PALUBA
November 12, 2024, 02:42:09 pm *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Ovde možete pogledati te poručiti knjigu "Samohodni raketni sistem 2K12 Kub-M / Kvadrat - Od SFRJ do Srbije", a jedan od autora je srpski podoficir i naš global moderator Kubovac
 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  [1] 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 ... 34   Go Down
  Print  
Author Topic: F-16 Fighting Falcon  (Read 201031 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
dexy
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:February 03, 2021, 02:19:26 pm
Location: Belgrade, Serbia
Posts: 6 666



« on: January 01, 2011, 05:21:26 pm »

F-16 Fighting Falcon

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

F-16 Fighting Falcon je jedan od najznačajnijih borbenih aviona četvrte generacije, i svakako komercijalno najuspešniji projekat svoga doba. Imao je burnu istoriju koja je počela intrigama još pre nastanka samog prototipa, veoma uspešnu karijeru u upotrebi, proizvedeno je preko 4000 primeraka, a proizvodnja se nastavlja i dan danas. U narednom tekstu videće se kako je tekao razvoj, moglo bi se čak reći evolucija ovog aviona, od prvobitne ideje, preko prvih proizvodnih primeraka, pa sve do modernih verzija koji ulaze u sam svetski vrh višenamenskih borbenih aviona. No, krenimo redom...

Od mafije do prvog prototipa – YF-16

Tokom rata u Vijetnamu, pokazala se sva slabost dotadašnjeg kocepta lovačke avijacije prema kojem su letelice ovog tipa dizajnirane da imaju veliku brzinu, zanemarujući pri tom manevarske osobine, jer se računalo da će se svi dvoboji u vazduhu rešavati isključivo raketnim naoružanjem bez potrebe za manevarskom borbom. Razvoj događaja na nebu iznad Vijetnama je uticao na stratege USAF-a da razviju dve koncept studije prema kojima bi nastala dva tipa letelica. Prvi je teški presretač, klase 20 tona koji bi imao i ulogu ostvarivanja prevlasti u vazdušnom prostoru, a bio bi opremljen moćnim radarima i raketama velikog dometa. Ovaj koncept je nazvan F-X, i na osnovu zahteva za ovaj koncept je kasnije nastao poznati lovac F-15.
Drugi koncept je bio tzv. napredni dnevni lovac (ADF – Advanced Day Fighter) koji je trebao da ima okvirno masu od 11 tona, a primarni zahtevimi za ovaj avion su bili da po performansama  nadmaši tadašnji vrhunski sovjetski lovac MiG-21 za najmanje 25%.
Pojava novog sovjetskog lovca visokih performansi, MiG-25, dovela je do toga da USAF usmeri sva svoja sredstva na teški presretač F-X, čime je projekat ADF privremeno pao u zaborav.

Međutim, ovaj koncept je ipak ostao veoma aktuelan za neke ljude u tadašnjoj administraciji i vojsci, među njima su bili i nekadašnji učesnik rata u Koreji i pilot-instruktor pukovnik John Boyd, kao i Pierre Sprey, civilno lice u službi kancelarije asistenta sekretara odbrane za sistemsku analizu.
Naime, njima se ni malo nije sviđao koncept F-X, već su smatrali da moderan lovački avion treba da bude mnogo jednostavnijeg dizajna, i manje mase, poput ADF-a, oko 11 tona. Oni su svoju ideju nazvali F-XX, a zahtevi su bili da avion bude namenjen ostvarivanju premoći u vazdušnom prostoru, da ima veliki dolet, minimalnu količinu elektronike, i bez raketa većeg dometa.
Veliki uticaj na razvoj novog koncepta je imala teorija Energije-manevarbilnosti, koju je zajedno sa Boydom razvio matematičar i vojni analitičar Thomas Christie, a koja je praktično predstavljala matematički model performansi letelice.
Boydove ideje o lakom lovcu su takođe prihvatili i test pilot pukovnik Everest Riccioni, kao i vazduhoplovni inženjer Harry Hillaker, te su zajedničkim snagama pokušavali da nametnu svoju ideju nadležnima. Ova grupa je dobila i nadimak „Lovačka mafija“, a ovom nazivu je kumovao Everest Riccioni koji je ovim aludirao na svoje italijansko poreklo.

Iako su sa novom idejom krenuli sa puno entuzijazma, naišli su na žestok otpor u hijerarhiji USAF-a, koja je smatrala da bi novi projekat mogao da ugrozi postojeći F-X. Međutim, problemi u razvoju F-X doveli su do rasta troškova, a uz to mornarica je imala sopstveni program teškog lovca (F-14) koji je takođe postajao nepodnošljivo skup, te je 1969. predloženo da se preskupi programi zamrznu i da i mornarica i vazduhoplovstvo počnu zajedno da razvijaju koncept F-XX. U to vreme je sa novom Niksonovom administracijom zamenik sekretara odbrane  postao David Packard, čovek koji je uveo princip konkurencije u razvoj prototipova raznih proizvođača. Naime, ranija politika je bila da se jednom proizvođaču daju sredstva za kompletan razvoj i proizvodnju pre prvog proizvedenog prototipa, dok je Packardova ideja bila da se snize troškovi tako što bi se konkurentski prototipovi ispitali i odabrao najbolji. Ovaj koncept je zahtevao formiranje grupe za ispitivanje prototipova, a među ljudima koji su radili u toj grupi našao se i „mafijaš“ John Boyd. Ova pozicija je bila ključna za sprovođenje ideja „lovačke mafije“ u delo, i Boyd je to iskoristio na najbolji mogući način.

Jedna od ideja koju je gurao Boyd, projekat lakog lovca, dobila je podršku i sredstva su odobrena za finansiranje prototipova. Izdat je tender za ponudama proizvođačima 6. januara 1972., koji su morali da zadovolje zahteve mase letelice ne veće od 9 tona, visoku manevarbilnost, ubrzanje i dolet aviona. Avion je takođe morao da bude optimizovan za borbe na visinama 9-12000 metara i pri brzinama od 0.6 – 1.6 Maha što je bio zahtev nastao na osnovu studije vazduhoplovstva koja je predvidela ove uslove budućih vazdušnih borbi kao najverovatnije. Ovakvim zahtevima se odustalo od pokušaja da se parira brzinskim performansama MiG-25, što je takođe bio jedan od produkata studije.
Pet proizvođača se odazvalo na tender - Boeing, Northrop, General Dynamics, Ling-Temco-Vought, i Lockheed. U martu je odlučeno da je Boeing Model 908-909 prvi izbor,dok su General Dynamics Model 401 i Northrop Model P-600 delili drugo mesto. Kasnijom analizom, redosled je zamenjen, pa je General Dynamics Model 401-16B delio prvo mesto sa Northropovim Model P-600, te su ova dva proizvođača dobili ugovore i sredstva za izgradnju dva prototipa – YF-16 i YF-17.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
YF-16 je bio laki jednomotorni lovac za čiji pogon je odabran motor PW F100, dok je YF-17 bio dvomotorni avion koji je koristio GE YJ101 motore. Interesantno je da je motor PW F100 odabran i za pogon tada projekta F-X (F-15), što je jedna od ključnih stavki koje su išle u prilog da YF-16 bude odabran kao konačni pobednik.
Prvi letovi prototipova su trebali biti održani početkom 1974., i to je dalo znak za uzbunu u delovima USAF-a koji su se protivili ovom programu koji je po njima ugrožavao projekat aviona F-15. Kako bi ih umirili, usledila je pametna reakcija “lovačke mafije” koja je uspešno lobirala novu ideju o kombinaciji teškog i skupog, sa lakim i jeftinim lovcem koji bi bio suplement teškom lovcu F-15. Konačno je tadašnji sekretar odbrane SAD James  Schlesinger u aprilu 1974. godine objavio konačnu odluku da se ide upravo tim putem, i da laki lovac neće predstavljati konkurenciju već dopunu za F-15, a program je dobio novo ime – Air Combat Fighter (ACF). Ovo je konačno pomirilo obe “zaraćene” strane i projekat lakog lovca je konačno imao definitivnu, i kako će se kasnije pokazati, veoma sjajnu budućnost.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Prvi prototip YF-16 (serijskog broja 72-1567) je napustio fabričku halu u Fort Worthu 13. decembra 1973. da bi nedugo zatim bio transportovan  u vazdušnu bazu Edwards. Prvi let je planiran za 2. februar, ali se on desio nešto ranije. Naime, tokom probe taksiranja velikom brzinom, test pilot Phil Oestricher je izazvao oscilacije na komandnim površinama, pre svega zbog novog sistema sa palicom koja je bila potpuno fiksna i sam pritisak na palicu je rezultovao reakcijom sistema. Pilot jednostavno nije imao vremena da stekne osećaj za ovaj novi sistem upravljanja avionom, i to je umalo izazvalo katastrofu. Nos aviona se naglo podigao, dok je rep zakačio pistu, kao i kraj levog krila. Kako bi izbegao da zaore pustinju točkovima, pilot je odlučio da avion podigne u vazduh, što se pokazalo kao savršeno ispravna odluka koja je spasla ceo projekat. Nakon 5-6 minuta provedenih u vazduhu, YF-16 je bezbedno sleteo, izvršene su minimalne popravke i modifikacije na komandnoj palici kako bi se smanjila osetljivost palice za 50%, te je planirani prvi zvanični let održan po planu 2. februara, sa istim pilotom za komandama.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Napokon su počeli i letni testovi koji su trebali da pokažu koji je prototip bolji, YF-16 ili YF-17. Oba aviona su demonstrirala mogućnosti nadzvučnog leta preko 2 Maha, mogućnost izvođenja manevara sa visokim opterećenjima, međutim, YF-16 je pokazao neke prednosti u tim manevrima i lako osvojio titulu pobednika. Na testovima se nastojalo da se što većem broju pilota omogući da lete na oba aviona podjednako. Oni nikada nisu stavljeni u situaciju da lete jedan protiv drugog, ali su leteli protiv svih aviona koje je USAF tada imao na raspolaganju, uključujući i MiG-17 i MiG-21 koje je USAF takođe posedovao u to vreme.

Istovremeno sa razvojem programa ACF, NATO saveznici iz Evrope, Belgija, Holandija, Danska i Norveška su takođe tražile novi lovački avion koji bi zamenio njihove F-104 Starfightere. Ove zemlje su formirale međunarodnu grupu koja je za cilj imala da odluči koji će avion da zameni F-104, pa su u konkurenciji bili Dassault Mirage F.1, JA-37 Viggen, YF-16 i YF-17. Pobednik programa ACF bi najverovatnije bio pobednik, ali su zemlje članice ove grupe htele da vide da li će USAF zaista kupiti avion i za sebe, pa su dale rok do decembra 1974. da se donese odluka. Američki sekretar odbrane je u oktobru doneo odluku da će pobednik ACF programa biti proizvođen za potrebe USAF-a, ali je program nešto izmenjen usled debate koja se dešavala u kongresu, i odlučeno je da avion dobije ulogu višenamenskog aviona, pa je dnevni lovac postao lovac-bombarder. U januaru 1975. odluka je konačno donešena, i YF-16 je odabran kao pobednik programa ACF. USAF je objavio da će naručiti 650 letelica za svoje potrebe, uz mogućnost povećanja narudžbe na 1400 aviona. Ovo je ohrabrilo i NATO saveznike koji su odlučili da kupe avion i za sebe, uz licencnu proizvodnju.
Ni YF-17 nije ostao kratkih rukava, obzirom da je mornarica tražila avion koji bi bio jeftina dopuna preskupim F-14A, oni su se odlučili za dvomotorni YF-17, čijim daljim razvojem je nastao F/A-18 Hornet, ali to je već druga priča.

Prvi serijski avion F-16 iz fabrike Fort Worth je izašao u avgustu 1975. čime je počela proizvodnja koja traje i danas, preko 35 godina kasnije. Proizvodnja se pored ove u SAD odvijala u još 4 fabrike u Evropi, a ukupni broj proizvedenih primeraka je preko 4000 aviona.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* F-16C.jpg (68.45 KB, 800x553 - viewed 493 times.)

* YF-16 i YF-17 u letu.jpg (107.96 KB, 800x511 - viewed 491 times.)

* YF-16.jpg (64.31 KB, 640x480 - viewed 468 times.)

* YF-16 kokpit.jpg (98.31 KB, 720x553 - viewed 498 times.)

* YF-16 i F-16.jpg (43.93 KB, 502x303 - viewed 483 times.)
Logged
dexy
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:February 03, 2021, 02:19:26 pm
Location: Belgrade, Serbia
Posts: 6 666



« Reply #1 on: January 01, 2011, 05:24:25 pm »

Opis aviona F-16

Nakon izbora YF-16 za pobednika ACF-a, ubrzo je počela i proizvodnja prvih serijskih primeraka F-16A. Serijski primerci su se ipak razlikovali od prototipskih, pre svega po dimenzijama, serijski je bio duži za oko 26.9 cm, miao je veći nos namenjen smeštaju radara AN/APG-66, površina krila je povećana sa 26 na 28 m2,  vertikalac je neznatno smanjen, repna peraja su povećana, dodate su još dve podvesne tačke, i zamenjena su vrata nosnog točka, prvobitno su bila dvokrilna, da bi ih zamenila jednokrilna koja se otvaraju u stranu. Sve ove izmene su donele i povećanje mase od 25% u odnosu na prototip.

Početkom proizvodnje aviona F-16, uvedene su mnoge novine u vazduhoplovstvu, poput smanjene stabilnosti uz podršku novog sistema upralvjanja fly-by-wire, kapljičastog poklopca kabine bez rama kako bi se obezbedila maksimalna vidljivost pilotu u svim pravcima i sa minimumom mrtvih uglova, povećan ugao sedišta pilota kako bi se omogućilo da piloti mogu da izdrže opterećenja i do 9g, kao i komandna palica montirana sa strane, što je imalo za cilj da olakša pilotu komandovanje avionom tokom zahtevnih manevara.

Aerodinamička konstrukcija

Avion F-16 je jednomotorni lovac-bombarder, srednjekrilac sa delta krilom ugla napadne ivice od 40° i horizontalne izlazne ivice. Aeroprofil odabran za krilo je NACA 64A-204. Ono što je novina u odnosu na savremenike je produžena napadna ivica u korenu krila, poznatija u literaturi kao “strejk” (eng. strake). Ova novina omogućava kontrolu aviona i pri veoma velikim napadnim uglovima, kada bi kod klasične konfiguracije krila već uveliko dolazilo do sloma uzgona. Pored ove prednosti, strejkovi imaju još neke. Krilo može biti manjeg raspona što snižava masu aviona i povećava poprečno-smernu stabilnost , povećana je krutost i čvrstoća, i obezbeđen je prostor za dodatno gorivo, čime je F-16 dobio veći dolet od aviona sličnih dimenzija.
Specifično opterećenje krila je umereno, a umanjeno je dodatno time što je i trup praktično uzgonska površina. Krilo i trup se zapravo spajaju u jedinstvenu uzgonsku povrešinu, a prelaz krilo-trup je kontinualan.   

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Struktura aviona je napravljena tako da bude jeftina i laka za proizvodnju i održavanje, pa su legure aluminijuma dominantni materijal sa oko 80%, 8% čelika, 3% kompozita i 1.5% titanijuma. Delovi aerodinamičkih površina su napravljeni primenom saćaste strukture aluminijuma i kompozita, što je uticalo na smanjenje mase i povećanje čvrstoće tih elemenata, što je takođe jedna od novina implementiranih na avion.
Ono što je interesantno, to je broj pristupnih tačaka na avionu u vidu panela kojih ima 228, a oko na 80% njih može se pristupiti u poljskim uslovima van hangara. Takođe je drastično smanjen broj tačaka za lubrikaciju u odnosu na prethodne generacije letelica, što je dodatno olakšalo održavanje.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Iako je početni zahtev od strane USAF-a bio avion koji može da izvede manevar sa opterećenjem 7.33g  sa 80% unutrašnjeg goriva, inženjeri General Dynamics-a su od početka projektovali letelicu koja može da izvede manevar od 9g sa 100% goriva. Ovo se pokazalo kao velika prednost prilikom promene uloge iz lovca u lovca-bombardera, dok su kasnije modernizacije koje su donele povećanje mase zahtevale modifkacije u cilju ojačanja strukture letelice.


* F-16 presek.jpg (208.36 KB, 1222x660 - viewed 378 times.)

* F-16 primenjeni materijali.jpg (112.39 KB, 651x475 - viewed 399 times.)
Logged
dexy
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:February 03, 2021, 02:19:26 pm
Location: Belgrade, Serbia
Posts: 6 666



« Reply #2 on: January 01, 2011, 05:26:13 pm »

Kontrole leta i fly-by-wire

Avion F-16 je projektovan tako da ima negativnu statičku stabilnost. Šta to zapravo znači? Statički stabilan avion, kada se izvede iz ravnotežnog položaja tokom horizontalnog leta, teži da se vrati u prvobitni položaj. Dakle ako statički stabilan avion leti pravolinijski horizontalno, i pilot komandom palice napravi otklon u jednom pravcu i pusti palicu, avion će nastojati da se vrati u prvobitni položaj. Ovakav avion će se, dakle, suprotstavljati komandama koje zadaje pilot i time otežati manevrisanje. Statički nestabilan avion, nasuprot statički stabilnom, suprotstavlja se ravnotežnom letu, ali je zato izuzetno manevarbilan. Međutim, pilot bi na takvom avionu morao stalno da komanduje palicom ne bi li mogao da leti pravolinijski. To je za čoveka skoro nemoguće i zbog toga su svi avioni do pojave F-16 projektovani kao statički stabilni.

Pojavom računarske tehnologije i mikroprocesora. došlo se do ideje da se iskoristi prednost statičke nestabilnosti, a upravljanje korekcijama u letu prepusti računaru. Tako je nastao jedan od prvih fly-by-wire sistema primenjenih na borbenim avionima.

Sistem primenjen na F-16 je četvorostruki digitalni fly-by-wire, što znači da može da radi čak i pri otkazu nekog od kanala.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Sistem funkcioniše tako što se komanda koju zadaje pilot putem palice transformiše u električni signal, koji se zatim prosleđuje do računara. Računar nakon toga proračunava koliki je otklon komandnih površina potreban i zadaje odgovarajuću komandu aktuatorima. Računar takođe vrši oko 1000 merenja u sekundi o trenutnom položaju aviona i eliminiše promene u letu koje nisu zadane od strane pilota, odnosno kontrira želji aviona koji je nestabilan i zadržava ga u stanju stabilnog leta. Sve ove operacije čovek nikada ne bi mogao samostalno da izvršava, i otkaz sistema bi sigurno vodio ka gubitku kontrole nad letelicom i padu aviona.

Sistem je tako programiran da sprečava pilotske greške, pa pored zvučnog upozorenja koje pilot dobija kada se približi tački prevlačenja aviona, računar je programiran da i fizički spreči da se to desi i ne dozvoljava napadne uglove veće od dozvoljenih.



* Principijelna šema sistema fly-by-wire.jpg (31.79 KB, 600x351 - viewed 363 times.)
Logged
dexy
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:February 03, 2021, 02:19:26 pm
Location: Belgrade, Serbia
Posts: 6 666



« Reply #3 on: January 01, 2011, 05:29:27 pm »

Kokpit

Jedna od najuočljivijih stvari na avionu F-16 je svakako specifičan oblik poklopca kabine, koji se veoma razlikuje od svojih savremenika. Ovaj poklopac je jednodelan i napravljen je od polikarbonata, nema ram kao što ga imaju poklopci drugih aviona. Pored toga, kapljičastog je oblika, i na taj način pruža maksimalnu vidljivost pilotu. Ovakvo rešenje poklopca kabine je posledica iskustava pilota iz prethodno vođenih ratova, pre svih Korejskog i Vijetnamskog, kada se većina nebeskih dvoboja odigravala na malim distancama i kada je protivnik često umeo da nestane iz vidokruga pilota upravo zbog mrtvih zona koje su stvarali ramovi poklopca kabine i loše oblikovan poklopac koji nije pružao dovoljno širok ugao vidljivosti.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kod F-16 je i sedište izdignuto, a usled dobro oblikovane kabine, pilot ima ugao vidljivosti sa strane na dole od čak 40°. Izbacivo sedište „0-0“ tipa koje je ugrađeno u F-16 je ACES II (Advanced Concept Ejection Seat model 2) i ugrađeno je tako da je naslon zabačen u nazad pod uglom od čak 30°. Ovako veliki ugao je doprineo tome da piloti mogu duže da izdrže visoka g opterećenja i da budu izloženi višim g opterećenjima u odnosu na avione u kojima su sedišta standardno montirana pod uglom od 13-15° što je bila uobičajena praksa pre pojave F-16.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kabina aviona je tako dizajnirana da u potpunosti bude podređena pilotu i da mu omogući maksimalno efikasno obavljanje svih zadataka koji su mu postavljeni. Prvenstvena namena aviona je bila lovačka, i to u bliskoj vazdušnoj borbi, pa je stoga i ergonomija podređena ispunjenu ove uloge. Komandovanje je obezbeđeno sistemom HOTAS (hands On Throttle And Stick), što znači da su sve bitne komande smeštene na komandnoj palici i ručici gasa, te pilot tokom obavljanja zadatka ne mora da sklanja ruke sa ovih komandi.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Panel ispred pilota sadrži pokazivače kao što su HUD (Head Up Display) koji prikazuje sve relevantno podatke vezane za let i zadatak, i jedan ili više HDD (Head Down Display) na kojima su prikazani podaci vezani za avionske i oružne sisteme, kao i višenamenski displej koji pokazuje podatke o radarskoj situaciji u vazdušnom prostoru, ili pokretnu mapu koja olakšava navigaciju.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
U novije vreme, od bloka 40 F-16 je dobio i nišan na pilotskoj kacigi (Joint Helmet Mounted Cueing System  - JHMCS), koja daje pilotu slobodu da u kombinaciji sa raketama kratkog dometa poslednje generacije gađa protivnika bez promene pravca leta aviona.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* Kabina F-16 pruža maksimalnu vidljivost pilotu.jpg (31.73 KB, 491x343 - viewed 365 times.)

* ACES II.jpg (17.9 KB, 200x247 - viewed 359 times.)

* F-16A kokpit.jpg (55.25 KB, 640x466 - viewed 356 times.)

* F-16C kokpit.jpg (71.36 KB, 360x342 - viewed 364 times.)

* F-16E kokpit.jpg (92.2 KB, 600x761 - viewed 369 times.)
Logged
dexy
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:February 03, 2021, 02:19:26 pm
Location: Belgrade, Serbia
Posts: 6 666



« Reply #4 on: January 01, 2011, 05:31:40 pm »

Radar

Radar predviđen za F-16 tokom njegovog razvoja je bio namenjen samo misijama vazduh-vazduh, i to veoma ograničenih mogućnosti. Međutim, razvojem ideje o lakom lovačkom avionu koji je trebao da ima i ulogu bombardera, došlo se do zaključka da će ipak biti potreban nešto moćniji sistem za osmatranje vazdušnog prostora i navođenje raketa. Kako avion ima relativno mali nos, tako je i radarska antena ograničenih dimenzija. Westighouse je za F-16 razvio pulsno-doplerski radar  AN/APG-66, dovoljno malih dimenzija da može da stane u no aviona, i dovoljno snažan da ispuni potrebe ovog aviona. Radar radi u X opsegu talasnih dužina, i ima ukupno 4 moda vazduh-vazduh i sedam modova vazduh-zemlja i domet i do 150 km u zavisnosti od verzije radara.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Zajedno sa avionom F-16, i ovaj radar je evoluirao, pa je od modela F-16 Block 25 uveden novi radar AN/APG-68.  Ovaj radar ima 25 modova rada, među kojima je i mapiranje terena, a domet radara je i do 300 km.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Poslednje verzije aviona sa oznakom Block 60 imaju i novi tip AESA radara AN/APG-80. Interesantno je da su ovi avioni prodati Ujedinjenim Arapskim Emiratima koji su finansirali kompletan program modernizacije na ovaj standard i prvi su korisnici ovih aviona, čak i pre samog USAF-a.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* APG-66.jpg (14.44 KB, 400x248 - viewed 317 times.)

* APG-68.jpg (158.24 KB, 800x635 - viewed 339 times.)

* APG-80.jpeg (79.55 KB, 756x600 - viewed 343 times.)
Logged
dexy
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:February 03, 2021, 02:19:26 pm
Location: Belgrade, Serbia
Posts: 6 666



« Reply #5 on: January 01, 2011, 05:35:09 pm »

Pogon

Pogon aviona F-16 čini jedan motor, a prvobitno je za tu ulogu izabran Pratt & Whitney F100-PW-200, koji predstavlja modifikaciju dela F100-PW-100 koji je tada bio na F-15. Ova činjenica je, između ostalih, pomogla da F-16 bude izabran za pobednika ACF programa, zbog toga što se masovnom proizvodnjom ovog tipa motora za dva tipa aviona u USAF-u olakšava logistika, i snižava cena proizvodnje i održavanja.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Motor je dvostrujni turbomlazni sa komorom za dodatno sagorevanje, sa kojim daje maksimalni potisak od 106 kN. Ovaj motor je ugrađivan na sve modele do Block 25, izuzev na model Block 15 na koji je ugrađen F100-PW-220. Ovo je modifikacija originalnog motora koja je donela neke novine u primenjenim tehnologijama (poput digitalne kontrole motora) i materijalima, i korišćen je takođe i na avionima Block 32 i Block 42.
Motor je dvoosovinski i ima trostepeni kompresor niskog pritiska, i  desetostepeni visokog pritiska, kao i četvorostepenu turbinu, sa dva stepena visokog i dva niskog pritiska.
Ovaj motor je nastao kao proizvod programa USAF-a koji je tražio alternativni motor za F-16. Tada se u trku uključio i General Electric sa svojim F110-GE-100 motorom, koji ima potisak od 114.5 kN, a sa novim uvodnikom modularnog tipa dostiže i 128.9 kN.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Ovaj motor je ugrađen na avione Block 30 i sve blokove nakon njih koji se završavaju sa nulom, dok oni blokovi koji se završavaju sa cifrom 2 imaju Pratt & Whitney.
F110-GE-100 ima trostepeni kompresor niskog i devetostepeni visokog pritiska, jednostepenu turbinu visokog i dvostepenu niskog pritiska.



* Pratt & Whitney F100-PW-200.jpg (96.56 KB, 1024x768 - viewed 348 times.)

* F110-GE-100.jpg (31.49 KB, 550x350 - viewed 321 times.)
Logged
dexy
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:February 03, 2021, 02:19:26 pm
Location: Belgrade, Serbia
Posts: 6 666



« Reply #6 on: January 01, 2011, 05:49:15 pm »

Naoružanje i podvesna oprema

Kao lovac-bombarder, F-16 ima mogućnost nošenja širokog spektra naoružanja i opreme. Iako mu je prvobitna namena bila čisto lovačka, i tada je bilo predviđeno da nosi samo 6 raketa vazduh-vazduh, ovaj avion je vrlo brzo postao pravi tegleći konj USAF-a koji može da nosi skoro sve što USAF ima u arsenalu.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Osnovno naoružanje aviona je šestocevni gatling top M61 Vulcan sa borbenim kompletom od 511 granata.
Pored njega tu su rakete vazduh-vazduh AIM-9 Sidewinder, kratkog dometa, rakete AIM-7 Sparrow sa poluaktivnim samonavođenjem srednjeg dometa, kao i rakete AIM-120 AMRAAM srednjeg dometa sa aktivnim radarskim samonavođenjem u završnom delu putanje.
Pojedini kupci aviona su zahtevali mogućnost kačenja sopstvenog naoružanja na avion, pa se avion može videti i sa raketama kratkog dometa IRIS-T i Python-4 sa IC samonavođenjem.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Za bombardersku ulogu, avion se može opremiti lanserima nevođenih raketnih zrna, klasičnim, GPS, TV i laserski navođenim bombama, kasetnim dispanzerima, te raketama AGM-65 Maveric sa TV, IC ili laserskim navođenjem.

Pored bombarderske uloge, avion F-16 se koristi i za borbu protiv protivničke PVO, raketama AGM-45 Shrike ili AGM-88 HARM.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Za dejstva po ciljevima na vodi, F-16 nosi rakete AGM-84 Harpoon ili AGM-65 Penguin sa radarskim samonavođenjem i velikim dometom.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Kako bi bezbedno prišao meti, avion može da leti na maloj visini u otežanim vremenskim uslovima zahvaljujući podvesnom kontejneru LANTIRN (Low Altitude Navigation and Targeting Infrared for Night), koji ima i ulogu laserskog obeležavanja ciljeva, pa avion F-16 može samostalno da uoči, obeleži i uništi cilj.
Sličnu ulogu ima i Lockheed Martin SNIPER, ali je manjih dimenzija, lakši i boljih performansi.
Pored ova dva, postoji mogućnost korišćenja nešto jednostavnijeg AN/AAQ-28(V) LITENING, koji ima ulogu obeležavanja ciljeva, ali ne i navigacije aviona.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* F-16 podvesne tačke.gif (8.7 KB, 450x250 - viewed 335 times.)

* F-16 nosi širok spektar naoružanja.JPG (74.74 KB, 666x682 - viewed 339 times.)

* F-16 sa AGM-65 Maveric raketama.jpg (331.02 KB, 1228x800 - viewed 337 times.)

* F-16 naoružan AMRAAM, Sidewinder i HARM raketama.jpg (111.3 KB, 800x592 - viewed 332 times.)

* F-16 sa LITENING kontejnerom i laserski vođenim bombama.jpg (110.71 KB, 800x619 - viewed 325 times.)
Logged
dexy
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:February 03, 2021, 02:19:26 pm
Location: Belgrade, Serbia
Posts: 6 666



« Reply #7 on: January 01, 2011, 05:53:19 pm »

Verzije i varijante, brojke i slova...

Avion F-16 se obeležava brojčanim oznakama po blokovima, u zavisnosti od modernizacije koja je sprovedena, ali i slovima koja obeležavaju generacije modela.

Prvobitna oznaka aviona je bila F-16A/B (A – jednosed; B - dvosed), i ovi avioni su proizvođeni u verzijama Block 1, 5, 10, 15 i 20.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Glavne odlike ovih aviona su bile Westinghouse AN/APG-66 radar i motor Pratt & Whitney F100-PW-200. USAF je prema nekim podacima kupio 674 F-16A i 121 F-16B u svim verzijama, a isporuke su završene do 1985.
Razlike između verzija Block 1, 5 i 10 su relativno male, ali kod Block 15 je već uvedena veća izmena u vidu većeg horizontalca za 30% u odnosu na provbitni i dodavanjem dve podvesne tačke ispod uvodnika.

Block 20 je dobio novi model radara AN/APG-66(V)3, višenamenski displej u boji, bolji računar i mogućnost korišćenja raketa AIM-7M Sparrow i AIM-120 AMRAAM, LANTIRN sistem i rakete AGM-84 Harpoon.

F-16C/D je pravljen u više verzija, počev od Block 25, zatim block 30/32, 40/42, 50/52 i 50/52 Plus.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Block 25 je nastao nakon zahteva USAF-a da se uvede mogućnost ugradnje alternativnog motora na F-16, pa je Block 25 pogonjen novim motorom Pratt & Whitney F100-PW-220E kojim je Pratt & Whitney razvio kao odgovor na taj zahtev. Avioni ove verzije opremljeni su i novim radarom Westinghouse AN/APG-68 većih mogućnosti od dotadašnjeg radara. Unutrašnjost aviona je pretrpela značajnije izmene u vidu dodatnih panela i displeja, a dodata je i oprema za razmenu podataka sa drugim letelicama.

Block 30/32 je opreman sa dva tipa motora i otuda dve oznake, 30 General Electric F110-GE-100 za i 32 za Pratt & Whitney F100-PW-220E.
Ove verzije su dobile širi asortiman naoružanja, pa su tu sada bile i protivradarske rakete Shrike i HARM, podvesni kontejner LITENING za lasersko obeležavanje ciljeva, novu opremu za elektronsku borbu, bolje navigacione sisteme kao i GPS, te  mogućnost nošenja GPS vođenih bombi JDAM.

Block 40/42 ulazi u upotrebu 1988. godine i donosi poboljšanja u jurišnoj ulozi putem uvođenja LANTIRN-a, što avionu F-16 omogućava jurišna i bombarderska dejstva i danju i noću, te su avioni u ovoj verziji dobili i nadimak “Night Falcons” (noćni sokolovi). Avioni u ovoj verziji su dobili i unapređeni radar i GPS, a dobili su i naoružanje za napad na ciljeve na zemlji povećanog dometa. Pa su tu JDAM, AGM.154 Joint Standoff Weapon (JSOW), te unapređena bomba namenjena uništavanju podzemnih bunkera pod nazivom EGBU-27 Paveway, tzv. “Bunker buster”. Obzirom da su avioni ove verzije specijalizovani za noćne misije, tako je i kabinsko osvetljenje prilagođeno korišćenju u kombinaciji sa naočarama za noćno gledanje.

Block 50/52 je dalje unapređenje koje donosi mogućnost nošenja raketa AGM-88 HARM i što je još važnije, nove motore povećanog potiska i pouzdanosti. Block 50 je tako pogonjen motorom F110-GE-129, dok je Block 52 opremljen motorom F100-PW-229.

Naredni korak u modernizaciji je bilo povećanje doleta što je uspešno realizovano dodatkom novih aerodinamički profilisanih tankova za gorivo (CFT – Conformal Fuel Tanks) koji se lako kače i skidaju na spoju krila i trupa sa gornje strane aviona i donose dodatnih 1400 kg goriva, a pored toga je dvosedima dodat i hrbat na leđima aviona koji je namenjen smeštaju elektronske opreme. Avioni ovog tipa su dobili naziv Block 50/52 Plus, a pored veće količine goriva, imaju i noviju verziju radara APG-68(V9)  i novu kacigu za pilota sa nišanom na njoj JHMCS (Joint Helmet Mounted Cueing System).

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
F-16 E/F je baziran na Block 50/52+ verziji, i takođe poseduje profilisane tankove za gorivo, međutim pored toga ima potpuno novi AESA radar Northrop Grumman AN/APG-80, zahvaljujući kojem avion ima mogućnost da istovremeno gađa više ciljeva u vazduhu i na zemlji. Avioni E/F se za sada izrađuju samo u Block 60 verziji, a jedini kupac za sada su Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su i sponzorisali razvoj ove verzije. Avioni imaju nove motore General Electric F110-GE-132  sa potiskom od 142 kN, a razvijeni su na osnovu modela -129. Avioni ove verzije su opremljeni vrhunskom elektronskom opremom i sistemima za ometanje radara.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Od naoružanja nose sve što i prethodne verzije F-16, a pored toga u arsenalu se nalaze i rakete kratkog dometa poslednje generacije AIM-132 Advanced Short Range Air-to-Air Missile (ASRAAM), dok je za napad na ciljeve na zemlji dodatak arsenalu raketa AGM-84E Standoff Land Attack Missile (SLAM).
Magistrala podataka kod ovih aviona više nije MIL-STD-1553, već je to sada zamenjeno novom magistralom MIL-STD-1773 baziranoj na optičkim vlaknima što omogućava i do 1000 puta veću brzinu protoka podataka od ranije magistrale. Još jedna novina kod ovog aviona jeste što je FLIR i laserski obeleživač integrisan u trup aviona i više nije potrebno da se nosi kao podvesni teret čime se oslobađa jedna podvesna tačka, te se može koristiti za dodatno naoružanje.


* Pakistanski F-16B.jpg (55.04 KB, 589x423 - viewed 363 times.)

* USAF F-16C.jpg (50.08 KB, 800x466 - viewed 327 times.)

* Izraelski F-16I Block 52+.jpg (222.5 KB, 900x600 - viewed 328 times.)

* UAE F-16E Block 60.jpg (48.83 KB, 750x600 - viewed 326 times.)
« Last Edit: January 01, 2011, 06:05:14 pm by dexy » Logged
dexy
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:February 03, 2021, 02:19:26 pm
Location: Belgrade, Serbia
Posts: 6 666



« Reply #8 on: January 01, 2011, 06:03:48 pm »

Tehničke karakteristike aviona F-16

Dužina15.03 m
Visina5.09 m
Razmah krila10.0 m
Površina krila27.87 m2
Masa prazan9,207.9 kg
Maksimalna poletna masa21,772 kg
Unutrašnje gorivo2,685.2 kg
Brzina2414 km/h (2 Maha na visini)
Dolet3200 km
PogonJedan Pratt & Whitney
F100-PW-200/220/229 ili
Jedan General Electric
F110-GE-100/129
Potisak motoraF110-GE-129 131.2 kN
F100-PW-229 129.4 kN

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* F-16 dimenzije.jpg (46.61 KB, 500x761 - viewed 324 times.)
Logged
dexy
kapetan korvete
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:February 03, 2021, 02:19:26 pm
Location: Belgrade, Serbia
Posts: 6 666



« Reply #9 on: January 01, 2011, 06:09:12 pm »

Zaključak

Na osnovu gore napisanog, nije teško zaključiti da je F-16 jedan vrhunski višenamenski avion, sposoban da odgovori svim izazovima svoga vremena, pa i vremena koje tek dolazi. Iako napravljen pre više od 35 godina, avion je i dan danas jedan od najboljih na tržištu zahvaljujući stalnim unapređenjima i modernizacijama, ali i zahvaljujući dalekovidosti konstruktorskog tima koji je napravio avion koji će se prilagođavati novim zahtevima koje donose novi uslovi na modernom ratištu. Iako je ovaj avion najviše proslavljen u akcijama napada na ciljeve na tlu, ima i veoma impresivan skor u vazdušnim bitkama, zvanično 79:0, dakle 79 oborenih, i ni jedna izgubljena letelica. Iako je ovaj skor dosta osporavan, u smislu da ipak postoje izvesni gubici u vazdušnim borbama, broj F-16 za koje se tvrde da su oboreni nije veći od nekoliko komada, što opet daje veoma impresivne rezultate,  koje samo može poželeti svaki avion, bilo na istoku ili na zapadu.
Nekoliko puta najavljivana, proizvodnja aviona ipak nije stala, i nastavlja se za potrebe raznih naručioca širom sveta. Ipak, u narednih par godina i poslednji naručeni primerak će biti isporučen, a ako projekat F-35 bude uspešno priveden kraju, tako će on preuzeti primat u proizvodnji i polako početi da zamenjuje F-16 u njegovoj ulozi. Jedna od poslednjih nada za višegodišnji nastavak proizvodnje F-16 jeste indijski tender MRCA za nabavku 126 višenamenskih borbenih aviona, na kojem konkuriše i Lockheed Martin sa modelom F-16IN baziranim na Block 60 tehnologiji.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]
Među potencijalnim kupcima se možda nalazi i Srbija koja traži novi avion koji bi branio njeno nebo. U januaru se očekuje da vojni stručnjaci listu od više ponuđača svedu na svega tri, na osnovu čega bi dalje političari preduzeli pregovore sa datim ponuđačima. Međutim, ovaj program nabavke je doveden u pitanje velikom ekonomskom krizom, i pitanje je da li je Srbija zaista u stanju da sebi priušti nove borbene avione poput F-16C/D Block 50/52 ili E/F.

[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]


* F-16IN na testovima dopune goriva u letu.JPG (42.27 KB, 953x571 - viewed 353 times.)

* F-16 u žestokoj konkurenciji.png (265.34 KB, 1800x800 - viewed 337 times.)
« Last Edit: February 16, 2011, 05:31:12 pm by dexy » Logged
Pages:  [1] 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 ... 34   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.026 seconds with 22 queries.