PALUBA
March 29, 2024, 10:02:47 am *
Welcome, Guest. Please login or register.

Login with username, password and session length
News: Važno - Pravilnik za prenošenje vesti na forumu PalubaInfo
 
   Home   Help Login Register  

Prijatelji

▼▼▼▼

Mesto za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 ... 18   Go Down
  Print  
Author Topic: Међународна свемирска станица (МСС)  (Read 121224 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« on: December 30, 2010, 08:51:21 am »

Међународна свемирска станица (МСС)

Фото 01: Станица на дан 23. маја 2010. године,
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
 
фото 02: Амблем
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Међународна свемриска станица (МСС), руски: Междунаро́дная косми́ческая ста́нция (МКС), енглески International Space Station (ISS) – је пилотирана орбитална станица која се користи као вишенаменски свемирски истраживачки комплекс. То је заједнички међународни пројекат у коме учествује шеснаест земаља (по азбучном реду): Белгија, Бразил, Велика Британија, Данска, Италија, Јапан, Канада, Немачка, Норвешка, Русија, САД, Француска, Холандија, Швајцарска, Шведска и Шпанија.

Фото 03: Заставе земаља учесница
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Од идеје до реализације

Међународна свемирска станица представља спој пројеката насталих током Хладног рата. Као одговор на Совјетске станице "Салют" и "Мир", НАСА је раних осамдесетих планирала лансирање модуларне станице "Freedom", док су Руси деведесетих планирали да станицом "Мир-2" замене станицу "Мир". Услед ограниченог буџета и проблема у пројектовању, "Freedom" се никада није развио даље од модела, а након распада Совјетског Савеза и прекида трке за свемир, постсовјетска економска криза довела је до одустајања од "Мира-2", после израде блока "ДОС-8".  Слични финансијски проблеми били су и у другим земљама које су развијале пројекте свемирских станица. То је довело до договора о зајеничком пројекту Русије, САД, Јапана, Канаде и неких земаља Европске уније.
Јуна 1992. руски председник Борис Јељцин и амерички Џорџ Буш, потписали су договор о сарадњи у истраживању свемира. Тај договор се, за кратко, звао "заједнички свемирски програм" и обухватао једног америчкох астронаута на руској станици Мир и једног руског космонаута на Спејс Шатлу.
Септембра 1993. руски премијер Виктор Черномирдин и амерички потпредседник Ал Гор објавили су планове за нову свемирску станицу, која ће касније постати Међународна свемирска станица.
Планирано је да Међународна свемирска станица обухвата свемирске станице свих свемирских агенција учесница: Руске свемирске агенције ("Мир-2" са "Звездом") , НАСА ("Freedom"), ЕСА ("Columbus") и Јапанске "Кибо" лабораторије. Првобитно очекивани рок завршетка станице била је 2003. година, али је услед потешкоћа нови предвиђени рок завршетка 2011. година.

Структуру међународне свемирске станице чине модули. Космонаути постављају сваки елемент посебно излазећи у отворени космос. До 15. септембра 2010. обављено је 150 излазака и провдено 944 часа ван станице, све у циљу састављања сегмената или обављања послова одржавања станице.

Фото 04: Радови на састављању сегмената
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Први сегмент МСС, руски модул " Заря" лансиран је 20. новембра 1998. године. Њему се 7. децембра 1998. придружио амерички модул "Unity". Тек након годину и по дана, 26. јула 2000. године у орбиту је лансиран радни модул "Звезда" који је омогућио долазак посаде на станицу. 2. новебра 2000. године, "Союз ТМ-31"допремио је на станицу прву посаду коју су чинили: Вилијам Шеперд (William Shepherd - НАСА), Јуриј Гидзенко (Юрий Гидзенко - Роскосмос) и Сергеј Крикалјов (Сергей Крикалёв - Роскосмос).

Фото 05: Прва експедиција
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

У наредних 2 године настављен је развој станице: допремљен је сегмент "Пирс", лабораторија "Destiny", прелазни сегмент "Quest", и роботска рука "Canadarm2".
Промена у плану развоја станице настала је катастрофом шатла Колумбија (Columbia) 2003. године и одложила развој све до 2005. године.
Званична обнова развоја станице наступила је допремањем већег броја суначаних панела, што је обезбедило већу количину енергије, а тиме и више модула под притиском. Додати су "Harmony" и европска лабораторија "Columbus". Убрзо за њима допремљене су и прве две компоненте "Kibō"
Марта 2009. године постављен је последњи сет соларних плоча. Последњи сегмент "Kibō" допремљен је јула 2009. године, а за њим и руски модул "Поиск". 2010. године уследили "Tranquility", "Купола", "Рассвет".
Маја 2010. године МСС се састојала од 14 модула под притиском и комплетне потпорне структуре. Очекује се још лансирање вишенаменског модула "Леонардо", руске вишенаменске лабораторије "Наука" и бројних спољних компонената, укључујући и Еврепску роботску руку и алфа магнетски спектрометар (AMS-02). Очекује се да се састављање заврши 2011. године, када ће маса станице прећи 400 метричких тона.


* 01.jpg (83.35 KB, 640x408 - viewed 367 times.)

* 02.jpg (67.19 KB, 484x599 - viewed 366 times.)

* 03.jpg (9.54 KB, 800x33 - viewed 329 times.)

* 04.jpg (56.75 KB, 640x480 - viewed 342 times.)

* 05.jpg (97.8 KB, 600x480 - viewed 355 times.)
Logged
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« Reply #1 on: December 30, 2010, 09:31:56 am »

Развој Међународне свемирске станице 2000. - 2009. год

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* 2000.jpg (53.75 KB, 480x589 - viewed 319 times.)

* 2005.jpg (147.48 KB, 640x432 - viewed 331 times.)

* 2006.jpg (89.87 KB, 640x450 - viewed 308 times.)

* 2007.jpg (167.01 KB, 640x409 - viewed 302 times.)

* 2008.jpg (67.54 KB, 500x332 - viewed 302 times.)
Logged
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« Reply #2 on: December 30, 2010, 09:33:29 am »

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Међународна свемирска станица снимљена 13. октобра 2010. године
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

МКС: орбитални дом (језик: руски)
<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/HPlRiYmdBA4?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

Welcome To The International Space Station (језик: енглески)
<iframe width="720" height="420" src="//www.youtube.com/embed/H8rHarp1GEE?fs=1&start=" frameborder="0" allowfullscreen="true"></iframe>

анимација


* 2009.jpg (28.5 KB, 640x480 - viewed 309 times.)

* oktobar 2010.jpg (111.73 KB, 400x300 - viewed 346 times.)
« Last Edit: December 30, 2010, 10:07:06 am by Бродски мали » Logged
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« Reply #3 on: December 30, 2010, 09:38:52 am »

Конструкција станице

Комплекс Међународне свемирске станице заснива се на модулном принципу. Састављање станице врши се додавањем појединачног модула или блока, онима који су на орбити. На шеми су представљени сви основни и другостепени модули који су у овом тренутку на станици (обојени) или треба да буду припојени (необојени): 

Фото: Шематски приказ станице
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Међусобни положаји модула се често мењају а на шеми је приказан распоред какав би требало да буде по завршетку изградње.

Приказани модули су:

"Заря"("Зора")

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Теретни модул "Заря" је био први модул допремљен на орбиту. Маса модула – 20 тона, дужина – 12,6 м, пречник – 4 м, запремина – 80м3. Опремљен је млазним моторима за исправљање орбите станице и великим сунчаним батеријама. Очекивани рок коришћења је више од 15 година. Новчано учешће у изградњи модула је: америчко – око 250 млн долара, руско – преко 150 млн долара. Лансиран је 20. новембра 1998. године

Заштитне плоче
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
(на фотографији оштећења од урара чврстог тела)

Заштитне плоче представљају противмикрометеоритску заштиту и монтиране су на модулу "Звезда" на инсистирање америчке стране. Користе се као штит модула против могућих оштећења услед удара малих тврдих свемирских објеката.

"Звезда"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Звезда" је радни модул у коме су смештени управљачки системи лета, системи за одржавање животних услова, енергетски и информациони центар, као и кабине космонаута. Маса модула је 24 тоне. Модул је издељен на пет отсека и има 4 спојна чвора. Сви његови системи и блокови су руски, сем рачунарског комплекса који је заједнички пројекат европских и америчких стручњака. Лансиран је 2000. године.



* sema.jpg (121.15 KB, 600x420 - viewed 301 times.)

* Zarya.jpg (17.44 KB, 480x531 - viewed 316 times.)

* Ostecenja.jpg (155.28 KB, 448x335 - viewed 338 times.)

* Zvezda.jpg (33.68 KB, 387x400 - viewed 303 times.)
Logged
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« Reply #4 on: December 30, 2010, 09:41:18 am »

МИМ

Фото: "Рассвет"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Фото: "Поиск"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

МИМ – мали испитни модули, два руска теретна модула "Поиск" ("Истраживач") и "Рассвет" ("Свитање") намењени су за чување опреме неопходне за извођење научних експеримената. "Поиск" је припојен зенитном спојном чвору модула "Звезда", а "Рассвет" надирном порту модула "Заря".

МЛМ

МЛМ – руска вишенаменска лабораторија у којој су обезбеђени услови за чување научне опреме, спровођење научних експеримената, и привременог боравка посаде. Такође,омогућава и рад европског манипулатора.

ERA

ERA – европски даљински манипулатор, намењен за премештање опреме смештене изван станице. Биће спојен за руску научну лабораторију

Хермоадаптер
Хермоадаптер – херметични спојни ходник, намењен за међусобно спајање модула и спајања станице са шатлом.
 
"Tranquility"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

 " Tranquility" — Молул који обезбеђује животне услове. Садржи системе прераде воде, регенерације ваздуха, одлагања отпада, и др.Спојен је са модулом "Unity"

"Unity"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Unity" — први од 3 спојна модула МСС, који има улогу спојног чвора и комутатора електричне енергије за модул "Quest", "Нод-3", потопорника Z1 и транспортних бродова који се за њега спајају кроз Хермоадаптер-3


* Rassvet.jpg (59.38 KB, 640x426 - viewed 308 times.)

* Poisk.jpg (50.84 KB, 508x480 - viewed 310 times.)

* Tranquility.jpg (49.41 KB, 640x401 - viewed 304 times.)

* Unity.jpg (31.83 KB, 582x480 - viewed 312 times.)
Logged
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« Reply #5 on: December 30, 2010, 09:44:42 am »

"Пирс"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Пирс" – капија за спајање руских "Прогреса" и "Сојуза", налази се на модулу "Звезда"

ВСП

ВСП — спољашње складишне платформе, три спољашње нехерметизоване платформе намењене искаључиво за смештање терета и опреме.

Ферма

Ферма – обједињена потпорна структура, на којој су смештене сунчане батерије, панели радијатора и даљински манипулатори. Намењене су и за смештање различите опреме.

"Канадарм2"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Канадарм2" или "Мобилни сервисни систем" – канадски систем даљинских манипулатора који служи као основни инструмент за распакивање транспортних бродова и премештање спољашње опреме

"Dexter"

"Dexter" – канадски систем од два даљинска манипулатора, који служе за премештање опреме смештене изван станице

"Quest"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Quest" – специјализовани излазни модул, намењен за излазак космонаута у отворени свемир, са могућношћу припремне десатурације (одстрањивање азота из крви човека)

"Harmony"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Harmony" – спојни модул, има улогу спојног чвора и комутатора електричне енергије за 3 научне лабораторије који су за њега везане Хермоадаптером-2, садржи допунске системе за одржавање животних услова.

"Columbus"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Columbus" – европска лабораторија, у којој се осим научне опреме налазе и комутатори који повезују рачунаре на станици. Спојен је са модулом "Harmony"


* Pirs.jpg (42 KB, 570x480 - viewed 295 times.)

* Canadarm2.jpg (38.26 KB, 640x422 - viewed 306 times.)

* Quest.jpg (51.34 KB, 571x480 - viewed 298 times.)

* Harmony.jpg (57.17 KB, 640x438 - viewed 288 times.)

* columbus.jpg (35.06 KB, 640x420 - viewed 296 times.)
« Last Edit: December 30, 2010, 10:01:39 am by Бродски мали » Logged
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« Reply #6 on: December 30, 2010, 09:47:01 am »

"Destiny"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Destiny" – америчка лаборторија, повезана је са модулом "Harmony"

"Кибо"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Кибо" – јапанска лабораторија, састоји се из три одсека и једног основног даљинског манипулатора. То је највећи модул станице. Намењен је за спровођење физичких, биолошких, биохетнолошких и других научних експеримената у херметичким и нехерметичким условима.
Осим тога, с обизиром на специфичну конструкцију омогућава спровођење и непланираних експеримената. Спојен је за модул "Harmony"

"Купола"
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

"Купола" – прозрачна осматрачка купола. Место за одмор, одакле посада може да посматра свемир и Земљу. Ту је смештен и пулт за управљање даљинским манипулаторима.
Спојен је за модул "Tranquility"

ТСП
ТСП – 4 нехерметичне платформе, спојене за потпоре 3 и 4, намењене за смештање опреме, неопходне за извођење научних експеримената у вакуму.


* Destiny.jpg (50.1 KB, 600x480 - viewed 289 times.)

* Kibo.jpg (58.75 KB, 640x424 - viewed 303 times.)

* Kibo2.jpg (63.73 KB, 640x424 - viewed 296 times.)

* Cupola.jpg (40.96 KB, 640x425 - viewed 283 times.)
« Last Edit: December 30, 2010, 10:03:07 am by Бродски мали » Logged
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« Reply #7 on: December 30, 2010, 09:50:16 am »

Електроенергетско снабдевање

Једини извор енергије на МСС је Сунце, чију светлост сунчане батерије станице претварају у електричну енергију
На руском сегменту МСС користи се стабилни напон од 28 V, као и на свемирским бродовима „Спејс Шатл“ и „Сојуз“. Електрична енергија се добија директно са сунчаних батерија модула „Заря“ и „Звезда“. Струја се између руског и америчког дела размењује кроз адаптере ARCU (American-to-Russian converter unit) и RACU (Russian-to-American converter unit).
Станица је првобитно требала да се напаја помоћу руског модула "Научно-енергетска платформа" (НЕП), али како је после катастрофе шатла "Колумбија" измењен број летова на станицу, од НЕПа се одустало, због чега се у овом тренутку највећи део електичне енергија добија од сунчаних батерија америчког сектора.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На америчком сектору сунчане батерије су постављене тако да чине тзв. Крило сунчане батрије (Solar Array Wing, SAW). Постоји укупно 4 пара таквих крила. Свако крило је дужине 35м, ширине 11,6м, корисне површине 298м2, и даје укупну снагу од 32,8kW. Батерије стварају примарни напон од 115 до 173V који се помоћу блокова DDCU (Direct Current to Direct Current Converter Unit), трансформишу у секундарни напон од 124 V. Тај стабилизирани напон користи се за директно напајање електронске опреме америчког сегмента станице.
Станица обиђе један круг око Земље за 90 минута, од чега око половину времена проведе у њеној сенци, када батерије не раде. За то време снабдевање електричном енергијом се врши из бaферних никл-водоничних акумулаторских батерија, које се допуњавају када станица поново изађе на сунчеву светлост. Радни век акумулатора је 6,5 година па ће током рада МCС бити више пута мењани.
При стандардним условима суначне батерије америчког сектора прате Сунце, ради максималног искоришћења енергије, а када се налазе у земљиној сенци окрећу се тако да стварају најмањи могући отпор.


* SAW.jpg (84.46 KB, 480x487 - viewed 302 times.)
Logged
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« Reply #8 on: December 30, 2010, 09:52:42 am »

Безбедност станице

Основне опасности којима су изложени космонаути међународне свемирске станице су космикчки отпад и радијација.

Космички отпад

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
С обзиром да је МСС смештена на релативно ниској орбити, постоји реална могућност сусрета станице или космонаута, у отвореном космосу са такозваним свемирским отпадом. У то спадају како ситни објекти, тако и крупни као што су степен ракете или нефункционални сателити. Додатну опасност представљају и природни објекти као што су микрометеорити. С обзиром на космичке брзине на орбити, чак и мали објекти могу да нанесу озбиљне штете станици, а у случају пробијања скафандера космонаута микрометеорити могу да пробију заштиту и изазову дехерметизацију.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Да би се избегле такве опасности, са Земље се прати кретање елемената космичког отпада и ако се на одређеном растојању од МСС јави таква опасност, посада станице добија одговарајућа упозорења. Космонаути имају довољно времена да активирају систем DAM (Debris Avoidance Manoeuvre), групу мотора на руском сегменту станице. Укључивањем тих мотора могуће је извести станицу на вишу орбиту и на тај начин избећи судар. Уколико се опасност не примети на време, посада се евакуише са МСС на свемирски брод " Союз ". Делимична евакуација већ је вршена два пута – 6. априла 2003. године и 13. марта 2009.

Радијација

Без присуства атмосфере која окружује људе на Земљи, космонаути на МСС су изложени интензивнијем постојаном космичком зрачењу. Дневно чланови посаде добијају дозу радијације око 1 милисиверта, што је количина коју човек на Земљи добија годишње. То доводи до повећаног ризика за развој тумора код космонаура, као и слабљења имуног система. Ослабљени имунитет космонаута може довести до ширења инфективних болести међу члановима посаде, посебно у затвореном систему станице. Без обзира на све примењене мере за побољшање механизама радиолошке заштитите, ниво пробијања се није значајније смањио од времена употребе станице "Мир".


* kosmicki otpad.gif (74.3 KB, 333x217 - viewed 321 times.)

* оштећења на стаклу шатла.jpg (166.06 KB, 897x1116 - viewed 302 times.)
Logged
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« Reply #9 on: December 30, 2010, 09:54:26 am »

Сврха

Међународна свемирска станица је вештачки земљин сателит који се тренутно налази на нижој земљиној орбити. Првенствено је предвиђена као истраживачка лабораторија. Предност станице у односу на свемриске бродове је у томе што је она трајно смештена у свемиру, чиме је омогућено спровођење дуготрајних експеримената. Стално присуство посаде омогућава праћење, измену и додавање нових експеримената, као и надзор, замену и поправку саме станице. Научници са земље имају приступ подацима, па у зависности од добијених резултата могу да мењају саме експерименате или додају нове, што не би било могуће без присуства посаде.
Посада, која се смењује након неколико месеци, спроводи научне експерименте сваки дан (приближно 160 радних сати недељно). Завршно са Експедицијом бр. 15, на Међународној свемриској станици завршено је 138 великих експеримената. Резултати свих експеримената објављују се месечно (http://spaceflightsystems.grc.nasa.gov/Advanced/ISSResearch/).

Научна истраживања

Основни циљ приликом формирања МСС била је могућност извођења експеримената који захтевају јединствене услове космичког лета: микрогравитација, вакум, космичко зрачење. Главне области истраживања обухватају биологију (биомедицинска испитивања и биотехнологију), физику (физика течности, изучавање материјала и квантна физика), астрономију, космологију и метеорологију. Испитивања се спроводе помоћу истрживачке опреме углавном смештене у научним модулима – лабораторијама, а део опреме за испитивања у вакуму смештен је на спољашњој страни станице

Фото: Вирус Емпштајна показан техником бојења флуоросцентним антителима
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Фото: Пламен свеће на Земљи (десно) и на МСС (лево)
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Критика

Током читаве историје космонаутике, МСС је најскупљи и најоспораванији космички пројекат. Критика се може сматрати конструктивном или недалековидом, може са са њом слагати или је осправати, али једно се не може порећи, станица постоји и својим постојањем доказује могућност међународне сарадње у свемиру и умногостручава искуство човечанства у космичким летовима, трошећи на то огромне финансијске ресурсе.

Критика у САД

Са америчке стране критика је углавном упућена на рачун трошкова пројекта, који су већ прешли 100 милијарди долара. Према критичарима, тај новац је корисније било употребити на беспилотне летове у блиском космосу или научне пројекте на Земљи.

Критика научних аспеката
Према мишљењу професора Роберта Парка (Robert Park), већина планираних експеримената није од примарног значаја. Он напомиње, да је циљ већине научних истраживања у космичкој лабоораторији – спровести их у условима микрогравитације, што је могуће знатно јефтиније спровести у вештачки добијеном бестежинском стању (у посебном авиону који лети по параболичној путањи - Vomit Comet)

Критика техничких аспеката
Амерички новинар Џеф Фауст (Jeff Foust) је утврдио да је за техничко одржавање МСС неопходно превише скупих и опасних излазака у отворени космос. Тихоокеанско астрономско друштво (The Astronomical Society of the Pacific) је на самом почетку пројектовања МСС указивало на превелики угао станичне орбите. Иако је за руску страну то јефтиније, за америчку није претерано погодно. Тај уступак који је НАСА учинила РФ због географског положаја Бајконујра, у коначној суми, повећава трошкове израде МСС.

Критика у Русији

У Русији критика пројекта МСС је углавном усмерена на пасивну позицију руководства Федералне космичке агенције (ФКА) по питању спровођења руских интереса у поређењу са америчком страном, која увек јасно следи своје националне приоритете.

На пример, питање новинара је, зашто у Русији нема сопственог пројекта орбиталне станице, и зашто се новац троши на пројекат, чији је власник Америка, кад је у исто време тај новац било могуће уложити у руски пројекат. По мишљењу руководиоца РКК "Энергия" Виталија Лопота, разлог томе су уговорне обавезе и недостатак финансија.
Својевремено станица "Мир" била је за САД извор искуства у изградњи МСС, а после катастрофе "Колумбије" руска страна је, радећи по партнерском уговору, допремила на станицу опрему и космонауте и тиме практично спасла цео пројекат. То је изазвало критику на рачун ФКА о потцењивању Русије у пројекту.

По мишљењу критичара, међународна сарадња, која је један од главних аргумената у корист станице, је такође спорна. Како је познато, према међународном уговору, Земље учеснице пројекта нису обавезне да размењују своје резултате добијене на станици. Осим тога, многи сматрају, да земља која уложи 75% срестава, не жели да има пуноправног партнера, који је том приликом и њен главни конкурент у борби за лидерску позицију у свемирском пространству.


* Virus Empstajna.jpg (8.92 KB, 203x152 - viewed 311 times.)

* Space_Fire.jpg (183.72 KB, 617x480 - viewed 298 times.)
Logged
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« Reply #10 on: December 30, 2010, 09:56:45 am »

Живот на свемирској станици

Часовна зона

Часовна зона на станици је Универзално координисано време (Coordinated Universal Time – UTC). Током ноћних часова прекривају се прозори ради затамњивања с обзиром да током 24 часа на станици има 16 излазака и залазака Сунца. Током посете шатла посада станице се прилагођава временској зони шатла – време трајања мисије (Mission Elapsed Time – MET) која је променљива и заснива се на времену лансирања шатла. Како се време за спавање по часовним зонама обично разликује посада стаице мора да свој распоред спавања прилагођава преласку из једне зоне у другу при свакој посети.

Радни дан

Просечан дан посаде почиње буђењем у 6:00 часова, јутарњим активностима и прегледом станице. Следи доручак и дневна конференција са контролним центром на Земљи. Са радом се почиње око 8:10. Следе прве редовне дневне вежбе након чега посада наставља са радом до 13:05. После једносатне паузе за ручак, поподне је испуњено вежбама и радом све до 19:30 када почињу вечерње активности које обухватају вечеру и састанак. Планирано време спавања почиње у 21:30. У принципу посада ради 10 сати дневно током недеље и 5 сати суботом. Остатак времена је њихово слободно време за опуштање, забаву и завршавање заосталих послова.

Спавање у свемиру

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
На америчком делу станице постоје просторије за сваког сталног члана посаде и две на руском орбиталном сегменту, а још 4 треба да се направе на модулу " Tranquility". Америчке спаваонице су за једну особу, величине човека, звучно изоловане. Космонаут у њима може да спава, слуша музику, користи рачунар. У њима постоји простор за чување личних ствари у великом ормару или у мрежи закаченој за зид. У ћелији се налазе и полица, сто и лампа за читање. Посетиоци станице немају посебно место за спавање и једноставно окаче врећу за спавање на слободно место на зиду. У принципу могуће је спавати и слободно лебећи по станици, али се то избегава због могућности налетања на скупоцену опрему. Неопходно ја да се просторије у којма се спава проветравају јер астронаут мође остати без кисеонника услед стварања мехура издахнутог угљендиоксида.

Хигијена

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

На МСС не постоје тушеви, већ се хигијена одржава помоћу млазева воде и влажних марамица са сапуном који се истискује из туба попут оних за пасте за зубе. Користисе шампон за купање без суза и јестива паста за зубе да би се штедела вода.
На МСС постоје 2 тоалета, оба руски пројекти смештени на модулима "Звезда" и " Tranquility". Ове просторије користе фенске усисне системе. Астронаут се прво веже за WC шољу, која има граничне шипке са опругом да би се обезбедило добро заптивање. Полуга покреће снажни вентилатор и отврара усисник. Струја ваздуха односи оптад. Чврсти отпад се скупља у кесе које се одлажу у алуминијумски контејнер. Пуни контејнери се одлажу на "Прогрес". Течни отпад се уклања помоћу усисника смештеног са чела тоалета, са анатомски прилагођеним адаптером тако да и мушкарци и жене могу да користе исти тоалет. Отпад се пребацује у систем за прераду течности и рециклира у воду за пиће.

Храна и пиће

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Већина хране на станици је смрзнута или конзервирана. Мени припремају космонаути уз помоћ диететичара, пре поласка на станицу. С обзиром да је осећај укуса смањен у орбити, зачињена храна је омиљена код већине чланова посаде. Сваки члан посаде има сопствени пакет са храном и спрема је користећи станичну кухињу која обухвата 2 грејача, фрижидер, и канистер са водом у коме се налазе и топла и хладна вода. Пића се налазе у дехидратизованом облику и мешају се са водом пре конзумације. Пића и супе се пију из пластичних кеса помоћу сламчица, док се чврста храна једе виљушком и ножем који су магнетима причвршћени за послужавник да не би одлебдели. Било која храна која може да одлебди, укљаучујући и мрвице мора да се покупи да би се спречило запушавање филтера и друге опреме.

Вежбање

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

Најзначајнија нуспојава дуготрајног боравка у бестежинском стању су атрофија мишића и оштећење костију или свемирска остопенија. Други битни проблеми су прерасподела течности, успоравање кардиоваскуларног система, смањено стварање црвених крвних зрнаца, поремећај равнотеже и пад имунолошког систма. Мањи проблеми су губљење телесне тежине, цурење носа, повећани гасови и отеченост лица. Ови ефекти нестају убрзо након повратка на Земљу.
Да би се спречили неки од тих физиолошких проблема, на станици се налазе две покретне траке које омогућавају различите вежбе снаге, и собни бицикл. Сваки космонаут проводи минимум 2 сата дневно вежбајући на тим справама. Научници верују да су вежбе одличне за спречавање губитка густине костију и мишића што је честа појава када човек дуго борави у бестежинском стању.


* spavaonica.jpg (67.59 KB, 397x599 - viewed 316 times.)

* Zvezda_toilet.jpg (81.36 KB, 263x400 - viewed 313 times.)

* rucak.jpg (70.94 KB, 640x424 - viewed 297 times.)

* pokretna traka.jpg (67.6 KB, 396x599 - viewed 290 times.)
Logged
Boro Prodanic
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 14 810


« Reply #11 on: December 30, 2010, 12:46:57 pm »

Svaka čast Tanja, divna tema!
Logged
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« Reply #12 on: December 30, 2010, 01:04:32 pm »

Хвала пуно Боро  Smiley
Logged
pvanja
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Posts: 6 276



« Reply #13 on: December 30, 2010, 01:51:38 pm »

Odlicna tema i prikaz.

Logged
Бродски мали
vodnik I klase
*
Offline Offline

Posts: 673



« Reply #14 on: December 30, 2010, 01:55:28 pm »

Хвала пуно  Smiley
Logged
Pages:  [1] 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 ... 18   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Prijatelji

▼▼▼▼

Prostor za Vaš baner

kontakt: brok@paluba.info

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.041 seconds with 22 queries.