3. jun/lipanj

[Brok]

1098. Posle petomesečne opsade, krstaši u I krstaškom ratu zauzeli grad Antiohiju.

1808. Rođen državnik SAD Džeferson Dejvis, predsednik Konfederacije Država Amerike za vreme Američkog građanskog rata. Posle poraza Konfederacije uhapšen, proveo dve godine u zatvoru.

1818. Završen poslednji britanski rat protiv Marata, Britanija stekla prevlast u Indiji.

1896. U Moskvi potpisan ugovor Rusije i Kine o nenapadanju u narednih 15 godina, Kina odobrila Rusiji korišćenje železnice u severnoj Mandžuriji.

1940. Okončana evakuacija savezničkih snaga iz Francuske u II svetskom ratu. Iz luke Denkerk brodovima evakuisano više od 337.000 britanskih, francuskih i belgijskih vojnika.

1959. Singapur proglašen autonomnom državom u sastavu Komonvelta, Britanci zadržali resore odbrane i inostranih poslova.

1965. Američki astronaut Edvard Vajt izašao iz svemirskog broda Džemini 4 i tako postao prvi Amerikanac koji je šetao kosmosom, tri i po meseca posle ruskog kosmonauta Alekseja Leonova.

1973. Sovjetski supersonični avion tupoljev 144 srušio se blizu Pariza tokom vazduhoplovne izložbe. Poginulo svih šest članova posade i sedam francuskih seljaka.

1989. Umro iranski verski vođa, ajatolah Ruholah Homeini. 1979, po zbacivanju šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio se iz izbeglištva u Iran, zahvaćen islamskom revolucijom. Pod njegovom vlašću prozapadni Iran pretvoren u militantnu versku republiku.

1995. Ministri odbrane NATO-a i EU doneli odluku o stvaranju Snaga za brzo reagovanje u Bosni i Hercegovini, koje će štiti mirovne trupe Ujedinjenih nacija od napada bosanskih Srba.

1999. Predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević prihvatio mirovni plan SAD, EU i Rusije koji su u Beograd doneli finski i ruski posrednici Marti Ahtisari i Viktor Černomirdin. Prihvatanje plana, koji je podrazumevao dolazak međunarodnih snaga na Kosovo, bio uslov za prestanak vazdušnih napada NATO-a na Jugoslaviju.

1999. Sazvano zasedanje novog parlamenta Nigerije, posle više od 15 godina okončana vladavina vojnim dekretima u toj najmnogoljudnijoj afričkoj zemlji.

2004. U specijalnom sudu u Sijera Leoneu počelo suđenje odgovornima za zločine tokom građanskog rata u toj zemlji, u kome je stradalo oko 200 ljudi. Sud osnovan dve godine ranije.

[duje]

-1615. Japanski šogun Iejasu Tokugava postane vladar Japana

-1899. Pariški sud poništi sudski proces protiv Alfreda Dreyfusa te pokrene ponovno suđenje

-1904. Umro je Jovan Jovanović Zmaj - srpski pjesnik

-1924. Umro je Franz Kafka - njemački književnik

-1940. Avioni Luftwaffe bombardiraju Pariz

-1944. Saveznici bombardirali Split

-1968. U Beogradu, a potom i u drugim univerzitetskim centrima u Jugoslaviji, počele su studentske demonstracije

-1989. Kineska vlast pošalje vojsku na prosvjednike na Trgu nebeškog mira

-2006. Skupština Crne Gore je proglasila nezavisnost i od tada Srbija i Crna Gora (kao zajednička država) više ne postoji

[Brok]

-1808 - Rođen je američki državnik Džeferson Dejvis (Jefferson Davis), predsednik Konfederacije Država Amerike za vreme američkog građanskog rata. Posle poraza Konfederacije uhapšen je i proveo jedne godine u zatvoru.

-1889 - Kraljevina Srbija preuzela je od francuskog koncesionara upravljanje svojom železnicom.

-1989 - Umro je iranski verski vođa, ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khoemeini), koji se 1979, posle zbacivanja šaha Mohameda Reze Pahlavija, vratio iz izbeglištva u Iran zahvaćen islamskom revolucijom. Pod njegovom vlašću (do smrti), prozapadni Iran pretvoren je u militantnu versku republiku.

-1989 - U eksploziji gasovoda na Transibirskoj železnici dignuta su u vazduh dva putnička voza. Poginulo je 575 ljudi, a oko 600 je ranjeno.

-2006 - Skupština Crne Gore usvojila je Deklaraciju nezavisne Crne Gore, čime je formalno proglašena obnova crnogorske državnosti.