Немци измислили „невидљиви” авион

[švercer011]

Немци измислили „невидљиви” авион



04/10/2010



Америчка технологија „стелт” авиона заправо је украдена немачка технологија из времена Другог светског рата и Трећег рајха.Амерички „невидљиви” авиони Ф-117 и Б-2 уствари су копије немачког „невидљивог” авиона Го-229. Американци не само да су своје прве балистичке ракете направили на темељу немачке ракете „фау-2” и знања немачког ракетног стручњака Вернера фон Брауна, који је прво мало радио за Хитлера, а онда за Вашингтон, већ су и технологију „стелт” посудили од нациста.




[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
(Колико личи на амерички Б-2)


Браћа Рајмер и Валтер Хортен радили су на пројекту авиона слабе радарске видљивости по шеми „летећег крила” у Немачкој, као и Александар Липиш такође у Немачкој, док су у СССР-у то истраживали Чижевски и Черановски,а у САД Џон Нортроп. Ипак, браћа Хортен су у истраживањима и производњи прототипа „невидљивог” авиона отишли најдаље. Њихов пројекат је био врхунска тајна Трећег рајха, више обавијен мистеријом и од пројекта немачке атомске бомбе и ракета „фау-1” и „фау-2”. Браћа Хортен су у свом раду директно одговарала само маршалу Херману Герингу, команданту „Луфтвафе”. Геринг је одредио и тактичко-техничке захтеве за немачки „стелт” авион: „1000 х 1000 х 1000”, односно тражено је да та летелица буде у стању да носи 1.000 килограма бомби и ракета на удаљеност од 1.000 километара летећи брзином од 1.000 километара на час.

Прототип авиона Го-229 прво је добио моторе BMW-003, касније „Јумо-004”, делови трупа били су комбинација бомбардера Хе-177 и ловца Бф-109 Г. У технологији крила коришћено је дрво спајано специјалним заковицама, а композитни материјали били су мешавина дрвеног угља, лакова и пластике, којима су били обложени труп авиона и крила. Заправо, све оно што се могло видети у саћастој структури крила америчког Ф-117, срушеног од југословенске ПВО у атару села Буђановци 1999. године. Немачки „стелт” пројектован је да пилот и летелица издрже оптерећење до 7г.

Од фирме „Готар вагон фабрик” наручено је 1944. године седам опитних и 20 предсеријских авиона Го-229. Први прототип полетео је 2. фебруара 1945. године са аеродрома „Оренбург”, а авион је постигао брзину од 795 километара на час, што је тада премашивало брзину скоро свих постојећих ловаца у свету.

Херман Геринг је 12. марта 1945. посматрао испитивање првог прототипа авиона Го-229 у лету, тада је затражио да се иде на повећање долета летелице како би могла да бомбардује и територију САД. У првобитној верзији Го-229 је имао два, или четири топа МК-108, или МК-103, две бомбе СЦ-1000 и два додатна резервоара од по 1.250 литара.

Браћа Хортен су одлучила да њихов авион буде „невидљив” и у топлотном спектру, па су пронашли начин и да делови око мотора буду хлађени специјалним системом опструјивања хладним ваздухом чиме се знатно снижавала температура летелице. То је било заиста револуционарно решење, јер ко је тада могао да предвиди ракете које гађају авион на основу топлоте из авионских мотора. Како је Немачка у то време имала проблема са производњом алуминијума, одлучено је да се „невидљиви” ради од такозваних недефицитарних материјала – дрво, специјалне тканине, угаљ... Производња је требала за почне у подземним фабрикама у Турингену, али је крај рата био бржи.

Американци су једноставно први стигли до фабрике, покупили први примерак протипа авиона Го-229, а и браћу Хортен и све их одвели у САД на дужи одмор и сарадњу.

Американци су свој „стелт” бомбардер први пут јавно приказали 22. новембра 1988. године. „Нортроп” је само у пројекат уложио око две милијарде долара. У то време амерички ваздухопловни генерал Џон Нер изјавио је „да Запад и не зна колико смо се далеко ми налазили у Другом светском рату иза Немаца у многим сферама истраживања”. Први прототип „невидљивог” авиона Г-229 налази се данас у америчком Националном музеју авијације.




Izvor:Politika