PALUBA
March 29, 2024, 12:11:35 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mailom na brok@paluba.info
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 5 6 7 [8] 9 10 11 12   Go Down
  Print  
Author Topic: Династија Обреновић  (Read 106496 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
fazan
Moderator
poručnik korvete
*
Offline Offline

Posts: 3 128


« Reply #105 on: February 11, 2022, 04:39:12 pm »

Зашто би Велика Британија имала било какве везе са овим антентатом, када се зна да је након њега прекинула дипломатске односе са Србијом?
Срби су били једини народ у Европи чија династија није потицала од Немаца. Зато је, према мишљењу неких кругова у Енглеској, принц Артур, војвода од Конота и Стратерна, син краљице Викторије, требало да дође на српски престо. Енглеска (ВБ) је прекинула дипломатске односе са Краљевином Србијом, тек кад је Народна скупштина изабрала Петра Карађорђевића за краља.
Ово су теорије завере, без икакве основе. Велика Британија је прекинула дипломатске односе када су видели да завереници неће бити кажњени.
Logged
dzumba
Stručni saradnik - specijalne jedinice
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Posts: 22 318


« Reply #106 on: February 11, 2022, 05:10:05 pm »

Quote
Ово су теорије завере, без икакве основе. Велика Британија је прекинула дипломатске односе када су видели да завереници неће бити кажњени.

Баш тако!
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #107 on: February 12, 2022, 02:06:38 pm »

Забелешке гђе Марије уд. ген. Цинцар-Марковића
Пред 29. мај 1903.

Публикујући ове своје брижљиво вођене прибелешке, намера ми је да се одужим успомени на мога почившег супруга, као и увек императивном захтеву живота за познањем истине. Ова моја излагања само су једна врста исповести, а историчари од позива имају последњу реч.

I.
Ивањдански атентат.

Двор је био у великој ужурбаности у току првих дана по извршеном ивањданском атентату на краља Милана. А још истог дана кад је атентат извршен, хитно буде одазван у Двор генерал Д. Цинцар-Марковић. У кратком разговору који је имао за предмет последњи догађај, а у тренуцима при којима је краљ Александар необично раздражен противу претпостављених духовних твораца овог случајно неуспелог атентата, много је сумњао на ондашње прваке радикалне странке. Најзад је почео и јаким гласом да говори:
- Ранка Тајсића и Николу Пашића требало би одмах ставити под суд и безусловно осудити на смрт.
Генерал Цинцар-Марковић покушавао је да га од таквог расположења одврати или бар ублажи његову оштрину и домашај. Наводио је при  томе многе разлоге, стварне и политичке природе. По његовом личном мишљењу, и ако је он само војник од професије, - такав један начин решавања овога случаја од стране Круне могао би бити пренагао, па према томе и са последицама свакако суровим, ако не и неправичним. Наговештавао је уз то и сву неполитичност таквог једног акта, јер су оба поменута лица вође једне од највећих и у народу већ најсолидније укорењених странака.
Тад неочекивано и готово без шума, појавио се на прагу врата од суседне одаје краљ Милан, још са завојем око руке, озбиљан, нешто побледео и замишљен. И несумњиво преко свога обичаја, чак и у случајевима много мање важним и озбиљним од тадашњег, стишан и лагано, обратио се краљу сину:
- Доиста, Саша, Мита (генерал Ц.-Марковић) има право. Ти си раздражен у овим првим тренутцима после директне опасности која је претила мом животу, па зато си и нешто пренагао у решавању, а и безобзиран на последице које би из тога у крајњим линијама могле произаћи, а биле опасне по мир у земљи и безбедност престола. Зато, и ја саветујем, да би претходно требало оставити овај догађај нормалном извиђању, без икаквог ургирања са наше стране, да ли и у коликој мери има саучесништва политичке позадине у овом обичном злочиначком атаку на мој живот, дајући у исти маг и пуну слободу суду да донесе своју одлуку, са свом строгошћу законских прописа које случај и околности буду захтевали. Јер, веруј, Цинцар-Марковић ти је мало час разложно приметио и то, да би се данас од радикалних вођа само у крајњој нужди смели правити политички мученици.
Доцније, када је Н. Пашић долазио у Двор да заблагодари краљу Александру на рехабилитацији – добио је и за посланика у Петрограду, и затекав тамо и генерала Ц.-Марковића пришао му је и најусрдније изјавио:
- Г. ђенерале, познато ми је ваше заузимање код краља, као и да ми је оно спасло главу. Зато, увек ћу вам остати благодаран.
Доцније, 1902. г. кад је генерал постао председник министарства, Н. Пашић је слично изјавио и мени, генераловој супрузи, долазећи у наш стан у Крунској улици.
После ове двоструке интервенције, краљ Александар се знатно стишао, и разговор је продужио кад живљи кад спорији, још читавих два часа, у помирљивијем тону.  (наставиће се...)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

« Last Edit: February 12, 2022, 02:13:18 pm by JASON » Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #108 on: February 12, 2022, 02:10:58 pm »

II.
Дефинитиван одлазак краља Милана у иностранство.

Краљ Милан је по многим знацима судећи још у времену много пре ивањданског атентата, у велико морао бити у фази кидања са дотадашњим гледиштима и уверењима на унутрашњи политички живот земље, јер су још приликом абдикације код њега такве промене наступиле, па су нешто доцније, кад је већ настало касно, у неколико исчезле. (Једном приликом, а пре образовања Врховне Команде у Нишу, краљ Милан је говорио генералу Цинцар-Марковићу, да је абдицирао понајвише зато, што су га извесни пријатељи уверили, да га и војска напушта. Али, генерал га је најенергичније разуверавао, позивајући га да се баш самој војсци врати и стави јој на расположење своје ретке способности.
После овога атентата, а по сопственом његовом признању, осећао се још и физички и духовно толико депримиран, да му је што благовременији одлазак у неку страну бању ради одмора и лечења (његовог стомака) био неопходно потребан.
Овај разлог изгледао је још у толико разумљивији, што је у том времену краљ Милан и свој програм на војничком препороду Србије у великој мери развијао и већ га знатним његовим делом довршавао, а уз сарадњу свог помоћника начелника штаба Команде активне војске генерала Д. Цинцар-Марковића и других виђенијих војних личности, како у погледу реорганизације тако и у васпитно-моралном и офанзивном духу српске војске. О таквом програму и његовој успешној примени сведоче и сјајни маневарски резултати с јесени 1899. године , кад су војни представници свих већих и мањих сила маневрима присутни, дали најласкавију оцену у погледу материјалне спреме ангажованих трупних јединица и способности њихових команданата. Војска је очигледно изискивала од краља Милана тадашњег свог командујућег у доба мира, да у њеном интересу и даље остане у земљи и на од пресудног значаја војном положају, па ипак, он се решавао да напусти Србију, по свему судећи, у души својој одлучен или бар слутећи, да ће му тај одлазак бити и дефинитиван. Да је оваква претпоставка тачна, потврђује и његов последњи разговор, који је са генералом Цинцар-Марковићем, на кратко време пред свој одлазак у иностранство, водио у штабу Команде активне војске. Том приликом после уобичајеног начина предаје дужности генералу Ц.-Марковићу, који га је за ово време одсуства имао да заступа, на положају Команданта активне војске, краљ Милан обратио му се у најинтимнијем тону:
-Мито, ја ускоро одлазим на пут ван Србије, али са неком потајном слутњом, против које се узалуд борим, да се више нећу ни враћати у земљу. Но баш зато ти и остављам у аманет – како то народ каже, мога сина Александра који је, као што и сам знаш, доста несталан и ако веома и интелигентан, а при том и саме прилике у земљи нису добре.
На ово генерал му одврати:
- Величанство, зашто се таквим мислима бавите? Ваш скори повратак неопходно је потребан како војсци и земљи у опште тако и вашем сину краљу, за кога се ви толико бринете. Разуме се, да на мене можете рачунати што се тиче и сама краља, јер сам као и заклети официр дужан помагати му да достојно врши своју краљевску дужност, а још више као ваш одани пријатељ.
- Не, Мито, по други пут, поновио је краљ Милан, није искључен и такав случај, а што се тиче војске, знам да њезину судбину са најлепшим изгледима на будућност стављам у сигурне руке. Ти се сећаш, да сам кнезу Катарџији одговорио, када ми се он једном приликом у твом присуству обратио, хвалећи успешан рад у војсци: 'Voila ma repouse'. Е, па и овом приликом могу рећи нешто слично, упућујући лично теби, својој десној руци: 'Mon bras droit cest Toi.'
(Краљ Милан је, иначе, био у најискренијим пријатељским односима са генералом Д. Цинцар Марковићем, о чему сведочаху многа њихова писма овоме, као и његова слика у акварелу ¾ природне величине коју је поклонио ђенералу, са посветом написатом лично његовом руком: 'Свом првом изврсном сараднику, Начелнику Штаба Команде Активне Војске генералу Димитрију Цинцар Марковићу, у знак захвалних и пријатељских осећаја. – Командант активне војске генерал Милан'.
Исти овакав примерак слике имао је још и краљ Александар у свом радном кабинету.)
А на сам дан поласка на железничкој станици у салонском одељењу својих специјаних кола, проговорио је на само са генералом Ц.-Марковићем, још неколико речи завршавајући их опет са напоменом:
- Молим те, још једном, припази на мога Сашу; ти знаш њега и његове слабости и позната ти је исто тако и чињеница 'да је Србија земља изненађења'.
То су биле последње речи краља Милана у незваничном тону изговорене у вагону, а у брзо за овим и воз је кренуо са њиме пут Беча и Карлсбада у који је одлазио ради лечења.   (наставиће се...)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #109 on: February 13, 2022, 09:20:59 am »

III.
Женидба краља Александра са Драгом Машин.

Неколико нових тренутака, неколико јачих потреса и читав низ судбоносних догађаја на престолу и у целој земљи. У двору велика ужурбаност, а у народу још увек необавештеност о ономе што се вртоглавом брзином спрема. Једино у званичним круговима и донекле у београдској чаршији пробија вест: Краљ Александар намерава да се жени са удовицом Драгом Машин, и с тешком муком покушава да састави владу која би се примила да изведе ову женидбу. У тој цељи, у истини, позивају се у Двор многе мање или више виђене личности, са понудом да се приме образовања таквог једног кабинета, али још увек безуспешно. Најзад краљ Александар, крајње раздражен, управо очајан овим сталним и узалудним консултовањем, позива у Двор и генерала Цинцар-Марковића, познатог пријатеља његовог оца краља Милана. Овај је дошао Краљу и одмах одлучно устао против намераване његове женидбе, наговештавајући, при том, да је она неумесна како с погледом на политичке тако и династичке разлоге па чак и приватне интересе. Најзад, после дугог и напорног објашњавања и указивања на све могуће штетности од извршења такве једне намере, дубоко у ноћ, генерал успева да га од тога одврати, и оставив га нешто сломљеног и утученог, враћа се из Двора својој кући. Сутрадан, око осам часова изјутра, изненада је зазврчао телефон у кући генерала Цинцар-Марковића, и овај, пришав му одмах, дохвати слушалицу. Сам краљ Александар био је на телефону, и без икаквог увода, раздрагано и пркосно, обраћајући му се, рече:
- Господине генерале, реците драгичка!
- Зашто, Величанство? одговорио је овај прилично изненађен.
- Знате ли шта је ново? Ја сам ипак нашао људе, који ће по мојој жељи саставити владу, и ако ви то не хтедосте учинити.
- Шта кажете, Величанство? Образовати такву владу? Е, то онда ништа не ваља. А ко се примио тога посла?
- Алекса Јовановић.  До скорог виђења!
Са овим речима Краљ је завршио разговор. Генерал Цинцар Марковић, поражен оваквим извештајима, чим је одступио од телефона, хитно потражи кола из Врховне Команде у Горњем Граду, и кад су ова нешто доцније стигла, наредио је кочијашу да у најбржем касу тера коње. Упутио се био тадашњем митрополиту Инокентију. Стигавши тамо, одмах је у највећох хитњи покушао да од њега као шефа цркве узме обећање, да ће се и он одупрети овом краљевом женидбеном кораку, у разговору овако вођеном:
- Драги и поштовани куме, (били су у сродничком односу) ја дођох до вас с молбом, да и ви као поглавар цркве, покушате дати отпора Краљу. Знате да је јутрос образовао владу која би му имала извести женидбу са удовом Драгом Машин. Мишљења сам, да би сте и ви нешто могли учинити у спречавању тог краљевог акта, јер и по самим црквеним канонима, ако би се поред родитељског неодобравања придружило и црквено одбијање, Краљева женидба са Драгом Машин дошла би у питање.
- Да, куме, то је истина и ја ћу све чинити што се буде могло, али ипак не јамчим успех. Јер, шта ћете, кад се они толико воле 'као голуб и голубица', а уз то се и руски цар прима за кума.
После овог одговора, генерал Цинцар-Марковић је напустио митрополита и одмах отишао да потражи и неке од својих другова, тада виђених војних лица, и од њих договорно да изузме реч, да ће се и они са њиме и са осталим официрима, којима је ова одлука имала одмах бити достављена, приликом краљеве прокламације војсци, успротивити женидби Краља са Драгом Машин. Уговорени начин био је, да се сви тада присутни официри уздрже од давања сваког израза одобравања потпуним ћутањем кад Краљ буде завршио свој говор.
(Осим овога, још истог дана, генерал Цинцар-Марковић на своју руку, телеграфски из Земуна, позвао је краља Милана да се хитно врати у земљу, због судбоносних догађаја. У исти мах, овај је ставио у дужност једној поверљивој и краљу Милану оданој личности (тад. пуковник Љ. Лешјанину) да краља Милана причека на одређено месту Дунавске обале, када буде стигао. Али после неколико дана, од краља Милана долази одговор: 'Кад српском народу конвенира једна неваљалица за краљицу, шта је потребна моја интервенција'. Очигледна његова грешка.)
После и овога корака, сада нешто убеђенији у успех, генерал се врати својој кући, мада ипак унеколико страхујући, да краљ Александар, осигуран својим последњим препадом у образовању жељене владе, како је по природи својој био прек и по некад непромишљен, не одлучи сада какву акцију и против њега лично. Зато дошавши своме дому, дозва себо свога оданог послужитеља Николу из Врховне команде, коме преда кључеве од свог кућног писаћег стола, са потребним налогом за своју породицу – жену и кћери, који су се тих дана налазили на одмору у бањи Мехадији, а за случај ако по краљевој наредби буде лишен слободе.
У том стању очекивања и неизвесности за све праве родољубе, догађаји у Двору почели су се нагло ређати један за другим. Пошто је обнародован указ о образовању владе Алексе Јовановића, убрзо за овим дошла је на ред краљева прокламација народу о његовој веридби са Драгом Машин.   (наставиће се...)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Алекса Јовановић.jpg (107.58 KB, 624x832 - viewed 4 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #110 on: February 13, 2022, 09:24:25 am »

IV.

Најзад, једног лепог летњег дана изведено је званично верење, када је у свечаној поворци нарочито делегиране групе официра, већином часника у Двору, предан и прстен краљевој вереници. А на кратко време за овим дошла је и краљева обзнана војсци, односно официрском кору београдског гарнизона, коју је сам Краљ саопштавао присутним официрима у Војној Академији.
У говору он је своје 'драге официре' обавестио да је судбоносан час за њиховог краља, који је одлучио да свој живот споји са животом једне жене из свога народа. Краљ узима за сапутницу у свом будућем породичном животу, Драгу Машин, унуку заслужнога војводе Николе Луњевице. Уверен је да ће му овај корак омогућити сретан живот и донети мир у дому. Нада се, да ће и заклети му официри овом вешћу бити обрадовани, јер домаћи мир и срећа владаоца солидна је залога народне среће и будућности.
Краљ је свој говор завршио, па ипак у целој оној маси официра није учињен ни један покрет, мртва је тишина владала. У таквој атмосфери, пуној нечег тешког и потмулог, једва осетног треперења душа, кроз коју је кобно лебдила судбина Обреновића, још неколико немих тренутака прођоше спори као векови, и, Краљ већ поче да бледи приметно узбуђенији и нервознији. Онда, у један мах, као из какве бескрајне празнине, са дна провалије, из редова виших официра, зачу се један снажан, али и безизразан узвик:
- Живео Краљ! Живели узвишени Краљевски вереници!
Овом узвику, који је долазио од једног генерала огромног стаса, испрекидано и већином појединачно, следоваху и други узвици, распростирући се постепено и на редове нижих официра. (Овај генерал био је Михаило Срећковић, доцније и командант Активне војске, место Цинцар-Марковића).
И мање пажљивом посматраоцу морало је пасти у очи, да је запањеност обухватила све официрске редове: местимично гунђање и израз рђавог прикривања негодовања огледао се у лицима готово свију присутних. Убрзо за овим, и краљ Александар се повуче, а по његовом одласку отпочело је растурање официра са скупа. Овим последњим чином Краљева женидба са Драгом Машин, постала је свршена ствар, а тиме завршен и овај судбоносни период времена са овим значајним моментима.    (наставиће се...)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



* Краљица Драга.jpg (46.99 KB, 414x465 - viewed 4 times.)
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #111 on: February 14, 2022, 10:23:42 am »

V.
Политичка ситуација и долазак на владу генерала Цинцар-Марковића.

У току владавине од образовања па све до оставке кабинета Алексе Јовановића, стање у земљи остајало је увек исто, у знаку свадбеног предузећа. А и после оставке овога кабинета, народ је и даље био миран и никаквим видљивим начином није показивао своје унутрашње расположење, па је чак и само његово незадовољство, - уколико га је било, остајало немо. Још сам догађај Краљеве женидбе са Драгом Машин 1900. године, изгледа, да је за огромни део народа био један акт поглавито приватне природе, каква се појава најбоље може објаснити његовом индиферентношћу а можда и урођеном апатијом за политичке догађаје од увек и у највећој мери, или, бар утолико уколико ови не тангирају директно његове битне интересе: личну слободу и економско стање. Разуме се, да је ово увек схватљиво код народа код којих није у довољној мери развијен интерес за опште државне и социјалне, на изглед и најбезначајније односе, од којих ипак и врло често, близу и у многоме зависи опште стање и прогрес у друштву и држави. За оваку подобност маса тражи се веће искуство и већа утаначеност духа и развијена свест, што сама виша култура доноси. У противном, маси се све може сервирати и злоупотреба је неминовна. Онда народ је већином резоновао: Краљ хоће да се жени једном из народа изабраном женом, иако удовицом из једне обичне друштвене средине, пореклом неког српског војводе из устанка и т. д. Истина, до њега су допирале тајом и вести о ранијем не тако угледном гласу будуће краљице, с погледом на њезин приватан удовички живот. И то је народу у неколико мутило осећање поштовања које је од увек гајило према брачном односу, по инстинкту свом осећајући у њему једну подлогу особите моралне вредности за будуће развијање једне здраве, снажне и напредне породице. Али, ово резоновање је и даље остајало скривено у интимности његовог свакодневног живота, јер му неко ништа више није објашњавао, а и она сам се чувао од сличне индискреције бојећи се органа полицијских власти.
С друге стране, преко тих истих органа државне власти достављена им је и вест, да се руски Цар примио да Краљу кумује на венчању – један од владара и народа, који му је изазивао не само поверењенего и дубоко поштовање, које се граничило са религијом. А позната је била и она његова неповерљивост према странцима у опште, која се тек од последњих великих ратова за ослобођење и уједињење у данашњу државу, изменила, бар у погледу народа са којима је јео савезнички хлеб и просипао заједничку крв. После последње светске катаклизме, није ни чудо да му се и менталитет морао променити.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #112 on: February 14, 2022, 10:31:32 am »

VI.

А што се тиче варошког становништва, нарочито београдске чаршије, чиновника и у опште интелигентнијих редова друштва, незадовољство које је још приликом Краљеве женидбе избило, одржавало се и даље, па чак се и појачало. Нарочито је осуђивана упорност краљице Драге да се и без порода одржи на престолу. Ово у толико пре, што су у велико почеле кружити вести и допирале до самог народа, да краљица Драга, за коју је до скоро уверавано да је у другом стању, измишљава своју трудноћу, из страха да је Краљ по блиско истеку уставом предвиђеног рока, у коме је, да би могла остати на престолу, морала имати порода, не напусти. Она је била, као што је тврђено, решена, да чак и дете своје сестре подметне као своје и Краљево, мада је ова претпоставка врло сумњива, узевши у обзир да је сам чувени француски гинеколог, кога је краљ Александар дозвао у Београд ради Краљице, у свом реферату навео, да могућност Краљичине заблуде није научно искључена, јер је све знаке који у овакву заблуду одводе, на себи имала. Услед ових разних неповољних вести по Краљицу, по некад произвољних, услед дотадашњег већ и иначе оправдано незадовољног гледања на њу у варошким и интелигенијим круговима, јер је стрпљење већ почело да издаје, и сам народ почео смешећи се и сумњиво да врти главом. Мада, при свему том, често и много се одазивајући скупоценим поклонима у стварима и новцу, на вест да је Краљица у другом стању! чак су и колевке слане на поклон.
Најзад, међу политичарима, а после оставке кабинета А. Јовановића, продужавала је и даље на изглед, а можда и у скупштини, код већине, извесна апатија као последица заморености, коју је изазвало дотадашње напрегнуто ненормално стање, док је код мањине политичара, истрајнијих и агилнијих, колико обавештења допуштају био став пажљивог очекивања, у коме су се према приликама и једнакости погледа на ствари прибирали…
Међутим, краљ Александар, је журио да по одласку Алексе Јовановића, поново образује владу. Између осталих, он позове и генерала Цинцар-Марковића на консултовање у Двор. Овај, на највеће Краљево наваљивање, које је ишло до формалног преклињања, понижавајућег за једног владаоца, пристане најзад да образује у неколико мешовити кабинет радикално-либерални, а највише ванстраначки, пошто је од Краља добио обећање да ће испунити све услове које му је поставио.  (наставиће се...)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #113 on: February 14, 2022, 10:42:09 am »

VII.
Програм и рад кабинета генерала Цинцар-Марковића.

Унутарњи и спољни програм рада овог кабинета, на замашно широкој основици и са појединостима, већ својим делом и у главним линијама остао је познат само најужим ливима т.ј. појединим члановима кабинета, а остали и најважнији део, због природе самих ствари и краткоће времена задржао се у кругу његових идеја нацрта и извесним материјалним припремама, познат још једино и у целости краљу Александру.
Као што је напред поменуто, генерал Цинцар-Марковић, пре него што ће се примити састава нове владе, наишао је на велику предусретљивост: на Краљеву понуду да постави устав и обећање, унапред дано, да ће их испунити. Генерал Цинцар-Марковић одмах је и поставио своје услове. Између осталих, а као најглавнији у унутрашњој политици, били су повраћај слободоумнијег устава из 1888. г. са потребним корекцијама, најхитније доношење нових закона о чиновницима, свештеницима (са правом на пензију), закона о земљорадничким кредитима у најмодернијем духу, о штампи итд. Детаљније појединости остале су у програму, а познато је још и с његове стране намеравано укидање диспозиционог фонда на данашњој основици. Генерал Цинцар-Марковић је тражио да остајање овог фонда буде условљено редовним издавањем признаница на узети новац са тачно одређеним циљем утрошака, као и са обавезом прегледа ових рачуна у нарочито образованој секцији парламента после извесног времена и у погодним спољним приликама.
Сем овога и као најглавнији услов овог програма, било је хитно извршење намераваног Краљичиног развода брака и питање престолонаслеђа.
После дефинитивног утврђења не само нетрудноће него и саме неспособности краљице Драге да рађа, о чему су тако мишљење дали, као што је напред напоменуто, познати руски и француски професори акушери, краљ Александар је потпуно клонуо. Ову прилику генерал Цинцар-Марковић није хтео пропустити а да, најпре понова а са свом урођеном му енергијом убеђујући Краља да је учинио грешку склапајући такав брак, не отпочне од њега категорички тражити испуњење већ датог му обећања, да ће у случају, ако краљица Драга не могадне имати деца, пристати без оклевања на предложени му развод брака. И доиста, нешто време по овоме, Краљ је почео да попушта, мада у први мах знатно утучен а доцније и са изгледом убеђења о неминовности развода. Шта више, често пута, после дуготрајних ноћних седница у Двору, кад би га генерал Цинцар-Марковић опомињао да је прилично доцкан и да би због Краљице требао да се повуче у своје одаје, овај је изнервиран и потом одмахујући руком, одговарао равнодушно: 'Та манте је, ја имам својих послова', што раније никад није чинио.
И тако, пошто му се најзад учинило да је одлука за развод у души Краљевој довољно сазрела, окренуо се је и самој краљици Драги, мада са највећом обазривошћу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #114 on: February 14, 2022, 10:52:36 am »

VIII.

У одлучним разговорима које је са њоме водио, увек у истом смислу, доказивао јој је, да због утврђивања њезиног садашњег стања од немогућности да рађа, мора се што пре а по даном савету лекарских специјалиста, ићи на нарочито лечење у Франценбад, ако не жели, да пропуштајући овај савет доведе у безизлазан положај како Краља, свога супруга, тако, а и највише, себе саму; јер, познато јој је, да би према самом уставу, по скором истеку рока од три године, не имајући дотле порода, морала одступити с престола, јер би у противном случају самом том чињеницом њезин брак са Краљем дошао у питање, повлачећи за собом и своју неминовну неважност. Краљица Драга, по изгледу мирна и јако ражалошћена у први мах – после краћег устезања, што је пре личило на рађање извесне сумње у њој одговорила је, да у приказаном интересу династије, престола и мира у земљи, пристаје отићи на лечење у поменуту бању (с обзиром на доцније њезино неповерљиво држање, оправдано је ово мишљење).
Да би у борби коју је отпочела за одржањем свога дотадашњег положаја истрајала, није се устручавала чак ни од шпијунисања Краља и његове најближе радне околине, узев да је често пута, а за поменутих дугих ноћних седница у Краљевом кабинету за рад, са генералом Цинцар–Марковићем, овај је примећивао неко лако шушкање иза завесе, која је раздвајала ово одељење од персијског салона, из кога се опет директно одлазило у Краљичина одељења и спаваћу собу. Уистини, Краљ је, кад то сам т.ј. без скретања пажње од генералове стране, примети, устајао да се увери има ли кога иза застора.
Успевши тако да краља Александра приволи разводу, генерал Цинцар-Марковић, приступа и другој етапи, односно самом извођењу развода Краљевог брака. За овај посао био је предвиђен овакав начин. Од краљице Драге је добивен пристанак за одлазак на лечење од неродства. (Дефинитивно се одлучила за одлазак у Франценбад после убеђивања од стране новог дворског лекара и познатог акушера др. Н. Хаџи Николића, рођака генерала Цинцар-Марковића, да се лечењем у тој бањи може оспособити за рађање). Она је имала 5. јуна 1903. године, у пратњи генерала Цинцар Марковића, отпутовати у Франценбад. (Непосредно пред 29. мај 1903. г. генерал Цинцар-Марковић, набавио је комплетно цивилно одело, у коме је требало да отпрати краљицу Драгу до Новог Сада. У овом оделу је по погибији и сахрањен.) Одмах, још истог дана по њезином одласку, требала је бити објављена унапред припремљена прокламација, по чијем текст краљици Драги је, из већ познатих разлога, бивао забрањиван повратак у земљу; садржавајући у себи, истим махом и све мере нужне за најхитнији развод, као и за спречавање каквих било потреса, услед којих би овај акт могао штетно утицати на нормалан ток државног живота. Уз то, одређивана је Драги Машин доживотна помоћ у новцу под условом да се никад не врати у Србију; најзад, у њему је наређиван и сазив Велике Народне Скупштине, која би свако извршење Краљевог развода имала да потврди.
Међутим, а у случају да краљ Александар у последњем тренутку ипак одустане од већ датог обећања за Краљичино удаљење из земље и развод брака, би предвиђана и једна изванредна мера, према којој би Краљ привремено, а у току самог извршења Краљичиног прогонства и осталих аката, био стављен под нарочитом, оружаном присмотром; па, ако би се и даље противио, онда да му и сама оставка на престо буде изнуђена, а сазваном Великом Народном Скупштином о његовој судбини дефинитивно одлучи. Али, дошло до ове крајње мере против самог Краља или не, ипак је Велика Народна Скупштина поред многих других послова имала да расправи још и једно врло важно династичко питање: дефинитивно измирење у том времену постојећих династија Обреновића и Карађорђевића. Да би се ово омогућило, пред парламент је имала бити изнета и кандидатура будућег престолонаследника, за положај на листи кандидата, налазила су се имена: енглеског војводе од Конаута, руског великог кнеза Константина, данског принца Леополда и сина поч. краља Петра Карађорђевића. Ефективно, имала је бити подупрта кандидација сина краља Петра Карађорђевића, на који начин је и смишљано измирење обеју династија, а остала имена кандидата, послужила би само томе да не дозволе управо искључе могућност сваког тумачења какве специјалне наклоности овом или оном кандидату.   (наставиће се...)

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #115 on: February 15, 2022, 12:47:12 pm »

IX.
Спољни програм генерала Цинцар-Марковића

Сарађујући још из много ранијих година и то врло интензивно на одржању не само националне свести него и будећи све више веру о скоро ослобођење, па чак и пружајући средства за борбенији став у даном моменту код живља у Старој Србији и Маћедонији, а преко канала као што су друштва патриотског обележја: 'Српска Браћа', 'Кнегиња Љубица' и друга (Знатних података о овоме раду било је код ових друштава, а нарочио код њихових агилних чланова: Јована Хаџи-Васиљевића и гђе Вуловић, које су се личности чешће сусретале са представницима наших неослобођених крајева, а са неким арнаутским делегатима Исе Бољетинца у кући мог мужа. Неке њихове слике још се ту повлаче.), доласком својим и на врх Државне Управе, генерал и председник Министарског Савета Цинцар-Марковић је још интензивније и са већим материјалним и моралним средствима наставио свој рад. А ово у толико пре, што је убрзо имао превести у дело намеравани рат противу Турске. (По стално добиваним извештајима у Турској је било хаотично стање, јер су слободноумнији елементи већ почели показивати извесно дејство док је код Управних класа а нарочито у војсци било крајње расуло).
У том правцу акције, нагло су почели проширивати већ засновани канали за предстојећу сарадњу тамошњег елемента, док је покушано и закључење споразума са Арнаутима – односно њихових група око Исе Бољетинца за неутралност у случају нашег војничког продирања у Стару Србију. Шта више, нагло обавештавајући своје поверенике у тим крајевима о нашој скорој војној акцији, сваком могућом приликом дотуривано је оружје за наше саплеменике.
Најзад, после краћих дипломатских преговора у које је знатно био упућен поч. Милован Миловановић, постигнут буде и споразум са Бугарском за заједничку акцију противу Турске, одржаван у стриктној тајности. Према њему су ратним операцијама обеју споразумних држава имали да претходе велики маневри у јесен 1903. године, на југо-источној нашој односно југо-западној бугарској граници према Турској, како би изненадним препадом, у току једне ноћи и без претходне објаве рата форсираним упадом у аспириране крајеве, Турска била стављена пред свршен чин, односно наше ослобођење подјармљених словенских крајева, а пре могућности ма какве стране интервенције и озбиљнијег отпора од изненађене турске војне управе.
Односно поделе сфера интереса у тој акцији, између бугарске и наше владе, постојала је детаљно утврђена линија у случају откидања од турске империје само Старе Србије и тракијског дела према Бугарској. Према њој су Скопље и Призрен припадали Србији, а ако се продужењем операција успех обеју војсака и даље проширио, споразум о накнадној подели изводио би се путем правичних компензација, о чему би дефинитиван суд доносио руски цар. На примедбу наших фактора да је овакав начин компромиса одвише деликатан и стога тежак и незгодан у практичном извођењу, са бугарске стране најкатегоричније је било одговорено, да на друго решење не могу пристати. Саме пак наше војне операције имале су бити вођене према нарочито израђеном плану од нашег генералштаба, још за боравка краља Милана у Србији припремљеном. Према њему је решевајућа битка у евентуалном рату са Турском, за овлађивање вардарском долином, имала бити вођена на предкумановском терену, што је развој ратних операција у 1912. години и потврдио.
Најзад, с обзиром на познату оскудицу у муницији уопште, као и нарочита потреба у већем броју брзометних топова, влада генерала Цинцар-Марковића, држала је у каси Председништва Министарства суму од 7.000.000 динара, будући одређена за исплату у том времену хитно наручиваног топовског и другог ратног материјала у Круповој фабрици. Ови већ учињени закључци о набавкама у поменутој фабрици, спречени су од извршења, изненадним догађајем од 29. маја 1903. године.
Прегледом архиве у Главном Генералштабу нађен је записник са седнице виших војних команданата под председништвом краља Милана, тадашњег команданта Активне Војске. Приликом дискусије о могућем месту за решавање главне битке у рату са Турском, црвеном писаљком подвучено је мишљење генерала Цинцар-Марковића, према коме је ова имала бити вођена на предкумановским положајима. За исти овај рат а према казивању још и генерала Ж. Мишића и Вукомана Арачића, и мобилизациони план био је израђен.
Другом једном приликом, из првих година по Мајском преврату, онда када је доцнији војвода Мишић био пуковник у пензији и ако ранији дуго-годишњи његов помоћник у Главном Генералштабу, изненада једног дана аутомобилом буде посећен од војводе Путника. Војвода Путник нешто брижан упитао је Мишића: 'Је ли, знаш ли ти где је план јадранске железнице, за који сигурно знаш да је израдио г. Цинцар-Марковић?' У први мах околишећи, затим као и увек смешећи се, одговорио је војвода Мишић: 'Па ја мислим у архиви Главног Генералштаба – нарочито личној поч. ген. Ц. Марковића'. По овом одговору, Путник је још рекао да ће боље потражити, додајући: 'само волео бих да га имам уза се и кога који је са њиме сарађивао, јер му радове увек добро не разумем.'
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #116 on: February 15, 2022, 12:50:37 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #117 on: February 15, 2022, 01:03:22 pm »

X.
Мартовски избори

Учинив главне припреме према свом раније утврђеном 31. програму, а пошто је имала и уставну дужност да према краљевом указу о распуштању Народне Скупштине, изврши изборе народних представника за нов парламенат, влада генерала Цинцар-Марковића, приступи и извођењу самих ових избора. 29. маја 1903. Кад је брат генералов отишао у Председништво Министарства пред њиме је отвоена каса, у којој није било ништа друго сем неколико туцета хартије и писаљки, будући да је све друго већ раније било склоњено на одређено место. Доцније, преко породице неког Степановића столара враћене су неке хартије и то чисто приватне природе генералове, мени његовој супрузи. А у стану генераловом нађено је само 1.800 дин. и једна прибелешка о његовој меници од 3.000 дин. недавно есконтованој. Према томе, архива са документима о раду генераловом из времена његовог председниковања, постоји благовремено сачувана од надлежних после преврата, само је треба потражити.
Између осталих мера, генерал Цинцар-Марковић, као председник нове владе, изричито скрене пажњу министру унутрашњих дела у своме кабинету Вељи Тодоровићу, на дужност која му је и иначе била, да се предстојећи избори морају потпуно слободно извршити, без и најмањег притиска полицијских власти. Добивши од њега захтевани одговор чак и у присуству пок. краља Александра, убрзо затим приступио је вршењу избора.
Резултат њихов био је изненађујући (види књигу Ж. Живановића), јер и од изашлих гласача на биралиште, огромна већина дала је своју куглицу за тадашњу владу. Неоспорно, за бољег познаваоца ондашње психе маса, као и личности самог генерала Цинцар-Марковића, ово је било довољно објашњиво. Јер, оваквом изборном резултату требало је тражити разлог, на првом месту, у оном веома добром расположењу варошког становништва као и великог дела шумадијских и дринских сељака прама самој личности тадашњег председника. Варошко становништво а специјално београдска чаршија, гајила је врло добро расположење према генералу, познавајући га још из раније као војног команданта несумњиво ретке способности и беспрекорног карактера и чврсте руке, према којим особинама могло је од њега очекивати бар паметан и сасвим исправан рад. У народу, као што је већ напоменуто, а нарочито у Шумадији, сеоски свет га је задржао у најлепшој успомени из времена бугарског рата год. 1885., када се он као командант XI пука, одлучно успротивио захтеву краља Милана, да се услед општих неуспеха код трупа на Сливници и доцнијег паничног повлачења код неких јединица, и у његовом пуку потраже т. з. 'прсташи' и изврши стрељање сваког десетог.
- Величанство, одговорио је тадашњи мајор Цинцар-Марковић, изашав на чело свог пука, ако такав захтев не изволите повући, онда стрељајте прво мене, јер одговорност за рад пука а исто тако и за његово људство, лежи на његовом команданту. Ја тврдим, да су моји војници увек савесно вршили своју дужност.
У ствари, овај је пук 7. и. 8. новембра одиграо једну сјајну епизоду, поражавајући знатан део бугарске војске, а грешком Врховне команде није дозвољено и гоњење разбијених њихових делова ради потпунијег искоришћавања задобијене победе на центру целокупне војске. Доцније, Бугари су се прибрали и да пристигнутим појачањима из Источне Румелије, прешли надмоћни у контра напад и тако не само спасли Софију која је већ увелико била евакуисана, него и успели да разбију наше трупе.
Док у Подрињу, генералова породица беше позната из старина (у доба народних устанака његов деда зв. Цинцар Марко Костић, беше кнез шабачке нахије и околине и на Баурићском шанцу је и командовао) а после многих бојева завршио свој живот са седамнаест рана. А отац генералов, Коста, цео свој вег провео је у служби у том крају, и у Шапцу је као дугогодишњи окружни начелник и умро (види 'Поменик' Милићевићев; деловод. Протокол Вожда Карађорђа; Мемоаре Проте Матије Ненадовића и друге забелешке).
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #118 on: February 15, 2022, 01:11:39 pm »

XI.
Мартовске демонстрације

Из једног обичног повода, неумешношћу полиције у извесној мери, а много више услед бујност тадашње омладине, 23. марта 1903. године, проливена је крв на београдској калдрми – и као што се обично дешава у таквим приликама, највише невина.
Док је омладина претећи и крајње раздражена што јој се спречава приступ двору где је хтела да манифестује своје негодовање, - универзитетски грађани су пошли удружени са трговачком омладином. Први због тадашњих политичких прилика: октроисања устава, и неколико случајева самовласног мешања полицијских органа, при изборима, што се од увек дешавало а и данас то бива; други, због увођења обавезног прибављања калфенских легитимација са сликом. Они су доспели до Калимегдана, и скоро прве револверске хитце из своје средине упутили на присутне жандарме. На дворском телефону свакои час прилазећи му, председник министарства генерал Цинцар-Марковић, примао је службене извештаје и слао нужна упутства управнику вароши. Све до тренутка пуцања из гомиле, наређивао је да се час шмркови час физичка принуда без употребе оружја ставља у дејство. И једног тренутка, док је он давао ова упутства, краљица Драга приђе телефону и разјарено добаци управнику:
- Пуцајте у месо!
На то, генерал Цинцар-Марковић, ражљућен приђе нагло и готово отргнувши из краљичиних руку слушалицу, оштро је опомену:
- Величанство, овде није ваше место, а најмање можете мимо одговорног министра, давати ма какве налоге подручним ми органима.
А одмах за овим, понова је затражио обавештења од управника вароши, у бризи за даљим развојем догађаја; и када му овај објасни, да је тог часа извештен, да је неко из гомиле опалио први хитац из револвера на жандарме, генерал се трже, и набравши веђе, узбуђено и наглашавајући сваку реч, одговорио му: 'Рђаво је… онда, нека нападнути жандарми, али само у најнужнијој самоодбрани, употребљавају своје оружје. Јесте ли разумели, г. управниче, никаквих излишних жртава не сме бити!'
- Разумем, г. генерале, али жандарми, у опасности по свој живот, већ су местимично и сами почели служити се оружјем.
На овакав начин, са достојним жаљења жртвама, демонстрације су се наставиле, да се после краћег времена за овом заврше, са рашчишћавањем улица од гомила које су се бесомучном брзином растурале на све стране; а између данашње радње Цупаре и раније Пантелићеве посластичарнице, остао је до увече још један редак кордон жандарма, са пушкама к нози. Они су били одређени да спречавају да се каква ново образована гомила неби преко Теразија кренула у правцу Двора.
По извршеним изборима, са повољним резултатом за тадашњу владу, а пре но што је ова у опште имала могућности да ма што од свога постојећег програма бар покуша спровести у живот, у року од два непуна месеца, доста непојмљиво, одиграла су се два крвава догађаја у знаку протеста против генералове владавине, од којих је последњи – од 29. маја 1903. – поред толикоих непотребних жртава однео и његову невину главу. Да ли је ово фаталност, или на извесним местима недовољно познавање програма и личности генерала Цинцар-Марковића, то ћемо мало доцније у овом излагању видети.
Logged
JASON
Stručni saradnik - istorija
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 9 119



« Reply #119 on: February 15, 2022, 01:26:26 pm »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Мартовске демонстрације.jpg (171.05 KB, 749x556 - viewed 2 times.)
Logged
Pages:  1 2 3 4 5 6 7 [8] 9 10 11 12   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.04 seconds with 22 queries.