Kolekcija novcanica iz SFRJ

[oficir neaktivne rezerve]

Zanimljivo je da su obe novčanice imale isti avers.

[oficir neaktivne rezerve]

Na zajedničkom aversu je prikazan spomenik Revolucije na Mrakovici-Kozara.

[oficir neaktivne rezerve]

Iz te serije bila je navodno pripremljena i odštampana i novčanica od 100 dinara sa Titovim likom na aversu ali zbog događaja koji su usledili nikada nije puštena u opticaj.Pretpostavka da je na reversu bio već spomenuti spomenik na Kozari.

[oficir neaktivne rezerve]

I još malo podsećanja:

Naime nije Ante Marković prvi uradio denominaciju banknota u SFRJ.
Prva denominacija urađena je 1968 godine po jednom od programa "stabilizacije" kada su skinute takođe tri nule.
I uvedena serija novčanica sa slike (serija nije potpuna završava se sivom novčanicom od 100 dinara prikazana ranije u temi).
Pa su mnogi naši zemljaci mnogo posle toga govorili u starim iznosima: npr. za novčanicu od 20 din. govorilo se još uvek 20 000 dinara starih ili 50 dinara novih.I to je dugo ostalo u jeziku pri novčanoj razmeni čini mi se sve dok novčanice iz te serije krajem 90-tih nisu povučene iz upotrebe. 

[oficir neaktivne rezerve]

Promače mi jedna nula.
Serija novčanica se završavala sivom novčanicom od 1000 dinara.
Znaći serija je nominovana ovako: 5,10,20,50,100,500 i 1000 dinara.
Prva je vredela 5 000 starih dinara a poslednja 1 000 000 starih dinara.
Kasirke bi obično po zaključenju računa izdeklamovale čuvenu rečenicu otprilike ovako:

"Druže račun iznosi 150 000 dinara starih ili 150 dinara novih u gotovom"
Dobre stare hiljade.............

[oficir neaktivne rezerve]

Takođe zanimljivo je da se na novčanici od 10 dinara iz tog vremena nalazio lik udarnika iz čini mi se Železare Zenica a ne lik čuvenog rudara Alije Sirotanovića ili mladog strojarskog radnika Josipa Broza kako su milioni Jugoslovena bili u zabludi.
Zaboravio sam kako se čovek zvao ali mislim da je možda još živ jer su skoro prikazali reportažu o njemu koju sam skoro video ili pročitao negde.
Od tad pa sve dok nije izbačena novčanica sa Titovim likom krajem devedesetih za likove su korišćeni anonimni nepostojeći likovi iz mašte umetnika koji su saradjivali sa zavodom za izradu novčanica u Topčideru.
Za neke se špekulisalo da liče namerno na neke zabranjene "likove".

[oficir neaktivne rezerve]

Kao na primer za lik sa ove dve novčanice sa početka 90-tih za koje su se mnoge starije beogradske dame po pijacama klele da je pljunuti mladi Kralj Petar II iz dana detinjstva-momčenja.
Mislim da je slikar koji je naslikao ovog dečaka mnogo godina posle priznao da je mu je u stvari motiv bila fotografija svog sina koju je držao u svom ateljeu na radnom stolu.

[firedrake19]

Takođe zanimljivo je da se na novčanici od 10 dinara iz tog vremena nalazio lik udarnika iz čini mi se Železare Zenica a ne lik čuvenog rudara Alije Sirotanovića ili mladog strojarskog radnika Josipa Broza kako su milioni Jugoslovena bili u zabludi.
Zaboravio sam kako se čovek zvao ali mislim da je možda još živ jer su skoro prikazali reportažu o njemu koju sam skoro video ili pročitao negde.
Od tad pa sve dok nije izbačena novčanica sa Titovim likom krajem devedesetih za likove su korišćeni anonimni nepostojeći likovi iz mašte umetnika koji su saradjivali sa zavodom za izradu novčanica u Topčideru.
Za neke se špekulisalo da liče namerno na neke zabranjene "likove".

Na slici je Arif Heralić.
[ Attachment: You are not allowed to view attachments ]

[oficir neaktivne rezerve]

A evo i fotografija mladog Kraljevića Petra II pa procenite sami:

[oficir neaktivne rezerve]

 
I naravno slika mladog Broza sa kojim su mešali  Arifa i Aliju na novčanici od 10 dinara.

[oficir neaktivne rezerve]

I opet ispravka.Ko radi taj i greši. opet promače jedna nula ali u višku.

Stari dinari štampani su u apoenima od: 500, 1 000, 2 000, 5 000, 10 000, 50 000, 100 000 dinara.
Što znači da je prva denominacija u SFRJ 1968 izvršena skidanjem dve nule a evo i slike 1 000 dinara starih ili 10 dinara novih sa likom već pomenutog udarnika-proletera Arifa Heralića.

Pa je predhodno pomenuta rečenica kasirke koja je sedela za NCR registar kasom u samoposluzi u stvari izgledala ovako:

"Druže račun iznosi 15 000 dinara starih ili 150 dinara novih u gotovom".

[oficir neaktivne rezerve]

I zaista mladi Kraljević Petar II na novčanici od 20 dinara iz 1936 godine.
Zahvaljujući članu Pacmann69 koji je istu prvi postavio.

[brodarski]

Sakupiti novac nove Jugoslavije ravno je letu na Mjesec. Papirnati i kovani. Toliko ima izdanja, apoena izdanih i neizdanih. Ima i onih koji su bili u opticaju kratko ili vrlo kratko vrijeme da nisu ni došli do ruku svih stanovnika. Tu je i ratni novac koji je pripremljen 1949. godine. Tiskara ratnog novca preseljena je u Skradin. Točnije u jedan potkop zaostao iz 2. svj.rata. Tiskarski stroj nalazi se bačen u travu ispred potkopa. Apoeni izdani zadnjih godina postojanja kao da su rađeni na brzinu. Nemaju izražajnost, ljepotu niti karakteristike jedne zemlje. Tko je mogao pratiti sve te nule i galop inflacije?

[oficir neaktivne rezerve]

Brodarski kad smo već kod praćenja i inflacije zanimljivo je da od 1968 kada je urađena prva denominacija o kojoj sam govorio i uvedena serija novčanica-tzv. novih dinara pa sve do 1987  (celih 19 godina) kada je uvedena prva novčanica sa Titovim likom od 5 000 dinara nije bilo potrebe za uvođenje i štampanje novih banknota.
Što možda može da ukaže da su tad u tom periodu inflatorni pritisci bili odlično kontrolisani i da se možda radi o "najzlatnijih" 19 godina kvaliteta i standarda življenja u SFRJ bez obzira što nam se stalno činilo da nešto poskupljuje i što su stvarani veštački trgovački redovi za kupovinu praška,kafe i ulja i ko zna šta sve ne čega po "staroj" ceni dok ne poskupi.Ili prvih bonova za gorivo iz 1982-ge godine usled svetske krize cene nafte.Bilo je jeftinih i dostupnih kredita,sindikalnih letovanja,besplatnog školstva,lakšeg zapošljavanja,potpuno cenovno kontrolisanog tržišta a gledali su se u firmama samo indeksi rasta proizvodnje jer je važilo pravilo da možeš da prodaješ i zaradiš samo ako imaš proizvod za prodaju,uvoz je bio strogo kontrolisan (setimo se da je na primer bilo svega 10 modela obuće) ali ne sećam se da je bilo mnogo nesrećnih zbog toga jer nisu se cenile vrednosti potrošačkog društva.Sve suprotno postulatima savremenog tržišnog privređivanja i globalizma ali je odlično funkcionisalo i stupanjem na scenu unipolarnog sveta kao takvo je moralo da umre jer je dokaz da se na ovom svetu može pošteno živeti od svog rada kao i da nije nemoguće imati masovniju međusobnu i statusnu ravnopravnost stanovništva koje ima pravo da bude realno plaćeno za svoj rad i adekvatno učešće u privrednoj razmeni kapitala.

[brodarski]

Brodarski kad smo već kod praćenja i inflacije zanimljivo je da od 1968 kada je urađena prva denominacija o kojoj sam govorio i uvedena serija novčanica-tzv. novih dinara pa sve do 1987  (celih 19 godina) kada je uvedena prva novčanica sa Titovim likom od 5 000 dinara nije bilo potrebe za uvođenje i štampanje novih banknota.
Što možda može da ukaže da su tad u tom periodu inflatorni pritisci bili odlično kontrolisani i da se možda radi o "najzlatnijih" 19 godina kvaliteta i standarda življenja u SFRJ bez obzira što nam se stalno činilo da nešto poskupljuje i što su stvarani veštački trgovački redovi za kupovinu praška,kafe i ulja i ko zna šta sve ne čega po "staroj" ceni dok ne poskupi.Ili prvih bonova za gorivo iz 1982-ge godine usled svetske krize cene nafte.Bilo je jeftinih i dostupnih kredita,sindikalnih letovanja,besplatnog školstva,lakšeg zapošljavanja,potpuno cenovno kontrolisanog tržišta a gledali su se u firmama samo indeksi rasta proizvodnje jer je važilo pravilo da možeš da prodaješ i zaradiš samo ako imaš proizvod za prodaju,uvoz je bio strogo kontrolisan (setimo se da je na primer bilo svega 10 modela obuće) ali ne sećam se da je bilo mnogo nesrećnih zbog toga jer nisu se cenile vrednosti potrošačkog društva.Sve suprotno postulatima savremenog tržišnog privređivanja i globalizma ali je odlično funkcionisalo i stupanjem na scenu unipolarnog sveta kao takvo je moralo da umre jer je dokaz da se na ovom svetu može pošteno živeti od svog rada kao i da nije nemoguće imati masovniju međusobnu i statusnu ravnopravnost stanovništva koje ima pravo da bude realno plaćeno za svoj rad i adekvatno učešće u privrednoj razmeni kapitala.

Meni je smetalo što se bakalar nije nekoliko godina slobodno uvozio. Ostalo me nije zanimalo. Političari iz CK nisu stradali od kave, žvakalica ni rebatinaka. Poskliznuli su se na bakalaru za Veliki petak i Badnji dan. Sindikalno litovanje nisam koristio nikad. Zimovanje isto tako. Postole sam kupova Batine
 ( Borovo ). Prašak sam dobiva u poduzeću a kavu nisam tad pio. Bevandu jesam. To su prošla vrimena. Onda kao i danas treba jesti 3 puta na dan. Piti još više i to dobro. Gledajmo naprid i ne osvrćimo se za ruševinama.