Fric Vit

[dejina81]

Fric Vit (Fritz Witt, 27. maj 1908. - † 14. jun 1944.) je bio jedan od istaknutijih komandanata Vafen-SS-a. Prvi komandir 12. SS divizije "Hitlerjugend".

Rani period

Fric Vit je roðen 27. maja 1908. godine u Hoelinburgu. Sin je trgovaèkog putnika. I sam Vit se bavio poslom trgovaèkog putnika za jednu tekstilnu firmu u periodu 1925. -1933. godine.

Vit je 1. decembra 1931. godine pristupio nacistièkoj partiji NSDAP (èlanska knji¾ica broj 816769) kao i SS-u, u Hagenu. Dana, 17. marta 1933. godine ulazi kao dobrovoljac u SS-Stabswache Berlin, elitna gardijska formacija od samo 117 ljudi, od koje æe 1934. godine da se razvije "Lièna garda Adolfa Hitlera". Vit je 9. septembra unapreðen u SS-Obersturmführer (ekvivalen poruènik). Malo kasnije (12. januar 1935.) preuzima komandu nad 3. èetom puka "Dojèland".

Drugi svetski rat [uredi]

U vreme napada na Poljsku komandovao je i dalje 3. èetom i za samo nedelju dana dobio je Gvozdeni krst I reda (26. septembar) i II reda (19. septembar). Dana 1. oktobra 1939. godine, Vit postaje komandir 1. bataljona puka "Dojèland" a 4. septembra 1940. godine nagraðen je Vite¹kim krstom za zasluge u Francuskoj kampanji. Nagradu su preporuèili Feliks ©tajner i buduæi SS-Oberstgrupennführer Paul Hauser. Konkretan povod za nagradu je: kad su 27. maja 1940. godine 20 engleskih tenkova potpomognutih pe¹adijom, poku¹ali da osvoje polo¾aje Vitovog bataljona, on je uprlos èinjenici da nije imao protivtenkovskog oru¾ja uspeo da odbije napad i izbaci iz stroja 9 tenka. Bez sumnje glavne zasluge za taj uspeh pripadaju Vitu koji je zahvaljujuæi tom uspehu postao popularan u Nemaèkoj kao jedan od najboljih SS-Hauptsturmführer (ekvivalent kapetan), i to ne samo u SS-u veæ i meðu pripadnicima Vermahta.

16. oktobra 1940. godine Vit je preme¹ten u 1. SS motorizovanu diviziju "Lièna garda Adolfa Hitlera" kao komandant 3. bataljona. Kada je poèela priprema za upad na Balkan 26. marta 1941. godine prebaèen je na mesto komandanta 1. bataljona. Ta jedinica je igrala re¹avajuæu ulogu u ovladavanju Grèkom. Ujutro 10. aprila, 1. bataljon je uz podr¹ku artiljerijske vatre krenuo da se probija kroz klisuru Klidi, koja vodi ka srcu Grèke. Bitka je trajala tri dana. Poginulo je 37 a ranjeno 95 vojnika. Meðu poginulim bio je i Vitov brat Franc. Vitov bataljon je zarobio 520 vojnika, 14 njegovih vojnika je nagraðeno Gvozdenim krstom I reda a SS-Obersturmführer Gerd Prajs, komandir 1. èete je nagraðen Vite¹kim krstom zbog osvajanja kote 997 koja je zauzeta borbom prsa u prsa.

Nakon uspe¹no zavr¹ene Balkanske kampanje Nemaèka vojna sila se ustremila na Sovjetski Savez, gde se Vit istakao u mnogim bitkama za¹ta je dobio 8. februara 1942. godine zlatni nemaèki krst. SS-Obersturmbannführer (ekvivalent potpukovnik) Vit (èin dobio 27. novembra 1941.) postaje 1. jula 1942. godine komandant 1. pe¹adijskog puka SS-a. Svoj puk je sa dosta uspeha vodio kroz mnoge bitke za¹ta je odlikovan hrastovim li¹æem za Vite¹ki krst (200. nagraðeni). U njegove velike uspehe pored odliènog dejstva u Grèkoj spadaju jo¹ napad na Rostov i bitka za Harkov.

Fric Vit je unapreðen u SS-Oberführer (ekvivalent brigadni general) 1. jula 1943. godine da bi poslednjeg dana jula bio izabran za prvog komandanta 12. SS oklopne divizije "Hitlerjugend". Dana, 20. aprila 1944. godine dobio je èin SS-Brigadeführer (ekvivalent general-major) i to mu je bilo poslednje unapreðenje. Ujutro 14. jun 1944. godine, jedva sedam dana nakon desanta u Normandiji, dok je odreðivao sedi¹te glavnog ¹taba u Venou, Vit je poginuo od ¹rapnela pri iznenadnoj artiljeriskoj vatri saveznièkih brodova u dubini kopna.