Artiljerija Partizanskog pokreta i JKRVO

Evo ti iz mog teksta u Vesniku vojnog muzeja za 2009. godinu

У марту 1935. године отпочели су југословенско – чешки преговори за набавку новог артиљеријског, пешадијског и инжињеријског материјала и за регулисање плаћања заосталих дугова. Након дуготрајних преговора децембра 1935. године Југославија је закључила деветогодишњи кредит у износу од непуних 450 милиона круна (45 милиона RM или 585 милиона динара) са каматом од 6%. Ова набавка наоружања је била у виду компензационог посла, тј за лиферовање из Шкодиних завода комплетних батерија хаубица, разних врста топова и муниције Југославија је имала да извози у Чехословачку, у вредности годишњих отплата кредита: бакар, олово или цинк, или да отплаћује у девизама 75% вредности уговореног наоружања, а 25% у динарима који би се користили за туристички промет. Током првих седам месеци 1936. године закључено је са чехословачким фирмама, под сличним условима, још неколико уговора за испоруку додатних количина артиљеријског наоружања које је било наручено децембра 1935. године. Овим уговорима је била обухваћена и испорука пушкомитраљеза. Од артиљеријског материјала уговорена је набавка 24 моторизованих топова 10,5 cm М. 36, 48 моторизованих хаубица 15 cm М. 36 и 412 противоклопних топова калибра 47 мм. Чеси су прихватили обавезу да све буде испоручено до 1. октобра 1937. године.
   Споменимо и да је почетком 1935. године Шкода понудила Југославији свој минобацач калибра 70 mm. У то време била је у току набавка минобацача Брант 81 mm из Француске али су у југословенском војном врху и ова Шкодина понуда узета у разматрање. Ипак, на срећу остало се при избору знатно квалитетнијег француског оруђа па је 11. априла 1935. године склопљен уговор са фирмом Edgar Brandt о испоруци 300 комплетних минобацача 81 mm Stocks Brandt М. 1927, 80.000 бојевих мина, 11650 школских мина, 30000 упаљача и 800 сандука муниције. Уговор је подразумевао уступање лиценце за производњу неограниченог броја оруђа у Југославији. Накнадно је 28. маја 1935. године уговор измењен у том смислу да је уместо Модела 1927 са кратком цеви наручен Модел 1931 са дугачком цеви. Према уговору фирма Брант је требала прву количину испоручити 21. новембра 1935. године али је југословенско Министарство војно сматрало да је јефтиније да се испоручују по две партије тако да је прва испорука стигла пред сам крај 1935. године.
   Истовремено, почетком 1935. године, поведени су преговори са Шкодом о адаптацији 608 пољских хаубица 10 cm M. 14 и брдских хаубица 10 cm M. 16 у верзије М. 14/19 и М. 16/19 које су биле развијене за пољску и чехословачку армију. Ова адаптација се састојала од уградње нове – дуже цеви са затварачем и нових нишанских справа, као и од модификације лафета и допуне прибора. Сам посао је представљао вид техничке кооперације у којој је Шкода у својим заводима комплетно преправила 120 хаубица и испоручила Заводима у Крагујевцу готових 368 цеви и 120 гарнитура грубо обрађених челичних цеви и специјалне машине. Поред тога је у Крагујевац упутила 12 техничких стручњака. У самом Крагујевцу су у потпуности адаптиране 120 хаубице а за 368 хаубица лафет и прибор. Посао је био вредан 26,037.800 круна са роком отплате од девет година.
   Интересантно је да је чехословачка дивизијска артиљерија имала у наоружању пољске топове 8 cm vzor 17 и пољске хаубице 10 cm vzor 14/19, осим у планинским јединицама које су имале брдске топове 7,5 cm M. 15 и брдске хаубице 10 cm M. 16/19. Нови пољски топови 8 cm vzor 30 и хаубице 10 cm vzor 30 су додељени корпусној и армијској артиљерији. Пошто је постојао мањак топова 8 cm vzor 17 чехословачка армија је наручила израду једне серије ових топова 1938. године. Премда су била у разавоју нова дивизијска оруђа (и топ и хаубица) те 1938. године још нису била спремна за армијска тестирања. У време мобилизације 1938. године чехословачке јединице су имале довољан број оруђа у калибру 7.5 и 7.65 цм (све батерије су имале предвиђен број од 4 оруђа) али је зато број оруђа у калибру 10 цм и 15 цм било недовољно па су батерије имале само по 3 оруђа.
   Топ 10,5 cm М. 36 је за своје време био врло модерно оруђе које су Чехословаци увели у наоружање под ознаком 10.5 cm Hruby kanon Vz 35. У Југославији је био познат под ознаком топ 10,5 cm М. 36. И чехословачка и југословенска оруђа су користили Немци у својој дивизијској артиљерији. Југословенска оруђа су код Немаца имала ознаку 10.5 cm K 339 (j). Топ је користио ударну, темпирну и полупанцирну гранату. Прве две су имале до 3 пуњења а последња два пуњења. Ударна и темпирна граната су имале масу зрна од 18,0 кг чија је максимална почетна брзина била 730 м/с. Максимални домет ударне гранате је био 18100 m, a темпирне 18000 m. Mаса експлозивног пуњења ударног зрна је била 2,239 кг тротила а темпирног зрна 2, 014 кг тротила. Полупанцирно зрно масе 19,0 кг, је имало максималну почетну брзину од 720 м/с и маскимални домет од 17800 m.
   Пољска хаубица 15 цм М. 1936 је такође произвођена углавном за извоз. Верзија са фабричком ознаком Škoda K1 је извожена у Турску и Иран, верзија Škoda K2 у Југославију и Румунију а верзија Škoda K4 је уведена у Чехословачко наоружање под ознаком 15 cm vzor 37.

	Author	Topic: Artiljerija Partizanskog pokreta i JKRVO (Read 86873 times)
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.