Gdje ste bili u vojsci

[dzumba]

У Сомбору (975.ВНЦ - Ваздухопловно наставни центар) су се класе бројале од формирања центра (децембар 1953.године). Бројне ознаке класа су се помињале у службеним документима. У  настваној чети (батаљону) војне полиције у ВНЦ су самионицијативно бројали "своје" класе од 1974. године када је формирана наствана чета војне полиције. Међутим то је било неслужбено ("за интерну употребу"). Не знам за то "ново" бројање. Вероватно је то неко измислио да би се правио важан (Свет почиње од мене). Ја лично никад нисам придавао пажњу тим "класним" бројевима у ВНЦ нити сам се трудио да то упамтим. Службовао сам тамо од 2. новембра 1980.године до 2. новембра 1988.године.

[Brok]

Otprilike sam tako i mislio.
Hvala na odgovoru.

[dzumba]

Погледах у "књиге староставне" и видим да је наставна чета војне полиције у 975.ВНЦ формирана 1972.године. Извињавам се због грешке.

Иначе, кроз 975.ВНЦ је од 1954. до 1992.године ( наредба о формирању је донета новембра 1953.године, а прве регурте су примили 1954.) је прошло 120 класа војника ЈНА.

У овом центру су служили војску многи познати спортисти, глумци, па и политичари. Неки су били познати још као војници, неки су то постали касније. Ево неких (преузето из књиге "Плавци у Сомбору - строго пов", аутора Бојана Панаотовића, уз неколико мојих допуна):

Иван Ћурковић, Драган Џајић, Дражен Ладић (голман Динама и репрезентације Југославији и Хрватске, иначе одличан војник, најбољи на курсу за десетаре војне полиције), Божидар Димитријевић (капитен ОФК Београд, касније његов директор, одличан војник у чети војне полиције), Никица Клинчарски, Љубиша Тумбаковић, Златко Шкорић, Мирза Хаџић (ФК Слобода Тузла), Маријан Новак (Динамо),Хусрет Мусемић, Свен Ушић (кошаркаш Цибоне, иначе један јако, јако добар војник и надасве културан и васпитан човек), Никола Плећаш (кошаркаш Цибоне, раније Локомотиве), Петар Мацура (кошаркаш Југопластике), Бранислав Покрајац (рукометаш), Звонко Вујин (боксер), Душан Милеуснић (биксер), Ненад Стекић (атлетичар), Драган Животић (атлетичар), Миша Јовић (познатији као Лео Мартин), Лазар Ристоски (музичар, композитор), Јован Адамов (композитор), Бранисал Лечић (глумац), Мирко Кларин (познати новинар), Слободан Шијан (дрмски писац), Љуан Мулићи (вајар), Душан Ковачевић (драмски писац), Горан Паскаљевић (режисер), Јанко Баљак (режисер), Миодраг Антић (познатији као Љуба Мољац, глумац), Иван Бекјарев (глумац), Тончи Тудић (глумац), Небојша Бакочевић (глумац),Небојша Човић (познати политчар и привредник у Србији), Срђан Миливојевић (наридони посланик у скупштини Србије), Миодраг Попов (новинар), Ненад Прокић (драмски писац) и многи други.

[cerepovec]

wow...kakva plejada...
ja mogu da se "pohvalim" jedino fudbalerom Vojvodine Vujkov (kako li mu bese ime) koji je bio januarska 81 u Osijeku, ali brica kaze da je podsisivao mnoge poznate...

[Brok]

Negde si to već pominjao, o Džaji.
Pošto sam dosta kasnije bio, pričalo se po kasarni (urabani mitovi) da je navodno Džaji stigla cisterna piva, za rođendan ili tako nešto.
Pa kao bila opšta pijanka i jedan vojnik se udavio u otvorenom bazenu koji je odmah posle zatvoren.

Znam da od ovo nije tačno, već si negde pominjao da je Džaja bio primeran vojnik, i da bazen nema veze sa njim.
Bazen jeste zatvoren i zapušten ali ne znam zbog čega tačno. Možda je tačno da se neko udavio od regruta ali to nema veze sa Džajom.

[dzumba]

Не знам за Џају. Он је служио војску 5-6 година пре мог доласка. Иначе базен је затворен јер није био исправан. У њега су улазиле подземне воде а санација је била скупа. Био је привремено саниран 1979. (или можда 1978. године) када је у Сомбору одржано спортско првенство ЈНА, али је после пар месеци поново затворен због истог проблема. Тада је и спортски стадион добио тартан стазу, што тада нису имали ни стадиони великих градова . На дну базена се примећивала пукотина што је вероватно и стварало проблеме.  Иначе, спомињало се неко дављење војника док је радио базен, али не знам околности. Такође, један војник је упао у празан базен и повредио се јер није био ограђен.

Заправо за Џају знам да му је венчани кум постао тадашњи командир чете (можда је био командант батаљона везе), Баљошевић Живорад, који је док сам ја био у ВНЦ, био начелник штаба ВНЦ у чину потпуковника. Потпуковник Баљошевић је био загрижени "звездаш". У команди је радио и мајор Јаничић, загрижени "партизановац". Њих двојица, уз асистеницју осталих су обавезно током превожења аутобусом са посла и на посао водила жучну фудбалску расправу. Када би био дерби и ако изгуби Звезда, сутрадан се Баљошевић не вози аутобусом на посао и са посла, иде сопственим колима. Ако изгуби Партизан нема Јаничића.

[Brok]

Onda sam taj info dobio na drugoj strani, mada ne znam ko bi mogao o tome više da zna na Palubi nego ti.

[micha]

   I ja sam kao regrut septembra 1987. u VP3065/31 čuo za legendu o Džajićevom rođendanu i navodnom davljenju u bazenu ( Apatin je tu blizu pa je odatle navodno i stigla cisterna sa pivom ) . Inače paviljon moje čete je bio prekoputa bazena i svakodnevno smo čistili oko njega a informisanje k-danta bataljona je održavano tako što bismo mi vojnici ušli u bazen i posedali na vojničke torbice ( gušterače ) u kojima je bilo spakovano šatorsko krilo a starešine bi stale na ivicu bazena i držale govor . Po završetku informisanja desetari bi stali pored stepenica i izvlačili nas jednog po jednog kako dođemo na red tako da se bazen praznio brže nego da su ispuštali vodu iz njega . Pošto je u svakoj četi bilo po 200 vojnika a u bataljonu preko 600 događaj je bio vrlo efektan i stvarao je jedinstven osećaj pripadnosti jednoj organizaciji . Pošto se moja jedinica postrojavala ispred bazena , tu su komandiri delili pisma pred postrojavanje za ručak , nedeljom smo tu iznosili posteljinu i dušeke u okviru GSP-a, kada je bilo lepo vreme tu smo u retkim trenucima odmora sedeli na startnim pozicijama za plivače i pričali, za ovaj bazen me vežu najlepše uspomene . .

[Brok]

I mene vežu uspomene, kondiciono trčanje do ubojnog i nazad , i onda prođem pored bazena i žalim što nije pun.

Zezam se. Bilo je teško prve nedelje a posle smo išli sami da trčimo u slobodno vreme i ako ga nije bilo mnogo.
Te gušterače nismo nosili. U njima su se nosile i vojničke papuče, pa je starija klasa ostale vojnike van vojne policije zvala papučari.

[dzumba]

Када се ишло на обуку (говорим о 975.ВНЦ у Сомбору) скоро редовно се носило и шаторско крило (осим зими) и торбица (војничка). Шаторско крило се носило на тзв. солунски начин (тако су то звали војници), односно преко рамена. Шаторско крило се смота на ширину од 15-так цм, а онда подвеже канапом за шатроско крило и тако пребаци преко рамена. Доста практичан начин ношења. Када се носи на борбеном ранцу у 80% случајева спадне, па се и изгуби.

[kilezr]

 Izvinite na OFF-u! Zbog čega su se nosile papuče i šatorsko krilo?

[dzumba]

Код мене нико није носио папуче. Шаторско крило је потребно због заштите од кише (обука се није прекидала када пада киша), због простирке (када се седи, лежи и сл.), прави шатор, заштита од сунца, чисти оружје (мада је сваки војник имао посебан комад расходованог шаторског крила као подметач за замашћене делове) и сл.

[Brok]

Ne znam Kile, mi ih u vojnoj policiji nismo nosili.
A šatorsko krilo smo nosli ali na rancu, to je posle Džubme bilo.
Kada se veže ranac za opasač, a malo je ko to radio, onda je teže, ne nemoguće, ali teže da spadne zato što ranac ne "landara" o donji deo leđa prilikom trčanja, iskakanja iz kamiona u pokretu, puzanja i sl.

[kerovodja]

Kako mi je promakao ovaj topik??? Avgustovska klasa 1985, poslednja koja je otisla na 15 meseci, dobismo 45 dana skracenja, pa je bilo nesto manje uz neiskoristeno redovno odsustvo. VP 8793 Dugo Selo, m četa 1. okb, strelac 3 u BVP M80, mada sam se u njemu provoy<ao dva puta, prst sudbine me poslao u niš, VP zaboravih, COP, pa posle kursa nazad u Dugo Selo. Cela klasa friško upisanih studenata, par omatorelih diplomaca i nešto malo ljudi sa osnovnom školom ili bez nje. Takodje, zatekli smo i neke koji su došli da dosluže svoja 3 meseca po pravilu 12 + 3, i to bogami podaleko od svojih kuća, a neki su tu služili i onaj prvi deo. Sve u svemu, meni je bilo i lako i lepo, dugo sam čak i sanjao vojsku posle skidanja.

[kerovodja]

E, krečana radi ubrzano. VP COP u potpisu, kakav gaf....