jadran2
Stručni saradnik - istorija RM
kapetan bojnog broda
 Offline
Posts: 13 150
|
 |
« Reply #255 on: February 07, 2013, 10:04:56 pm » |
|
Slaze se glavna artiljerija "Viribus Unitisa" u Skodinim zavodima u Plzenu
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
(krivo otislo pod ovaj topik)
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 69 456
|
|
« Reply #256 on: February 08, 2013, 06:03:38 pm » |
|
(krivo otislo pod ovaj topik)
Sređeno  |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
Offline
Gender: 
Posts: 17 492
|
|
« Reply #257 on: February 08, 2013, 06:12:35 pm » |
|
Topovi 30,5cm/45 jedni su od najuspelijih ovog kalibra. Šteta je što je horizontalni oklop krova kupole slab (76mm). Najveća mana kupole je katastrofalno rešena ventilacija, koja je posle desetak plotuna mogla dovesti do situacije da posluga nije mogla u njima da boravi i diše, da ne govorimo o normalnom opsluživanju i upravljanju oruđima u borbenim uslovima.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
jadran2
Stručni saradnik - istorija RM
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 13 150
|
|
« Reply #258 on: February 08, 2013, 06:17:15 pm » |
|
(krivo otislo pod ovaj topik)
Sređeno Evala!  |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
Offline
Gender:
Posts: 7 442
|
|
« Reply #259 on: February 08, 2013, 09:34:57 pm » |
|
Kako su ove grdosije od topova i topovskih kula doveli iz Plzena na obalu Jadrana?
Da li je tadašnja uskotračna železnica imala takvih kapaciteta, i kako su ti vagoni, na kojima su ti topovi transportovani izgledali?
Kako su ih provlačili kroz mnogobrojne tunele?
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
jadran2
Stručni saradnik - istorija RM
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 13 150
|
|
« Reply #260 on: February 08, 2013, 09:45:41 pm » |
|
Zeljeznica do Trsta i Pule je bila sirokotracna, cijevi su transportirane odvojeno, kupole su se sigurno transportirale u segmentima i spajale u luci. Najveca plovna dizalica imala je snagu dizanja 240 tona.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
|
|
|
|
brodarski
Stručni saradnik - istorija RM
kapetan bojnog broda
Offline
Posts: 12 255
|
|
« Reply #261 on: February 08, 2013, 09:46:27 pm » |
|
jednostavno ovako.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
Offline
Gender:
Posts: 7 442
|
|
« Reply #262 on: February 08, 2013, 09:49:57 pm » |
|
Hvala na objašnjenju - sve jasno!
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 492
|
|
« Reply #263 on: February 08, 2013, 10:05:09 pm » |
|
Topovi se prevoze na železničkim platformama, ako artiljerijski arsenal nije uz brodogradilište. Topovske kule se nikuda ne prevoze. One se grade u posebnim "jamama", najčešće posebno građenim u brodogradilištu, ili vrlo blizu njega. Jedino kod gradnje Yamata posebno je konstruisan brod sa tri ogromne štive za prevoz kula za ovaj brod iz arsenala Muroran. Kao i svaka građevinska struktura, topovska kula ima ram - ovde od izuzetno jakih čeličnih profila. Unutar rama se postavljaju potrebni mehanizmi i kolevke topova. Polugotova kula se portalnim kranom diže na određeno mesto broda u opremanju. Obično se tek tada postavljaju oklopne ploče. Kule obično imaju najjači oklop sa čela (glacis), mada zbog balansiranja zadnji zid kupole može imati ogromnu debljinu (i do 750mm!),ali često od običnog gvožđa, ili čelika slabijeg kvaliteta. Balansiranje kupole je izuzetno važno, jer nebalansirana kupola se teško može okretati, šzo znači da se ne može pucati. Pre postavljanja kupole na budućem barbetu se formira venac - prsten kupole sa kugličnim ili valjkastim ležajima. Kuglični ležaji!!?? - Kuglice su često prečnika 178-203mm i više. U daljem toku opremanja broda uvlače se topovske cevi kroz ambrazure - otvore na čelu kupole (topovi su mase od oko 50 tona za 283-305mm, do oko 150 tona za 460mm na Yamatu. Ramena topa se postavljaju na kolevku i kompletiraju mehanizmi pokretanja po elevaciji i azimutu. Top se u kolevci pokreć samo po elevaciji, dok se pojkretanje po azimutu vrši pokretanjem cele kupole. Kod britanskih BB obično je svaki top u kupoli imao pojedinačnu kolevku, dok je kod francuskih BB klase Dunkerque i Richelieu četvorocevna kupola bila ustvari sastavljena iz dve polukupole, gde su po dva topa bila u zajedničkoj kolevci. Topovi u pojedinačnoj kolevci često imaju manje rasturanje, osobito na velikom dometu. Radi smanjenja rasturanja, pred rat i u toku njega u topovske mehanizme su postavljani električni uređaji koji su električnim impulsom uzrokovali kašnjenje u opaljenju različitih topova u kupoli za oko 0,05 sekundi.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 492
|
|
« Reply #264 on: February 09, 2013, 11:24:54 am » |
|
Radi ilustracije, evo montaže 305/52 topova na Baltijskom Zavodu u St.Pb. Kod ovog načina montaže topovi su već na mestima.
A evo i detalja montaže topovskih kula 356/52 za BK klase Izmail. Levo je pod same kupole, a u prvom planu desno je barbet sa budućim prstenom kupole. U toku je ugradnja sklopova dizalice za granate i vrećasta barutna punjenja iz municionih komora.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 492
|
|
« Reply #265 on: February 09, 2013, 11:43:08 am » |
|
I još malo ilustracija tehnološkog postupka. važi za ruske drednote i francuski Žan Bar, ali je primenljivo i ovde.
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
Offline
Gender:
Posts: 7 442
|
|
« Reply #266 on: February 09, 2013, 01:36:57 pm » |
|
Hvala na lepom objašnjenju kumbor. Ovo što si ti napisao je sasvim logično i shvatljivo.
Međutim, ako su se topovske kule sa Tegethoff-a sklapale na isti način kako si napisao, u tom slučaju nešto ne štima sa slikom koju je postavio Jadran. Na toj slici se vide skoro kompletirane topovske kule, a tvrdi se da su slike nastale u Plzenu.
To je mene začudilo i moje pitanje je bilo usmereno upravo u tom pravcu. Nije mi bilo jasno kako ogromne i teške topovske kule sa montiranim topovima mogu da se transportuju železnicom...... što je bilo logično pitanje videvši Jadranovu sliku.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
Solaris
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 12 357
#vragu i rat#
|
|
« Reply #267 on: February 09, 2013, 07:01:10 pm » |
|
Hvala na lepom objašnjenju kumbor. Ovo što si ti napisao je sasvim logično i shvatljivo.
Međutim, ako su se topovske kule sa Tegethoff-a sklapale na isti način kako si napisao, u tom slučaju nešto ne štima sa slikom koju je postavio Jadran. Na toj slici se vide skoro kompletirane topovske kule, a tvrdi se da su slike nastale u Plzenu.
Pa zar i ti nebi prvo isprobao dali sve pasuje prije nego nešto pošalješ na put. poz. |
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
kumbor
Stručni saradnik - opšti
kapetan bojnog broda
Offline
Gender:
Posts: 17 492
|
|
« Reply #268 on: February 09, 2013, 11:12:43 pm » |
|
Nije mi poznat tok tehnološkog lanca u Plzenju, a sumnjam i da bilo ko od članova Foruma može dati pravi odgovor, jer je reč o istoriji vojne tehnologije - davna pasiva, koja će uskoro preći u domen arheologije.
Ja sam na tom polju načitan koliko amater može biti i razumem se koliko je moguće čoveku koji je poslednju peticu iz matematike dobio u 5. razredu osnovne škole. Logično mi izgleda da je probno sklapanje vršeno u Fabrici, a da je zatim cela konstrukcija rasklapana u sklopove, koji nisu smeli biti širi od 3,15m (zbog železničkih gabarita), ni duži od najduže vagon-platforme, tj oko 15m. Gabaritna dužina topa 30,5cm/45 bila je nešto preko 14m. Nije mi verovatno da je oblaganje kupole pločama Krupovog "cementiranog" čelika debelih i do 250mm vršeno u Plzenju, već je to rađeno u Trstu. ovo što se vidi na slici je verovatno privremena oplata, gde je debeli čelik možda samo na spojevima, radi "anpasovanja". Što se tiče pruge, Od Češke do Trsta, pa i do Pule, od poslednje decenije XIX veka bio je normalan kolosek od 1435mm. Uskotračne pruge nisu nikada bile standard, osim planinskih pruga, ili tamo gde nije bilo novca za gradnju pruge normalnog koloseka, a česte su bile u vreme prvih železnica, prve polovine XIX veka (Trevitik, Stivenson, itd.) Takođe, ne brkati sa "frontovskim" kolosecima, koji su ponekad imali i širinu od 60cm, jer to su bile pruge malog opterećenja i privremene upotrebe.
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
lovac
Stručni saradnik za brodska oružja i sisteme
kapetan fregate
Offline
Gender:
Posts: 7 442
|
|
« Reply #269 on: February 10, 2013, 03:31:07 pm » |
|
Malo idem u off:
kumbor, prilikom transporta železnicom, obično, najveći problem predstavljaju tuneli. Sva glomazna sredstva se moraju rastavljati, zbog ograničenja prolaska kroz tunele i sl.
(i SOPL-ovi su do nas stigli u delovima)
Moje pitanje je bilo postavljeno upravo sa tog aspekta: čak i konstrukcija - ram topovskih kula za BB Tegethoff je prevelik, da bi oni prošli kroz ograničenu propusnu moć tunela.
No, to je davna prošlost - mislim da je rasprava uzaludna, mada bilo bi dobro znati kako je moćna AU monarhija rešavala takve probleme.
Nevezano za ovu tematiku: istorija kazuje, da su za vreme 1. sv. rata nemci rastavljenje podmornice železnicom dopremali u Boku. U ovom slučaju je u pitanju uski kolosek, pruga sa nebrojenim tunelima i uskim okukama.
Kako je čvrsti trup podmornica rastavljan na delove, koji su mogli neometano proći sve te prepreke?
|
|
|
|
|
Logged
|
|
|
|
|
