JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
 Offline
Gender: 
Posts: 9 148
|
 |
« Reply #1571 on: May 12, 2014, 02:32:46 pm » |
|
Слика говори више од хиљаду речи (кажу). Али како, док пребирам по свом животу па ми он, слика за сликом, као филм промиче пред очима, да снимим сећање на једно посебно идилично место и време, које је још пре четрдесет (и кусур година), отишло у неповрат. У том сећању остала је незатамњена слика прелепе баште моје Нане.
Иако ми је лакше да причам, но да пишем, реших ипак да то забележим.
У башти леје с поврћем и цвећем. Поврће - од ране мајске салате, спанаћа, парадајза, паприка и папричица - до купуса.
А цвеће… очи и душу да одмориш: каранфили црвени и бели, лале, љубичице, дан и ноћ, споменче, шебој, зумбул, кадифче, кандилче, бетонија, зевало, бела рада, лепа ката, девојачко срце, лепи јова, маргарета, орхидеја, перуника, каваљер и дама – па ноћна фрајла и курвино око, циклама, звонце, јасмин, ладолеж уз зид (девојке су прстима пуцале пупољак ладолежа изговарајући: да пууукнеееш –што је значило да јој момак пукне од љубоморе), понеки рузмарин, невен и крин, ђурђевак, обавезно гладиоле, руже –неизоставно, георгине, бели и плави јоргован, за мене најлепше госпође хризантеме које цветају пред сам снег, висибабе које цветају одмах иза снега, и најављују скори долазак пролећа. Па онда латинче, и пламенче и калоперче и нана за чај. Мирисни босиљак испод прозора са ситним цветовима поред крупних црвених божура, који сећају на Косово, и ко смо и шта смо, и камени цвет у великој саксији одмах до кућног прага а на ћандријама – крову куће, у старој тепсији чуваркућа. По негде кандилче и слез, и ту и тамо свекрвин језик. И бршљан уз фасаду. Поред плота процветао пркос и зелени здравац до колена, камилица, мак и неке самоникле травке.
У дну дворишта скромне као сестре удаваче, две јеле и туја, и још виши њихов брат бор у чијим крошњама су кумрије савијале гнезда, и као стабло израстао зелени шимшир.
Биле су ту и воћке. Од шљиве ранке до крушке караманке. И дуд што га је вероватно још аскурђел посадио. На крушки, за најдебљу грану, беше окачена љуљашка.
А лептири свуда унаоколо. И свакојаке птице небеске. Једна се звала жљуна или ћуба, биле су и неке птице зване сланинарци, онда булбул пиле, сјенице, гугутке и врапци, понеки кос, ређе детлић, и само један једини пут утва златокрила.
Дешавало се да у башту у двориште залута однекуд и по неки јеж као и да однекуд дође и по нека корњача.
А увече, кад се смркне, до дубоко у ноћ, чула се свирка попаца, како смо звали зрикавце.
Не знам да ли их је ико видео.
Ја сигурно нисам.
|
