ISOROKU JAMAMOTO Isoroku Jamamoto (Isoroku Yamamoto) bio je najpopularniji ratni heroj Japanaca tokom drugog svetskog rata. Rođen je 4.Aprila 1884.godine u Nagaoki kao Isoroku Takano od oca Sadajošija (Sadayoshi) i majke Mineko (Mineko) Takano. Poreklo njegovog imena Iso-ro-ku što znači pet-deset-šest vodi od broja godina njegovog oca kada se Isoroku rodio. 1904. godine završava Mornaričku Akademiju "Eta Džima" u Hirošimi i stupa u mornaricu sa činom Potporučnika. Prvo zaduženje mu je bilo na Krstarici Nišin (Nisshin) gde je obavljao dužnost oficira za Osmatranje i Topovsku paljbu. Sledeće godine je učestvovao u čuvenoj bitci kod Cušime gde je Japanska mornarica gotovo izbrisala Rusku mornaricu. U toku bitke jedna granata je pogodila njegov brod pri čemu je mladi Isoroku izgubio dva prsta na levoj ruci.
1914. godine se vraća na Akademiju da bi 1916. dobio čin Kapetan Korvete. Iste godine je uzeo prezime Jamamoto od ugledne Japanske porodice koja nije imala nijednog sina a kako bi produžio njenu lozu a 1918. se oženio sa Reikom sa kojom je imao 2 sina i 2 kćerke. 1919.godine odlazi u SAD i studira Ekonomiju na Univerzitetu Harvard. Tokom studija zainteresovao se za avijaciju a nakon završetka studija postaje mornarički ataše u Japanskoj ambasadi u Vašingtonu do 1923.godine. Tokom tog vremena menja svoju specijalizaciju u smeru Mornaričke Avijacije. Tih godina pratio je rad kontoverznog Bilija Mičela koji je tvrdio da je doba Bojnih Brodova prošlo i da avion može da potopi Bojni Brod brže nego topovska paljba. Isoroku je bio jedan od retkih koji se nije smejao ovoj ideji a Amerikanci koji su se smejali ovoj ideji kasnije će se setiti ovog svog inovatora i jedan od njihovih bombardera će biti naimenovan po njemu. 1923. godine se vraća u Japan, biva unapređen u Kapetana Bojnog Broda, i postaje zapovednik avijatičarske škole u Kasimuguri do 1925. godine. Za to vreme je naučio da leti i potpuno se prebacio na izučavanje avionske taktike.
1926. godine se vraća u Vašington u Japansku Ambasadu gde opet obavlja dužnost Mornaričkog atašea do 1928. godine. Posle toga vraća se u Japan i postaje komandant Lake Krstarice Isuzu a usled sve većeg usavršavanja na polju avijacije dobija komandu na Nosaču Aviona Akagi. 1930. godine biva unapređen u Kontra-Admirala i počinje da radi u Ministarstvu Mornarice na zadacima usavršavanja Mornaričke avijacije. U periodu od 1930. do 1936. napredovao je u Ministarstvu i uspeo da ubedi svoje kolege da se razvoju Mornaričke Avijacije pruži maksimalna podrška.Učestvovao je u obe Mornaričke Konfenerencije u Londonu 1930. i 1934. i bio dosta zaslužan za povećanje kvota za Japansku mornaricu nakon čega je unapređen u Vice-Admirala. 1936. godine odbija da učestvuje u pobuni ali je nastavio da radi u Ministarstvu.Tokom 1936. i 1937. aktivno se suprotstavlja savezništvu sa Nemačkom i ratu protiv Kine a zalagao se i za mir sa SAD što ga je učinilo nepopularnim kod mlađih oficira koji su mu pretili da će ga ubiti. 1939. godine bio je uklonjen iz Ministarstva usled pritiska iz kopnene vojske zbog njegovih antiratnih stavova. Pod pretnjama ubistvom Mornarica ga 30. Avgusta 1939. imenuje za Komandanta Kombinovane Flote na Pacifiku da bi ga sklonili iz Japana i sačuvali od potencijalnih atentata. Bio je veliki protivnik gradnje Bojnih Brodova Jamato i Musaši a imao je i ogroman doprinos u odluci da se Nosači aviona grade ubrzanim tempom kao i kod razvoja srednjih bombardera G3M i G4M i lovaca A6M Zero.
Pred početak rata osmislio je koncepciju ratovanja koja se bitno razlikovala od njihove dotadašnje i uspeo da se izbori da ona bude usvojena. Kruna toga bio je napad na Perl Harbur koja spada u najhrabrije poduhvate mornarica u Istoriji.Posle Perla aktivno je učestvoavo u svim japanskim ofanzivnim akcijama. U Koralnom moru je on bio jedan od retkih koji je shvatio da je Japan strateški pretrpeo poraz u toj bitci. Kod Midveja je vodio flotu Bojnih brodova i bio svedok uništenja njegovih Nosača Aviona. Nikad se nije oporavio od tog poraza. U drugoj polovini 1942. komandovao je u borbama na Solomonskim ostrvima. Planirao je ofanzivu na Amerikance ali je zbog teških gubitaka u vazduhu na kraju shvatio da je daljna borba uzaludna i 4. Januara odlučio da povuče preostale snage sa Gvadalkanala i pokuša odbranu ostalih ostrva. Posle povlačenja sa Gvadalkanala obilazio je ostala ostrva i dizao moral japanskih vojnika.
U aprilu 1943. američka obaveštajna služba je saznala za ture Jamamotoa i organizovala prvi atentat na protivničkog komandanta u vazduhu. 18. Aprila 1943. 18 američkih lovaca P-38 Lajtning (Lightning) sačekalo je Jamamotov avion i 6 lovaca A6M Zero u zasedi. Posle kraće borbe Jamamotov avion je oboren i srušio se blizu Kahilija na ostrvu Buganvil. 5. Juna posmrtni ostaci od njegovog kremiranja su dopremljeni u Japan gde je sahranjen u punom državnom ceremonijalu, to jest ceremonijalu koji je do tada učinjen samo kod njegove i sahrane legendarnog japanskog Admirala Togoa tog istog dana 1934. godine .
Preuzeto sa:
http://www.drugisvetskirat.org
