Vojvoda Petar Bojović

[Boro Prodanic]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Petar Bojović je poreklom iz plemena Vasojevića. Rođen je 16. jula 1858. u selu Miševići, opština Nova Varoš. Gimnaziju je završio u Beogradu i stupio u Vojnu akademiju 6. oktobra 1875. Proizveden je za artiljerijskog potporučnika 1880, za konjičkog poručnika 1883, za đeneral-štabnog kapetana I klase 1891, pešadijskog potpukovnika 1897, đeneral-štabnog pukovnika 1901, đenerala 1912.

Kao mlad oficir zauzimao je postepeno položaje prema činu i komandovao je u miru pešadijskim pukom, pešadijskom brigadom, divizijskom oblašću, konjičkom divizijom, trupama novih oblasti. Bio je načelnik štaba divizijske oblasti u dva maha, pomoćnik načelnika štaba Aktivne vojske, pomoćnik i zastupnik načelnika i načelnik Glavnog đeneralštaba, načelnik štaba glavne vojne inspekcije i načelnik opšteg vojnog odjeljenja Ministarstva vojnog.

U ratu protiv Turske 1876, kao pitomac Vojne akademije, bio je u štabu Vrhovne komande, a u nastavku rata 1877. do 1878. u bateriji na dužnosti podoficira. U srpsko-bugarskom ratu 1885. bio je vodnik konjičkog eskadrona i zastupnik načelnika štaba Šumadijske divizije.

U Prvom balkanskom ratu 1912-1913. bio je načelnik štaba Prve armije, koja je izvojevala velike pobede u Kumanovskoj i Bitoljskoj bici. Učestvovao je u mirovnim pregovorima sa Turskom, održanim u Londonu 1913, kao vojni stručnjak u delegaciji srspke vlade. U Drugom balkanskom ratu 1913. protiv Bugarske bio je načelnik štaba Prve armije, koja je odnijela pobedu u bici na Bregalnici.

U Prvom svetskom ratu, njegova Prva armija je pretrpela velike gubitke u bici na Drini 1914. Bojović je bio ranjen u ovoj bici, pa ga je zamenio armijski đeneral Živojin Mišić. U januaru 1916, imenovan je za načelnika štaba Vrhovne komande umesto bolesnog vojvode Radomira Putnika, koga su vojnici na rukama nosili do Skadra. Tu poziciju je zadržao do juna 1918, kada je dao ostavku na to mesto zbog nesuglasica sa generalima Antante oko pitanja širenja Solunskog fronta. Smatrao je da su saveznici najteže i najopasnije položaje prepustili srpskoj vojsci, što je bilo tačno. Ponovo je preuzeo položaj komandanta Prve armije, koja je prva probila neprijateljske linije na Solunskom frontu i napredovala duboko u okupiranu teritoriju. Njegove jedinice su ušle čak u Sofiju a povučene su nakon pretnje glavnokomandujućeg Solunskog fronta, francuskog đenerala i petog (počasnog) srpskog vojvode Franša d‘Eperea da će okrenuti francusko oružje protiv Srba ukoliko se odmah ne povuku. Srpska Vrhovna komanda ga je 26. septembra 1918. odlikovala titulom vojvode za njegove zasluge tokom rata.

Imenovan je 1921. godine za načelnika Generalštaba na mestu preminulog vojvode Živojina Mišića, a 1922. se povukao iz aktivne službe.

Na samom početku Aprilskog rata, postavljen je za zastupnika vrhovnog komadanta Kraljevske jugoslovenske vojske, mladog kralja Petra II Karađorđevića.

Izvor: Wikipedia, razni sajtovi

[Boro Prodanic]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Vojvoda Petar Bojović je umro u Beogradu 20. januara 1945.

[Milan (longtrip)]

 Đeneral i Vojvoda Petar Bojović spada u najveće vojskovođe prvog svetskog rata.
 Odlikovan je:
 Ordenom Jugoslovenske krune prvog reda (1930. godine),
 Ordenom Karađorđeve zvezde prvog reda (1936. godine)
 Francuskim ordenom Legije časti (1936. godine)
 reč je o mirnodopskim odlikovanjima 
 Tokom rata 1912, 1913, 1914 pa sve do 1918. godine zbog svojih uspešnih ratnih operacija,
 odlikovan je više puta najvišim srpskim i savezničkim odlikovanjima.

[Kuzma®]

Vojvoda Petar Bojovic na polozaju

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Kuzma®]

Vojvoda Petar Bojovic je tokom II svetskog rata kao veliki vojskovodja bio postedjen od strane Nemaca uz uslov da ne napusta svoju kucu u Trnskoj ulici br.25.
 

Čak je i nemacki general za jugoistocnu Evropu Neubachen postovao Bojovica i nardeo da Vojvoda mora da dobija redovne kolicine hrane tokom okupacije jer je njegov otac bio zarobljen od strane vojske Kraljevine Srbije i tertian na najvisem nivou. Tako da ga je čak i Nuebachen postovao za humanist koji je pokazao tokom I svetskog rata prema zarobljenim Nemcima, dok ga komuniosti odmah ubise.

Medjutim grupa skojevaca upada 20.01.1945.godine u njegovu kucu kako bi ga prinudni iselili i napadaju starog vojvodu. Vojvodu su pretukli a on je istog dana preminuo od posledica unutrasnjeg krvarenja. Posebno je oslobodioce iritrala vojvodina sapka i sinjel koji su ih asocirali da je u pitanju "kraljev vojvoda". Vojvodin sin Dobrosav je pokusao da zastiti oca ali je savladani a brzo potom upucen u zatvor u Sremsku Mitrovicu.
Kad je vojvoda umro, prevezen je na taljigama na Novo Groblje.
Pred samu sahranu OZN-a preko Radio Beograda preko objavljuje vest da ako neko od gradjana Beograda pokusa da dodje na sahranu Bojovica na Novom gorblju bice uhapsen i krivicno gonjen.
Oslobodilacke vlasti zabranjuju prisustvo gradjanstva sahrani i veliki vojvoda biva sahranjen bez ikakvih pocasti gotovo ilegalno u gradu kome je 1918.godine doneo slobodu.

 

[Љуба]

Коментар на ове задње информације о "пребијању"

У неколико извора, смрт војводе Петра Бојовића је окарактерисана: "умро је у Београду...."
- ово пребијање за мене је новина, и дописана је у википедији.
- многи форуми, да их не именујем сада (да им не правим рекламу) не истичу овај податак око пребијања.

Средином 80-тих, из БИГЗ-а, изашла је едиција у 5 тома, о тројици српских војвода. Међу њима није било Воводе Петра Бојовића. А касније 90-тих је и он придодат, па се сада може наћи комплет са свом четворицом српских војвода.

Неспорна је величина улоге Петра Бојовића у српској историји.
Међутим две ствари су ту интересантне:
- у књизи "Време смрти", Добрице Ћосића, ако ме сећање добро служи, опис догађаја око примопредаје дужности команданта 1.А, је доста проблематичан. Цело дело прочитао сам три пута. Па да сада не дужим, та примопредаја није обављена, а како и зашто НЕ, прочитајте;

- чиљеница (цитат): "На самом почетку Априлског рата, постављен је за заступника врховног команданта краљевске југословенске војске, младог краља Петра II. Након априлског слома, због старости није учествовао у ратним операцијама, али је подржавао ЈВуО." -

Прво: Није баш најјасније објашњена његова улога у војној хијерахији 1941.
Друго: Не видим да би ондашња власт имала обзира према краљевом "Врховном команданту".
Треће: Немамо података о његовом изјашњавању на одлуку краља да се сви ставе под команду маршала Тита из августа 1944.године.
Четврто: да ли је сарађивао са Недићевом владом?

Дакле има ту много отворених питања.
Надам се да ово не задире у Т.11

Љуба

[Kuzma®]

Ne znam odakle bih poceo svoju teoriju ovom slucaju.

Evo ovako.
Cinjenica je da jedan deo internet izvora (koje sam koristio kako bih saznao nesto vise ovome) navodi da je grupa partizana (skojevaci, OZNA) u cilju prinudnog iseljenja vojvode Bojovica upala u njegovu kucu i da ga je tom prilikom pretukla. Takodje je cinjenica da onaj drugi deo izvora kaze samo da je vojvoda Bojovic umro u januaru 1945.godine ali se  tacan datum razlikuje pa tako neki kazu 19.januara, drugi navode 20.januar (vecina) dok neki kazu da je u pitanju 21.januar. Malo neobicno za 20.vek kada postoje podaci kada se tacno znaju mnogi nebitni podaci iz zivota i rada nekih manje zasluznih.
U svakom slucaju osim eventualnih izjava nekih svedoka verujem da neki drugi materijalni dokaz ne postoji ni da jeste tako bilo ni da nije. Mozda postoji neko resenje  po kome se pleni kuca pa bi to mozda bio neki posredni dokaz.

Preskocicu sada to izdanje BIGZ-a i deo o primopredaji duznosti pa cu se kasnije vratiti.

Pomenuto je da je na pocetku (ovaj termin je jako bitan) Aprilskog rata vojvoda Bojovic postavljen za zastupnika VK. Ne vidim nista posebno u tome osim da se "davljenik i za slamku hvata", a davljenik u ovom slucaju je kralj i Vrhovna komanda koji su postavljanjem Bojovica na tu duznost verovatno igrali na kartu njegove vojnicke slave kako bi sprecili raspad vojske i drzave.
Podrzavao je JuVO? Na koji nacin? Time sto ih je simpatisao ili i konkretno? Prema podacima vojvoda Bojovic je bio u nekoj vrsti kucnog pritvora od dolaska Nemaca tako da verujem da je ta podrska bila samo verbalna. Pa na kraju vojvoda je zakletvu polozio kralju  i naravno da je podrzavao u to vreme jos zvanicnu vojsku. Bar mi se cini da je to logicno zato sto su i tada postojali ljudi koji su postovali datu zakletvu do kraja zivota.

Dakle sto se tice pitanja njegove uloge u vojnoj hijerarhiji tokom Aprilskog rata mislim da se ona ogledala samo u cinjenici da je jedan veliki vojskovodja ziv "pa da probamo da on preuzme komandu". Da je to uradjeno ranije mozda bi i dalo neke rezultate ovako mu je od novih vlasti to verovatno uzeto za zlo.

Vlast ma kakva da je trebala je da ceni zasluge vojvode Bojovica u oslobodjenju zemlje u I svetskom ratu. Medjutim tadasnja ideologija je dovela do toga da se u ovoj zemlji gotovo nista od pravih vrednosti ne ceni. Inace mozda nije to toliko ni cudno. Pa vojvoda Bojovic je porazio vojsku u kojoj je tada ratovao novi vladar. Za razliku od Nemaca koji su bili porazeni ali postovali nekadasnjeg protivnika novi oslobodioci nisu imali takve obicaje.

Zbog cega bi se i kako covek od gotovo 90 godina stavio pod Titovu komandu dok se u isto vreme nalazi u kucnom pritvoru i koji se vec vise od 3 godine ne nalazi na na kakvoj duznosti u toj vojnoj hijerarhiji. Da li je mozda trebao da obuce vojvodsku uniformu i da krene da pravi diverzije kao Prle i Tihi?

Na koji bi nacin vojvoda mogao saradjivati sa Nedicevom vladom?  Ok, mozda neka savetodavna funkcija, medjutim licno mislim da mu njegova oficirska cast ne bi dozvolila nikakav vid saradnje sa ociglednim saradnicima okupatora (to je mogao da vidi za razliku od JuVO za koju iz pritvora tesko da je mogao da zna da li saradjuju sa okupatorom ili ne).

E sad da se vratim na BIGZ.

Dakle u vreme kada su jos bila sveza secanja na "najveceg sina..." objavljuje se to izdanje o srpskum vojvodama u kome nema Petra Bojovica. Zbog cega? Zbog toga sto je kao vojnik prihvatio ( a da li je uopste i stupio na duznost) da bude zastupnik VK? Ili zbog toga sto nije prekrsio zakletvu koju je dao mnogo ranije pa je i dalje podrzavao kralja i ostatke vojske koja je ostala verna kralju? Ili mozda zbog pomenutog sukoba sa Misicem (a pitanje je koliko je to tacno posto koliko mi je poznato Misic je primo duznost komandanta 1.A kada je Bojovic ranjen. Takodje smatram da je u jeku bitke klasicna primopredaja duznosti glupost, jos ako je onaj koji predaje duznost ranjen onda je to posebno glupo)? Ili mozda zbog nacina na koji je umro?

Licno ne verujem da je u vreme od 1945 do 1990 nekome bilo stalo da se bavi tamo nekim mozda imaginarnim sukobom Misica i Bojovica i da je razlog izostavljanja.

Uzmimo u obzir ovu teoriju o spletu okolnosti koje su mogle da dovedu do pomenutog prebijanja.

1.Nove vlasti zakljucuju da je kuca u Trnskoj 25 pogodna za neku opstu namenu  (ne) znajuci ko u njoj zivi.
2.Neko donosi resenje da se ta kuca oduzima za potrebe .... i salje neke skojevce da to resenje uruce i da isele stanare
3.Skojevci su osobe koje i ne znaju ko je Petar Bojovic i kojima to ime nista ne znaci (sisli sa planine, neskolovani, dosli iz neke druge republike gde nije poznat)
4.Skojevci ulaze u kucu i vide vojvodinu sapku i sinjel  koji ih odmah asociraju na predratno vreme i kralja
5.Sve to plus lepa kuca kod njih stvaraju utisak da se radi o nenarodnom elementu (tako su nauceni) i naravno posto je jos rat a oni su oslobodioci onda "imaju pravo da presudjuju po svom nahodjenju".
6.Tako vojvodu isprebijaju kao nenarodni, burzujski, kapitalisticki element a vojvoda od tih povreda umre.


Ili druga varijanta:

1.Sve se desava sa znanjem i uz podrsku nekoga odozgo.
2.Cilj je eliminisati vojvodu u okviru borbe za vlast. Vojvoda moze biti opasan posto podrzava kralja. Mogao bi da bude elemenat koji bi uzdrmao temelje nove vlasti (narod ga voli, njegova karijera i dela dovoljno govore o njemu kao osobi).Zgodno vreme je svako dok rat jos traje.
3.Pronalazi se neki razlog da se upadne u kucu
4.Ostatak bi se uklapao sa prethodnom verzijom.



Ili je ova verzija najrealnija i za pomenuto prebijanje i za izostavljanje u BIGZ-u

војвода Бојовић је отворено подржавао ЈВО и њеног команданта ђенерала Михаиловића а војводин син Добрица је био у четницима.. комунисти су се тако осветили часном старцу.

Svi vrlo dobro znamo da su oslobodioci vrlo cesto i po zavrsetku rata uzimali "pravdu" u svoje ruke i bili i sudije i porota i dzelati. Znamo to iz previse izvora koji se pojavljuju poslednjih godina tako da verujem da u prici o Bojovicu ima dosta istine.
U svakom slucaju sramota je za ovaj narod da neko toliko zasluzan ne bude sahranjen uz sve pocasti i da se na takav nacin odnosi prema njemu.

Ukoliko je ovo tacno onda je tesko i zamisliti kakav je odnos vlasti bio prema nekima manje zasluznima.


Eto ja o tome toliko. Mozda gresim, mozda pogresno povezujem podatke, mozda su ipak ove moje teorije ili jedna njih tacne ili dobrim delom tacne. PA evo sve sto bi moglo da rasvetli ovaj dogadjaj je dobrodoslo da se objavi uy postovanje Pravilnika foruma, naravno.

[borovnica]

Ne znam da li je poznato forumašima,ali general-pukovnik VJ Milovan Bojović je unuk vojvodi Petru Bojoviću.General je penzionisan 1999,ako se ne varam sa dužnosti savetnika NGŠ.

[dzumba]

Мислим да су неки даљи рођаци. Генерал Бојовић је из  једног села у околини Чачка или Горњег Милановца, док је војвода Бојовић од Нове Вароши.

[Љуба]

УЛОГА 1. АРМИЈЕ И ЊЕНОГ КОМАНДАНТА ПЕТРА БОЈОВИЋА У БИЦИ НА ДРИНИ

(произвољни наслов)

........................У својој студији Битка на Дрини 1914, Борђе Лукић истиче да је приликом заузимања Мачковог камена од српских трупа 20. септембра „пропланак величине од 500 квадратних метара био потпуно покривен лешевима погинулих, махом непријатељских војника, преко којих се могло газити". У периоду од 14. до 22. септембра Дунавска првог и Дунавска дивизија II позива изгубиле су 11.490 људи избачених из строја, мећу којима велики проценат командног кадра (Дунавска дивизија I позива изгубила је, на пример, 118 официра, од којих 5 команданата пукова и 17 команданата батаљона).

Ако се баци поглед на ток борби на Мачковом камену, видеће се да је српско командовање, поред других пропуста, пренебрегло два основна оперативна начела: начело економије снага и начело примене обухватног маневра, јер је на релативно малом простору ангажовало сувише јаке снаге и упорно нападало Копхутњу стопу дуж уског планинског гребена, уместо да то учини применом обухватног маневра дужим, али сигурнијим правцем.

У свим тим борбама српски војници, подофицири и официри показали су беспримерно залагање и упорност. Захваљујући томе, иако је изгубила део државне територије, српска војска је принудила боље обучене и опремљене аустроугарске трупе да се задрже на линији, коју је, према Поћорековом плану, требало заузети већ другог дана по преласку Дрине. Поред тога, она је само из аустроугарске 6. армије избацила из строја 30.000 људи, заморила и онеспособила аустроугарске јединице, тако да без дужег одмора нису биле способне да продуже офанзиву. Због тога је Поћорек био присиљен да се одрекне свог амбнциозног плана о уништењу српске војске у западној Србији. Тако је на српско-аустроугарском фронту низводно од Љубовије — преко Соколске планине, доње Дрине, Парашнице, кроз Мачву преко Равња, Засавице, Ноћаја, Узвећа, Причиновића до Толића на Сави западно од Шапца — дошло до стабилизације фронта и рововске војне, прве у првом светском рату.29
.............................................
Митар Буришић, Битка на Дрини 1914, Београд 1969; Милан Радивојевић, Мачков камен, „Ратник", св. XI и ХИ/1924; Милета Здравковић, Узроци неуспеха Тимочке дивизије 1 позива при преласку преко Саве 6. септембра 1914. год. „Ратник", св. Х1/1934; Лукић Борће, Битка на Дрини 1914, Београд 1966; С. Скоко, П. Опачић, н. д., стр. 361—399.

Коментар:
Потенцирам те губитке и начин вођења битке



 

УЛОГА 1. АРМИЈЕ И ЊЕНОГ КОМАНДАНТА ЖИВОЈИНА МИШИЋА У КОЛУБАРСКОЈ БИЦИ

(официјелни наслов)

Управо у време повлачења српске војске на десну обалу Колубаре и Љига, за командаита најзамореније и највише истрошене српске 1. армије постављен је генерал Живојин Мишић.

Војвода Путник је 14. новембра позвао Мишића и, саопштавајући му постављење на нову дужност, рекао:

— Мишићу ... Идите ... Идите да прихватите Прву армију. Бојовић је тешко болестан и рањен... Тренуци су врло критични. Зауставите ово осипање наше војске. Ви једини ... И шта учините, учињеио је.

Повлачећи се преко тешког брдског земљишта, раскаљаним иутевима, по киши и снегу, уз непрекидне борбе против иадмоћ- нијег непријатеља, без довољно хране и муниције, код јединица 1. армије наступила је малаксалост, физичка и морална. Масе становништва, које је у страху од репресалија напуштало своје домове и, бежећи испред непријатеља са стоком и другом по- кретном имовином, закрчило ионако веома слабе и уске пољске путеве, отежавале су покрет и рђаво утицале на морал трупа.

Коментар:
Приказ стања једне армије.
Ово напред изнето је из књиге „МОЈЕ УСПОМЕНЕ“ војводе Живојина Мишића, БИГЗ, 1984,  страница 305

Сада да видимо шта каже:


Vona enciklopedija, Beograd, 1970/1978, Tom I, str.674
BOJOVIĆ Petar (Miševići kod Nove Varoši, 16. VII 1858 —Beograd, 20. I 1945), srpski vojvoda……………………..

………………U I SR komandovao je 1. armijom i s njom oslobodio u cerskoj bici Šabac. Tada je na položaju kod Jevremovca ranjen u nogu, ali dužnost nije napuštao i 6. septembra forsirao je Savu na odseku s. Skela—Podgorička ada (v. Sremska operacija), izbio na liniju Stara Pazova—Golubinci—Jarak, prinudivši delove austrougarske 2. armije, koja se prebacivala na ruski front, da se zadrže u Sremu. Zbog nepovoljnog razvoja operacija na Drini, planski je povukao 1, armiju iz Srema u rejon Pecke, i s njom učestvovao u bici na Drini (v.). Posle napada Bugara 1915. i njihovog prodora na teritoriju Srbije i Makedonije, postavljen je za komandanta trupa novih oblasti na frontu prema bugarskoj granici. Sa znatno slabijim snagama uspešno se suprotstavio bugarskoj 2. armiji, naročito u borbama kod Končulјske i Kačaničke klisure. Protivnapadom kod Kačanika (v. Kačanički manevar) od 18. do 20. novembra sprečio je bugarski prodor na Kosovo i omogućio povlačenje srpske vojske prema Albaniji i Crnoj Gori………………

Коментар:
Четири ствари су овде индикативне:
Права: Сремска операција је фијаско;
Друга: Учешће у бици на Дрини објашњено је у предходном ставу, са оценом њеног неуспеха и катастрофалних губитака.
Треће: не спомиње се прва фаза Колубарске операције и његова смена.
Четврто: потенцирање „спречавања бугарског продора на Косово“, је замена теза, за неуспех очувања коридора за повлачење српске војске ка Солуну и принудни пут повлачења преко беспућа Албаније. Ко је изазвао „голготу“, неко ће већ наћи одговор.

наставак цитата:

.......................... U teškim danima povlačenja kroz Albaniju i Crnu Goru, postavljen je 12. I 1916. za načelnika Štaba Vrhovne komande, umesto obolelog vojvode Radomira Putnika. Posle izbijanja na obalu Jadranskog mora, uz pomoć saveznika, organizovao je prebacivanje vojske na Krf i u Bizertu, reorganizovao je i prebacio u Solun,...........
Како је организовано савезничко спашавање изнемогле српске војске, која је стигла на јадранску обалу имамо у више дела објашњено, па да не узимамо драгоцено време читаоцима.

......a zatim 1916. rukovodio ofanzivom u kojoj je srpska vojska, uz pomoć saveznika, razbila Bugare kod Gorničeva (Keli, Kćlli), zauzela Kajmakčalan 30. septembra i Bitolj 19. novembra (v. Solunski front).............................................

Коментар:
Предходни цитат, је илустративан. Таман посла да неко посумања у овај цитат. Једино што он није завршен, па тек на следећој страници имамо објашњење:

Vona encikllopedija, Beograd, 1970/1978, Tom VIII, str.755
„ SOLUNSKI FRONT“

Прво карта, са приказом операције
  [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Коментар:
Дакле операција која је овде презентирана је још један фијско српске војске. Последице:

............... Srpske i francuske trupe pokušale su 27. novembra da opštim napadom razbiju nemačke i bugarske snage kod Bitolja i u luku Crne reke, ali nisu uspele, pošto je u međuvremenu turski 20. korpus na frontu istočno od Dojranskog jezera smenio bugarsku 2. armiju, koja je potom na položaj u prostoru Bitolja prebacila oko 40 bataljona; grčki 4. korpus kod Drame (Drama) i Kavale položio je oružje pred Bugarima; 6. decembra na celom Solunskom frontu obe strane prešle su na pozicijsko ratovanje. Za tri i po meseca teških borbi srpska vojska prodrla je oko 40 km na sever, zauzela Bitolj, zarobila preko 170 oficira i 7.000 pođoficira i vojnika i zaplenila 97 topova, 87 mitraljeza, 87 bacača i oko 15.000 pušaka, ali je i sama imala vehke gubitke: 1.209 oficira i 31.432 podoficira i vojnika (poginuhh, ranjenih i nestalih).
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Коментар:
Због ове непотребне операције:
-   Пешадија је просечно изгубила 60 % људства, а то је утицало, на
-   Гашење четвртих пукова у дивизијама;
-   Расформиран је Добровољачки одред;
-   Батаљони су смањени на 3 пешадисјке чете;
Круна ових догађања је:
-   „Najzad, da bi se dobilo ljudstvo za popunu 28. III 1917. rasformirana je 3. armija i njeno ljudstvo raspoređeno u 1. i 2. armiju.

Команданти армија су тада били: војвода М.Живојин и војвода С.Спенановић.


- Zbog neslaganja sa savezničkim komandantom genеralom A. Gijomaom oko širine fronta dodeljenog srpskoj vojsci, smenjen je 19. VI 1918, i po molbi postavljen za komandanta 1. Armije...

Коментар:
Са овом армијом Бојовић је успешно командовао и славно ушао у Београд 1.новембра 1918. Била је то прва блистава победа у његовој каријери.

Закључак:
Дакле, операције којима је непоредно командовао у улози команданта, или руководио као Начелник штаба ВК, обележене су великим неуспесима и ванредно великим губицима у људству. Не бих га изједначавао са предходном тројицом војвода: Радомир Путник, Степа Степановић и Живојин Мишић.


Љуба

[Kuzma®]

Iz Ljubinog posta zakljucujem:

- srpska vojska je imala 11.490 izbacenih is stroja a austrougarska 3 puta vise  - to je lose?  Realno gledano u ratu je mnogo i ako 1 nas vojnik pogine i malo ako pogine 100.000 neprijateljskih, ali ovde je odnos 1:3 u korist srpske vojske dok je taj odnos u toku Kolubarske bitke bio 1:2 a tamo je komandovao Misic.

-Bojovic iako ranjen i bolestan nastavlja da komanduje svojim jedinicama, savremeni komandanti tog ranga prakticno ne mogu biti ranjeni posto se nalaze na dovoljno bezbednoj udaljenosti (cast izuzecima). To govori o njegovom odnosu prema zakletvi

-gubici Dunavske divizije navedeni u primeru samo govore u korist odnosa srpskih oficira prema zakletvi, Srbiji, vojsci i kralju posto su ginuli i redovi i komandanti pukova sto ukazuje na cinjenicu da su svi bili tu na prvoj liniji i da nije bilo povlascenih

-Sremska operacija je pretrpela fijasko iz, po mom misljenju, samo jednog razloga - srpska vojska se tada nasla u neobicnoj situaciji presla je u napada izvan granica svoje zemlje za sta nije uvezbavana, kao posledica toga srpski seljak iz Sumadije upada u ravnicarski mocvarni predeo gde se ne snalazi, mnogi se dave prilikom forsiranja reke itd. Takodje mislim da tu operaciju Bojovic nije samostalno zapoceo vec uz znanje VK koja je sa tim bila saglasna kako bi se iskoristio elan vojske koja je potukla neprijatelja i odbranila zemlju

-Posle toliko borbi i postepenog povlacenja u igru ulaze sveze bugarske snage, probalo se to sto se probalo nije se uspelo  iz verovatno objektivnih razloga i krenulo se preko Albanije, krivac je pronadjen u vojvodi Putniku koji nije napustio mesto nacelnika staba VK vec je smenjen (napisao sam o tome post u temi o vojvodi Putniku) a na njegovo mesto postavljen Bojovic

-suprostavio se da se srpskoj vojsci prosiri front sto je po mom misljenju potpuno uredu, srpska vojska koja je pretrpela sve sto ni jedan druga vojska na svetu nije treba da jos vise da gine zato sto neki francuski general to zahteva od nje a kada su ti Francuzi trebali da Srbe sacekaju u Dracu, Valoni i ostalim lukama onda ih je bilo bas briga dok Rusi nisu intervenisali. Divota. Dakle u tom trenutku je vojvoda Bojovic srpski interes stavio ispred francuskog. Vojska koja je desetkovana, koja se digla iz pepela, koja je napredoval brze od francuske konjice trebala je da okonca rat i da neko doceka oslobodjenje a ne da i ono sto je ostalo izgine. Gde su ti Francuzi bili pre Albanije da pomognu?

Sto se tice izjednacavanja - svaki od cetvorice srpskih vojvoda je dao ogroman doprinos pobedi u I svetskom ratu i u ratovima pre njega. Neko je dao veci neko nesto manji doprinos ali u svakom slucaju njihov pretpostavljeni je smatrao da su sva cetvorica zasluzila vojvodski cin. Kralj im je bio savremenik i on bi trebalo da zna da li su oni i koliko doprineli pobedi. Bilo je jos generala koji su sa ove distance gledano mogli da dobiju vojvodski cin - Pavle Jurisic Sturm, Milos Vasic, Vukoman Aracic (ova trojica su mi prvi pali na um).. Mozda su mogli ali nisu zato sto je kralj smatrao da tako treba.


Na kraju ovog posta samo da konstatujem da sve ovo napisano ne dokazuje nista po onom pitanju zbog cega je pokrenuta diskusija - prebijanje vojvode od strane pripadnika NOVJ.

[ssekir75]

posto sada zurim, samo da dodam da je sremska operacija bila zahtevana od strane saveznika. niko normalan u srbiji tako nesto ne bi ni pokusao u tom trenutku. pored toga, jedinice su dobile mosinke koji dan ranije sa nisanima konovalov za spicasti metak, ali staru municiju, pa je i to doprinelo tako brzom i neorganizovanom povlacenju (da ne kazem bezaniji) tokom koje se  mnogo vojske jednostavno podavilo jer nisu znali da plivaju.

slazem se sa kuzmom koji kaze da je kralj ipak iz nekog razloga bojovicu dao cin vojvode. a ljuba je zaboravio da je taj isti bojovic ispred nisa tukao duplo brojniju nemacku vojsku posle cega se ona povlaci skroz do beograda (a stice se utisak da ga i nisu branili toliko uporno kao nis)

[Kuzma®]

Pomenucu bez nekog kokretnog izvora osim da sam procitao na internetu da je 1.A stigla cak do Sofije tokom daljeg napredovanja posle proboja Solunskog fronta i da su saveznici (Francuzi) pretili oruzjem i zahtevali da srpska vojska obustavi operacije u Bugarskoj posle cega se to i dogodilo.

[Љуба]

.................................................

slazem se sa kuzmom koji kaze da je kralj ipak iz nekog razloga bojovicu dao cin vojvode. a ljuba je zaboravio da je taj isti bojovic ispred nisa tukao duplo brojniju nemacku vojsku posle cega se ona povlaci skroz do beograda (a stice se utisak da ga i nisu branili toliko uporno kao nis)

Обично не цитирам себе, али мораћу да подсетим "ssekir75" да нисам заборавио допринос Војводе Бојовића у операцијама 1.А од пробоја Солунског фронта до уласка у Београд.

...............................

- Zbog neslaganja sa savezničkim komandantom genеralom A. Gijomaom oko širine fronta dodeljenog srpskoj vojsci, smenjen je 19. VI 1918, i po molbi postavljen za komandanta 1. Armije...

Коментар:
Са овом армијом Бојовић је успешно командовао и славно ушао у Београд 1.новембра 1918. Била је то прва блистава победа у његовој каријери.

.............................................
Љуба

Има доста аргумената, које нисам изнео. И нећу. Јер би то било контрапродуктивно. Немам намеру да окаљам војнички лик овог војводе. Само сам хтео да га издвојим од прве тројице, чије успехе сматрам "историјскијим".

Када говоримо о неким неуспесима, ми ћемо команданта оправдати, "наводном" лошом проценом претпостављене команде. Ево његове улоге која је изнад свих команданата.

Зато сам потенцирао битку код Горничева. Ево једног цитата:

"Započinjanje borbi na Solunskom frontu 1916. godine bilo je vezano za ulazak Rumunije u rat na strani sila Srdačnog sporazuma (Antante). Tada je bilo planirano da Rumunija napadne Austrougarsku i da se istovremeno preduzme ofanziva kod Soluna. Međutim, Bugari su prozreli namere i 17. avgusta izvršili jak napad, čime su otpočele višemesečne borbe sa promenljivim uspehom. Početni bugarski uspeh, a i dalji razvoj borbenih operacija, pretio je osobito srpskoj Trećoj armiji. Spas je potražen u kontraofanzivi. Sa Krfa je pozvan vojvoda Živojin Mišić, kome je poverena komanda nad Prvom armijom, te je 14. septembra otpočela ofanziva. Glavni udar izvele su jedinice Prve srpske armije, koje su trodnevnim borbama, često prsa u prsa, porazile Bugare i naterale ih na povlačenje. Ove borbe su u vojnoj istoriji poznate kao bitka kod Gorničeva".
http://www.glas-javnosti.rs/clanak/feljton/glas-javnosti-17-08-2008/pobednicka-bitka-kod-gorniceva
још једном да погледамо ту ситуацију, пре доласка војводе Мишића:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Зар вам се не чини да је та ситуација, веома слична ситуацији после Битке на Дрини.

И још једном да изразим, јавно, свој став око догађаја описаних око смрти војводе Бојовића. Ако је било тако како је описано (у шта с разлогом сумњам) онда нема оправдања за такав чин, ма каква да је била улога Петра Бојовића током 1941-1945.године

Љуба

[dzumba]

Апсолутно је сигурно да војвода Бојовић не стоји једнако са осталом тројицом српских војвода из периода 1. светског рата. Војна историја (онај објективни део) га зато и не сврстатва у раван са њима, али га оцењује као врло успешног команданта током пробоја Солунског фронта. И то је његова највећа заслуга.  Критичке опаске које износи Љуба објективно стоје. Да ли баш све треба приписати лично њему  или ту има и стицаја околности,  тешко је рећи, поготово са ове дистанце. Такође, био је више од осталих човек краља Александра и овај је то ценио. Зато је можда, пре него други, нимало лошији команданти српске војске, постао војвода.