Династија Обреновић

[vladimir bošković]

Mrmakova TV rekonstrukcija ubistva

[treciclan]

Te 1896 godine kada je Kralj Aleksandar Obrenovic posetio Hilandar kao njegov adjutant bio je i buduci vojvoda Zivojin Misic sa njim u Hilandaru.Kao uspomena na posetu kralja monasi su mu predali Miroslavljevo jevandjelje koje je sa sobom doneo u Srbiju.Miroslavljevom jevandjelju fali jedan list koji je buduci vladika kijevski Porfirije Uspenski istrgao jedan list godine 1845/46 zadivljen lepotom knjige.Taj list se i danas cuva u Publicnoj biblioteci Saltikova-Scedrina u Petrovgradu.
Na povratku u Srbiju kralj i Misic su posetili Atinu i prisustvovali otvaranju prvih obnovljenih Olimpijskih igara

[treciclan]

Pukovnik Masin je penzionisan 1903 godine u jesen , a razlog penzionisanja je u tome sto je prilikom jedne sedeljke kod nekog generala Masin je o kraljici Dragi govorio malo ogorcenije i osudjivao je zato sto je zavela mladog kralja.Taj general je razgovor preneo kralju, a posledica je bila penzionisanje Masina.

[treciclan]

U nekoliko recenica da vidimo kako u svojim uspomenama vojvoda Misic opisuje vreme pred i posle atentata:'"U drugoj polovini aprila te godine ( 1903)obilazeci neke garnizone ,inspektor pesadije djeneral Atanackovicstize u Valjevo ( Misic je bio tada komandant drinske divizijske oblasti sa sedistem u Valjevu)Obavesten da je odseo u gostionici Krunica ,ja odem da mu se javim,Kad sam ulazio u gostionicu,iz djeneralove sobe izadje kapetan Zivojin Bacic komandir cete u 5 . pukuDjeneral je daklenajpre primio jednog komanditra cete,pa tekposle toga komandanta divizije...."
Tridesetog maja u 4 ujutru Misic dobija depesu da :zbog licne svadje i sukoba od prosle noci kralj i kraljica nisu vise zivi,obrazovana j eprivremena vlada sa Jovanom Avakumovicem na celu i sa djeneralom Atanackovicem kao ministrom vojnim
Misic dalje pise:ü tom trenutku pored mog staba promice ceta kapetana Djure Dokica pod ratnom spremom"'Misicev adjutant ih poziva da dodju, a Misic mu naredjuje da postavi straze.
...'"docnije sam saznao da je Dokicdobio naredjenjeod zaverenikaiz Beogradada narocito pazi na moje postupke i da me stalno drzi pod prismotrom'"
U junu Misic je postavljen za pomocnika nacelnika Glavnog djeneralstaba.24 marta 1904 godine bio je potpisan ukaz o penzionisanju Misica

[Dreadnought]

Jedna stara razglednica ...


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[Dreadnought]

Nek se nađe i ova Draga 


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[dobri covek]

Pozdrav svima, evo i ja da se javim.

Prvo, na slikama na kojima je prikazan kralj Aleksandar, sa pratnjom i monasima, monasi ne nose fesice, vec kamilavke - sto je i dan danas oznaka njihovog polozaja i monaskog zvanja na Svetoj gori . Kralj Aleksandar je tada vratio i izvesne, pozamasne, dugove manastira Hilandar, i tako sprecio da manastir preuzmu nasa pravoslavna "braca" Rusi, Bugari i Grci.

Drugo, Obrenovici su imali velikog i pozitivnog uticaja na stanje u Srbiji. Naime, ukidanjem izvesnog broja gimnazija u zemlji, mnogi kasniji komandanti pukova i brigada, generali na solunskom frontu su morali da upisu vojnu akademiju. Ovo je proverljiv podatak.

Kazu da je kralj bio relativno visok, za Srbina, ali da je (zbog ceste i ponekad preterane upotrebe piva) bio deblji nego sto je to trebalo. Obrazovao se na Beogr. Univerzitetu, pravne nauke (ovo je podatak iz knjige koju je u Nici napisala njegova, kasnije proterana svastika), a u vojsci je imao cin potpukovnika.

Ubila ga je, kao i sve njegove pretke, ono juzno, zensko voce. Njime je, po svemu sto sam citao, "komandovala" zena. Sto se nije svidjalo ni vojsci, ni beogradskoj javnosti, ni politicarima. Sto se desilo i nekim drugima... (ali to je druga prica),

Zabelezeno je da su se pojedini "oficiri" kasnije hvalili kako su i gde pucali, i kako su i gde sabljama ubadali kraljicu. Pojedini su nosili i pokazivali nakit "pozajmljen" iz kraljcine kutije sa nakitom.

Zabelezeno je da su zaverenici cepali ukaze sa postavljenjima i unapredjenjima, zahtevali i dobijali ordenje i sl. sto nikako ne ukazuje na najcistije motive atentata.
Zbog atentata dugo Srbija nije imala diplomatske odnose sa Britanijom i jos nekim zemljama.

[JASON]

Српска Народна Скупштина уважила је предлог Министарског савета: да се Милош Обреновић, кнез Србије, са бесмртних му заслуга око ослобођења и уређења Србије подичи надимком Велики. Поводом тим, на закључној седници Народне Скупштине у Нишу (редовни сазив за 1898. годину), 11. јануара 1899. године, Њ.В. Краљ Алексадар I, обратио се посланицима беседом:
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

Oстаци  Александра и Драгиње положени  су  у гроб краљеве бабе Ане Јов. Обреновић у  Цркви Светог Марка.
Ана Обреновић, заједно са кнезом Михаилом,  убијена је  у Кошутњаку 29. маја 1868.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Краљица Драга и њене сестре Ана и Војка. Најстарија сестра Ђурђина, била је удата за генерала Лепог Лазу.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Лазар Петровић – Лепи Лаза (1850 —1903), генерал  Краљевине Србије, професор Војне академије и први ађутант краља Александра Обреновића.
Убијен у Мајском преврату 29. маја 1903. године.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[JASON]

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Mлађи брат краљице Драге, поручник Никодим, несуђени наследник трона и Никола (старији брат).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Милан Грујичић: Да ли знате зашто је луди Танкосић побио краљичину браћу Луњевице? Зато што је краљица имала другачије планове од радикала. Док је Александар шуровао са британском тајном службом, дотле се краљица повезивала са француском обавештајном службом. Отуд је француски лекар гинеколог, један од највећих стручних ауторитета, признао краљичину лажну трудноћу. Краљ и краљица су били пред разлазом и то није био проблем њихове брачне постеље, него политички раскол. Да се краљ приклонио Русима и обуздао краљицу, Обреновићи би и данас владали. Руска обавештајна служба је сазнала да краљица преко неких генерала полако преузима војску и спрема државни удар. Било је само питање времена кад би галски петао закукурикао на српском двору. Да се то десило Србија би добила трећу династију, Луњевице. Зато су Руси активирали вас преторијанце да извршите тај гнусни злочин. Ето то је разлог што је Танкосић побио Луњевице, два младића који су у тој ствари били потпуно безопасни и невини.
Љуба Вуловић: Срећа твоја, Милане, што смо у официрској униформи и што смо у домаћинској кући, иначе бих те изрешетао као пса. Ја сам за много мање увреде убијао, а ово ћу да отрпим.

Одломак из Романа о Топличком устанку И. Ивановића.

[JASON]

У лето 1815. стигне књазу Милошу књига од Рушић-паше у којој га позива преко Дрине к себи на разговор: да гледају да се земља умири, да народ не пропада и с једне и с друге стране. Забринути Срби саветовали су Књаза да не иде Рушићу, али се Милош није дао одвратити. На то му Симо Паштрмац рече:
- Чујеш Господару, ако ти је баш мило мрети, попни се ето, на који хоћеш од ових грмова, скочи озго, и погини ту међу нама, а не носи своје главе сам везиру у шаке. Однесеш ли је, ти си права будала!
Милош му рече:
- Добро, Амиџа, а ако ја одем, посао свршим и здрав читав се вратим, ко ће онда бити будала: ја или ти? A?
- Ни ти, ни ја, Господару, него Рушић који те пусти, одговори Паштрмац.

[JASON]

Како се потписивао Милош Обреновић

1814.
21. априла: Милош Обреновић бивши воевода.
15. августа: Милош Обреновић воевода руднички.
15. августа (у писмима цару руском, грофу Салтикову, арх. Спир. Филиповичу, Родофинкину, петроградском митрополиту Амвросију): во имја цјелаго народа Милош Обренович.

1815.
5. јула (у писму Хуршид-паши): књаз Милош Обреновић са свим кнезовима и кметовима, - а после неколико дана истоме: верховни Сербији Књаз Милош Обренович.
26. јула (генералу панчевачком): покорњејши слуга М. Обренович
8. августа (генералкоманди Темишварској): јесам Генералкоманде милостивјејшег господина Команд. Генерала всенижајши слуга, верховни Сербији Књаз Милош Обренович с прочим старјешинама народа сербскаго.
27. јула (Петру Добрњцу): Милош Обреновић вожд.
27. јула (митрополиту нишком): јесмо твој покорни народ и наш старешина Милош Обренович, - а после пет дана истоме: верховни Сербији књаз Милош Обреновић.
29. августа (Марашли-али-паши): покорњејши раб и вјеран Милош Обренович с прочим народом, - а после два дана: твоје свјетлости покорњејши раб верховни Сербији књаз Милош Обренович.

[JASON]

Јоаким Вујић је у Конаку књаза Милоша у Крагујевцу давао позоришне представе чији је писац, редитељ и глумац био он сам. Пробама позоришног комада 'Бој на Љубићу' присуствовао је лично Милош и штошта исправљао. Често би се испео на позорницу и упућивао како коју сцену треба извести. Кад је све наредио, вратио се натраг на своје седиште да одатле даље посматра. Настављајући са пробом наредне сцене, Вујић, који је играо Ћаја-пашу, дубоко се поклони ученику Крагујевачке Гимназије (који је глумио Милоша), и рече:
- Љубим руке Господару!
- Ене га сад! – љутну се Књаз. – Е, синко, да си ти био на Љубићу, не би ти то пало на памет!