Wilhelm Bittrich

[dejina81]

Vilhelm „Vili“ Bitrih (Wilhelm Wili Bittrich, 26. februar 1894. - 9. april 1979.) je bio SS-Obergruppenführer (ekvivalent General-pukovnik) Nemaèkog SS-a i Vafen-SS general tokom Drugog svetskog rata.
 
Vilhelm Vili Bitrih

Vilhelm Vili Bitrih se rodio u Nemaèkom gradu Vernigerode u podno¾ju planine Harc. U Prvom svetskom ratu uèestvovao je kao oficir armije, da bi se u drugoj polovini rata prebacio u vazduhoplovstvo i postao pilot lovac. Pridru¾io se SS-Verfügungstruppe tokom 1934. godine gde je slu¾io do 1939. godine kada se pridru¾io jedinici liène garde Adolf Hitlera (Leidstandarte Adolf Hitler). Bio je komandant regimente Dojèland tokom borbi u Poljskoj 1939. godine i Francuskoj 1940. godine.

Kasnije je komandovao 2. oklopnom divizijom "Rajh" i 2. SS okopnim korpusom (9. SS oklopna divizija "Hohenctaufen" i 10. SS oklopna divizija "Frundsberg"). Najvi¹e se pamti po svom ogromnom doprinosu za poraz saveznièke padobranske ofanzive, Operacija Market Garden koja se odigrala na prostoru Holandije u septembru 1944. godine. Tokom svoje vojnièke karijere Vilhem Bitrih je odlikovan sa vi¹e madalja:
Vite¹ki krst
Gvozdeni krst 1. reda
Gvozdeni krst 2. reda
Krst èasti 1914-1918
1939 Gvozdeni krst 2. reda
SS prsten èasti

Kritike Naci partije

Za razliku od mnogih ofirira sliènog èina (SS i Vermaht), Vilhelm Bitrih sa èasno vladao tokom svoje vojnièke karijere, i nije bio optu¾en nakon zarobljavanja 1945. godine. Pu¹ten je na slobodu i ¾iveo jo¹ 34. godina nakon rata u Zapadnoj Nemaèkoj.

Prateæi Operaciju Market Garden, Albert ©per je posetio front i imao priliku da posmatra rad Generala Bitriha. ©per je kasnije napisao: "Ostale posete frontu su mi pokazale da se èine veliki napori na Zapadnom frontu kako bi se pokazalo razumevanje za ranjene neprijateljske vojnike. U Arhemu sam prona¹ao Generala Bitriha u stanju potpunog besa. Dan ranije negov 2. SS oklopni korpus bukvalno je zbrisao Britansku vazdu¹nodesantnu diviziju. Tokom borbi General je napravio dogovor po kome je neprijatelju dozvolio da vodi poljsku bolnicu. Meðutim partijski funkcioneri su preuzeli na sebe da pobiju Amerièke i Britanske ranjene pilote i padobrance, ¹to je direktno dovelo Bitriha u ulogu la¾ova. Njegovo grubo ogovaranje Naci partije bilo je utoliko te¾e jer je dolazilo od SS Generala".

Prema Hohneu, Bitrih je pokazao podr¹ku najmanje jednom poku¹aju da se smakne Naci re¾im, ali je tvrdio da prvo mora da se ukloni Adolf Hitler. Bitrih je takoðe poznat i kao naj sarkastièniji èovek u Nemaèkoj. On je prijavljen (ne dokazano) kao odgovoran za smrt Himlera odmah nakon rata.

Iako je redovno kritikovao Naci partiju, Bitrih je uspevao da izbegne moguæe posledice tako ¹to je odbijao da napusti front i ostajao sa svojim trupama, govoreæi da novo nastala situacija zahteva njegovo lièno prisustvo.

Vojnièka karijera

Za vreme prvog svetskog rata potporuènik Vilhelm Bitrih se u poèetku borio u sastav streljaèkog bataljona na Zapadnom i Ju¾nom frontu. Za zasluge u borbama odlikovan je Gvozdenim krstom drugog reda. Tokom 1917. godine prelazi u vazduhoplovstvo gde poèinje sa obukom za pilota lovaèkog aviona. U trenucima kapitulacije trebalo je da izvr¹i svoje prvo borbeno dejstvo u jednoj lovaèkoj eskadrili. Posle rata bio je jedno vreme u Dobrovoljaèkom korpusu "fon Holzen", a 1920. godine prelazi u grenadirski puk "Grosberlin".

1923. godine Bitrih prelazi da slu¾i u oficirskom korpusu Rajfsvera, gde se poèetkom 30-ih godina obuèava na tajnom avijacijskom leteli¹tu Rajhsvera u Sovjetskom savezu. Nakon toga ponovo re¹ava da se posveti pe¹adiji i 1934. godine prikljuèuje se SS-u, gde brzo napreduje do èina SS-Sturmbannführer (ekvivalent Major). Tokom 1938. godine Bitrih postaje komandant SS puka "Germanija", koji æe par godina kasnije da preraste u 5. SS oklopnu diviziju "Viking". Do poèetka rata SS puk "Germanija" je zahvaljujuæi strogoj disciplini i te¹koj vojnièkoj obuci smatran za jednu od naj-elitnijih jedinica Kopnene vojske. Za vreme Poljske kampanje, Vilhelm Bitrih sada veæ SS-Standartenführer (ekvivalent Pukovnik) nalazio se u ¹tabu Leidstandarte Adolf Hitler. Malo pre poèetka kampanje na Zapadu, Bitrih je postavljen za ¹tabnog oficira u Glavnoj operativnoj upravi u Berlinu. Kada je tokom zime 1940. godine SS general Feliks ©tajner postao komandant 5. SS oklopne divizije "Viking", Bitrih ga je zamenio na mestu komandanta SS puka "Dojèland" u sastavu 2. SS oklopne divizije "Rajh". Usled uspe¹nog dejstva za vreme Balkanske kampanje, Bitrih se nalazio na èelu puka i u vreme napada na Sovjetski savez. Prvih meseci rata u Sovjetskom savezu, 2. SS oklopna divizija "Rajh" se uspe¹no borila u sastavu tenkovske grupe "Guderjan" u reonu Bjalistoka, severno od Minska, kod Smolenska kao i kod Roslava.

Kao nagrada za visoke komandirske sposobnosti, 1. oktobra 1941. godine Vilhelm Bitrih je proizveden u èin SS-Brigadenführer (ekvivalent Brigadni General) i General-major Vafen SS-a. Uisto vreme postao je i komandant 8. SS konjièke divizije "Florijan Gajer". Bez obzira na oznaku divizije (konjièka), ona je u svom sastavu imala sopstvenu artiljeriju kao i motorizovane i oklopne jedinice. Sredinom decembra 1941. godine SS-Brigadenführer Bitrih je zbog ranijih zasluga pukovskog komandanta odlikovan Vite¹kim krstom.

Na Istoènom frontu 8. SS konjièka divizija "Florijan Gajer" borila se na delu fronta Rusa-Volokolamsk. Takoðe je vodila i te¹ku odbrambenu bitku na delu R¾ev-Bogen. Tokom maja 1942. godine, divizija se uspe¹no branila kod Olenia i Nelidova. U proleæe 1943. godine Bitrih postaje komandant 9. SS oklopne divizije "Hohenctaufen", koja se u tom trenutku nalazila na teritoriji Francuske. Sa njom je kao SS-Gruppenführer (ekvivalent General major) uèestvovao u najte¾im odbrambenim bitkama na Istoènom frontu, kod Buèca, reon Kamenec-Podolsk, kod Zlotnika i kod Trembovla. Usled ogromnih gubitaka, divizija je poslata na odmor i popunu u Francusku.

Visoko cenjen kao tenkovski General, jula 1944. godine SS-Gruppenführer Bitrih dobija komandu nad 2. SS oklopnim korpusom na Zapadnom frontu. Zajedno sa razlièitim rezervnim jedinicama, korpus je poslat u napad na saveznièki mostobran u Normadiji, sa zadatkom da zaustavi i odbaci saveznike natrag ka moru. Tokom jula i avgusta 1944. godine, divizije pod Bitrihovom komandom iskljuèivo su se borile u reonu Kaena. Kada su se 19. avgusta 1944. godine Nemaèke jedinice na¹le potpuno opkoljene u d¾epu kod Faleza, Bitrihov 2. SS oklopni korpus dobio je zadatak da probije obruè i dr¾i ¹to du¾e slobodan izlaz iz obruèa. Posle kratkotrajnih borbi sa saveznicima obruè je probijen noæu 19/20 avgust, tako da su jo¹ neke jedinice Vermahta i SS-a uspele da se izvuku iz obruèa i odstupe ka Seni. Za uspehe u odbrani kod Kaena i proboja obruèa kod Faleza, Bitrih je dobio hrastovo li¹æe za Vite¹ki krst a komandanti njegovih divizija Kurt Majer (12. SS oklopna divizija "Hitlerjugend") i Oto Baum (17. SS pancergrenadirska divizija "Goc fon Berli¹ingen") dobili su maèeve.

Usled velikih gubitaka kod Faleza, premoreni 2. SS oklopni korpus poslat je na odmor i popunu u unutra¹njost Holandije. Neposredno po dolasku i poslednje jedinice korpusa u Holandiju, korpus se neoèekivano ponovo na¹ao u borbi. U nedelju 17. septembra 1944. godine, poèela je saveznièka vazdu¹no desantne Operacija Market Garden. Oko 35.000 britanskih, poljskih i amerièkih padobranaca spustilo se u reonu Ajndhovena, Nijmegena i Arhema. Cilj operacije bio je da se ovladaju i osiguraju mostovi preko velikih reka u Holandiji do dolaska Britanske armije iz severne Belgije.

Iznenaðena neoèekivanim prisustvom SS vojnika na bojnom polju, britanska 1. vazdu¹no desantna divizija je zapala u te¹ku borbu oko Arhema. U ¾estokim borbama od 21. septembra do 26. septembra 1944. godine, britanska 1. vazdu¹no desantna divizija je skoro cela uni¹tena. Od cele divizije spasilo se svega 2163 vojnika (1130 poginulih i 6450 zarobljenih). Uprkos te¹kim i bezpo¹tednim borbama izmeðu nemaca i britanaca, treba pomenuti i vite¹ki duh njihovih vojno-lekarskih timova koji su sakupljali i zbrinjavali ranjene vojnike ne gledajuæi èiju uniformu oni nose.

Posle zavr¹ene bitke u Holandiji 2. SS oklopni korpus je poslat na Nemaèku granicu. Decembra 1944. godine SS-Obergruppenführer Bitrih je sa 2. SS oklopnim korpusom uèestvovao u Ardenskoj ofanzivi. Krajem februara i poèetkom marta 1945. godine, korpus se pod borbom povukao preko Rajne gde je delimièno popunjen i poslat u Maðarsku da se suprotstavi nadolazeæim Sovjetskim trupama. Poslednje borbe 2. SS oklopni korpus neèelu sa svojim komandatom Bitrihom, je vodio u Austriji. Vilhelm Bitrih je 6. maja 1945. godine je odlikovan maèevima za Vite¹ki krst. Nakon kapitulacije Nemaèke, Bitrih se 8. maja 1945. godine predao amerièkoj vojsci.

Posle rata

Po zavr¹etku Drugog svetskog rata saveznièka komisija je pregladale sve zapise u kojima se pominje ime Vilhelma Bitriha, nebili prona¹la kakvo nedolièno i novojnièko pona¹anje Bitriha tokom rata. Posle svega nekoli meseci, Bitrih je pu¹ten iz vojnog zarobljeni¹tva, da bi ga nakon kraæeg vremena ponovo vratili u vojno zarobljeni¹tvo po nalogu Francuza. Poslat je na vojni sud, gde mu je suðeno zbog uèestvovanja njegove 9. SS oklopne divizije "Hohenctaufen" u antipartizanskoj akciji u reonu Nima. Kao komandant pomenute divizije osuðen je na 5 godine zatvora. Meðutim kako je njegovo vreme provedeno u vojnim zarobljeni¹tvima bilo pribli¾no toliko (5 godina), Bitrih je 1953. godine pu¹ten na slobodu.

Tokom 60-tih Vilhelm Bitrih se anga¾ovao u Organizaciji veterane Vafen-SS (HIAG), da bi posle smtri Paul Hausera postao i njen precednik . 19. aprila1979. godine u 85 godini umro je u Volfratshauzenu, Gornja Bavarija.