Roskosmos i NASA zaratili oko Međunarodne svemirske stanice,
Rusi zapretili razvodom, Amerikanci uvređeniUprkos pretnjama da će se Rusija prevremeno povući iz Međunarodne svemirske stanice, šef ruske svemirske agencije sada je promenio mišljenje i rekao da će ostati NASA-in parner dok se stanica ne zatvori.
"Ovo je porodica gde razvog unutar stanice nije moguć", rekao je CNN-u direktor Roskosmosa Dmitri Rogozin.
Razvod je delovao kao vrlo moguć ishod u junu, kada je Rogozin zapretio da će se povući iz MSS ako Sjedinjene Države ne ukinu sankcije ruskom svemirskom sektoru. I sam Rogozin je na meti američkih sankcija zbog toga što je bio zamenik ministra odbvrane tokom aneksacije Krima od Ukrajine 2014. godine.
"Ili ćemo zajedno sarađivati i sankcije će biti ukinute ili nećemo raditi" a Rusija će otvoriti sopstvenu svemirsku stanicu, rekao je Rogozin agenciji Tass u junu. Sada je demantovao da je tako nešto rekao mpred donjim domom ruskog parlamenta.
"Mislim da je ovde problem u prevodu. Ja, sasvim sigurno, nisam rekao ništa slično", rekao je on. "Govorio sam o tome kako možemo da nastavimo naše prijateljstvo, naše drugarske odnose sa američkim partnerima, dok američka vlada uvodi sankcije protiv iste organizacije koja snabdeva Međunarodnu svemirsku stanicu".
Odnosi dve svemirske supersile testirani su kako politički, tako i u orbiti.
U julu, ruski modul Nauka slučajno je "dao gas" zavrtevši na kratko svemirsku stanicu van kontrole. U to vreme, u MSS-u su se nalazila tri NASA-ina astronauta, dvoje ruskih kosmonauta, jedan japanski i jedan astronaut Evropske svemirske agencije.
Rogozin je priznao da je ljudski faktor bio problem. "Oprema se ne kvari sama od sebe. Za 21 godinu nikada mi se nije dogodilo nešto tako. Starija generacija, koja je znaka kako da pristane sa ovako kompleksnom strukturom, se penzionisala", rekao je on.
Incident je dovo u pitanje sposobnost i pouzdanost Roskosmosa kao najvažnijeg parnera NATO na Međunarodnoj svemirskoj stanici. Sada, Nauka teška 23 tone, u kojoj se nalazi ruska svemirska laboratorija i spavaonica, radi bez problema i, prema Rogozinovim rečima, garancija je tehničkih sposobnosti i kapaciteta Rusije.
SAD i Rusija su "svemirski parneri" od test projekta Apolo-Sojuz iz 1975. godine kada je na američku svemirsku letelicu Apolo prisala sovjetska Sojuz kapsula i tako signalizirala kraj prve svemirke trke.
"Mislim da će se saradnja sa Rusima, koja postoji od 1975. godine nastaviti", rekao je administrator NASA-e Bil Nilson.
SAD su pokušale da prošire ovo partnerstvo u svemiru i na Mesec, sa NASAinim novim programom Artemida, ali Rusija do sada nije pokazivala želju da se uključi.
"Da bi se to dogodilo, tražimo odgovarajuće uslove od NASA-e. Ne želimo da budemo asistenti ili sluge. Glavni uslov su jednaka prava kada se diskutuje o određenim pitanjima i zajedničke odluke. To imamo na Međunarodnoj svemirskoj stanici".
Rogozin kaže da Rusija želi da sačuva svoje partnerstvo sa Sjedinjenim Državama. "Mi poštujemo naše partnere u SAD. Mi smo prijatelji", rekao je on.
Rusija je, međutim, u junu objavila da planiraju da sagrade bazu na Mesecu sa najnovijom svetskom svemirskom supersilom - Kinom. Ta najava izazvala je burne reakcije u Vašingonu i doživljena kao jasan signal da Moskva ne želi saradnju sa SAD.
"Rusija je poslala jasan signal udruživši se sa Kinom u istraživanju Meseca, umesto da nastavi istorijsko parnerstvo sa SAD", rekao je član podkomiteta za nauku američkog Kongresa, republikanac Džeri Moran.
"Drago nam je što na nas gledate kao na neverušu koja pokušava da prevari jednog mladoženju i izabere drugog, ali stvari nisu kako se čine", rekao je.
Rogozin i pojasnio da Roskosmos želi saradnju i sa SAD i sa Kinom. "Ako ne možemo da radimo sa SAD - i to ne našom krivicom, mada to može da se promeni podelom odgovornosti, rizika, novca - onda nam je, prirodno, potreban drugi partner", rekao je on.
"Lopta ne na terenu NASA i u američkim rukama", zaključio je Rogozin.
izvor
