Династија Обреновић

[treciclan]

U avgustu 1901 godine  grupa od 4 oficira i to  kapetani R.Arandjelovic i M.Petrovic i 2 porucnika i to A.Antic i Apis je pocela sa planiranjem atentata.kasnije su toj grupi oficira prisla jos trojica oficira .Planirali su ubistvo na balu kod Kolarca povodom kraljicinog rodjendana.Prvi politicar sa kojim su zaverenici stupili u vezu je Djordje Gencic Anticev ujak.Prvi sastanak sa njim je odrzan u Anticevom stanu u decembru 1901 godine.Gencic je trebao da u krug zaverenika uvede civilna lica.Prvi koga je Gencic uveo je njegov tast advokat Aleksa.Novakovic.Pored njih gradjanska lica su bili jos i Dragomir Rajovic,Jovan Avakumovic, Hadzi Toma.Gradjanski zaverenici su izabrali Petra Karadjordjevica za buduceg kralja i sa njim je kontakt u Svajcarskoj ostvarivao Hadzi Toma.Gencic je obavljao razgovore sa Ruskim i ustrijskim ambasadorima u Beogradu.Dok se krug gradjanskih zaverenika nije sirio, krug oficira zaverenika se neprestano sirio.Jedan Apisov prijatelj mu je jednom prilikom kad je cuo da Apis vrbuje i kraljeve adjutante i ordonanse rekao:Ti kako si poceo ponudices ucesce u zaveri i samom kralju.Vrbovanje oficira bilo je u svim garnizonima , a ne samo u beogradskom.Zaverenici su bili mahom nizih cinova porucnici i kapetani,pokoji major a pukovnik Damjan Popovic je odredjen za vodju zavere.General Jovan Atanackovic je vrbovan od strane gradjanskih zaverenika i nije imao kontakata sa vojnim delom zavere.Vrbovao ga je Aleksa Novakovic njegov kum i prijatelj iz detinjstva.
Ovo su bili glavni nosioci zavere od pocetka do realizacije.
Penzionisani pukovnik Masin je u noci prevrata u kasarnama 12 puka preuzeo komandu nad beogradskim trupama , a potpukovnik Petar Misic se spremao sa bataljonom 11 puka da krene pred dvor.Sve pre i posle je opisao langsdorff.

[treciclan]

Ruski pisac Valentin Pikulj je u svojoj knjizi Imam cast, u jednom poglavlju opisao ubistvo Aleksandra Obrenovica

[kontraAdmiral1]

Evo što, među ostalim, piše u Crnoj ruci Vase Kazimirovića (Kragujevac, 1997.):
- „Opkoljavanje dvora, zatim upad oficira-jurišnika u konak i, na kraju, ubistvo kraljice Drage i kralja Aleksandra u praskozorje 29. maja 1903. godine, sve je to urađeno po planu koji je sačinio pukovnik Aleksandar Mašin. I – pod njegovom komandom…“ – piše Kazimirović na 67. stranici i u fusnoti domeće: „Ovu činjenicu neki pisci su pokušali da ospore. Živan Živanović kaže, tako , da je Mašin sam sebe 'oglasio komandantom svih trupa' (Politička istorija Srbije, IV, Beograd, 1925, 347).“
- Austrougarski poslanik Konstantin Dumba (i ataše major Pomiankovski) u četiri sata 29. maja 1903. je „uspeo da se probije kroz kordon vojske oko dvora, a zatim stigne do pukovnika Aleksandra Mašina, pod čijom je komandom prevrat i izvršen“. (15.)
- „Jedan od razloga za sklapanje zavere protiv kralja Aleksandra Obrenovića, za njegovo ubistvo, bila je njegova ženidba sa Dragom Lunjevica, udovicom inžinjera Svetozara Mašina, snajom Aleksandra Mašina, pod čijom je komandom izvršen prevrat.“ (41.)
- str. 19.: „Naređenje da se ubije predsednik vlade i ministar vojni izdao je pukovnik Mašin“ (19)
- „Za ceo svet u Srbiji, Mašin je //neposredno!// posle prevrata važio za glavnu ličnost među zaverencima u vojsci. U to je bio uveren i Nikola Pašić. U to, ali i u volju Mašinovu da sredi stanje u vojsci, suzbije razjedinjenost u oficirskom koru. Iz tog razloga, vođa radikala je organizovao u svom stanu susret između Mašina i //budućeg// vojvode Živojina Mišića (…)“ (68-69). Već 1904. „za glavnu ličnost među zaverencima“ važio je Damnjan Popović, za kojega je smatralo da ima najveći utjecaj na Petra Karađorđevića (usp. 153)
- „Uz Damnjana Popovića, Aleksandra Mašina, generala Atanackovića i druge, jedan od stubova vojnog vođstva zavere (jedan od 'duhovnih vođa' zavere) bio je Petar Mišić.“ (73)
- u vezi s obavještenjem Aleksandru da će biti ubijen u martu 1903: „Dostava je sadržavala sasvim tačne podatke i ona je mogla poticati samo od nekog važnijeg učesnika u zaveri, onoga koji je bio upućen u postojanje plana (Mašina, Damnjana Popovića i Petra Mišića) da se na Cveti kralj Aleksandar i kraljica Draga ubiju na Kalemegdanu…“ (115)
- „Predsednik vlade Jovan Avakumović, ministri Đorđe Genčić i Stojan Protić, i pukovnik Aleksadar Mašin, bili su za to da se prvo tačno utvrdi koji oficiri pripadaju kontra-zaveri, i koji su potpisali zahtev da se zaverenci odstrane iz vojske. Prema Dragiši Vasiću, taj zadatak poveren je kapetanu Dragutinu Dimitrijeviću-Apisu i on je odmah otputovao u Niš…“ (193)
- Engleska je tražila da se prije razgovora o obnovi diplomatskih odnosa s položaja uklone pukovnici Popović, Mašin i Leonidas Solarević, general Jovan Atanacković, pukovnik Mišić, potpukovnik Luka Lazarević, major Ljubomir Kostić (usp. 247)
- Kad je princ Đorđe krajem 1909. nastojao povratiti svoje pravo da naslijedi prijestolje, „zaverenci su uvelike radili na pripremama za odstranjenje cele dinastije Karađorđevića“, a „u krugu mladih zaverenika, koji su bili glavni faktor u svemu, našli su se i nepozvani, i vođe zavere od 29. maja 1903. godine – damnjan Popović, Aleksandar Mašin i Petar Mišić“, pri čemu je Apis bio „prvi čovek među mladim zaverencima“ (usp. 288)
- „Sve do podele zaverenika u dve grupe (na onu koja se protivila povlačenju zaverenika iz vojske i na onu koja je bila za to da se to učini), Apis je bio samo jedan od zaverenika. A tada je postao apsolutni vođa grupe mladih zaverenika – zagovornika penzionisanja stvarnih vođa prevrata, Aleksandra Mašina, Damnjana Popovića, Petra Mišića i drugih.“ (str. 715)

[treciclan]

Izvod iz Devetsto trece Dragise Vasica
Поручник Драгутин Димитријевић, пише Драгиша Васић у књизи "Деветсто трећа", био је у то време командир у пешадијској подофицирској школи, и са четом, кад је на њега ред дозалио, давао је дворску стражу. На овој дворској служби њему се план о убиству краљевског пара чинио одвећ лак и зато је, предвиђајући смену с ове дужности, и сам неуморно тражи другове да му приступе. А смео и обдарен оном моћи да задобије, имао је он све око себе највећи утицај.
Припремајући заверу, на скупу седморице официра, усвојен је план поручника Димитријевића. Убиство краља требало је да се изврши у сали "Коларац" на балу поводом краљичиног рођендана и то камама и цијанкалијем. По том детаљно разрађеном плану двојица завереника заузела су електричну централу на Дунаву, а један централу "Коларац". Текло је све по плану, без икаквих потешкоћа. Требало је само да се у 11 сати искључи струја, а двојица извршилаца у мраку знала су шта им је даље чинити.
ТРОЈИЦА официра - Драгутин Димитријевић, Антоније Антић и Радомир Аранђеловић, некако неочекивано, али одлучно затраже да се краљевски пар уклони убиством! Сагласност је пала, али писана заклетва официра, као високи облик обавезе, овога пута није прошла, него нешто доцније. У тексту заклетве записано је да су се завереници зарекли да ће краља убити и на српски престо довести Петра Карађорђевића, условно, ако их политичари са којима су у вези, увере "да неће услед самог догађаја, никакве опасности споља наступити и нашем народу положај отежати".
Мастилом исписану заклетву парафирали су: капетани Милан Петровић, Драгутин Димитријевић, Радомир Аранђеловић и Илија Радивојевић и поручници Милован Гавриловић, Антоније Антић, Драгутин Дулић, Милан Маринковић и Никодије Поповић. "Прошло је било пола ноћи", пише Драгиша Васић у "Деветсто трећој", "кад тројица официра однесоше заклетву Генчићу који се налазио у свом стану на Топчидерском брду."
"Сигурно, као увек, ничег стварног, ничег опипљивог, рече им он и наставити: И тако ће нас једнога дана и похватати, похапсити, па, можда и побити, а бар да шта учинисмо. Ја почињем, пријатељи моји, да сумњам у добар свршетак ствари."
Potsecam da je Masin bio generalstabni pukovnik u penziji i od strane zaverenika poslat da preuzme komandu nad beogradskim garnizonom

[treciclan]

Slicno tome pise i Slobodan Jovanovic u knjizi o Vladavina Aleksandra Obrenovica
A sto se tice pukovnika Zivojina Misica ( u to vreme) poznato je da je on penzionisan po ubistvu kralja A.Obrenovica kao Obrenovicevac ,neko vreme bio i adjutant kralja ( detalji o tome u njegovim memoarima koje je priredio Savo Skoko) To je bilo i njegovo prvo penzionisanje.
Nije sporno da je kralj Petar hteo da penzionise  pukovnike P.Misica,D.Popovica, majora Lj Kostica ( koji je u vreme ubistva kralja bio komandant njegove garde) i jos neke od zaverenika
Na kraju
Majski prevrat ,izveli su dva generala,cetiri pukovnika,tri potpukovnika,tri majora,30 kapetana,47 porucnika,13 potporucnika i pet civila
Arhijerejske vlasti Srpske pravoslavne crkve odlucile su da se posmrtni ostatci kralja leksandra i kraljice Drage iznesu iz razorene male crkve Sv.Marka na tasmajdanu i pohrane u kripti velelepne crkve Sv.markoFormirana je komisija koja je 15 maja 1942 godine obavila taj posao.Citaat iz zapisnika komisije:
U prvom sanduku nadjen je zenski les preko koga je pokrov od nekada svetle boje.Haljina je bila dugacka...Kosa crvene boje..Zubi prirodni i ocuvani.Nikakvih dragocenosti nije nadjeno.U drugom sanduku nadjen je drugi les.Bio je odeven u frak,u beloj kosulji i sa crnom leptir masnom.Na levoj strani lobanje tragovi frakture i povrede tupim orudjem.U gornjoj vilici nedostaje tri zuba.

[kontraAdmiral1]

Čime kolega Treciclan pobija ono što piše istraživač Kazimirović?
Ako kolega Treciclan već toliko želi istaknuti Dragutina Dimitrijevića u zavjeri, možda bi, osim što se okvirno poziva na D. Vasića i S. Jovanovića, mogao u argumentaciji (is)koristiti Dejvida Mekenzija Apis (G. Milanovac, 1989). Čak i da je prvi na ideju da se ubiju kralj i kraljica te da se dovedu Karađorđevići došao Apis (i Antonije Antić), do realizacije je dalek put. Na kome su, vidi se i iz citata iz Kazimirovića, bili važniji D. Popović, A. Mašin i drugi viši oficiri, te Đorđe Genčić.    

[Рашо]

Ja Apisa i njegovu grupu vidim više kao izvršioce tj. egzekutore nego kao organizatore. Zar ne mislite da bi organizator prevrata imao preča i važnija posla te noći umjesto da jurca po dvoru tražeći kralja? Mislite li da bi prevrat uspio da civilni, politički dio "družine" nije dobro pripremio teren za smjenu dinastija? Pokušavam da zamislim sliku kako pješadijski poručnik postrojava generale, pukovnike, potpukovnike, ministre... i izdaje im zadatke i zaduženja u prevratu. Nemoguće, naravno.

[Kuzma®]

Nekoliko crteza majskog prevrata

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ] [ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[kontraAdmiral1]

Evo dvaju detalja koji možda mogu biti korisni:

- U noći ubojstva kralja Aleksandra i kraljice Drage (29. svibnja 1903. po julijanskom kalendaru, koji se tada upotrebljavao u Kraljevini Srbiji; što je 11. lipnja po gregorijanskom kalendar) formirana je nova vlada u koju su ušla četvorica zavjerenika: Jovan Avakumović kao premijer, Đorđe Genčić  - ministar privrede, general Jovan Atanacković – ministar vojni i  Aleksandar Mašin – ministar građevina.

- Političar, diplomat, znanstvenik… Čedomilj Mijatović – koji je, ne samo kao obrenovićevac, bio zgrožen ubojstvima te s tim povezanim katastrofalnim padom rejtinga Kraljevine Srbije - u knjizi A Royal Tragedy (London, 1906, New York 1907.) pisao je da ga je u ljeto 1901. godine jedan bivši oficir jedne kontinentalne vojske, kojega naziva „Grof Y“, obavijestio kako dvije velike sile rade na zbacivanju Aleksandra Obrenovića i dovođenju Petra Karađorđevića. Mijatović je u bečkim političkim krugovima saznao da Austro-Ugarska ne bi imala ništa protiv smjene Aleksandra, pod uvjetom da na srpski prijestol ne dođe – crnogorski knez (usp. str. 171-173).

[kontraAdmiral1]

Bi li nam uvodničar/otvarač teme Langsdorff mogao malo više približiti socijalne i druge prilike u Srbiji pod Aleksandrom, zbog kojih je  "usled nagomilanog nezadovoljstva svih slojeva drustva" došlo do masovnih demonstracija u ožujku/martu 1903. godine (po starom kalendaru)?

[langsdorff]

          Situacija svakako da nije bila ruzicasta, ali kada je u Srbiji uostalom i bila. Cenim da od oslobodjenja od turaka, situacija u Srbiji za sve osim za one na vlasti, je bila vise nego losa, sto je na posletku i rezultovalo cestim krizama, ali i smenama na vlasti izmedju dinastija Karadjordjevic i Obrenovic, sta vise imali smo i vise atentata koji su zavrseni ubistvima aktuelnih vladara. Zalosno je jedino sto za nas Srbe kao narod ta situacija traje i dan danas. Ubistvo premijera Djindjica u mnogome podseca na ubistva nasih vladara u proslosti. Problem je uvek bio, a tako je i danas, u tome sto su licni interesi uvek bili vazniji i stavljani ispred interesa drzave, naroda i srpstva. Tako je na zalost i dan danas.
          Sto se samog atentata tice, svakako je da se radi o dobro organizovanoj operaciji, gde je uloga Dimitrijevica, ali i Antica, rekao bih preuvelicana. Konce su ipak vukli ljudi na visim pozicijama, zasto ne reci i u dosluhu i pod patronatom odredjenih stranih sila. Svakako ja ne bih umanjio ni ulogu Petra Karadjordjevica u celoj prici, jer je zasigurno i on imao svojih licnih interesa u svemu tome. Tako da je Apis u celoj prici odigrao ulogu frontmena i na taj nacin dosta uspesno skrenuo paznju, sa pravih organizatora atentata. Svako je tu pod fasadom laznog patriotizma, krio neke sopstvene interese, jer svakako cela stvar nije odradjena da bi narodu Srpskom bilo bolje. Jer jednog je vladara smenio drugi, koji ga je poveo u jos vecu golgotu i stradanje. I gle cuda i tu je kao uzrok bio atentat na Franca Ferdinanda i kao egzekutor opet clan organizacije "crna ruka". rekao bih malo i suvise koincidencije. Sto po meni jasno baca svetlo na umesanost Petra Karadjordjevica u celu stvar. Jer cudno je zasto se nije obracunao sa clanovima te organizacije na vreme ili zasto se nije ogradio od atentata u Sarajevu. Naprotiv, on je celi narod poveo u jos jednu golgotu i stradanje.
          Od samog pocetka izmedju porodica Kardjordjevic i Obrenovic postoji velika doza rivaliteta. Cilj i jednih i drugih je bio osvajanje vlasti i sto duzi boravak na vlasti. Ne branim ni jedne ni druge, ali licno tu vidim sustinu celog problema. Na kraju su deblji kraj izvukli Obrenovici, ali ni Kradjordjevicima nisu bas cvetale ruze. Na pitanje da li je Srbiji potrebna monarhija, dacu negativan odgovor. Realno nasi vladari nikada nisu mogli da se uzdignu iznad svojih licnih interesa, tako da funkciju vladara i vodja nacije zapravo nikada nisu u pravoj meri ni obavljali.     

[treciclan]

Dakle ,Kontraadmirale, pocetak price o eliminisanju Kralja Aleksandra seze u 1901 godinu u toj prici su 2 kapetana i 2 porucnika i drustvo se vremenom siri kao i ideja sta uraditi sa Kraljem i Kraljicom
Da bi dobili podrsku u vojsci traze nekog viseg cina koji je poznatiji u sirim vojnim krugovima.Prvi sa visim cinom je pukovnik Damjan Popovic koji im pristuka 1902 godine,Prvi general koji pristupa je Atanackovic ali on ostaje u gradjanskom drustvu zaverenika koje organizuje Gencic ( svi  u gradjanskom delu su mahom liberali)
Ne pokusavam da uvecam ili umanjim neciju ulogu ali ocigledno je da je nekoliko oficira bilo inicijator  i pokretac aktivnosti.Kasnije su dosli drugi.
Pa nije mogao penzionisani oficir Masin da dobije ulogu koju je dobio u vojsci na dan atentata da nije bilo dogovora sa aktivnim licima.Na kraju tacno je da je on naredio da se ubiju oni koji su ubijeni Ogledati delo S.Jovanovica od str 337( okvirno)
Naravno ne potcenjujem uloge ni jednog od oficira ili zaverenika ali ipak treba ici redom
Langsdorff samo jedan komentar, Ferdinanda je ubio clan Mlade Bosne a ne crne ruke.Crna ruka je  obucavala Mladobosance u rukovanju oruzjemApitanje atentata u Sarajevu je jedno sasvim drugo pitanje i ne moze se mesati sa ubistvom kralja AleksandraDa nije to bilo Austrija i nemacka bi nasli drugi razlog za zapocinjanje rata.Sto se tice Petra Prvog - covek koji je preveo delo O slobodi  Dz.Stuarta Mila na srpski sta reci?Nije takav kakvog ga opisujes

[kontraAdmiral1]

Kad već Treciclan spominje Mašina kao penzioniranog oficira, treba podsjetiti kako je jedno od obilježja vladavine kralja Aleksandra bilo progon oficira pristalica Aleksandrova oca Milana. Tko je važio za privrženika kralja Milana, bio je proglašen neprijateljem vladara i njegove supruge. Od šest aktivnih generala četvorica su odstranjena iz vojske, a za zapovjednika aktivne vojske postavio je generala Mihaila Srećkovića, kojega je Milan svojedobno umirovio – zbog nesposobnosti. Nezadovoljni su postajali i časnici koji su bili odani Aleksandru. Postupno su oficiri počeli dizati glavu , u prvom redu oni koji su ubrajani u Milanove miljenike. Ali ne samo oni, nego, dakle i pukovnik kojega je Aleksandar zvao „moj Maško“.
Prema svemu sudeći, prvi je cilj bio samo odstraniti kraljicu Dragu. Nije sad pri meni dokumentacija iz koje bih zacijelo mogao provjeriti je li doista Dragutin Dimitrijević (i/ili Antonije Antić) bili prvi kojima je pala na pamet ideja da ubiju kralja. No čak i ako je Apis bio začinjavac kraljoubojstva: od ideje – preko barem operativnog plana - do realizacije dug je put. Apisa nije ispravno prikazivati, primjerice, kao svojevrsnog Nasera, pri čemu bi stariji oficiri bili kolektivni general Nagib, onaj koji je bio prvi čovjek Revolucionarnog vijeća, formalni vođa prevrata u Egiptu 1952. godine. „Zaverenički popa“ Damnjan Popović, Aleksandar Mašin i drugi viši oficiri nisu bili samo Nagib(i) nego i Naser(i).
Prema kolegi, „nekoliko je oficira bilo inicijator i pokretač aktivnosti“. Hm, možda je riječ o samom načinu obračuna s kraljicom i kraljem. Da je tada mladi Dimtrijević (1876.-1917.) imao značajnu ulogu, valjda bi bio i na nekom višem položaju. A bio je uglavnom važan izvršitelj, što se vidi i po njegovoj ulozi u obračunu s protuzavjerom. Uostalom, je li on bio u glavnom zavjereničkom odboru, odnosno komitetu? S druge strane, Naser je od samog početka prevrata bio u vrhu Pokreta slobodnih časnika, čak se on preko radija obratio egipatskoj javnosti.
Aleksandra Mašina (1857.-1910.) kolega spominje kao umirovljenog časnika. Mašin (potporučnik 1876., … kapetan I. klase 1885., … pukovnik 1898.) je bio jedan od tadašnjih najobrazovanijih vojnika, koji je bio i na vojnodiplomatskim položajima, a umirovljen je, recimo tako, „naprasno“ 1900., dakle kad je bio u 44. godini. Među ostalim, je li to životna dob u kojoj profesionalni oficir doista prekida veze s vojskom? Prema nekim dokumentima Mašin je od generala Dimtrija Cincar-Markovića tražio da bude vraćen u vojsku i unaprijeđen u generala, uz obećanje da će opet biti „onaj stari Maško“.
Kralj Aleksadar Mašina je zvao „moj Maško“, a Živojin Mišić u Mojim uspomenama (str. 215) smatra da je pao u nemilost zbog denuncijacije Cincar-Markovića. Naime, general je prenio Aleksandru kako je pukovnik izjavio da je njegova bivša snaha zaludjela njega, mladog kralja. Mašin je 1903. dao ubiti i Cincar-Markovića, koji se, inače, i sam protivi ženidbi Aleksadra i Drage.
Naglašavanje da Apis nije bio Naser, ne znači, pak, da je uloga mladih zavjerenika bila potpuno periferna. Čini se da su baš oni, konkretno Antić, operativno uveli Đorđa Genčića u krug zavjerenika. No, taj je bivši Aleksandrov ministar policije u glavni zavjerenički odbor primljen na prijedlog generala Jovana Atanackovića. Čak i da je Apis bio prvi koji je imao ne ideju nego baš operativni plan kako ubiti kralja i kraljicu te što nakon toga, mnogo je značajnija bila želja samog Petra Karađorđevića, ili primjerice, Petar Mišić. Taj je potpukovnik na samom kraju 1902. godine postao član glavnog zavjereničkog odbora. On će poslije, kad mlađi oficiri izvršitelji prevrata budu osnovali Crnu ruku, postati jedan od njihovih najžešćih protivnika. Njega je u zavjeru uveo major Luka Lazarević. „A to se desilo uprkos Mišićevim višestrukim izjavama, da je bolje da na prestolu Srbije 'bude jedno govno od Obrenovića nego jedna karađorđevićevska ciganska skitnica'. Po priključenju zaveri, Mišić je zauzeo sasvim drugi stav. Sad je govorio potpuno drukčije… Treba da je bio prvi koji je izjavio, da ne treba mnogo razmišljati o tome šta da se radi s kraljem i kraljicom. Jednostavno, treba oboje ubiti…“ (citat iz: Vasa Kazimirović, Crna ruka: Ličnosti i događaji u Srbiji od prevrata 1903. do Solunskog procesa 1917. godine, str. 79; ima i na internetu iz nekog feljtona).

[treciclan]

Nema nekih velikih neslaganja medju nama Kontraadmirale, neki detalji samo
I ja nemam svu literaturu pri ruci tako da mahom pricam po secanju, al dobro ostrimo vijuge

[kontraAdmiral1]

Ajmo onda zaključiti dijalektičko-jedinstveno, otprike kao što veli Slobodan Marković u odličnoj studiji Grof Čedomilj Mijatović (Beograd, 2006.): „Zaverenici su brojali oko 120 članova, mlađih i starijih oficira, kao i nekoliko političara. Na čelu starijih oficira zaverenika stajao je pukovnik Aleksandar Mašin“, a „mlađe zaverenike predvodio je Dragutin Dimitrijević Apis“ (str. 241).