Rade
Administrator
kapetan bojnog broda
 Online
Gender: 
Posts: 17 062
|
 |
« Reply #13 on: October 20, 2011, 03:15:02 pm » |
|
Projektovanje i izgradnja
Prvi italijanski bojni brod - drednot bio je Dante Alighieri, koji je završen 1913. godine. Koncept ovog broda je predstavljao osnovu za gradnju naredne dve klase italijanskih bojnih brodova. Dante Alighieri je primat davao brzini na uštrb oklopne zaštite i imao je slabije naoružanje od svojih suparnika u drugim mornaricama sveta. Italijani su za najverovatnijeg neprijatelja u Mediteranu u nekom sledećem ratnom sukobu smatrali Francuze, tako da su nakon najave Francuza da će izgraditi dva drednota bili primorani da odgovore novom klasom drednota. Rezultat ove svojevrsne trke bila je serija od tri bojna broda klase Cavour: Conte di Cavour, Giulio Cesare i Leonardo da Vinci.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Brodovi su bili projektovani još 1908. godine ali italijanska brodogradjevna industrija ih nije završila sve do 1915. godine. To ih je učinilo da u trenutku izlaska iz brodogradilišta već budu zaostali u odnosu na svoje rivale, sa izuzetkom Francuske. Bilo je posve jasno da ova klasa brodova nema adekvatno ni oklopnu zaštitu, ni naoružanje, ni brzinu. Koncepcijski, Cavour kalsa je trebala da bude uvećana klasa Dante Alighieri, čime bi se stekli uslovi da brod dobije kvalitetnu oklopnu zaštitu, što je značilo da su Italijani bili svesni nedostataka prethodne klase bojnih brodova. Kako Italija nije raspolagala kapacitetima za proizvodnju topova većeg kalibra od 305 mm, doneta je odluka da topove ovog kalibra ugrade kao primarnu bateriju. To je automatski stavilo brod u nepovoljan položaj što se tiče vatrene moći, s obzirom da su Britanci već ugradjivali topove kalibra 343mm a Amerikanci i Japanci 356 mm. Čak su i Francuzi na bojne brodove klase Bretagne, koji su ušli u naoružanje 1916. godine, ugradili topove kalibra 343 mm.
Oklopna zaštita je bila imperativ tokom projektovanja broda, ali se na kraju ispostavilo da brod ima slabiju zaštitu od rivala. Ukupna količina oklopa iznosila je 30,2% deplasmana broda. Glavni oklopni pojas bio je 250 mm dubok. Protezao se od pramčane do krmene kupole. Debljina donjeg dela pojasa iznosila je 170 mm, da bi u gornjem delu narasla na 220 mm. Oklop pramčanog dela je bio debljine 80 mm, dok je krma bila zaštićena oklopom debljine 130mm. Horizontalna oklopna zaštita bila je podeljena na oklopnu zaštitu glavne palube (24 – 40 mm) i srednje palube (30 mm). Barbete i komandni most su imali zaštitu debljine 280 mm. Kupole glavne artiljerije su sa čela imale oklop debljine 280 mm, 240 mm na bokovima i 85 mm na krovu.
Bojni brod je pogonjen sa tri seta turbina koji su pokretali četiri osovinska voda. Cavour je imao 20 kotlova, od kojih je 8 kotlova radilo na naftu a 12 je moglo da radi na naftu ili na ugalj. Cesare je imao 24 kotlova, od kojih je polovina radila na naftu, a polovina na ugalj. Ukupna snaga koja se razvijala u pogonu bojnog broda klase Cavour iznosila je 31000 KS, što je brodu omogućavalo brzinu plovljenja od 21,5 čv.
Trinaest topova kalibra 305 mm, rasporedjenih u tri trocevne i dve dvocevne kupole, činili su osnovno naoružanje. Dve dvocevne kupole bile u montirane tako da mogu da gadjaju iznad trocevnih kupola na pramcu, odnosno krmi. Treća trocevna kupola bila je smeštena na sredini broda tako da je imala vrlo ograničene sektore za gadjanje.
Prvobitna varijanta sekundarnog naoružanja obuhvatala je 18 jednocevnih topova kalibra 120mm, ugradjenih u kazamatima i 14 topova kalibra 76 mm, koji su bili ugradjeni na krovovima kupola glavne artiljerije. Dodatnih šest topova u istom kalibru je ugradjeno na pozicijama oko dimnjaka. Svoje mesto su našle i tri podvodne torpedne cevi kalibra 450mm.
Prvi svetski rat
Tokom Prvog svetskog rata bojni brodovi klase Cavour nisu imali učešće. Bojni brod Conte di Cavour je bazirao u luci Taranto, u svojstvu komandnog broda kadm Luidjija Amedeo di Savoja. Tokom rata, nije imao nikakvih borbenih misija, jer je bilo nemoguće susresti neprijatelja na moru. Bojni brod Giulio Cesare takodje nije imao borbene misije tokom rata, dok se za treći bojni brod iz klase, Leonardo da Vinci, sve završilo 2. avgusta 1916. godine kada je nakon eksplozije potonuo u luci Taranto. Italijani su za eksploziju okrivili Austrougare. U eksploziji je poginulo 249 članova posade. Brod je izvadjen 17. septembra 1919. godine, da bi četiri godine kasnije bio prodat u staro gvoždje.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Modernizacija
Italijani su 1932. godine doneli odluku o modernizaciji preostala dva bojna broda klase Cavour. Radovi na modernizaciji su započeti već sledeće godine. Modernizacija je zamišljena kao način suprotstavljanja francuskim bojnim brodovima klase Dunkerque. Smatralo se da je jeftinije modernizovati dva broda nego izgraditi dva posve nova. To se na kraju pokazalo kao loša računica, jer modernizacija broda nikada nije mogla da ima za rezultat kvalitetniji brod od broda čije je projektovanje i izgradnja počelo istovremeno kada i modernizacija ovog prvog. U italijanskom slučaju je procenjeno da bi ulaganje resursa utrošenih za modernizaciju starih brodova bilo daleko efikasnije da je uloženo u izgradnju novih brodova klase Vittorio Veneto, koji bi u tom slučaju spremno dočekali početak rata. Italijani su bili prilično svesni nedostataka bojnih brodova klase Cavour. Stoga su doneli odluku da radovi ne budu puka modernizacija, već i rekonstrukcija. Rekonstrukcijom je izmenjeno 60% brodske konstrukcije, što je ovaj projekat činilo najvećim projektom modernizacije bojnih brodova izmedju dva svetska rata. Ipak, rekonstrukcijom se nije postiglo drastično poboljšanje u svim područjima. Brzina je značajno narasla produžetkom trupa, što je učinjeno ugradnjom novog pramca ( koji je bio duži oko 10 m u odnosu na prvobitni pramac) i izmenom mašinskog kompleksa.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Oklopna zaštita je takodje unapredjena, kao i vatrena moć, što je učinjeno ugradnjom topova kalibra 320 mm. Modernizacijom je dodato još 3227 tona oklopa. Za povećanje mase "najzaslužniji" je horizontalni oklop, gde je oklop palube povećan sa 24 na 80 mm (100 mm iznad municijskih komora), i sada se pružao preko obeju strana glavnog oklopnog pojasa. Barbete su oklopljene sa dodatnih 50 mm. Podvodna zaštita, ključni nedostatak konstrukcija od pre Prvog svetskog rata, poboljšana je ugradnjom tada novog podvodnog sistema zaštite, delom Umberta Puljezea. Sistem se sastojao od šupljih zakrivljenih pregrada koje su se montirale na dpodvodni deo trupa, gde su služile da prime udar od eksplozije torpeda na sebe i time apsorbuju silinu udara.
Modernizacijom je obuhvaćen i pogonski kompleks, gde je ugradjen posve nov sistem propulzije. Stari kotlovi su zamenjeni Yarrow kotlovima, koji su postavljeni u zasebne prostore. Ugradjene su i nove turbine, čime je snaga pogona narasla na 75 000 KS. Na probnim vožnjama brodovi su postigli brzinu od preko 28 čvorova. Ovo je bilo bitno unapredjenje, s obzirom da je ova brzina učinila italijanske bojne brodove bržim od britanskih modernizovanih bojnih brodova iz perioda Prvog svetskog rata. Kada je reč o naoružanju, uklanjanjem centralne trocevne kupole, smanjen je broj topova glavne atiljerije na deset – rasporedjenih u dve dvocevne i dve trocevne kupole. Kalibar topova glavne artiljerije povećan je na 320 mm. Dejstvo po elevaciji je povećano na 27°, što je maksimalni domet topova povećalo na 28 600 m. Ugradjeni su posve novi topove sekundarne artiljerije: šest dvocevnih kupola sa topovima kalibra 119mm i četiri dvocevne kupole sa topovima 100 mm.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Bojni brod Cavour tokom Drugog svetskog rata nije trpeo dalje modifikacije. Potonuo je već novembra 1940. godine. Planirano je da nakon podizanja iz vode, na Cavour bude ugradjeno novo sekundarno naoružanje u vidu dvocevnih topova kalibra 134 mm i novi protivavionski topovi kalibra 65 mm, kao i radar. Ipak, do predvidjene modifikacije nije došlo, jer je za Italiju rat bio završen pre početka samih radova na brodu. Na bojnom brodu Cesare tokom rata je izvršena modifikacija koja je obuhvatila ugradnju po dva dvocevna topa kalibra 20 i 37 mm.
Sudbine
Bojni brod Cavour je skonačo pogotkom britanskog torpedo lansiranog u napadu na Taranto novembra 1940. godine. Brod je potopljen u plitkoj vodi, da bi jula 1941. godine podignut i otegljen u Trst na popravku. Kada se Italija predala, Cavour je potopljen u samoj tršćanskoj luci. Nemci su podigli brod, da bi ga Britanci potopili u vazdušnom napadu izvedenom 15. februara 1945. godine. Izrezan je u staro gvoždje 27. februara 1947. godine.
Bojni brod Cesare je imao aktivniju ratnu karijeru. U bici kod rta Stilo primio je pogodak britanske granate kalibra 381 mm. Za sedam nedelja je popravljen, ali je u stroj vraćen tek februara 1942. godine. Januara sledeće godine postaje školski brod, sa vezom u Puli, gde se nalazio sve do italijanske kapitulacije, kada plovi za Maltu. U vidu ratne reparacije biva predate Sovjetskom Savezu 3. februara 1949. godine. U Crnomorskoj floti ostaje sve do 29. oktobra 1955. godine kada usled eksplozije tone u akvatoriji Sevastopoljske luke. Uzrok eksplozije ostao je nepoznat do današnjeg dana, ali se kao najverovatniji uzrok pominje nemačka mina položena tokom Drugog svetskog rata. U eksploziji je stradalo 609 članova posade.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
|
