- Mislim da je ovo tema kroja traži širi i detaljniji pristup.
- Kod početnog konstruisaja modenog borbenog aviona, prvo se polazi od primarne funkcije koju isti treba da izvršava, neizbežne
AEORDINAMIKE i najnojnovijih svetskih rešenja, prilagođavanju adekvatne pogonske grupe datim parametrima budućeg avona i opciji nošenja naoružanja, koja i te kako utiče na manevarbilnost.
- U samom centru važnosti manevarbilnosti je
AERODININIKA i
MODERNA POGONSKA GRUPA, danas uglavnom modularne izgradnje sa velikim učešćem kompozita i keramičkih obloga a sa vektorisanim - TVC potiskom na manevarbilnosti se dobilo znatno više.
- Odličan balans između modernog aeroprofila i pogonske grupe- ( nerazdvojni pojmovi u sferi manevarbilnosti) daju avion sa najboljim letnim perfomansama - kako agilnošću, tako i manevarbilnošću.
- Mada je primarna, primenjena aerodinamika i intenzivna laboratorijjska ispitivinja u aeorotunelu ( kako podzvučnim, transoničnim i nadzvučnim brzinama leta ), često se modernom pogonskom grupom, naročito sa TVC-vektorisanim potiskom kompenzuju mnoge letne osobine i početni aerodinimački parametri pa i sam zmaj aviona lišavaju nekih komandnih površina ( primer SU-35S koji nimalo nije izgubio na letnim karakteristikama kako u podzvućnom, tako i nadzvučnom režimu, prevashodno misleći na manevarbilnost, stabilnost i upravljivost letelice na raznim napadnim uglovima i brzinama leta).
- Aerodinimika kod modernih aviona je radikalno napredovala kao i nova generacija pogonskih grupa pojavom avina 4. i 4++ generacije a naročito stealth 5.generacije sa izuzetno malim IC odrazom. U trenutno namodernije aerodinimačke pa i manevarbilne platforme izdvajam Dassault Rafal B, Eurofighter, Jas-39 Gripen, SU-35C, J10B ... i naravno 5.-tu stealth generaciju - F-22 Raptor, F-35 Litening i naravno PAK-FA koji tek treba da zasija punim svetlom u šta uopše ne sumnjam.
- I dalje je primarni akcenat na odnosu masa aviona/potisak , koja je po pravilu u korist potiska ( tzv. viška snage ). U ovom kontekstu, modernih aerodinimačkih platformi , mada se se radi o naprednim školsko-borbenim avionima izdvojio bih JAK-130, Alenia Aermacchi N-346, L-15 Soko kineski i T-50 Goldean Eagke - južno korejski , gde je odnos masa/potisak maltene egal a sami avioni izuzetno manevarbilni.
- Aerodinamika i današnje vreme korišćen termin - primenjeni aerodizajn je oblast gde je avijacija tokom decenija razvoja najdalje otišla. Moderrna informatika je svesrdno pomogla i doprinela svestranom aerodinimačkom istraživanju i danas je vreme od idejnog koncepta do test platforme i potom serijske prpizvodnje neupredivo kraći u ne tako daleko istoriju.
- Decenijama se rešavao problem što boljeg ostrujajavanja vazduha oko ose aviona, sprečavanje vrtloženja i turbolencija. Od koncepcije sa klasiččnim delta krilima, vremenom vidimo umesto zadnjih repnih površina prednje aktivno kontrolisane kanare, FADEC - digitalnu kontrolu pogonske grupe, umesto jednog vertikalca - dva vertikalna stabilizatora leta a u zadnjim izvedbama aviona 5. generacije sihroni otklon vertikalaca pod velikim uglovima u samom korenu sa zmajem aviona ( F-22, PAK-FA i J-20 ) . NASA je prva krenula u vode ispitavanja aviona sa obnutom geometrijom krila - X-29 sihrono sa kontrolisanim čeonim kanarima. Kasnije vidimo slični aerodinimački pricip na Suhoj _ BERKUT.
- Na manevarvilnost jako utiče i mogućnost otklon repnih površina (nikako statičnost).
- Ono što je danas maltene pravilo kod većine modernih multrol avona su veliki produženi sttrejkovi - koreni krila. Najbolji primer je F-18 gde se koreni krila protežu maltene do kraja kokpita aviona. Još naprednije rešenje vidimo na MIG-29 kao i generaciji SU-27-30-35-37, gde je praktično ceo zmaj avona noseća aviplatforma sa stopljenim - produženim stejkovima sa samim zmajem.
- Pojavljuje se u tom kontekstu novi aerodinamički termin -
LERX - leading edge extensions, koga možemo videti u razlićitim izvedbama.
LERX koga vidimo na F-18, nije isto što na primer Dassault Rafal ( gde je kommbinovan i LERX i aktivno kontrolisani kanari) ili Eurofighteru ili novoj generaciji naprednih školsko-borvenih aviona - JAK-130 ili M-346 gde se pojavljuje spesifično rešenje - Vortex LERH na gornjim površinama krila, koji imaju značajnu ulogu kod velikih napadnih uglova i transonsičnih brzina, gde odvode gro strujasnjanja vazduha van ose kretanja aviona.
- Da bi se smanjilo vrtloženje oko ose aviona i omogućilo što bolji AIR-INTAKE ( nesmetani ulazak vazduha u pogonsku grupu/e) vidimo na primeru Rafala tzv. DSI bočne usisnike, kasnije evolucijom i na JF-17 Tunder koji su istureniji u odnosu na horizontanlnu ravan aviona da bi pokupili što veći volumen vazduha. Donji veliki usisnik koji vididimo na F-16 mnogi svrstavaju u DSI, mada aerodinimački to nisu. Lockeed Martin je vršio više letnih ispitavanja na F-16 kao test platformi, konkretno sa DSI usisnicima prevashodno radi kasnije ugradnje na F-35, avion 5. generacije.
- Na J-10A u startu razvoja vidimo usisnik sličan F-16 da bi na J-10B već videli razvojem DSI aerodinimački profil ka i na J-20 avionu 5. generacije.
- Kao što sam napomenuo, potpuno novi aspekt i plus u manevarbilnosti daje razvoj motora sa vektorisanim potiskom. F-119 na Raptoru, 117S na PAK-FA ( i najavu IZDELAEV - 129 ... potom tzv. izveddbe 30. - pominjanje u temi PAK- FA sa znatno manjim IC odrazom).
- Primenjena aerodinimakika i razvoj modernih modularnih pogonskuh grupa novih legura, što je u direktnoj sprezi sa manevarbilnošu odvija se neumoljivo.
- O aerodinamici, manevarbilnosti i primeni modernih aviona može ae dugo pistati. Istorijski to je neiscrpna tema. Par odlićnih izdannja u PDF formatu gde vidimo razvoj avijajicije kroz istoriju na akcentu na moderne avione i čitav spektar aerodinamičkih rešenja. Takođe u prilogu odličan dodatak u PDF formatu o primeni kanara i ticaja na manevarbilnost ( još na MIG-8 možemo videti prva koncepcijska rešenja recimo kanard konfiguracije). Takođe u sferi aerodinamike, decenijama se istražuje oblast adekvatnih krila sa najboljim optrujajavanjem ( takože je dat prilog u PDF formatu).
- Vezano za avione 5. pa i 4.generacije, jako je bittno postići
LINE IN - poravnanje prednih kanard površina, LERX - strejkova sa osom aviona, radi što boljeg opstrujavanja i sprečavanja vrtloženja. Za sada ovliko, ,ada bi se o manevarbilnosti savremenih lovačkih ili multirol aviona moglo pisati zaista dugo. Mada su prilozi na engleskom. verujem da ih gro kolega sa foruma razume. Preporučujem svima da integrišu u browser google ttaslator koji sem našeg jezika ima čitavi lepezu svetskih i ociju prevođenja cele web stranice na željeni jezik.
- Fighter planes by - Robert L. Shaw :
1.
http://www.speedblue.org/docs/fighter-planes.pdf2.
http://www.demovfw.com/firstfighterwing/1stVFW/Fighter%20Combat-Tactics%20and%20Maneuvering.pdf - Wing disajn :
3.
http://adg.stanford.edu/aa241/wingdesign/wingdesign.html - Opis, funkcionalnost i aerodinamika kanara :
4.
http://www.dept.aoe.vt.edu/~mason/Mason_f/canardsS03.pdf 
