Vesti iz IT sveta

[fazan]

Због таквих и сличних ствари сам мишљења да у средње школе, па и у основне треба увести предмет који ће децу научити да се снађу, преживе у непредвиђеним ситуацијама. Дакле не неку нову ОНО и ДСЗ, већ пружање прве помоћи, гашење почетних пожара (уз превентиву), преживљавање на хладноћи (зими), заштита од врелина, како запалити ватру приручним средствима, како се орјентисати у простору без Гугл мапа, како у природи наћи воду и како је користити, шта се природи може наћи за јело и сл.

Слажем се, али бих додао и радио телеграфију и телефонију уз помоћ ”праисторијске” технике, као и једноставне радио предајнике и пријемнике.

[Brok]

Pao ChatGPT: Globalni kolaps najpopularnije AI platforme pogodio korisnike

23.01.2025.

Korisnici ChatGPT-ja širom sveta, uključujući i one iz Srbije, trenutno ne mogu da pristupe ovom popularnom servisu veštačke inteligencije.

Prema najnovijim podacima sa platforme DownDetector, čak 93 odsto korisnika prijavljuje da ne može da pristupi ChatGPT-u.

Problem je počeo danas oko podneva i pogodio korisnike na globalnom nivou. Pokušaji pristupa servisu završavaju se neuspehom.

Iz kompanije OpenAI su se oglasili povodom problema, navodeći da "trenutno doživljavaju povećanu stopu grešaka u API-ju" i da "istražuju situaciju."

Izvor
Najgore je onima koji imaju botove na trejdingu berzi.
Meni sada radi ČetGPT, ali nije radio jedno vreme.

[Brok]

Softver za prepoznavanje lica izaziva polemike u Mađarskoj

31.03.2025.

Mađarska vlada nije zvanično objavila nameru da kupi kinesku tehnologiju, ali tender za javne nabavke otvara tu mogućnost

Budimpešta – Tenderi za javne nabavke, koje je raspisala specijalizovana mađarska državna kompanija „National Infocommunication Ltd” (NIS), ukazuju na rastuće interesovanje vlade u Budimpešti za elektronske sisteme namenjene prepoznavanju lica prilikom okupljanja većeg broja ljudi. Jedan od takvih tendera, kako piše ekonomski portal “Mfor”, raspisan je za nabavku većeg broja prenosivih biometrijskih uređaja koji mogu da prepoznaju lica i uzimaju otiske prstiju građana, a da oni sa tim nisu upoznati.

Iako ishod tendera još nije dostupan javnosti, „Mfor” navodi da razvoj događaja „postavlja ozbiljna pitanja u vezi sa zaštitom podataka, nacionalnom bezbednošću i vladavinom prava”. Mađarska vlada nije zvanično objavila nameru da kupi kinesku tehnologiju za prepoznavanje lica, ali tender za javne nabavke NIS-a otvara tu mogućnost.

Vlada je nedavno, prilikom objavljivanja odluke o zabrani ovogodišnje Parade ponosa, zapretila potencijalnim učesnicima da će u slučaju njihovog nezakonitog okupljanja koristiti softver za prepoznavanje lica i tu nameru pretočila u novi zakonski amandman. To bi, kako je navedeno, omogućilo identifikaciju i kažnjavanje svih koji budu prekršili odluku kojom se učešće na prajdu sankcioniše visokim novčanim kaznama.

Zakon Evropske unije o veštačkoj inteligenciji zabranjuje upotrebu prepoznavanja lica na javnim skupovima, osim ako je to opravdano „borbom protiv terorizma ili drugog ozbiljnog zločina”. Iz Brisela je zato stiglo upozorenje da je doneta mera u suprotnosti sa pravilima EU, da „izaziva zabrinutost u vezi sa osnovnim ljudskim pravima” i da pokreće pitanja o zaštiti ljudskih prava i održavanju demokratskih standarda.

Prema nedavnom izveštaju američkog Ministarstva odbrane, Narodna Republika Kina predstavlja značajan rizik za globalnu bezbednost izvozom svoje veštačke inteligencije i sistema za upravljanje biometrijskim podacima širom sveta. Kako se navodi u izveštaju, cilj Kine je da do 2030. godine postane svetski lider u tehnologiji veštačke inteligencije i da je koristi ne samo u ekonomske već i u političke i vojne svrhe.

U dokumentu se ističe da bi se zemlje koje se oslanjaju na kinesku tehnologiju ove vrste mogle suočiti sa ozbiljnim pretnjama u sferama privatnosti i nacionalne bezbednosti. Izvezeni sistemi za prepoznavanje lica mogli bi ne samo da pomognu organima za sprovođenje zakona već bi se mogli koristiti i za suzbijanje političkih neslaganja i sprovođenje masovnog nadzora, ističe se u izveštaju.

Sjedinjene Države i nekoliko zapadnih zemalja u više navrata su oštro kritikovale širenje tehnologija za prepoznavanje lica u Kini. Prema američkom izveštaju, ovi uređaji ne samo da omogućavaju društvenu kontrolu na domaćem terenu već mogu da funkcionišu i kao geopolitičko oruđe. Ističe se da bi Kina mogla da koristi dobijene podatke za politički uticaj i podršku sajber-napadima.

Portal “Mfor” navodi da situaciju u Mađarskoj dodatno komplikuje činjenica da zapadni saveznici i EU pomno prate tehnološku i bezbednosnu saradnju zemalja regiona sa Kinom. Ako bi Mađarska nabavila i primenila kineske sisteme za prepoznavanje lica, to bi, kako se upozorava, moglo da bude ne samo u suprotnosti sa propisima EU već i da zaoštri odnose Budimpešte sa zapadnim partnerima.

Kako piše „Forbs”, u kineskoj vojsci i nekoliko tamošnjih privatnih kompanija otišlo se toliko daleko da se u kape zaposlenih postavljaju senzori koji registruju aktivnost moždanih talasa na osnovu kojih se potom procenjuje da li je nekome od njih potreban odmor ili je spreman za nove radne zadatke. Cilj upotrebe ove tehnologije je, kako se navodi, postizanje maksimalne produktivnosti zaposlenih.

Izvor

[Brok]

Potrošnja zasnovana na pretraživanju veštačkoj inteligenciji porašće na 26 milijardi do 2029.

04.06.2025.

Potrošnja na oglašavanje u pretraživanju zasnovano na veštačkoj inteligenciji (AI) trebalo bi da poraste na skoro 26 milijardi dolara do 2029. godine, sa nešto više od milijardu dolara ove godine u SAD, zbog brzog usvajanja tehnologije i sofisticiranijeg ciljanja korisnika, pokazali su danas podaci kompanije Emarketer.

Kompanije koje se oslanjaju na tradicionalne oglase za pretragu zasnovane na ključnim rečima mogle bi da dožive pad prihoda zbog rastuće popularnosti oglasa za pretragu zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, koji nude veću pogodnost i angažovanje za korisnike, prema istraživačkoj firmi.

Giganti pretraživanja poput kompanije Google (GOOG), u vlasništvu kompanije Alphabet, i kompanije Bing (MSFT), kompanije Microsoft, dodali su mogućnosti veštačke inteligencije kako bi se takmičili sa četbotovima kao što su ChatGPT i Perplexity AI kompanije OpenAI, koji korisnicima pružaju direktne informacije bez potrebe da klikću na više rezultata, prenosi Rojters.

Kompanija Apple (AAPL) istražuje integraciju mogućnosti pretraživanja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji u svoj pregledač Safari, potencijalno se udaljavajući od svog dugogodišnjeg partnerstva sa kompanijom Google.

Izveštaj je objavljen dok raste zabrinutost zbog toga što se korisnici sve više okreću četbotovima za konverzaciono pretraživanje, a rezultati pretrage zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogli bi da preokrenu poslovne modele nekih kompanija.

Kompanija za onlajn obrazovanje Chegg je u maju saopštila da će otpustiti oko 248 zaposlenih kako bi smanjila troškove i pojednostavila poslovanje, jer studenti koriste alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, uključujući ChatGPT, umesto tradicionalnih obrazovnih platformi.

''Izdavači i drugi sajtovi osećaju štetu od pretrage zasnovane na veštačkoj inteligenciji. Kako gube saobraćaj, vidimo kako se izdavači oslanjaju na pretplate i plaćene ugovore o licenciranju veštačke inteligencije kako bi povećali prihode“, rekla je analitičarka Emarketera, Minda Smajli.

Očekuje se da će potrošnja na oglase za pretragu zasnovane na veštačkoj inteligenciji činiti skoro jedan odsto ukupne potrošnje na oglase za pretragu ove godine i 13,6 odsto do 2029. godine u SAD, prema Emarketeru.

Sektori kao što su finansijske usluge, tehnologija, telekomunikacije i zdravstvo prihvataju veštačku inteligenciju jer vide jasne prednosti u korišćenju tehnologije za poboljšanje svojih reklamnih strategija, dok je usvajanje u maloprodajnoj industriji sporo, navodi se u izveštaju.

Gugl je nedavno najavio proširenje mogućnosti pretrage zasnovane na veštačkoj inteligenciji u sektor robe široke potrošnje kroz poboljšanja u Gugl šopingu, prenosi Tanjug.

Izvor

[Brok]

Open AI planira centar podataka u Indiji, imaće snagu od najmanje jednog gigavata

01.09.2025.

Američka kompanija za razvoj veštačke inteligencije Open AI pregovara sa partnerima u Indiji o izgradnji velikog centra podataka koji će imati snagu od najmanje jednog gigavata (GW), objavio je danas Blumberg pozivajući se na anonimne upućene izvore.

Lokacija i rokovi još nisu utvrđeni, a očekuje se da bi izvršni direktor Open AI Sem Altman mogao da predstavi projekat tokom posete Indiji ovog meseca.

Američka firma već gradi globalnu infrastrukturu kroz program Stargejt, vredan 500 milijardi dolara, u saradnji sa japanskom Softbankom i Oraklom.

Open AI samo u Sjedinjenim Američkim Državama obezbeđuje oko 4,5 gigavata kapaciteta za centre podataka, dok je u inostranstvu najavio projekte u Norveškoj (520 MW) i Abu Dabiju (pet GW, od čega jedan GW koristi za sopstvene potrebe).

Projekat se u Sjedinjenim Američkim Državama vidi kao protivteža kineskom uticaju i ima podršku predsednika Donalda Trampa.

Potencijalna izgradnja centra podataka u Indiji dolazi u trenutku kada su politički odnosi Vašingtona i Nju Delhija narušeni zbog američkih carina od 50 odsto na indijski izvoz, prenosi Rojters.

Izvor

[Brok]

Početak kvantnog interneta - Kina teleportovala informacije na daljinu od 1200 kilometara

21.11.2025.

Kina je upravo napravila korak koji izgleda kao iz naučne fantastike, ali je potpuno stvaran i naučno potvrđen. Grupa kineskih istraživača uspela je da teleportuje kvantne informacije na više od hiljadu kilometara daljine koristeći fenomen koji je Albert Ajnštajn davno nazvao „jezivim dejstvom na daljinu“ (spooky action at a distance).

U ovom eksperimentu nije reč o tome da objekti nestaju i pojavljuju se na drugom mestu, već se radi o „zapetljanim” česticama, gde stanje jedne momentalno utiče na stanje druge, bez obzira na udaljenost između njih.

Raniji eksperimenti sa teleportacijom kvantnih stanja bili su ograničeni na laboratorijske uslove i relativno kratke udaljenosti, ali kineski naučnici su potpuno promenili igru. Pomoću satelita kao prenosnog medija, omogućena je komunikacija praktično na globalnom nivou, a pri tome su smanjeni gubici signala neizbežni kada se koriste optički kablovi. Tako je Kina potvrdila svoje tehnološke kapacitete i pokazala da kvantna komunikacija može da postane stvarnost.

Kineski istraživači su ove godine napravili i dodatni, jednako impresivan korak. Na Univerzitetu u Nanđingu, tim stručnjaka je demonstrirao teleportaciju kvantnog bita svetlosti, direktno u čvrsto stanje memorije, zasnovanu na specijalnim erijum-jonskim kristalima, u koje su ubačeni joni erijuma (Er³⁺), retkog zemnog metala sa osobinama pogodnim za kvantnu memoriju.

Ovo je prvi put da je teleportacija izvedena u potpunoj kompatibilnosti sa standardnim optičkim talasnim dužinama koje se koriste u savremenim optičkim telekomunikacionim mrežama. Eksperiment je pokazao da je moguće prenositi kvantne informacije i čuvati ih u stabilnoj memoriji, što je ključni korak ka razvoju skalabilnih kvantnih mreža, prenosi futuretech.exe.

Prema pisanju phys.org, teleportacija u čvrsto stanje memorije znači da kvantne informacije mogu da se skladište dok se umreženost ne uspostavi između različitih čvorova mreže. Time se otvara mogućnost kreiranja kvantnih „čvorišta” koja mogu da čuvaju, prenose i distribuiraju kvantne bitove širom sveta. Rezultati pokazuju da je tačnost reprodukcije kvantnog stanja nadmašila klasične granice, potvrđujući da je teleportacija zaista bila kvantna i da nije samo laboratorijska zanimljivost.

Kvantna satelitska veza

Pored ovih eksperimenata na zemlji, kineski naučnici su u saradnji sa Južnoafrikancima postavili kvantnu satelitsku vezu dugu čak 12.900 kilometara. Kroz ovaj eksperiment slali su šifrovane informacije koristeći kvantnu enkripciju, demonstrirajući praktičnu primenu tehnologije za ultra-sigurnu komunikaciju na globalnom nivou. Satelitska kvantna komunikacija pokazuje da je kvantni internet, dugo zamišljana vizija, sada bliže nego ikad pre.

Kineski tim, u saradnji sa južnoafričkim Stellenbosch univerzitetom, uspostavio je kvantnu satelitsku vezu dugačku 12.900 km, koristeći kineski mikrosatelit Jinan 1.

U toku tog eksperimenta stvoreni su kvantno-sigurni ključevi (QKD), pomoću kojih su slali šifrovane slike između Tjenđina (Kina) i Stelenboša (Južna Afrika) koristeći „one-time pad” enkripciju, jednokratnu šifru iste dužine kao i poruka, što je matematički neprobojno, piše Space in Africa.

Naučnici širom sveta ubrzano rade na tome da kvantne mreže postanu dostupne, sigurne i globalne, ali naglašavaju da pred njima stoji još mnogo izazova. Brzina prenosa kvantnih informacija i dalje je ograničena, a očuvanje kvantnog stanja tokom prenosa i čuvanja u memoriji zahteva preciznu kontrolu i sofisticiranu opremu.

Atmosferske smetnje, gubici fotona i tehnička složenost sistema su prepreke koje tek treba prevazići. Ipak, postignuti rezultati su impresivni – teleportacija kvantnog stanja preko hiljada kilometara i njegovo uspešno skladištenje u memoriju, predstavljaju istorijski korak ka izgradnji svetske kvantne mreže i pokazuju da smo na pragu novog tehnološkog doba, u kojem će pojam „internet” dobiti sasvim novu dimenziju.

Izvor

[Brok]

Zašto je RAM memorija toliko poskupela i ko danas zaista kupuje najveće količine

06.01.2026.

U poslednjih godinu dana tržište RAM memorije ušlo je u fazu snažnog i dubinskog poskupljenja koje više ne može da se objasni klasičnim tržišnim ciklusima.

Cene memorije, naročito DDR5 modula, porasle su naglo i u relativno kratkom vremenskom periodu, pa su kompleti koji su se početkom godine mogli kupiti za oko sto evra danas često skuplji i do dvesta pedeset ili gotovo trista evra. U praksi to znači da je prosečno poskupljenje RAM memorije u potrošačkom segmentu između osamdeset i sto dvadeset procenata, dok su pojedini modeli, u zavisnosti od brzine i proizvođača, poskupeli i više.

Glavni uzrok ovakvog skoka cena nalazi se u eksplozivnom razvoju veštačke inteligencije i masovnom širenju podatkovnih centara širom sveta. Savremeni AI sistemi, veliki jezički modeli i cloud platforme zahtevaju ogromne količine radne memorije, ne samo po kapacitetu već i po pouzdanosti i propusnosti. Upravo zbog toga došlo je do ozbiljnog pomeranja ravnoteže na tržištu, jer se RAM memorija sve više posmatra kao ključni resurs za razvoj AI infrastrukture, a sve manje kao klasična potrošna komponenta za lične računare.

Prema procenama analitičara, data centri, cloud servisi i AI sistemi danas generišu više od šezdeset procenata ukupnih prihoda globalne DRAM industrije. Preostalih oko četrdeset procenata otpada na klasično potrošačko tržište, uključujući desktop računare, laptope i gejming konfiguracije. Još značajniji je podatak da AI sistemi već sada troše oko dvadeset procenata ukupnog svetskog proizvodnog kapaciteta DRAM memorije, što praktično znači da svaka peta proizvedena memorijska ćelija završava u sistemima za veštačku inteligenciju.

Ovakva struktura potražnje ima direktne posledice po dostupnost i cenu memorije za krajnje korisnike. Najveći proizvođači DRAM-a, kao što su Samsung, SK Hynix i Micron, svesno su tokom prethodnog perioda smanjili proizvodnju standardne potrošačke memorije i preusmerili proizvodne kapacitete ka profitabilnijim segmentima, prvenstveno serverskim i AI-orijentisanim rešenjima. Time je ponuda memorije za PC tržište dodatno smanjena upravo u trenutku kada potražnja raste.

Situaciju dodatno komplikuje prelazak industrije sa DDR4 na DDR5 standard. DDR5 zahteva složeniju proizvodnju, više kontrole kvaliteta i veća ulaganja u fabrike, što usporava povećanje ponude. Uz to dolaze i globalni problemi u lancima snabdevanja, kao i geopolitički faktori koji utiču na logistiku i planiranje proizvodnje, što sve zajedno održava pritisak na rast cena.

Za krajnje korisnike posledice su sve očiglednije. Iako pojedinačni PC korisnici kupuju relativno male količine memorije, zbirno gledano oni danas imaju znatno manji uticaj na tržište od velikih data centara i AI kompanija koje unapred rezervišu ogromne količine RAM-a i sklapaju dugoročne ugovore sa proizvođačima. Njihova finansijska moć i strateški značaj znače da potrošačko tržište često dobija preostale količine memorije, i to po znatno višim cenama nego ranije.

Zbog toga RAM memorija više ne prati stari obrazac po kojem je s vremenom postajala jeftinija i dostupnija. Ona je danas strateški resurs moderne IT industrije, ključan za razvoj veštačke inteligencije i globalne digitalne infrastrukture. Dok AI i cloud sistemi preuzimaju preko šezdeset procenata vrednosti tržišta i oko petine ukupne proizvodnje, obični korisnici osećaju posledice kroz visoke cene i skuplje nadogradnje svojih računara.

Dodatni pritisak na tržište stvara i restrukturiranje proizvodnje kod pojedinih velikih proizvođača, među kojima se posebno izdvaja Micron. Iako Micron ne prestaje sa radom kao kompanija, on je u prethodnom periodu značajno smanjio obim proizvodnje klasične DRAM memorije, ugasio ili konzervirao pojedine proizvodne linije i preusmerio resurse ka profitabilnijim segmentima, prvenstveno serverskoj i AI-orijentisanoj memoriji. Ovakav potez ima znatno šire posledice nego što se na prvi pogled čini, jer se Micronovi memorijski čipovi koriste u ogromnom broju komercijalnih RAM modula, uključujući i proizvode brendova kao što su Kingston i mnogi drugi. Smanjenje Micronove proizvodnje dodatno sužava ukupnu ponudu na tržištu, povećava zavisnost od preostalih proizvođača i indirektno gura cene naviše, posebno u potrošačkom segmentu gde se već oseća manjak dostupnih modula.

Ako se trenutni trend nastavi, a sve ukazuje na to da će potražnja za AI memorijom nastaviti da raste, realno je očekivati da će visoke cene RAM memorije ostati nova normalnost i u narednom periodu, posebno u potrošačkom segmentu tržišta.

Za običnog korisnika sve ovo znači da se period jeftine i lako dostupne RAM memorije završio, bar za sada. Nadogradnja računara sa 16 na 32 ili sa 32 na 64 GB više nije sitan trošak koji se rešava usput, već ozbiljna finansijska odluka. Kako proizvođači sve jasnije favorizuju data centre i AI infrastrukturu, potrošačko tržište ostaje u drugom planu, sa manjim količinama, slabijom dostupnošću i cenama koje ne prate realnu kupovnu moć prosečnog korisnika. U takvim uslovima sve je izvesnije da će se korisnici duže zadržavati na postojećim konfiguracijama, pažljivije planirati nadogradnje i sve češće posezati za polovnim ili starijim DDR4 rešenjima (mada i DDR4 je poskupeo u proseku od 80 do 100 posto), dok će DDR5 ostati skuplja opcija rezervisana za one koji su spremni da plate cenu tehnološkog prelaza i trenutnih tržišnih poremećaja.

Ovakav rast cena RAM memorije neminovno će se preliti i na ukupnu cenu gotovih uređaja, pa se u narednom periodu može očekivati poskupljenje novih laptopova i desktop računara, ali i mobilnih telefona, gejming konzola i drugih uređaja koji se u velikoj meri oslanjaju na radnu memoriju. Kako memorija predstavlja jednu od ključnih stavki u strukturi troškova savremenog hardvera, njen rast cene direktno utiče na konačnu cenu proizvoda koji stižu na tržište.

Izvor: Paluba.Info

[Brok]

Windows 11 radi lošije od starijih verzija Windowsa u skoro svakom benchmarku

Zašto nas to ne iznenađuje?

Microsoft promoviše Windows 11 kao najbržu i najsigurniju verziju operativnog sistema, ali korisnici se često žale da je spor, naduvan i pun bagova. Novo testiranje brzine sada sugeriše da u tim žalbama ima više istine nego što bi Microsoft voleo da prizna.

YouTuber TrigrZolt je izveo nekoliko testova u kojima je sukobio šest generacija Windowsa, od XP do Windows 11, da vidi koja može najbrže da obavi niz zadataka. Iznenađujuće, Windows 11 je završio na poslednjem mestu u većini testova, uključujući brzinu pokretanja, trajanje baterije, brzinu otvaranja aplikacija i video editovanje.

Windows 11 je takođe bio poslednji po potrošnji memorije, koristeći znatno više RAM-a od starijih verzija operativnog sistema, čak i kada nijedna aplikacija nije pokrenuta na laptopu. Dodatna potrošnja memorije se uglavnom može pripisati velikom broju pozadinskih servisa i telemetrije o kojima se power useri žale već godinama. Windows 11 je bio i najsporiji u testu video editovanja koristeći OpenShot.

Najnovija verzija Windowsa je takođe najduže trajala da otvori File Explorer i Paint. Iako novi Paint ima mnogo dodatnih funkcija koje mogu objasniti loš performans na starijem hardveru, sporost File Explorera je stalni izvor frustracije za korisnike Windows 11; ostaje bolno spor uprkos tome što koristi dvostruko više RAM-a nego njegov pandan u Windows 10.

Sa pozitivne strane, Windows 11 je ostvario relativno bolje rezultate u nekim benchmarkovima, poput brzine transfera fajlova i poređenja zauzetog prostora na disku za podrazumevane aplikacije. Najnoviji OS je takođe zauzeo treće mesto u jednom od testova učitavanja stranica, ali je iznenađujuće bio najsporiji u učitavanju Google-ove početne stranice, koja je optimizovana da se učitava munjevito brzo na skoro svakom uređaju.

Ukoliko se pitate, svih šest laptopova korišćenih u testovima bili su potpuno isti model: Lenovo ThinkPad X220 sa Intel Core i5-2520M procesorom, 8 GB RAM-a i 256 GB mehaničkim hard diskom. Uređaj zvanično ne podržava Windows 11, što je verovatno doprinelo njegovom lošem plasmanu.

Ključne specifikacije laptopova na kojim je rađen benchmark, Lenovo ThinkPad X220:

Procesor: Intel Core i5-2520M (Dual-Core, 2.5GHz, 3MB Cache, Turbo Boost do 3.2GHz)
Ekran: 12.5-inčni LED-pozadinski osvetljen, rezolucija 1366 x 768, protiv odsjaja (anti-glare), odnos stranica 16:9
Grafika: Integrisana Intel HD Graphics 3000 (bazna frekvencija grafike 650 MHz - maksimalna frekvencija grafike 1.30 GHz)
Memorija (RAM): 4GB DDR3-SDRAM (1333MHz), proširiva do 16 GB (u video svaki laptop ima 8 GB DDR3-SDRAM na frekvenciji 1333 MHz)
Skladištenje: Opcije kao što su 320GB HDD (5400/7200rpm) ili SSD (u videu je na svim računarima korišćen rotacioni hard disk, nisam siguran na koliko obrtaja 5400 ili 7200 i sa kolikim baferom u MB)
Operativni sistem sa kojim je stizao kupovni laptop Lenovo ThinkPad X220: Originalno Windows 7 Professional (64-bit)
Povezivost: Gigabitni Ethernet, Wi-Fi (802.11n), Bluetooth
Portovi: USB 2.0 (uključujući Always-On), VGA, DisplayPort, Ethernet, priključak za slušalice/mikrofon, čitač SD kartica
Težina: Oko 1.5 kg
Baterija: Opcija od 9 ćelija za dug vek trajanja (do 9+ sati)

Još jedan važan podatak, na svim računarima u videu je korišćen takozvani korporativni Windows bez obzira na verziju, tako da nije bilo n-Lite verzija, zapravo zove se X-Lite Windows koje redovno koristim već više godina (u dual boot-u sa meni omiljenim Linuksom), bez obzira da li je reč o starijem ili novijem hardveru. Evo i linka za preuzimanje, ukratko to je projekat sa fokusom na poboljšanje performansi, privatnosti i stabilnosti, uz smanjenu potrošnju resursa, te je samim tim vrlo pogodan za starije i slabije računare:
https://windowsxlite.com/



Na primer, Windows 11 je optimizovan za pokretanje sa SSD-ova, a ne sa starim mehaničkim diskovima, pa je korišćenje HDD-a kao boot diska verovatno rezultiralo sporijim pokretanjem. Slično tome, najnovija verzija Paint-a uključuje relativno napredne editing funkcije koje zahtevaju dodatnu memoriju i brzi storage za optimalan performans, ali ThinkPad korišćen u testovima nije imao ni jedno ni drugo.

Ipak, testovi pokazuju da Microsoft ima problema da učini Windows 11 lean i brz operativni sistem kakav mnogi korisnici žele. Kao takvi, šašave nove funkcije, nepotrebni pozadinski procesi i servisi koji troše puno resursa predstavljaju glavne prepreke da OS dostigne svoj puni performans potencijal.

Izvor
Obzirom da ne koristim ažuriranja u Windowsu verovatno ću se vratiti na Windows 10, čak me ne zanima ni ESU verzija obzirom da ne radim ažuriranja.

[Brok]

Brži od većine ljudi: Kinezi stvorili robota koji trči 10 metara u sekundi

03.02.2026.

Jamajski sprinter Jusein Bolt drži svetski rekord na 100 metara sa 9,58 sekundi

Kineski tim predstavio je humanoidnog robota pune veličine koji je sposoban da trči brzinom od 10 metara u sekundi, što je brže od većine ljudi.

Robota nazvanog „Bolt", po legendarnom sprinteru Juseinu Boltu, razvio je Institut za humanoidne inovacije na Univerzitetu Džeđijang u istočnoj Kini, u saradnji sa kompanijama Miror mi (Mirror Me) i Kaierda iz grada Hangdžou.

Prema rečima programera, ovaj uspeh predstavlja značajan proboj u kontroli kretanja robota, dinamičkoj ravnoteži i visokoperformansnim pogonskim sistemima, prenosi Sinhua.

Video-snimak objavljen na Jutjubu i drugim platformama pokazuje kako se osnivač i izvršni direktor kompanije Miror mi Vang Hongtao trka sa robotom „Bolt", obojenim u crveno.

Robot je pravio kraće korake od Vanga, ali je razvio veću frekvenciju i tako uspeo da se kreće bržim tempom na traci.

Kineski eksperti su prošle godine su postavili brzinski rekord za četvoronožne robote sa modelom "Blek panter" (Black Panther) koji je premašip brzinu od 10 metara u sekundi.

Prošlog avgusta u Pekingu je održano prvo Svetsko prvenstvo humanoidnih robota, gde je model „Tien kung" pobedio na trci na 100 metara sa vremenom od 21,5 sekundi.

Jamajski sprinter Jusein Bolt drži svetski rekord na 100 metara sa 9,58 sekundi, postavljen na Svetskom prvenstvu u Berlinu 2009. godine, kao i i svetski rekord na 200 metara sa 19,19 sekundi, prenosi Tanjug.



Izvor