vrelom vodom.
Kada se metal ošmirgla sitnom šmirglom pa zatim ispolira na tocilu krpom i polir pastom, dobija se crno plavkasta boja.

[micha]

   Boja brunira zavisi od hemikalija koje se koriste i njihovom odnosu, kao i od dužine i temperature na kojoj se vrši. Što će reći od recepture. Plavkasti brunir koji se presijava se najjednostavnije dobija potapanjem predmeta u čisto laneno ( ili mineralno motorno ulje ) i zagrevanjem na običnom propan-butan gorioniku. Ovakva boja brunira je karakteristična za Wehrmacht oružje iz II sv. rata, i može se zapaziti na dobro očuvanim primercima automata MP 40 ili pištolja Luger P 08 Parabellum. Sa druge strane, amerikanci su brunirali svoje automate iz istog perioda Thompson u brunir sjajne tamno smeđe boje koji je dosta postojan, čak i dan danas. Sovjetsko naoružanje se brunira u mat crno, poput našeg.
   Hladno bruniranje se vrši nanošenjem smese pomoću kompresora ili četke i njegovim zagrevanjem do određene temp. Na ovaj način se brunira novo naoružanje u Zastavi i nakon remonta. Brunir je sjajne, tamno crne boje i veoma postojan, oružje tretirano na ovaj način deluje kao da je plastificirano. Može se naročito uočiti na NSV-ima domaće proizvodnje gde se pod prstom može osetiti njegova debljina na površini cevi blizu ležišta metka gde se završava brunir.