PALUBA
December 14, 2024, 06:57:32 am *
Welcome, Guest. Please login or register.
Did you miss your activation email?

Login with username, password and session length
News: Za sve probleme prilikom registracije obratite se mejlom na brok@paluba.info

 
   Home   Help Login Register  
Del.icio.us Digg FURL FaceBook Stumble Upon Reddit SlashDot

Pages:  1 2 3 4 [5] 6 7 8 9 10 11 12 13   Go Down
  Print  
Author Topic: Sukobi u Tunisu  (Read 36192 times)
 
0 Members and 1 Guest are viewing this topic.
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #40 on: September 04, 2019, 08:54:07 am »


Kandidat za predsednika ostaje u pritvoru


Apelacioni sud u Tunisu odlučio je da medijski magnat i kandidat na predsedničkim izborima 15. septembra Nabil Karoji bude zadržan u pritvoru.

On je optužen za poresku prevaru i pranje novca, izjavio je njegov advokat.

Karoji je tražio da bude oslobodjen, ali je sud odbio njegov zahtev za puštanje na slobodu, rekao je advokat Kamel Ben Masud, prenosi Rojters.

izvor
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #41 on: March 06, 2020, 12:24:53 pm »



Muškarac se razneo bombom ispred ambasade SAD


Muškarac se razneo bombom ispred ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Tunisu, piše Raša tudej.

Lokalni mediji prenose da je napadač detonirao eksploziv dok je vozio motor, a da mu je cilj bila bezbednosna patrola na putu koji vodi ka ambasadi, prenosi Sputnik.

Prema prvim izveštajima, u napadu je povređeno pet osoba, a poginuo samo bombaš samoubica.

izvor


[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]



* tunis.jpg (97.8 KB, 533x960 - viewed 39 times.)
« Last Edit: March 06, 2020, 12:34:41 pm by Dreadnought » Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #42 on: March 06, 2020, 04:12:21 pm »






Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #43 on: June 23, 2020, 10:16:21 am »



Sukobi demonstranata i policije u Tunisu, ispaljen suzavac


Policija u Tatauinu, gradu na jugu Tunisa, ispalila je danas suzavac kako bi rasterala učesnike protesta protiv velike nezaposlenosti.

Oni su gađali pripadnike policije kamenicama i blokirali puteve u tom gradu, prenosi Rojters pozivajući se na navode očevidaca.

Učesnici protesta pozvali su vladu da primeni sporazum iz 2017. kako bi otvorila radna mesta u naftnim kompanijama i na infrastrukturnim projektima da bi se smanjila nezaposlenost, koja se trenutno kreće oko 30 odsto u toj oblasti, što je jedna od najviših stopa nezaposlenosti u Tunisu, preneo je Rojters.

"Situacija je opasna na našem području. Sa prozora naše kuće videla sam policijske snage kako nasumično ispaljuju suzavac i jure mladiće", rekao je jedan građanin Ismail Smida za Rojters.

Drugi svedok rekao je da je došlo do sukoba policije sa više stotina demonstranata, koji su bacali kamenice, blokirali puteve i uzvikivali: "Nećemo odustati, želimo naše pravo na razvoj i radna mesta".

U 2017. godini održani su protesti zbog nedostatka radnih mesta u pokrajinama Tatauin i Kebili, što je uticalo na proizvodnju nafte i prirodnog gasa u oblasti u kojoj posluju francuska firma "Perenco" i austrijska OMV.

To je dovelo do sporazuma, kojim su obećana radna mesta u naftnim i razvojnim projektima, ali demonstranti tvrde da sporazum nije primenjen ni tri godine nakon što je postignut.

izvor
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #44 on: September 02, 2020, 09:51:34 am »



Parlament Tunisa podržao tehnokratsku vladu


Parlament Tunisa je, tajnim glasanjem, izglasao danas poverenje tehnokratskoj vladi nominovanog premijera Hišema Mečičija.

To predstavlja pokušaj da se okončaju višemesečna politička kriza i sunovrat nacionalne ekonomije.

Rojters izveštava da su 134 poslanika glasala "za" a 67 "protiv" aktuelnog saziva vlade.

Debata je vođena u atmosferi borbe za uticaj između predsednika države Kaisa Sajeda i najuticajnijih političkih stranka.

"Vlada je formirana u trenutku političke nestabilnosti, kada je strpljenje naroda na izmaku. Naš prioritet biće rešavanje ekonomskih i socijalnih problema. Moramo da zaustavimo zloupotrebe javnih finansija i započnemo reforme", izjavio je između ostalog Meciči, prenosi Rojters.

Iako je u startu predsednik Sajed predložio Mečičija za premijera, nedavno je odustao od podrške tom kandidatu.

Poslanici tvrde da im je šef države tražio da uskrate podršku Mečičiju i omoguće prelaznoj vladi da rukovodi zemljom.

Iako je u Tunisu izražena podela na sekularne i islamske političke opcije, čini se da se glavna borba za podelu moći u političkoj areni vodi između predsednika i premijera.

izvor
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #45 on: September 06, 2020, 11:10:56 am »



Islamisti izboli dvojicu policajaca u Tunisu


Islamski ektremisti izboli su danas nožem dvojicu policajaca u mediteranskom, turističkom gradu Susu.

Jedan policajac je podlegao povredama, a policija je uspela da likvidirala trojicu ekstremista, saznaje Rojters iz tuniske policije.

Ovaj incident se dogodio samo dva dana nakon što je vlast preuzela vlada premijera Hišema Mičičija, što ukazuje na velike izazove u sferi bezbednosti i ekonomije s kojima je suočen Tunis.

izvor
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #46 on: September 07, 2020, 08:02:21 am »



Quote
A police officer was killed and another injured in a knife attack in the Tunisian resort city of Sousse on Sunday, before three assailants were shot dead by police.

The three assailants reportedly rammed a patrol of two National Guard  officers with a car in the centre of Sousse before stabbing the victims with a knife, in an incident described as a terrorist attack by police. The assailants were subsequently chased down and shot dead by police.

Police were seen on the scene of the attack, which took place at the city's Akouda El Kantaoui junction.

"Everyone is in pain" because of the attack and because it happened on Tunisia's National Guard Day, said Sousse National Guard spokesperson Mehdi Bougherra.

No one immediately claimed responsibility for the attack, which comes three days after the appointment of a new Tunisian government led by Prime Minister Hichem Mechichi.

In June 2015, 38 people were killed and 36 injured in Sousse in an attack claimed by the so-called Islamic State (IS, formerly known as ISIL/ISIL).





Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #47 on: December 17, 2020, 05:19:51 pm »

Zapalio je fitilj Arapskog proleća, a danas ga u njegovoj zemlji proklinju
Blic 17.12.2020.

Njegov očajnički čin samozapaljenja pre 10 godina i dalje potresa arapski svet. Avenija u glavnom gradu Tunisa nosi njegovo ime, a njegov lik krasi veliki mural ispred gradske skupštine rodnog grada Sidi Buzida. Reč je o prodavaču voća Mohamedu Buaziziju, 26-godišnjem Tunišaninu koji je podstakao Revoluciju jasmina u Tunisu, a posledično i Arapsko proleće.

Buazizi se zapalio u očaju i nemoći pred zgradom lokalne vlasti jer mu je oduzeta dozvola za prodavanje povrća, a nije imao novca da plati mito policiji koja ga je usput tukla i vređala, prenosi Jutarnji list. Deset godina nakon njegovog samozapaljenja, Buazizi više nije popularan u Tunisu, kao ni revolucija koja je krenula nakon njegove smrti. Njegova porodica preselila se u Kanadu i prekinula sve veze s rodnim gradom. Meštani proklinju pokojnog trgovca. Na pitanje šta misli o Buaziziju 54-godišnja meštanka gleda na mural i govori:

- Psujem ga, želim da ga srušim, on je taj koji nas je uništio - kaže Fatija Iman (54) u reportaži novinara "Gardijana" iz Tunisa.

Mohamedov rođak Kais Buazizi kaže da je njegovo prezime nekada bilo simbol tuniskog ponosa.

- Sada se grad Sidi Buzid i prezime Buazizi smatra se prokletstvom - rekao je on.

Mitovi o Tunisu

Mitovi o Tunisu, kolevci pokreta demostranata, usamljenoj priči o uspehu, nositelju arapske demokratije, raspadaju se pri napuštanju mediteranske obale Tunisa prema zapuštenoj unutrašnjosti gde žive građani čiji je bes pomogao svrgavanje s vlasti tiranina Zinea al-Abidinea Ben Alija u januaru 2011. godine. Deset godina kasnije, Tunis je demokratija. Izdržali su atentate, terorističke napade i ideološke izlive svojih čelnika, te se u ključnim trenucima povukli s provalije povratka autoritarnoj vlasti, kao što se dogodilo u Egiptu, kao i iz građanskog rata, kao što se dogodilo u Siriji, Jemenu i Libiji.

Tunišani sada mogu slobodnije da kritikuju svoje čelnike nego pre, a njihovi izbori su iskreni. Ipak, ljudi su jasni i razočarani, pridružuju se džihadističkim grupama u najvećem postotku po glavi stanovnika u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, a većina migranata koji brodovima pristižu u Italiju su upravo Tunišani. Većina građana je revoluciju doživela kroz pad životnog standarda. Ekonomski rast se više nego prepolovio od 2010, a mladi čine 85 odsto nezaposlenih.

- Ništa se nije promenilo - tvrdi Ashraf Hani (35) koji je iz svog kioska video kada se Buazizi zapalio nakon što su mu zaplenili voće i kolica - Stvari se menjaju na gore - rekao je.

Korupcija nije nestala

Top teme u Tunisu ovih dana su da li bi trebalo žene da imaju jednak tretman prilikom nasleđivanja ili treba li predsedništvo da bude rezervirano samo za muslimane, i nisu bliske ljudima u Sidi Buzidu, kaže Kais Buazizi (32).

- To je daleko od socijalnih pitanja zbog kojih je pokrenuta revolucija. Naši najvažniji slogani u revoluciji bili su o radu i dostojanstvu.

U predgrađu Kairuana, pustinjskog grada udaljenog tek sat vremena od Sidija, Aiša Kuraiši (60) smatra da je korupcija koja je karakterisala eru Ben Alija još prisutna. Pomoć iz inostranstva koja je bila namenjena njoj i drugim ženama za izgradnju malenih kućica od opeke za prodaju hleba, uglavnom je nestala. Ona i dalje radi iz kućica od drveta i cerade.

- Dobili smo malo slobode. Kada je Ben Ali bio na vlasti nismo mogli da govorimo. Ali utiče li to na moj život? Želim slobodu i dostojanstvo. Mogu li imati oboje? - komentriše pad Ben Alijevog režima.

Plodovi revolucije najočitiji su u palati Bardo, muzeju i parlamentu iz 15. veka gde demonstranti organiziraju sedeljke, a zakonodavci se prepiru ispod plafona ukrašenih zlatnim listićima. Lako spajanje različitih kultura i razdoblja koji čine Tunis modernom državom navodi se kao jedan od razloga zašto se održao demokratski eksperiment koji je drugde bio kratkotrajan ili ga uopšte nije bilo.

Da li je Tunis "spašen"?

Analitičari takođe ukazuju na malenu, apolitičnu vojsku i civilno društvo koje je pronašlo načine da procveta uprkos autoritarnosti, dajući naciji balast nakon Ben Alijevog pada. Pomogla je i geografija. Tunis je uvek nekako bio udaljen od centra gravitacije u arapskom svetu i bio je manje važan zbog svoje veličine i manjka prirodnih resursa, kaže Safvan Masri, viši istraživač sa Univerziteta Kolumbija.

- Ostatak arapskog sveta ga je marginalizovao i nije bilo značajan u kontekstu većih geopolitičkih igara - rekao je.

Drugi tvrde da je jedinstvenost Tunisa preterana i da je u nekim trenucima mogao da završi poput drugih država iz Arapskog proleća, te da je spasen zahvaljujući mudrim odlukama. Za neke od njih zaslužna je Uided Bušamaui, bivša šefica Udruženja poslodavaca i dobitnica Nobelove nagrade. Do sredine 2013. godine sukobi između islamističke stranke Ennahda i sekularista zamrzli su pregovore oko novog ustava. Kada su dvojicu levičarskih čelnika ubili džihadisti, Tunis je goreo zbog pobesnelih demonstranta. Sličan pokret u Egiptu srušio je vladu Muslimanske braće, čiji su pristalice masakrirane na ulicama.

- Verujte mi, nakon prvog (atentata), pa drugog, mislili smo da ćemo izgubiti revoluciju - kaže Bušamaui - Bio bi to građanski rat ili zabuna svuda, bili bismo poput Libije.

Zajedno s još trojicom čelnika civilnog društva zamolila je političke protivnike u državi da zajedno sednu za sto u zadnjoj rundi pregovora.

- Da vam budem iskrena, pomogla nam je situacija u Egiptu, Ennahda je strahovala da bismo u Tunisu mogli da imamo istu situaciju.

Ali četvorka je takođe morala da uveri protivnike islamista da ih ne mogu tek tako isključiti iz sistema.

- Demokratija je prihvatanje drugih. Ne možemo tražiti demokratiju i onda reći da se ne slažemo s rezultatima izbora. Ovo je demokratija - priseća se šta je rekla opozicionim čelnicima. Njihov uspeh otvorio je put slobodnim izborima i doneo za Bušamaui i njene kolege Nobelovu nagradu za mir 2015. godine. Međutim, godine borbe za identitet Tunisa ostavile su malo kiseonika za rešavanje ekonomskih problema koji su pokrenuli pobunu.

Saida Ounisi (33), bivša ministarka iz Ennahde, rekla je da je sprovođenje reformi u slobodnoj zemlji jako teško. Priseća se sastanka s međunarodnim konzultantima koji su pritiskali Tunis da uvede fluktuirajući devizni kurs kao što je to Egipat napravio 2016. da privuče strana ulaganja.

- Rekli su da je to u početku prilično pogodilo egipatsko stanovništvo, ali da sada nakon dve godine daje rezultate - kaže ona - Rekla sam im da ne možemo da priuštimo dve godine. Mi smo demokratija. Politička vlast ne može da donese takvu odluku znajući da će to većina stanovnika teško podneti, jer imamo izbore, ljudi će protestovati.

Nostalgija za starim režimom

Strani novac takođe znači mešanje demokratije s rizikom.

- Videli smo često da investitori odlaze u inostranstvo ulagajući kapital u državama poput Maroka i Egipta gde je na vlasti autoritarni režim i imaju istu jeftinu, kvalifikovanu radnu snagu, ali s manje problema i socijalnih zahteva - pojašnjava Jusef Šerif, direktor tunišanskog centra pri Univerzitetu Kolumbija.

Osnaživanje stagnacije je rastuća nostalgija za starim režimom, utelovljena u desničarskom populistu Abiru Musiju, advokatu i zastupniku koji zaziva stabilnost režima Ben Alija i ima podršku na informativnim kanalima u Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Odaziv birača je u opadanju u Sidi Buzidu od prvih slobodnih izbora 2011. godine. Hišem Amri, društveni aktivista, kaže da grad nije impresioniran režimom. Ono što muči tunišansku demokratiju nije temeljna nekompatibilnost s islamom, niti autoritarna nit u arapskoj politici. Pre je reč o nečemu što je u zadnjih 10 godina odjeknulo glasnije u Vašingtonu i Londonu; osećaj da demokratija kakva se primenjuje ima učinka samo na elitu u Tunisu i uz obalu, a nikada ne dospe do zajednica poput onih u Sidi Buzidu.

- Postoji demokratija oblika i demokratija dubine. U Tunisu praktikujemo demokratiju oblika. Svugde u svetu jaz između izabranih i građana je ogroman, a Tunis je deo ovog sveta - objašnjava Amri.

Drugi su pobedili

Nema puno obeležja na grobu Mohameda Buazizija, koji se nalazi na groblju bez ograde u selu njegovih predaka.

- Prvi put sam ovde od sahrane - kaže njegov bivši školski drug Mohamed Tlili. Proveo je nekoliko minuta oblačnog poslepodneva obilazeći bele nadgrobne spomenike i tražeći ime svog prijatelja na njima. Buazizi je postao simbol koji je nadahnuo otpor miliona ljudi, a kasnije i doneo ogorčenje nekima. Kada je pronašao grob, Tlili je zastao, prisećajući se Buazizija.

- On je umro, a drugi ljudi su pobedili - rekao je misleći na zvaničnike bivšeg režima i političke zatvorenike koji su došli da zauzmu najvažnije političke položaje u Tunisu - Nikada nisu sanjali da će biti tamo gde jesu. Ali zbog njega su tamo - rekao je.

Izvor: www.blic.rs
Logged
Dreadnought
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Last Login:November 23, 2022, 11:38:10 am
Posts: 69 468



« Reply #48 on: December 18, 2020, 11:18:24 am »



Ustajali miris „Revolucije jasmina”

Rezime najmasovnije mobilizacije ljudi u novijoj istoriji Bliskog istoka i Severne Afrike teško da može da bude nazvan uspehom


Negde oko šest meseci posle njegove smrti, obišao sam grob Muhameda Buazizija, mladića čije je samospaljivanje oborilo despotsku vlast u Tunisu i pokrenulo lanac događaja poznat kao Arapsko proleće, najmasovniju mobilizaciju ljudi u novijoj istoriji Bliskog istoka i Severne Afrike. Sve je počelo 17, decembra 2010. kada se ulični prodavac voća i povrća u učmalom mestašcu Sidi Buzaid, 300 kilometara južno od prestonice Tunisa, sukobio sa komunalnom službenicom koja mu je oduzela kolica jer nije hteo da plati reket. Posvađali su se, ko zna šta joj je 26-godišnjak rekao, a onda je pred svima dobio šamar od žene – što je u duboko tradicionalnom mestu užasno ponižavajuće.

Pošto niko nije hteo da sasluša njegove žalbe, otišao je pred kapiju provincijskih vlasti, polio se benzinom i zapalio. Plamen nezadovoljstva siromaštvom, nezaposlenošću i represijom brzo se proširio pokrećući revolt po arapskom svetu od Egipta i Libije preko Sirije do Jemena i Bahreina.

Pobune su razotkrile da vladajuće klase, mahom vojne, nisu u stanju da naprave moderne države. Bile su, i ostale, suviše udaljene od svakodnevnog života „arapske ulice”.

Smrt mladog Muhameda prisilila je tuniskog predsednika Zina el Abidina bin Alija da posle 23 godine vlasti pobegne za Saudijsku Arabiju gde je umro 2019. Svrgnutom egipatskom „raisu”, Hosniju Mubaraku, sudilo se ali je dočekao da ove godine bude sahranjen uz vojne počasti.

U Libiji, gde je kao i u Siriji revolucija bila manje spontana, a više indukovana spolja, harizmatičnog Muamera Gadafija ubila je oktobra 2011. masa koja mu je dotle verno klicala. Predsednik Jemena, Ali Abdulah Saleh, borio se da ostane pri vlasti, ali je stradao od snajperskog metka 2017.

Da li je grob u makiji tuniske pustinjske stepe postao grobnica u koju su, sem despota, milioni Arapa sahranili svoje decenijske strahove? Radionica revolucije?

Pokazalo se vremenom da većina zahteva nije ispunjena, a godine od izbijanja Arapskog proleća donele su nove mizerije, građanske ratove, uspon radikalnih islamista, krvave demonstracije, migrantske i humanitarne krize.

„Revolucija jasmina” u Tunisu dugo je slovila za najbolji model tranzicije ka demokratiji, ali zemlja je ostala podeljena između ohrabrenih islamista iz partije Nahda, koja je dobila prve izbore 2011, i sekularnih i liberalnih snaga koje su trnovitim kompromisom ubedili islamiste da se povuku, ali malo je šta bolje od vremena samospaljivanja u Sidi Buzaidu. Državna kompanija Gafsa, nekada najveći proizvođač fosfata na svetu, morala je ovih dana da obustavi rad zbog serije štrajkova nezadovoljnika širom zemlje.

U Egiptu su posle Mubarakovog pada održani prvi slobodni višestranački izbori, ali eksperiment sa Muslimanskom braćom trajao je samo dve godine, dovoljno da se naruši delikatan balans između islamske vere i principa sekularne države. Armija, ista koja je 2011. prvo pokušala da rasturi proteste, a potom prešla na stranu demonstranata, posle brutalnog vojnog udara ponovo se stavila u službu generala.

Prvi slobodno izabrani predsednik umro je u zatvoru, stotine su ubijene, hiljade pohapšene. Stvoren je novi despotski režim. Revolucija je pokradena, a ljudi su pre tri meseca ponovo počeli masovno da protestuju.

Libija je u stanju potpunog haosa, a posle sramne Gadafijeve likvidacije dvovlašće je od 2014. ne samo dovelo do plemenskog rata, već je u zemlju uvelo razne strane sile pa posrednici UN mesecima neuspešno pokušavaju da isposluju neko solidno primirje koje bi vodilo političkom rešenju krize i sprečavanju ekonomskog kolapsa.

Sirija je tragično uništena jer njen predsednik Bašar al Asad nije hteo da sasluša zahteve pobunjenih studenata. Zemlja je u ruševinama obeležila pola veka vladavine dinastije. Asad je, na papiru, dobio građanski rat započet 2011. ali budućnost je i dalje u opasnosti. Predsednik se vratio sa ivice političkog ambisa uz pomoć Rusije, čime se rat pretvorio u globalni konflikt. Danas oni koji su želeli da Asada ruše normalizuju diplomatske odnose sa Moskvom. Cinizam Bliskog istoka u najboljem izdanju.

Po Jemenu plamti rat otkako je Saudijska Arabija 2015. vojno intervenisala kako bi na vlast vratila miljenika koga su godinu dana ranije oborile proiranske snage Hutija koje tvrde da se bore protiv korumpiranog sistema. Stvorena je jedna od najvećih humanitarnih kriza sveta.

Despotske monarhije Zaliva nisu se ustezale da 2011. pošalju trupe kako bi ugušile proteste u Bahreinu, a danas kao i pre deset godina kombinuju represiju i kupovinu socijalnog mira. Saudijski prestolonaslednik Mohamed bin Salman je oličenje militantnog tiranina. U drugim državama regiona režimi su požurili da predstave reforme kako bi sprečile revolucionarnu groznicu.

Nema sumnje da je arapska ulica pre jedne decenije pokazala hrabrost. Ne dovodi se u pitanje spremnost mladih ljudi da se bore protiv brutalnih vlasti i kleptokratije, za više sloboda i pristojniji život. Hrabrost je neupitna, ali sposobnost da se organizuje, ujedini i popuni vakuum stvoren uklanjanjem autokrate jeste. To je oduvek bio ozbiljan izazov demokratskim promenama.

Revolucija ne znači da je država stvorena. Na njenim slabašnim temeljima uzdigli su se radikalni islamisti koji uništavaju nekada sekularna društva od Egipta, Libije i Tunisa do Sirije i Iraka. Ali, arapski despoti nikada se nisu previše brinuli zbog islamista znajući da će ih Zapad štititi kao manje zlo. Liberalna građanska misao bila je i ostala njihova noćna mora.

Desetogodišnji rezime Arapskog proleća teško da može da bude nazvan uspehom.

izvor
Logged
MOTORISTA
Počasni global moderator
kapetan bojnog broda
*
Offline Offline

Gender: Male
Last Login:April 10, 2022, 04:18:25 pm
Location: BGD
Posts: 62 038



« Reply #49 on: December 19, 2020, 03:07:10 pm »

петак, 18.12.2020.
Бошко Јакшић

Други талас незадовољства

Друштвени и економски услови који су инспирисали догађаје пре десет година данас су драматично лошији па нови протести не губе моћ да шокирају, изненаде и задиве

Мало шта је остало од револуционарног динамизма Арапског пролећа. Слоган „хлеб, слобода и социјална правда” угушен је у хаосу и уништењу које ће уследити. Необични хибрид исламиста, либерала и левичара који је у незадрживом налету свргао неке арапске деспоте поставио је себи циљ да организује слободне изборе и изгради институције политичке власти, али показало се да то није довољно да се води држава.

Тунис, место рођења Арапског пролећа, променио је од тада осам влада а ниједна није добила довољно времена да спроведе економске и социјалне реформе. Створени су вакууми које су, ослањајући се на војску, почели да попуњавају клонови срушених деспота или корумпиране бирократе. У међувремену, интервенције споља и сунитско-шиитско ривалство створиле су Исламску државу, најагресивнији и најнасилнији милитантни покрет савременог доба. Исламисти су по читавом региону, не само у Сирији и Ираку, одвратили пажњу од горућих проблема који су били иницијалне каписле Арапског пролећа.

Опседнута стабилношћу, Америка је брзо нашла нове миљенике преко којих ће да “промовише демократију”. Стварне промене, које морају да иду изнутра, никога нису занимале. Велике силе – не рачунајући пасивну Европску унију – присутније су на Блиском истоку него раније, а Русија је рат у Сирији и Либији искористила да се врати у регион из кога је била протерана. Током протекле деценије појавили су се нови играчи – попут Ирана и Турске – који имају сопствене амбиције.

Арапска солидарност пала је на најниже гране откако је и Израел почео да разбија јединство засновано на истој вери, језику и писму. Режими који не успевају да нормализују односе са сопственим народима нормализују их са јеврејском државом. Уједињени Арапски Емирати недавно су обуставили издавање виза грађанима 13 махом муслиманских држава! Политичка реалност савременог Блиског истока указује да се свака критичка реч гуши, да институције фигурирају и да су парламенти на нивоу раноисламских „дивана”, да су опозиције преслабе, да су судство и медији под пуном контролом, да су покрети незадовољника подељени и без искуства политичке тактике и стратегије, да су затвори пуни политичких противника.

Можда се спремност за излазак на улице смањила у страху да ће њихова земља поделити судбину Сирије, Либије или Јемена, али ехо Арапског пролећа није сасвим утишан, показали су прошлогодишњи протести у четири арапске земље које су се пре једне деценије држале по страни. Алжир је био пасиван бојећи се понављања грађанског рата 1992-2002. После 20 година успео је да промени власт председника Абделазиза Бутефлике. Варница која је у Судану тињала под репресијом, претворила се у пламен у коме је нестао председник Омар ал Башар.

Паралисан секташким ривалством шиита и сунита, Ирак је кувао од 2011. претворен у небезбедан полигон отвореног сукоба интереса Ирана и САД. Експлодирао је 2019. од када не престају крваве демонстрације у којима гину стотине људи који протестују против корумпираних власти неспособних да спроведу реформе и обезбеде минимум услова живота својим грађанима. У Либану је кулминирало незадовољство феудалним политичким системом.

Пандемија је зауставила протесте, али је разоткрила ломљивост многих режима чији су владари време короне искористили за јачање ауторитарне власти – додатно обарајући поверење јавности.

Властодршци мисле да је лекција научена: када се прошлог месеца на каирском тргу Тахрир, митској локацији револуције, млади Мохамед Хосни спалио из истих мотива као и Мухамед Буазизи у Тунису деценију раније, режим је спречио да се протест шири. Обележавања Арапског пролећа свуда су забрањена. Докле?

Нису моћне сервилне армије свемоћне, показало се пре десет година. Друштвени и економски услови који су инспирисали Арапско пролеће данас су драматично лошији него што су били. Арапски свет има највишу стопу незапослености младих до 24 године – више од 30 процената. Они су уморни од старих модела. Имају боље образовање од својих очева али мање прилика.

У сајбер свету без граница млади не деле опсесију идентитета коју је имала генерација пре њих, али као и претходници желе отворене власти посвећене грађанима а не личном богаћењу. Траже социјалну правду а не непотизам и корупцију. Неми отпор шири се друштвеним мрежама.

Милионима сиромашних и обесправљених украдена је деценија, али они, за разлику од својих лидера, не желе да забораве Арапско пролеће. Када ковид 19 буде обуздан, нов талас демонстрација више је него известан.

До данас није постигнут консензус да ли је Арапско пролеће имало карактеристике револуција попут оних у Француској, Русији или Кини. Можда Арапско пролеће никада није стигло, можда је то била револуција растућих очекивања, али није изгубила своју моћ да шокира, изненади и задиви. Дух године 2010. и 2011. тешко је вратити у боцу. Тираније никада нису стабилне.

Izvor: www.politika.rs
Logged
Pages:  1 2 3 4 [5] 6 7 8 9 10 11 12 13   Go Up
  Print  
 
Jump to:  

Powered by MySQL Powered by PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2013, Simple Machines
Simple Audio Video Embedder

SMFAds for Free Forums
Valid XHTML 1.0! Valid CSS!
Page created in 0.028 seconds with 22 queries.