Vojna tajna

[Boro Prodanic]

Medjutim ljudi iz neznanja ili da ostavili sto bolji utisak na dokumenta koja rade stavljaju da je sve poverljivo....

Upravo tako Stipo!

Ako stavi veći stepen tajnosti na dokument koji izrađuje, pametniji je i važniji, valda.

I tako onda razne nebitne stvari postanu tajnom...

[Vladimir Ivanović]

Imao sam u svom radnom stolu štambilje DRŽAVNA TAJNA, STROGO POVJERLJIVO, POVJERLJIVO, NARODNA ODBRANA Primjerak br.. Kopija br.. itd. Nalupao sam se tih štambilja gdje sam stigao. Kasnije sam ih lupao iz zezancije. Negdje 1989 napisao ja na oko 200 listova Presjek stanja tenkova M84 u jednicama JNA sa osvrtom na borbenu gotovost itd. I držao to na stolu, dovršavao i mjenjao. I naišao veliki šef i vidio to na mom stolu. Kasnije mi dosađivao. Na svu sreću dobio prekomandu odmah nakon toga.

A bilo je svega. Dopis VTI-a da se dopusti npr. da se mjesto otpornika 2,2 K Iskra može koristiti Niški nosi oznaku povjerljivo. I tako je bilo stalno.

[Brok]

Ti bi to sigurno bolje znaš od mene jel sam ja to čuo iz priča a ti najverovatnije i sam doživeo. Kada je izašao protoptip ili prva tura nulte serije našeg tenka M-84 da se u kasarni u Banja Luci se držao pod ciradom i pod stražom i to tako da nije mogao svako da zaviri pod ciradu ako ne pripada posadi tenka bilo o kome da je reč. Pa i 1989-ta je još bila "zategnuta" po tim pitanjima.

[brodarski]

Svaki dokumena kod svog  stvaratelja ima klasu i UR BROJ. Također i određen stupanj tajnosti. Onaj tko izrađuje određeni dokument drži se već određenog stupnja tajnosti. Dokumentu koji se prenosi na niže razine nije dozvoljeno mijenjati stupanj tajnosti. Tako dokumentu izrađenom u višem stožeru, niže brigade i samostalne postrojbe ne mogu mijenjati klasu ni stupanj tajnosti. Naravno tu je i čuveni rokovnik kojim je propisano čuvanje određenog dokumenta i poslije isteka određenog roka dokument se uništava ili mu se skida stupanj tajnosti. Ukratko može biti dostupan javnosti. To nije samo praksa s vojnim dokumentima, već i dokumentima ostalih ministarstava. Posebnim pravilima određen je način, mjesto i uređenje prostorija gdje se čuva tekuća dokumentacija i ona u arhivi postrojbi. Na netu možete vidjeti dokumente iz prošlih ratova. Osnovni podaci su: postrojba, stvaratelj, stupanj tajnosti, prijemni štambilj, čin, ime i prezime zapovjednika postrojbe, kao i pečat postrojbe. Na dnu je kome se dostavlja i u koliko je primjeraka izrađeno.kod nekih vojski se to nalazi i pri vrhu desno. To je sva mudrost, a to dobro znaju svi koji su radili u vojsci. Sad je pitanje koja će država, odnosno ministarstvo obrane klasificirati koji dokument i dati mu rok trajnosti. Obavještajnim podacima  se u načelu kod svih država određuju dugi rokovi tajnosti. Nekom to može izgledati smiješno, a zbog ovih stvari se u povijesti daljoj i bliskoj gubila glava i odlazilo u zatvor na dulji rok.

[Vladimir Ivanović]

Prvi komad tenka koji smo pravili je bio u kasarni Kozara u Banja Luci, dio kasarne koji se zvao Sarica, inače je to bila jedinica lakog remonta. Tenk je bio u hangaru koji je bio pod vanjskom stražom, unutrašnjom stražom, dio hale je bio pregrađen ceradom, a iza cerade tenk pokriven ceradom. U toj istoj hali sam radio popravke tenkova u toku rata.

Tih dana kad smo počinjali raditi tenk stalno su se mjenjale neke delegacije, Republičko izvršno vijeće, Savezno izvršno vijeće, SSNO, Uprava za ovo ili ono, kravate, sekretarice, službena vozila, mercedesi, glupa pitanja. Bukvalno se nije moglo raditi tih prvih dana jer su se stalno mjenjale neke delegacije.

Vojna tajna. Dođe pukovnik i pita me koliko se puta može okrenuti kupola u jednom smjeru. A ja moram biti ozbiljan jer pukovnik pita ozbiljno. I onda smo više šiznuli od silnog ispitivanja svakojakih delegacija, pa smo počeli da lupamo gluposti. Na pitanja čemu služi cijev na boku kupole ( snorkel za podvodnu vožnju) odgovarali smo da je to rezervna cijev za top koja se može razvući i to sa veoma ozbiljnom facom. Itd.

Sve je to išlo kako je išlo, dok se jednom nije pokvarila prva hidraulika vertikale na prvom tenku. Još je tenk bio u fazi razvoja. Hidraulika je bila uništena unutra. Uništena. I tad se pojavila služba bezbijednosti sa ozbiljnim facama. Sabotaža. Delegacija Libije je već vidjela tenk, nekoliko njihovih generala. Dio posla već ugovoren. A urađena sabotaža. Počelo ispiranje mozga.

Niko do tada nije znao, ili mi tad još nismo znali, da ne smiju da se mješaju hidraulička ulja različitih tipova porijekla, koštana i mineralna. A koristili smo hidraulička ulja ruskog porijekla HUNT-S, hidraulično ulje za niske temperature, sovjetsko i Aeroshell-40, američko. Svako ulje smije da se koristi u hidraulici tenka, ali ne smije da se mješa sa drugim uljem. Dolazi do hemijske reakcije između ovih ulja. I neko je ne znajući to ozračivao hidraulku i dosuo ono drugo ulje. I nakon dva tri dana crkla prva hidraulika, analiza, sabotaža, bezbjednjaci itd. Pa onda provjera ko je sve bio, kad je ko pišao i koliko dugo u kom WC-u, ko je kako radio i ostala sranja. Kako se čuva vojna tajna, cure li gdje podatci, provjera porodica i porodičnog stabla do starih Slovena. Bolje da ne pričam. Provjeravali su i kafanu u koju smo išli nakon posla. Ko sve tamo dolazi.


Eto malo o čuvanju tajne na prvom tenku M84.


Pozdrav

Vlado

[Boro Prodanic]

Vojna tajna. Dođe pukovnik i pita me koliko se puta može okrenuti kupola u jednom smjeru. A ja moram biti ozbiljan jer pukovnik pita ozbiljno. I onda smo više šiznuli od silnog ispitivanja svakojakih delegacija, pa smo počeli da lupamo gluposti. Na pitanja čemu služi cijev na boku kupole ( snorkel za podvodnu vožnju) odgovarali smo da je to rezervna cijev za top koja se može razvući i to sa veoma ozbiljnom facom. Itd.

Možda malo u off, ali ne mogu da odolim, mada mislim da svako ko je barem 10 godina u vojci radio ima sličan primer:

Prilikom jedne kontrole b/g, MT ppuk, načelnik MT i TSl u sektoru i ja uđemo u motorni prostor DJČ. Ispituje potpukovnik komandira, starijeg vodnika i mornare, sve znaju, sve je O.K. Već kao izlazimo kad on tapne rukom po reduktoru i kaže "A ovo ti je pomoćni motor!", mornar se nasmeje a ja brže-bolje napolje iz mašine, da mi ne vidi cerenje od uveta do uveta.

Napomena: DJČ nije imao pomoćni motor već samo alternator za punjenje akumulatora, što je MT oficir morao da zna! A svaki pismeni mornar bi odmah ukapirao da pomoćni motor ne može da bude na osovini glavnog porivnog motora!

[dzumba]

У теми "Комплет понтонског моста ПМ 71" сам одређеним поводом написао један краћи текст о означавању и степеновању поверљивих информација у ЈНА. Мислим да би то могла и требала бити посебна тема. Зато сам тај текст пребацио у ову нову тему.


Ознаке тајности у војсци (ЈНА и касније у ВЈ и ВСЦГ) су биле овакве:

Војна тајна: Строго поверљиво, Поверљиво, Интерно
Државна тајна: није била степенована као највиши степен поверљивости.

Код цивила су ознаке тајности обично носила документа у вези са питањима и пословима одбране. Тада би на документима писало: "Народна одбрана" и затим ознака тајности. Касније у време СЦГ у Министарству одбране документа су означавана са "Одбрана - строго поверљиво, поверљиво и службено"

Ознака тајности се исписивала у горњем десном углу документа и то прво врста тајности ("Војна тајна") а испод тога степен тајности ("строго поверљиво", "поверљиво" или "интерно"). За документа "строго поверљиво" и "државна тајна" је било обавезно да се сваки израђени примерак нумерише, па се испод текста који означава степен тајности исписивао текст "примерак број _____". На крају документа, са леве стране (испод потписа или на полеђини) се наводило: "Урађено у ____ примерака",а испод тога  се наводило коме су документа достављена: "Достављено: примерак број 1  ________ (име и презиме лица или установе које прима докумет), примерак број 2 ____.

Ознаку "интерно" је практично имао сваки војни документ. То је био најнижи степен тајности и та документа практично нису била "тајна" већ се то одређивало више због васпитног утицаја, односно наглашавало да је то само за интерну употребу у војсци. Значи, таква документа су била доступна свима у војсци (ЈНА). Тако је већина правила и упутстава имала ту ознаку. Да документа носе ознаку "поверљиво" могао је одредити само старешина ранга команданта батаљона и виши, а "строго поверљиво" командант бригаде и више. Ознаку "државна тајна" је имао право да одреди врло узак круг људи (мислим команданти армија и виши, а у пракси само највиши функционери ССНО). Пропис којим се то регулисало имао је доста рогобатан назив (Наводим приближно јер немам тај документ: "Критеријуми за одређивање података .... који се одређују као војна тајна"). Заправо била су два документа један за ЈНА а један за ССНО, односно питања народне одбране (изван војске). Овим документима су били одређени (описани) критеријуми по који су  војне, односно одбрамбене информације, документа, па и средства (на пример НВО у развоју) одређивана као повериљива и разврставана по степнима тајности.

Нека документа нису степенована, односно нису требала имати ознаку поверљивости. То се углавном односило на документа из тзв. управног поступка, односно на оним документима која су подлегала жалбама и могућој расправи изван војске (решења о пензионисању, о додели стана, нека статусна питања цивилних лица и сл.), као и она системска документа (правила, упутства) која су користили и цивили или су имала јавни значај (на пример прво Правило војне полиције није имало ознаку тајности). У пракси врло често се и на нека од тих документа "лупала" ознака "војна тајна - интерно". Тако на пример, "Стратегија оружане борбе" из 1983. године има ознаку "Војна тајна - Интерно". За сваки случај, што би рекли. Што је наравно било погрешно.

Био је и предвиђен начин чувања и преношења документа са ознаком "војна тајна". Тако је регулисано да се документа са степеном тајности "строго поверљиво" чувају у металним запечаћеним касама (ормарима), у закључаним просторијама (када нема никог у њима), а Државна тајна у просторијама које су имале стално обезбеђење, са решеткама на вратима и прозорима.. Тако су тзв. мобилизацијске собе у бригадама, дивизијама, армијама имале стражарско место испред. Врло често је то обезбеђење давала војна полиција. Документа са ознаком "строго поверљиво" и "државна тајна" су могла да се транспортују уз оружану пратњу, односно, за "строго поверљива" документа курир је морао бити наоружан, док је за "државну тајну" курир је морао имати посебну оружану пратњу. Такође, курири у тим случајевима су морали бити официри или подофицири. Лично сам, као млади поручник, био командир обезбеђења преношења мобилизацијских докумената ЈНА. То је наравно, рађено возилима са четири ескортна возила са наоружаном пратњом и блокадом саобраћаја (није могао нико да нас претекне). За случај рата или ванредног стања у обезбеђењу траспорта оваквих документа су предвиђани и оклопни транспортери.

Генерално, начин регулисања питања одређивања и степеновања тајности документа, као и начин чувања и поступања са њима у ЈНА је био решен врло слично као у земљама на Западу, за разлику од земаља на Истоку које нису то тако решавале. Овај начин означавања тајности је и уведен средином 50-тих година под утицајем НАТО-а и дуго се одржао.

[Rade]

Primer prve strane naredbe iz vremena SSSR-a, Drugi svetski rat.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dzumba]

Ову тему сам потпуно заборавио. Иначе, током трајања ЈНА нису се сва службена документа једнако означавали,а нити су документа практично истог садржаја једнако степенована. Ево примера са Правила службе војне полиције. То је иначе документ који је требао бити достуапн свакоме, практично јавни документ или документ доступан свим војним лицима.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Да се приметити да на Правилу из 1966.године нема ознаке "Војна тајна" већ само "Службено"

[cerepovec]

drzao Velaga Milan (Vlada ga sigurno zna) vojnicima predavanje (bio je zaista vrstan poznavalac T-55) iz NsPG i provuce recenicu "nije vojna tajna koliko mi imamo tenkova - rusi to znaju bolje od nas, nije tajna ni gde ih drzimo. prava vojna tajna je zdravlje, moral i obucenost ljudstva..."

ako je bio u pravu onda vojna tajna kao pojam nije obesmisljena - stavise postoji i danas. zato valjda kauboji i snimaju onolike emisije koje se emituju na diskaveriju - sami sebe hrabre izgleda.
o tom diskaveriju i H kanalu moze toliko toga da se prica...ali je off

[dzumba]

Баш тако, "тајна" је увек питање стање морала, оспособљености и стање опреме (наоружања), као и планова употребе (распоред снага и средстава по варијантама). Понекад јесте и број и врста опреме (наоружања), али само понекад у одређено време. Реч тајна ставио сам у знаке навода због релативности појмова морала, оспособљености и сл.

Критиковање стања није увек и одавање војне (или неке друге) тајне. Међутим, по мом мишљењу то може да буде ако јавно критиковање садржи злу намеру, односно чини се да се да се произведе штета. У кривично-правном смислу да би нешто било кривично дело па тако и санкционисано битна је намера. Дакле, онај који јавно износи у виду критике податке који су тајна неће подлећи санкцији ако је то учинио тек након покушаја да унутар система проблем реши или ако је то општа појава која урушава систем па се обраћањем јавности помаже успостављање прописаног система, односно тражи помоћ. Битне су и околности. Ако се подаци износи у време ратног стања онда чак и добра намера може произвести штетну последицу.