Понедељак, 14.02.2022.
Бошко Јакшић
Потонуће ТунисаПредседник Каис Сајед распустио Врховни савет судства, последњу институцију која је могла да контролише његову амбицију да створи снажан председнички систем и потисне парламент и владуОдлука туниског председника да после замрзавања рада парламента, распуштања владе и суспендовања делова устава укине и Врховни судски савет наговештава да земља која је била усамљени шампион демократизације „арапског пролећа” све дубље тоне у апсолутистичку власт. Председник Каис Сајед је себи јула прошле године, по одредбама ванредног стања, доделио изузетну политичку моћ, а ауторитарни стил његове владавине декретима појачава отпор у земљи која је запала у најозбиљнију кризу последње деценије и алармира критичаре из света.
Растурајући институционалну архитектуру створену на уставу из 2014, председник Сајед распустио је Врховни савет судства као „корумпиран и навијачки”, тврдећи да ово тело „припада прошлости” иако према члану 80 устава није имао право да забрани рад последњег тела које је могло да контролише Саједову амбицију да створи снажан председнички систем и потисне парламент и владу. Полиција у главном граду Тунису блокирала је улаз у зграду Савета, чији се чланови дуже време жале да живе под растућим притиском председника који руши правну државу. Савет је одбио да се распусти, најавио је да ће наставити да функционише и да „неће бити ућуткан”. Председник Савета назвао је одлуку о распуштању „илегалном и директном асимилацијом председништва”.
Национално удружење судија одржало је дводневни генерални штрајк упозоравајући да председник, бивши професор права, од преузимања петогодишњег мандата октобра 2019. враћа Тунис у дане диктатуре која је владала све док бивши властодржац Зин ел Абидин Бен Али није у општем устанку свргнут са власти почетком 2011. Организација „Хјуман рајтс воч” у посебном извештају наводи „опасну ескалацију” насиља, укључујући арбитрарна и тајна хапшења председникових политичких противника, међу њима и бившег министра правде, које власт одводи у „додељена пребивалишта”. Упозорава се и на растућу употребу војних судова који суде цивилима.
Председник Сајед пориче да се икада мешао у судство и понавља да су одређене чистке неопходне како би испунио кључну одредбу свог програма – борбу против корупције и унутар правосуђа. Он тврди да су чланови Савета, основаног 2016. као независно судско тело, блокирали истраге убистава двојице левичарских политичара који су пре девет година водили кампању против тадашње власти умерено исламистичке странке Ен Нахда, која је читаву деценију контролисала парламент и имала кључну улогу у периоду од „арапског пролећа” до његовог доласка на власт 2019.
Док истиче да поступа у складу са уставом и законима и да је свако ко га критикује „лажов и клеветник”, председник оптужује исламисте да су се инфилтрирали у рад Високог савета судства и да својим радом поткопавају независност правосудног система.
Удар на демократију и независно судство изазвао је низ критика у САД и Европској унији.
„Постаје немогуће веровати тврдњама председника Саједа да је посвећен повратку демократије у земљи”, изјавио је председник Поткомитета за спољне послове америчког Сената Кристофер Марфи.
Висока комесарка УН за људска права Мишел Башеле упозорила је да ће распуштање Савета озбиљно поткопати владавину права и независност судства у односу на извршну власт.
„Много тога треба учинити како би се закони, процедуре и пракса правосудног сектора ускладили с међународним стандардима, али ово је био велики корак у супротном правцу”.Представници ЕУ и Г-7, од којих се очекује финансијска помоћ посусталој економији Туниса, изразили су „дубоку забринутост” развојем догађаја, подсећајући да је „транспарентно, независно и ефикасно правосуђе неопходно за функционисање демократије”. Озбиљне политичке трзавице потресају Тунис од јула прошле године, када је Сајед отпустио владу и суспендовао парламент преузимајући пуну контролу над извршном влашћу на начин који његови критичари описују као државни удар. Нова влада формирана је крајем септембра, а Сајед је у јануару за 25. јул најавио референдум о уставним реформама и опште изборе у децембру.
Позивајући се на мере против пандемије, власт је средином јануара забранила све демонстрације против председникове власти, али то није спречило више стотина људи да у Авенији Мухамеда Петог у центру града Туниса узвикује: „Доле са државним ударом!” Више политичких партија, укључујући и припаднике Ен Нахде, осудило је забрану као политичку инструментализацију ковида у циљу уништавања основних права и слобода. Усијана атмосфера навела је прошлог месеца канал државне телевизије да свим партијама забрани учешће у политичким програмима. Биле су то прве рестрикције од времена „арапског пролећа” и још један наговештај да се Тунис удаљава од демократије.
Представници неких политичких странака предлажу национални дијалог, али без учешћа председника и партије Ен Нахда, али у томе немају подршку Уније синдиката. „Нико не може да буде искључен сем оних који сами себе искључују или оних против којих је суд покренуо поступке”, саопштавају синдикати.
Izvor:
www.politika.rs
