NASA - aktivnosti

[Kubovac]

НАСА тестира нуклеарне ракете да одвезу астронауте на Марс у рекордном року

Пројекат, у сарадњи са америчком владином агенцијом Дарпа, има за циљ да развије пионирски погонски систем за свемирска путовања.

НАСА је објавила планове за тестирање ракета на нуклеарни погон које би довеле астронауте на Марс за „ултрабрзо” време. Агенција се удружила са Агенцијом за напредне одбрамбене истраживачке пројекте америчке владе како би демонстрирала нуклеарни термални ракетни мотор у свемиру већ 2027. године, преноси РСТ.

Пројекат има за циљ да развије пионирски погонски систем за свемирска путовања далеко другачији од система који су преовладавали од почетка модерне ере ракете - пре скоро једног века.

„Употреба нуклеарне термалне ракете омогућава краће време транспорта, смањујући ризик за астронауте”, наводи НАСА у саопштењу за штампу.

Смањење времена превоза је кључна компонента за људске мисије на Марс, јер дужа путовања захтевају више залиха и робусније системе. Додатна корист би била повећан капацитет за превожење инструмената и апарата потребних за научна истраживања као и бољу комуникацију. НАСА, која је прошле године успешно тестирала своју летелицу Артемис као одскочну даску за повратак на Месец и на Марс, нада се да ће одвести људе на „црвену планету” негде током 2030-их у оквиру свог програма „Са Месеца на Марс”.

НАСА мисија Артемис 2, заказана је за 2024. године.


Izvor

[Kubovac]

NASA: svemirska letelica spremna da krene ka Jupiteru i njegovom mesecu Evropi

NASA-ina svemirska letelica spremna je da krene ka Jupiteru i njegovom mesecu Evropi, što je jedna od najboljih opcija za pronalaženje života izvan Zemlje, prenosi ABC njuz.

Evropa Kliper će zaviriti ispod ledene kore Meseca gde se smatra da se okean nalazi prilično blizu površine.

On neće tražiti život, već će odrediti da li bi uslovi mogli da ga podrže.

Bilo bi potrebno organizovati još jednu misiju da bi se "isprali" svi mikroorganizmi koji tamo vrebaju, prenosi Tanjug.

"To je šansa za nas da istražimo, ne svet koji je mogao biti nastanjen pre nekoliko milijardi godina, već svet koji bi mogao biti naseljen danas - upravo sada", rekao je programski naučnik Kurt Nibur.

Njegovi masivni solarni paneli čine Kliper najvećim brodom koje je napravila NASA za istraživanje drugih planeta.

Biće potrebno pet ipo godina da se stigne do Jupitera i on će se ušunjati na 25 kilometara od površine Evrope, znatno bliže nego bilo koja druga svemirska letelica.

Lansiranje je planirano za ovaj mesec sa SpejsIks-ovim raketom Falkon Hevi iz NASA-inog svemirskog centra Kenedi.

Misija košta 5,2 milijarde dolara.

Jedan od 95 Jupiterovih poznatih meseca, Evropa je skoro veličine našeg Meseca.

Uvučen je u ledeni pokrivač za koji se procenjuje da je debeo od 15 do 24 kilometra ili više.

Naučnici veruju da ova smrznuta kora krije okean koji bi mogao biti dubok 120 kilometara ili više.

Svemirski teleskop Habl primetio je nešto što izgleda kao gejziri koji izbijaju sa površine.

Evropa, koju je otkrio Galileo 1610. godine, jedan je od četiri takozvana Galilejeva meseca Jupitera, zajedno sa Ganimedom, Iom i Kalistom.


Izvor

[Kubovac]

NASA postigla lasersku komunikaciju na udaljenosti od 466 miliona kilometara

NASA je kroz program Deep Space Optical Communications (DSOC) ostvarila istorijski podvig prenoseći laserski signal preko 466 miliona kilometara između Marsa i Zemlje

NASA je postigla značajno naučno dostignuće uspešnim prenosom laserskog signala preko neverovatne udaljenosti od približno 466 miliona kilometara, što predstavlja najveću udaljenost između Marsa i Zemlje. Ovaj istorijski podvig ostvario je NASA-in program za duboko svemirske optičke komunikacije (Deep Space Optical Communications – DSOC), koji istražuje potencijal lasera kao efikasnog sredstva za komunikaciju u dubokom svemiru.

Laserske komunikacije imaju kapacitet da prenose podatke brzinom koja je preko 100 puta veća od tradicionalnih radio frekvencija, omogućavajući prenos složenijih i podataka visoke definicije. Ova tehnologija bi mogla revolucionisati način na koji prikupljamo i šaljemo informacije iz svemirskih misija, posebno onih koje se odvijaju na velikim udaljenostima od Zemlje.

Laser je bio usmeren ka svemirskoj letelici Psyche, koja je lansirana u oktobru 2023. godine s ciljem proučavanja istoimenog asteroida. Ova letelica je takođe deo DSOC programa i služi kao platforma za testiranje i demonstraciju novih komunikacionih tehnologija u dubokom svemiru.

NASA anticipira da će uspeh ovog testa pomoći budućim misijama sa ljudskom posadom na Mars i drugim istraživačkim poduhvatima unutar našeg solarnog sistema. Ovo bi moglo da promeni način na koji ljudi istražuju i mapiraju svemir, otvarajući nove mogućnosti za prenos velike količine podataka sa udaljenih lokacija.

Meera Srinivasan, vođa operacija projekta u NASA-inom Jet Propulsion Laboratory (Laboratoriji za mlazni pogon), izjavila je: “Ovo je značajna prekretnica. Laserska komunikacija zahteva veoma visok nivo preciznosti, i pre nego što smo lansirali sa Psyche, nismo znali koliko će se performanse degradirati na našim najdaljim udaljenostima.”

Ovaj uspeh ne samo da potvrđuje tehničku izvodljivost laserskih komunikacija na ogromnim udaljenostima, već i pokazuje njihov potencijal za buduće svemirske misije. Povećana brzina prenosa podataka može omogućiti detaljnije istraživanje planeta, asteroida i drugih nebeskih tela, kao i poboljšati komunikaciju između astronauta i kontrolnih centara na Zemlji.

Laserske komunikacije takođe mogu smanjiti kašnjenja u prenosu podataka, što je ključno za real-time aplikacije i može imati značajan uticaj na navigaciju i kontrolu svemirskih letelica. Ova tehnologija može postati standard u budućim misijama, zamenjujući ili dopunjujući tradicionalne radio frekvencijske komunikacije.

Uspeh DSOC programa predstavlja veliki korak napred u svemirskoj tehnologiji i komunikacijama. Dok se pripremamo za sledeću fazu istraživanja svemira, uključujući potencijalne misije s ljudskom posadom na Mars, ovakva dostignuća su od suštinskog značaja za uspeh i sigurnost tih poduhvata.

Očekuje se da će ova tehnologija nastaviti da se razvija i unapređuje, otvarajući nove horizonte u istraživanju svemira. NASA-in uspeh u prenosu laserskog signala preko 466 miliona kilometara dokazuje da je budućnost svemirskih komunikacija svetla, piše Daily Express US.


Izvor

[Kubovac]

Astronauti NASA se vratili na Zemlju: Odbili da kažu ko je od njih bolestan, ni kakve simptome ima

Troje astronauta američke svemirske agencije NASA čija se produžena misija u Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) u orbiti Zemlje prošlog meseca završila odlaskom u bolnicu, odbilo je da kaže ko je od njih bolestan.

Metju Dominik, Majkl Barat i Dženet Eps javno su u petak govorili o svom svemirskom putovanju prvi put od povratka sa MSS-a 25. oktobra. Proveli su skoro osam meseci u orbiti, duže nego što se očekivalo zbog problema s Boingovom kapsulom za posadu „Starlajner“ i jer im je loše vreme odložilo povratak na Zemlju.

Ubrzo pošto je njihova kapsula „SpaceX“ sletela u Meksički zaliv kod obale Floride, njih troje je bilo odvedeno u bolnicu u obližnjoj Pensakoli zajedno s ruskim kosmonautom Aleksandrom Grebenkinom koji je s njima poleteo u svemir u martu.

Neko od Amerikanaca je u bolnici proveo noć zbog „medicinskog problema“ o kojem više nije rečeno. NASA je odbila da kaže ko je hospitalizovan i zašto, pozivajući se na privatnost zdravstvenih podataka.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


Izvor

[Kubovac]

Svemirska odela više nisu nova, izvesni problemi su očekivani: NASA suočena sa starenjem MSS i opreme za šetnju u svemiru

Komandant Spejs Eks-ove astronautske misije Kru-8 kaže da NASA nastavlja da daje prednost bezbednosti tokom zajedničkog upravljanja ostarelom svemirskom stanicom.

- Naša svemirska odela nisu više nova, tako da su izvesni problemi očekivani - izjavio je astronaut NASA Metju Dominik na konferenciji za medije o misiji Kru-8. Četiri astronauta iz te misije vratila su se na Zemlju 25. oktobra.

MSS, čiji neki delovi su iz 1998, doživljava curenje na svojoj ruskoj strani, označeno kao „glavni bezbednosti rizik“ u analizi koju je NASA objavila 26. septembra. NASA i ruski partner Roskosmos imaju plan za dalje bezbedno kontrolisanje tog curenja.

Osim toga, misija Kru-8 je otkazala šetnju u kosmosu 24. juna nakon kratkotrajnog izbijanja sredstva za hlađenje iz vrpce koja je povezivala skafander Trejsi Dajson sa MSS. Niko nije bio u opasnosti, saopštili su zvaničnici, i pokvareni deo je popravljen za buduće šetnje u kosmosu 2025.

Svemirsko odelo za kretanje u van letelice je prvobitno razvijeno u 1970-im i korišćeno u 1980-im tokom programa Spejs-šatl. Bilo je nekoliko curenja sredstva za hlađenje u proteklim godinama, a najpoznatiji incident je iz 2013. kad je voda ušla u kacigu italijanskog astronauta Luke Parmitana za vreme aktivnosti u svemiru izvan vozila.

NASA nastavlja da prilagođava procedure za šetnju u svemiru i – ako dođe do problema – zastaje i sprovodi istragu radi očuvanja bezbednosti, istakao je Dominik.

- U svakom trenutku smo spremni da zastanemo ili krenemo drugim putem, ili osmislimo drugu proceduru. Upravo to smo uradili prilikom otkazivanja šetnje u svemiru. - dodao je.

Što se tiče curenja na MSS, astronauti NASA i ruski kosmonauti imaju vrlo otvoren i transparentan odnos koji uključuje kontrolne centre u Hjustonu i Moskvi, kaže on.

Rusija drži prolaz između ruske i američke strane zatvoren iz predostrožnosti, što utiče na posadu samo prilikom istovara izvesnih teretnih vozila.

Situacija nije baš zgodna, ali je to najbolji dogovor između obe strane, rekao je Dominik, dodajući da je posada MSS bezbedna u trenutnoj situaciji.

NASA planira da zameni MSS sa komercijalnim svemirskim stanicama početkom 2030-ih i radi na novoj generaciji svemirskih odela, kako za MSS, tako i za Mesec.

Kompanija „Kolins erospejs“ je trebalo da napravi nova svemirska odela, ali se povukla iz ugovora u junu pošto predviđeni vremenski okvir ne bi odgovarao planu za svemirsku stanicu i ciljevima NASA.


Izvor

[Kubovac]

NASA ponovo odlaže povratak astronauta sa svemirske stanice: Otišli 8 dana, ostaće više od 9 meseci

NASA je saopštila da će povratak astronauta Suni Vilijams i Buča Vilmora sa Međunarodne svemirske stanice (ISS) biti odložen do kraja marta, čime je njihova misija, koja je prvobitno trebalo da traje samo osam dana, produžena na više od devet meseci.

NASA je potvrdila da će Vilijams i Vilmor, zajedno sa astronautom Nikom Hejgom i ruskim kosmonautom Aleksandrom Gorbunovim, na Zemlju da krene nakon misije "Crew-10", koja je sada planirana za kraj marta, preneo je Rojters.

Misija "Crew-10" prvobitno je bila zakazana za februar, a NASA je objasnila da je odložena kako bi timovi imali dovoljno vremena da završe pripreme za novu kapsulu "Dragon" koja će biti korišćena u misiji.

Astronauti su na ISS stigli ovog juna, a povratak im je odložen za februar nakon što je kapsula "Boeing Starliner", kojom su došli, nije uspela da se vrati na Zemlju.


Izvor

[Kubovac]

Sonda NASA-e izdržala do 982 stepeni Celzijusa nakon što je PRIŠLA REKORDNO BLIZU SUNCU, poslala je signal na Zemlju

- Sonda je prošla na samo 6,1 milion kilometara od površine Sunca

- Postigla je brzinu od 692.000 km/h i izdržala temperature do 982 stepeni Celzijusa

Interplanetarna sonda Parker Solar uspešno je napravila najbliži prelet Suncu u istoriji i poslala signal na Zemlju, izvestila je danas američka Agencija za aeronautiku i svemirska istraživanja (NASA).

Svemirska letelica prošla je 24. decembra na samo 6,1 milion kilometara od površine Sunca, leteći kroz spoljašnju Sunčevu atmosferu zvanu korona, u misiji koja bi naučnicima trebalo da pomogne da saznaju više o zvezdi najbližoj Zemlji.

Krećući se brzinom do 692.000 km/h, svemirska letelica je izdržala temperature do 982 stepeni Celzijusa, prema saopštenju NASA.

"Nakon rekordno bliskog približavanja Suncu, NASA-ina sonda Parker Solar poslala je signal na Zemlju koji ukazuje da je u dobrom stanju i da funkcioniše normalno", saopštila je američka agencija.

Sonda je letela u autonomnom režimu i bila je van zone komunikacije sa Zemljom,a tek u ponoć Parker je poslao signal kontroli koja je potvrdila uspeh misije.

Parker Solar je lansiran u avgustu 2018. godine u okviru sedmogodišnje misije sa ciljem daljeg proučavanja Sunca i predviđanja vremenskih događaja u svemiru koji mogu da utiču na život na Zemlji.

Nazvana je po Judžinu Parkeru, američkom solarnom fizičaru, koji je umro 2022. u 95. godini.


Izvor