Што идемо дубље у прошлост, то су услови живота посаде брода у вожњи били све гори. Торпиљарке РМ АУ од око 250-270 тона депласмана и око 60 метара дужине морали су бити "мокри" услед саме величине и конструкције. Јадран је море са далеко блажим условима него отворено Средоземље, да не говоримо о океанима, па опет, олујно југо или олујна бура нису уопште пријатни и могу бити опасни. Како су торпиљерке осим затворене кормиларнице имале отворен командни мост, наравно да су на мосту често били мокри. Па још ратни услови... ако нареде испловљење, нема ту да ли је море 3 или 6, исплови и ради по наређењу.
Није то случај као у зиму 84/5, када је мој ПЧ-134 испловио према Лошињу по мору око 4. Командант одреда, КФ Френки се нећкао да ли уопште да идемо вани, али `ајде. брод 28 метара и 85 тона. Мали. Тек смо изашли иза лукобрана и једва прошли Музил, кад нас је дохватио вал. Прова је заронила до прамчане партигете и избацила читав слап мора на мост. Пеђа Кустец псује и хитно и којекако навлачи кабаницу. После неколико мањих, опет велики вал... како ПЧ у таквим условима не држи добро курс, вал нас удара у пола бока. Гледам у инклиномер и не могу да верујем... 25*, 30*, скоро 35 степени нагиба. Из кужине се чује лом, а затим јаук... куки псује...и јауче... доноси се лом тањира,. чикара, чаша, лете послужавници и есцајг. Понешто од посуђа клизи и кроз ограду у море. Опет вал залива мост, сад већ мало воде са моста цури низ степенице у кормиларницу. Бјелановићу је одмах припала мука и оде да се изрига. Даску ништа... он је стари вук са Хигинса, а и попио је пар ракија пред полазак. Шећур Балија из Бродарева (Балија му је такво презиме било!) сео иза мене, иза тимуна, уз преграду, пребледео, ставио главу у шаке и тихо се моли да се не подавимо к`о штакори. Ту Јанчић Моате преузима тимун, он је ипак профи поморац и баш тимуњер, а усто "бодул". И он псује... ааа јеба те, ово је ка` у Бишкају!!!
Опет инклиномер иде у црвено. ПЧ поскакује као бик на родеу. Пеђи је одмах било јасно да по таквом мору не смемо за Помер, у Кварнер. Међутим, треба изабрати тренутак, да нас не дохвати вал сасвим у бок, а то се стварно можемо изврнути. После великог вала обично иде 3-4 мања. Имамо нешто више од минута за маневар! "Пазите, држите се, на јен, два три... десно 20"...кормило десно 20. Вал нас поново залива, инклиномер иде до 35, али ПЧ радосно окреће. Сад су валови у пола крме, курс држимо лоше, врлудамо као пијани, али се не нагињемо толико. Кустец каже, е сад могу и ја да цимнем једну, идемо кући, није ово југо за нас.
Тако је било на малим бродовима. На торпиљаркама АУ вероватно и горе. А још рат.
Kumbor - 31 m duzine... a sve ostalo je kako si rekao. Namocio sam se ja ... i da se razumijemo, skoro svi brodovi JRm su bili sa otvorenim mstom. I RC i TC i Rtop i patrolci i granicari (C-80 i Mirne) i minolovci... Jadran